Nemate pravo, gospodine Imamoviću, na repliku.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za ovo prethodno što ste rekli, gospodine ministre, kolegi, da li će da bude konfuzije u Raškoj oblasti. Neće da bude nikakve konfuzije u Raškoj oblasti. Ovi zakoni koje danas usvajamo samo mogu da pomognu da ta konfuzija bude sve dalja i dalja.

Ja ću prvo da vas pohvalim zato što ste izabrali dobre saradnike, saradnike iz Lazarevca, Zrenjanina, Žitišta, vaše sekretare, ljude koji imaju iskustva na lokalima i verovatno će da vam budu od koristi do kraja ovog mandata.

Hoću da kažem, na početku, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži svih 10 zakona koji su danas na dnevnom redu.

Isto tako, ministre, hoću da vas pitam poslednji put kad ste bili u Skupštini ja sam vam postavio jedno pitanje i ne znam razlog zašto mi niste odgovorili na to pitanje, radilo se o sistemu elektronske uprave u Vrnjačkoj Banji kada je vaša prethodnica bila u poseti. Taj sistem je radio čitavih 12 minuta, a onda je sistem pao. Posle te posete nije mogao neko vreme sistem da se podigne. Danas kažu da radi. Danas ne tražim odgovor na to pitanje, tada je to možda moglo i da posluži kolegama na lokalu, danas je to manje važno.

Gospodine ministre, kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, ja sam pažljivo slušao šta ste pričali i pročitao sam sve ove zakone. Hoću samo onako u najkraćoj crti da vam kažem jednu stvar, kako mi ovaj zakon iz Jedinstvene Srbije doživljavamo. Doživljavamo ga na takav način da je cilj lokalne samouprave da služi građanima i tu prestaje svaka filozofija, to je najprostija definicija onoga što vi u Ministarstvu lokalne samouprave radite.

U sklopu ovog zakona, kaže - ministarka zadužena za populacionu politiku pozvala je opštine da se uključe u realizaciju strategije za podsticaj rađanja. Ja sam danas prvi put saznao za ovo. Ministarka Đukić-Dejanović radi vrlo odgovoran posao i vodi vrlo odgovoran resor sa svojim ministarstvom. Bivšem ministru finansija, kad smo usvajali ovaj budžet, ja sam i poručio da ta sredstva koja je ministarstvo dobilo nisu ni približno dovoljna za realizaciju i rešavanje tako ozbiljnog problema kojim se njeno Ministarstvo bavi.

Opet, sa druge strane, kad sam video da ste uputili poziv lokalnim samoupravama da vam daju predloge, a sticajem okolnosti, neke predloge sam uspeo da pročitam, iako znam da je rok za podnošenje tih predloga još dva dana do četvrtka. Ja sam više nego razočaran. Ti predlozi će stići do vas. Mislim da su promašili temu, tako bi rekao nastavnik u osnovnoj školi kada bi trebao da pročita kakvi su zahtevi lokalnih samouprava.

Evo, ja vam kažem, pročitaćete ih sve, mislim da su promašili temu, a vi ste trebali možda da organizujete to na jedan drugi način, da pre svega pitate majke šta majke misle o tome i kako bi majke, šta one zahtevaju da bi populaciona politika bila bolja. Posle majki, pre svega onih koje imaju jedno ili dva deteta, jel to vidim da je ciljna grupa i da se po nekim statističkim pokazateljima tu očekuje najveće povećanje nataliteta.

Ministre, ja se izvinjavam, gospodine Ružiću, ako nije problem pošto imam pitanje, da ne bude opet da ostanem bez odgovora. Minut, neću ja dugo da pričam.

Posle tih majki, mislim da ste trebali da se obratite lokalnim samoupravama koje imaju rezultate upravo sa svojim akcijama u borbi protiv bele kuge. Ne zato što sam iz JS, ne zato što je Dragan Marković Palma najbolji gradonačelnik u Srbiji, već zato što po Zavodu za statistiku, Jagodina je jedan od dva ili tri grada gde se taj natalitet definitivno u nekim parametrima pokazuje pozitivan. Šta su oni radili, kakvu su populacionu politiku vodili, to može da bude jedno od rešenja upravo za vaše ministarstvo.

Mogu da vam kažem šta smo u mandatu 2008. do 2012. godine uspeli da prepišemo, mi iz Vrnjačke Banje, od Jagodine, a to je da sva deca koja završe četvrti razred imala mogućnost da o trošku lokalne samouprave odu na more, sedam dana na letovanje. Poražavajuća statistika je rekla da je 50% dece do tada prvi put videlo mora. Ja sam tražio sastave razrednih starešina koji predaju srpski, da mi pokažu šta su deca pisala na temu – more, pre nego što su otišli na more, a šta su pisala posle. Verujte mi, da je to više nego tužna priča. Akcija koju smo sprovodili je bila više nego pozitivna. Tada smo i mi konstatovali da je grupa majki koje imaju jedno i dva deteta upravo ta grupa koja može da podigne populacionu politiku i rešili smo da svakoj majci koja rodi četvrto dete isplaćujemo 200 evra svaki mesec do punoletstva tog deteta. To je konkretan potez.

Meni je žao što je sadašnji predsednik opštine to sve ukinuo. Sve je to ukinuo, verujte mi jeste, a onda kada sam očekivao da će ta sredstva da se usmere u nekom drugom pravcu, pa da te rezultate vidimo, na žalost desilo se nešto što i vi tretirate vašim zakonima, a to je prekomerno zapošljavanje. Onda su ljudi verovatno za ista sredstva koja su uskraćena ovoj deci uspeli da svoju užu i širu familiju zaposle i tako poprilično zloupotrebe i budžet i poziciju na kojoj se nalaze.

Ali, da danas njih više ne bih kritikovao, postavljam vam pitanje za koje sam rekao da se samo koncentrišete. Računi mesnih zajednica su ukinuti i ovaj zakon ovde traži da, i to je dobro, da sve bude transparentnije, da bude pristupačnije, da bude lakše. Vas pitam, kako je moguće onda da u Vrnjačkoj Banji, posle ukidanja računa mesnih zajednica, čitavo selo jedno plaća unazad samodoprinose i do sad su skupili preko dva i po miliona dinara koji su se slili u opštinski budžet i koji više ne mogu da se potroše onako kako su oni izglasavanjem samodoprinosa planirali? Da li neko ima odgovornost za to i da li možete da nam pomognete, tj. da pomognete ljudima u lokalnoj samoupravi kako taj novac da daju na raspolaganje, tj. da građanima omoguće da ga potroše onako kako su oni planirali?

Načelnici uprave, pošto je danas ovde bilo reči šta se dešava sa pomoćnicima predsednika opštine, sa članovima veća itd. Slažem se, mnogi su to zloupotrebljavali, to je unazad, ja verujem, 30 godina tako. Ko god nema neku direktnu kontrolu, malo mu se popusti, te pozicije se zloupotrebe i svako ide do maksimuma, ako može četiri pomoćnika, biće četiri, ako može maksimalno tri, biće tri, ako u veću može da bude 11, biće ih 11. Ovo je dobro, ovde se precizirali kako to treba da izgleda. Napravili ste jednu klasifikaciju i sigurno će i efekti štednje po ovom pitanju na nivou Republike da se osete, jer ovo nije mali broj ljudi.

Sa druge strane ministre, ne postoji nijedan zakon koji može sve stvari da uredi da budu onakve kakve trebaju da budu, ali upravo se zato i postavljaju predsednici opština, zamenici predsednika opština i svi ti funkcioneri, koji pre svega treba da imaju neku ličnu etiku kada raspolažu sa budžetom. Vi možete da kažete da će biti manji broj pomoćnika i članova veća, ali sa druge strane niko od vas ne može da proprati šta se dešava sa službenim automobilima.

U Srbiji odavno može da se vidi i na ovim tviter nalozima i na fejsbuku kada pitate nekog – koji automobil je najbolji, očekujete da kažu marku mercedes, audi, itd, svi kažu – najbolji je službeni automobil. To je sto posto tačno. Nikog ne košta. Država plaća porez, poreski obveznici plaćaju, svi ostali troše.

Ne mogu a da ne spomenem opet primer Jagodine i Dragana Markovića Palme koji je službene automobile dao na korišćenje građanima. Znači, svako onaj ko je bolestan a ne može da dođe do Beograda do Kliničkog centra, ima pravo predsednik da takvom licu da na raspolaganje svoj automobil, ali ne bi trebalo i nema prava da svoju porodicu sa takvim automobilom vozi na godišnji odmor i da svoje prijatelje koji nemaju nikakve političke funkcije nagradi tako što će da im da automobil.

Znači, što se tiče svih ovih zakona koji su pred nama, poslanička grupa JS će za njih da glasa zato što pre svega mislimo da su to dobri zakoni.

Kada je u pitanju Zakon o matičnim knjigama, najkraće, postigli ste ono što je suština bila, a to je umrežavanje. Jednim takvim umrežavanjem dobijamo na brzini svi, štedimo vreme, štedimo novac, to je dobra stvar, ja sam to isprobao, ministre, funkcioniše, taj sistem apsolutno radi, odmah da vam kažem, za razliku od onog sa početka moje priče.

Zakon o platama zaposlenih u javnim agencijama. Godine 2013. ili 2012. doneta je jedna uredba gde se ograničavalo da u tom trenutku ni jedna plata u državnom sektoru ne može da bude veća od 146.000, ispravite me ako grešim. Sećam se tada sadašnji potpredsednik Skupštine Vladimir Marinković i ja, kao članovi Odbora za finansije, imali smo priliku da pogledamo i da usvajamo budžete različitih agencija. Mi smo se frapirali kada smo prostom računicom došli do njihovih prosečnih plata i videli da su te plate daleko iznad tog ograničenja. Niko se time ozbiljnije do ovog trenutka nije bavio. Sa dve ruke glasam za taj zakon i čitava poslanička grupa JS, da se konačno ove stvari dovedu u red, da oni koji treba da budu nagrađeni za svoj rad, budu nagrađeni, a da oni koji ne treba da primaju ovako velike plate siđu na neke niže razrede.

Kada je u pitanju Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, slušao sam šta je malopre kolega pričao. Hoću sa vama da podelim jedno iskustvo i ne želim da ga iko shvati na pogrešan način. Ovo pričam krajnje dobronamerno. Imao sam priliku da u nekim vojvođanskim opštinama obiđem i mešovita sela i sela koja su podeljena po nacionalnim pripadnostima na jedne, druge, treće itd. Kada kažem niko da ne zameri, ja dolazim iz stranke koja se zove Jedinstvena Srbija i ono što je nas okupilo su ta porodica i jedinstvo. Apsolutno ne želim da se iko nađe ni uvređen ni povređen onim što ću da izgovorim.

U opštini Bačka Topola imao sam priliku da posetim sela gde je živeo mađarski živalj, imao sam priliku da posetim sela gde su živeli ostali. Verujte mi da u ovim drugim selima nije bilo ni škola. Pozdravljam i čestitam predsedniku opštine, ovog trenutka ne znam ko je, na tome što su ova sela druga bila maksimalno uređena. Isto tako molim i te predsednike opština gde većina nije većina nego je manjina, da to uzmu u obzir i da se potrude da sva sela bar jednako izgledaju, jer ako mi ne pravimo razliku između takvih stvari, a ovim zakonima to pokušavate, onda ću da zamolim i te ljude koji imaju ovlašćenja da se potrude da u svim opštinama i oni koji su u mogućnosti da kroz izvršnu vlast to sprovedu, da se potrude da svi imaju ista prava.

Što se tiče Zakona o izboru guvernera NBS, viceguvernera, o izboru predsednika sudova itd, mi ćemo podržati sva ova kadrovska rešenja. Lično sam imao priliku da učestvujem na odborima gde smo konstatovali ova imena i prezimena. Mislim da je sve urađeno najkorektnije, na najčasniji način.

Što se tiče guvernera NBS, gospođa Tabaković je kod nas na prošloj Skupštini bila ovde, branila je svoje zakone. Ja sam tada rekao isto što kažem i sada, to je možda najveći argument i razlog zašto ćemo podržati nju kao kandidata za guvernera, zato što je gospođa Tabaković uspela da evro zadrži na jednom stabilnom kursu. Paralelno sa tim imamo jednu politički stabilnu situaciju u zemlji, a to odmah otvara vrata svim investitorima da lakše i slobodnije mogu da dođu i da investiraju, da otvaraju nova radna mesta. To je u stvari suština, to je ono za šta bi trebali ovde svi da se borimo.

Gospođa Tabaković danas nije ovde, ali verovatno će nekom prilikom moći da vidi ovo što mi danas pričamo. Ja sam joj rekao tada, a hoću da iskoristim priliku da to kažem i sada – ona nije kriva i nije odgovorna za sve ono što se desilo sa ljudima koji su podigli kredite u švajcarskim francima, svako je imao pravo izbora, bilo je pitanje informisanosti. Tim ljudima nije lako, to je definitivno. Zato gospođu Tabaković molim da u ovom narednom mandatu, za koji sam siguran da će da dobije, ponudi neko rešenje i verujem da ćemo svi ovde prisutni da stanemo iza tog rešenja koje je dobro, da ga izglasamo i da konačno tim ljudima skinemo bedu sa vrata.

Još jedanput, poslaničke grupa JS podržaće sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Vujiću, hvala na ovom sadržajnom obraćanju, kratkom, konciznom, ali dotakli ste se svih tema.
Da ne bude da sam ostao dužan, to pitanje ticalo se Vrnjačke Banje, pošto vi dolazite iz te opštine. Moguće da je bilo prećutno, ne moguće, nego jeste, radilo se o promociji tzv. eZUP 13. juna 2017. godine, tačno je da samo 12 minuta to nije radilo. Nakon toga, hvala bogu, sada je 2018. godina, eZUP funkcioniše odlično. Što se tiče podataka, praktično smo blizu toga da pun kapacitet u tim upravnim stvarima koje jesu suština da izađemo građanima u susret, da punim kapacitetom sve opštine razmenjuju te podatke. Mislim da smo sa tog aspekta zaista napravili jedan krupan iskorak. Važno je reći zbog javnosti da se radilo o promociji jedne dobre stvari koja se potvrdila protokom vremena da je odlična stvar. U svakom slučaju, uz tu kritiku koja je stajala tada, stoji i sada kao činjenica, ali generalno važno je da to sada zaista funkcioniše.
Što se tiče samodoprinosa i situacije koju ste spomenuli i primera koje ste spomenuli, taj samodoprinos i dalje se praktično kvalifikuje kao prihod lokalne samouprave i sredstva mogu ići samo na poseban namenski račun za ono za šta je samodoprinos bio i raspisan. U tom smislu, nema mogućnosti da dođe do nekih, ili ne bi trebalo, zloupotreba.
Što se tiče populacione politike, pronatalitetnog pristupa i svega onog što smo mi kao ministarstvo bili zaduženi da uradimo, a na osnovu inicijative pre svega predsednika Republike gospodina Vučića, u saradnji sa njegovim kabinetom i kabinetom ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, to je učinjeno, ako se ne varam, pre tri ili četiri meseca, gde smo bili u obavezi da prikupimo podatke o tome kakve mere pronatalitetne i populacione se primenjuju u svakoj jedinici lokalne samouprave. Takođe, drugi osvrt je bio na broj zahteva za obdaništa, dakle, da li postoji lista čekanja, koliki je to broj, kako bi se upravo ova strategija sprovela do kraja u delo i kako bi mogli da sprovedemo neke aktivnosti koje će sanirati te probleme.
Kao što ste videli, raspisan je konkurs od strane resora, neću reći resora, s obzirom da se radi o ministarki bez portfelja, ali radi se o 500 miliona dinara, gde opštine zajedno mogu da apliciraju sa projektima, a tiče se i ovog dela za koji je bilo zaduženo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sama činjenica da se radi o ministarki bez portfelja je stavila nas u poziciju da komuniciramo sa jedinicama lokalne samouprave, mislim da smo te podatke zaista ažurno prikupili, praktično u roku od sedam dana, pre tri meseca, dostavili kabinetu predsednika i na osnovu toga su kasniji potezi povučeni. Tako da, u tom smislu, to je bila uloga ovog ministarstva.
Što se tiče javnih agencija, pohvalili ste ove izmene i dopune, tiče se pre svega same reforme sistema plata i ovog krovnog zakona. Ono što je važno zbog javnosti reći, neko je u prepodnevnoj sesiji govorio o tome, ja sam ostao dužan odgovor, postoji 15 republičkih agencija po zakonu, ali postoje i one agencije koje se formiraju pojedinačno zakonom, tako da, u tom smislu, važno je da imamo i taj podatak.
Mislim da je dobro da su ove izmene i dopune da će doprineti transparentnosti u radu, uzimati u obzir kvalifikaciju onih koji se budu našli na čelu tih agencija ili u upravnim odborima.
Kao ministar zaista u potpunosti razumem na neki način nijansiranu ili konstruktivnu kritiku koju ste iznosili u pogledu funkcionisanja lokalne samouprave iz koje dolazite, ali kao ministar nemam mogućnosti da dajem političke ocene o tome kakva je situacija trenutno dole. Vi to najbolje znate i oni koji su u vlasti u vladajućoj koaliciji u konkretno opštini Vrnjačka Banja, a najvažnije a to najbolje znaju oni koji su nosioci suvereniteta te male ili srednje ili veoma važne opštine sa velikim ogromnim turističkim potencijalima, a to su upravo žitelji Vrnjačke banje. Mislim da sam odgovorio u principu na sva pitanja. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici Vlade, ministarstva i Vrhovnog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je bilo primedbi na objedinjenu raspravu, na hitno sazivanje sednica o vrlo važnim predlozima zakona, isto tako i o kadrovskim rešenjima na nekima od najznačajnijih mesta u državnoj piramidi vlasti, da tako kažem, koja se ne tiče samo kadrovske politike, tiče se i naše sudbine kako će izgledati ekonomija i finansije ove države, kako će da deluje pravosudni sistem, kako će da se raspodeljuje pravda u ovoj zemlji.

Nije slučajno što su ovi važni zakoni upravo trebali da posluže kao pokrivalica za ova možda i sporna kadrovska rešenja, odnosno kao pokrivalica za jedan sistem vlasti koji postoji, neki bi rekli od kako je sveta i veka. Mi smo narod koji je sklon da sporo pamti, a brzo zaboravlja, zato kad danas raspravljamo o sistemu lokalne samouprave i državne uprave jer ovde upravo imamo idealne predstavnike za tu temu, ministarstvo koje se isto tako zove. Ja ću vas podsetiti, a vrlo dobro sećam se, jer sam tad bila predstavnik jedan od funkcionera vladajuće partije, a i vi iz opozicije i današnje i nekadašnje ćete se setiti akcije „Blica“ da su na naslovnim stranama „Blica“ tada čelnici političkih partija u Srbiji potpisivali javno svojim imenom i prezimenom, znači tačno su bili objavljeni potpisi, bile su objavljene fotografije i opozicionih i danas vladajućih funkcionera, da će se nakon izbora 2012. godine, marta, u prvih 100 dana vlade, ako budu deo te vlasti, sprovesti jedna sveobuhvatna akcija departizacije preduzeća javnih agencija o kojima danas raspravljamo upravnih odbora.

Evo, sada gledam u kolegu Martinovića, čini mi se da tada kao predstavnik SRS, mislim da jedini niste potpisali to, zato što niste hteli da potpisujete nešto što nije izvorna odluka vaše tadašnje partije.

Hoću da kažem da smo svi skloni nekoj vrsti političke demagogije. Danas kada raspravljamo o jednom ogromnom opterećenju državnog aparata za privredu Srbije koja nije dobra i za standard građana koji je veoma loš, moramo da se setimo tog političkog licemerja kome smo svi manje ili više skloni. Ali, dok god je zrnca demokratije u Srbiji, ima se smisla boriti, ima smisla kritikovati.

Danas kad raspravljamo o ovih počeću tih devet zakona, mada imamo 14 tačaka za raspravljanje, za koje je zaduženo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, naravno, pohvaliću ministra i njegov tim saradnika što su nam podelili ove brošure u kojima je na jedan veoma kratak i sažet način izneta suština ovih zakonskih promena. Naravno, to su i neki pređašnji ministri koji su vodili ovaj resurs, sećam se i ministarke Kori Udovički koja je delila takve brošure, ali jednostavno sve ovo što je zapisano u tim predlozima zakona se vrlo teško sprovodi u delu, baš zbog nedostatka političke volje. Znači, zbog tih trulih kompromisa koja je vrhuška političke partije na vlasti zajedno sa svojim koalicionim partnerima donosi, onog trenutka kada su završeni izbori, kad prođe ono vreme demagogije i lažnih obećanja građanima i kada treba da se raspodeli politički plen.

Podsetiću ministra Ružića da danas raspravljamo o ovom setu zakona u trenucima kada je okviru Saveta Evrope pokrenut jedan mehanizam komiteta za monitoring kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, po pritužbi opozicione opštine Paraćin, isto tako tim optužbama su se pridružile još neke opštine, kao što je Čajetina i Šabac, koji su alarmirali mehanizam Saveta Evrope, a mi danas ovde raspravljamo o nekim standardima koji su zasnovani na Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, a imamo i na dnevnom redu protokol koji pojačava neke odredbe i participaciju građana te Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Dakle, pokrenut je mehanizam za monitoring koji se odnosi na pritužbe da centralna vlast u Srbiji vrši pritisak na ove trenutno opozicione, tako bih rekla, opštine i da se jednostavno krši to načelo, da tako kažem, autonomije i samostalnosti jedinica lokalne samouprave Srbije. Juna 28. će biti održan sastanak i tada su moguća dva rešenja, ili će biti u Srbiju poslata misija za utvrđivanje činjeničkog stanja ili će jednostavno Vlada dobiti jedan upit, moraće da odgovorim predstavnici Vlade, možda ministar Ružić ili neko drugi, na ova pitanja, šta se to dešava u Paraćinu, šta se dešava u Šapcu i u Čajetini. Zašto centralni organi vlasti, da tako kažem, derogiraju autonomiju jedinica lokalne samouprave.

Sada gledam predstavnike organa vlasti i ovde svi mi, svaki dan, gledamo primerak Sretenskog ustava. Vi znate jako dobro šta je Sretenski ustav, koji je bio liberalan za tadašnje vreme rečeno, da je to pokušaj francuskog rasada u turskoj šumi. Pitam sada predstavnike vlasti, barem nominalno i deklarativno, većina njih se zalaže za EU, ministar Ružić je bio bivši ministar za evropske integracije, jedno vreme u pređašnjem sastavu Vlade. Dakle, sva ta evropska načela, načela Saveta Evrope koji se pokušavaju kroz ovakva zakonska rešenja izmene i dopune zakona, da se implementiraju u Srbiji, zašto taj evropski rasada, ako uzimamo sada ovaj protokol da bi pojačao odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, zašto ne uspevaju u Srbiji. Odmah imamo odgovor, ta evropski rasad ne uspeva u šumi naših, da tako kažem, uslovno rečeno srpskih propisa i srpskih navika. Naravno, mislim na građane Srbije, ne mislim samo na pripadnike srpske nacije, srpskog naroda.

Odgovor imamo odmah u ovom drugom, da tako kažem, delu ovog paketa zakona koji se odnosi na Zakone o javnim agencijama, gde se upravo ovim izmenama, navodnim izmenama i dopunama, nastoji da se održi jedan privilegovan položaj zaposlenih u javnom sektoru. Daću samo jedan plastični primer. Recimo, s početka 2012. godine i formiranja ove vladajuće koalicije koja traje već evo šestu godinu, ako se ne varam transparentno je Srbija iznela podatke da je bilo 138 javnih agencija. Te sve javne agencije tada nisu nastale samo nekim zakonskim rešenjima, nego čak i podzakonskim aktima i prosto to je bilo zaista jedno veliko opterećenje i tako da kažem, jedan signal neracionalnosti, prosto hipertrofije, jednog državnog aparata. Danas u ovim obrazloženjima uz ove zakone gde se stavlja naglasak na reformu javnih agencija, na sistem uređenja platnih razreda i te matrice koeficijenta za plate, se govori da je reč o 40 javnih agencija, da je reč o 1650 zaposlenih.

Moram da pomenem i tu cifru od oko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru, koji su opterećenje. Naravno, vi možete onda pribeći tim evropskim argumentima i reći da Srbija nema, kao EU, čak je i ispod te lestvice opterećenosti javnih službenika u odnosu na 100 građana. To u Evropi iznosi oko 8,5 službenika na 100 građana, dok u Srbiji iznosi 6,4, ali upravo sledeće rešenje na koje smo mi, naša poslanička grupa, postavila amandman i samim tim ozbiljnu primedbu ja sad iznosim da se direktori javnih agencija mogu birati na mandat od pet godina i da su njima dozvoljena još dva mandata.

Dakle, neko može u javnoj agenciji direktovati 15 godina, isto tako biti član Upravnog odbora, uz tu ogradu da ne treba da bude član organa političke stranke. To je taj još jedan srpski izum kojim se implementiraju neki evropski standardi, a onda se to jednostavno, domišljatom jednom političkom formulom zamrzavanja političke funkcije na način na koji je kandidatkinja i sadašnja aktuelna guvernerka Narodne banke, Centralne banke Srbije zamrznula svoju visoku političku funkciju dok god traje njena dobro plaćena pozicija guvernera.

Dakle, ja sigurno neću, smatram da i žene treba, ako već i muškarci u državnom sektoru i muškarci koji su na vlasti imaju visoke plate, onda neću na taj način napadati, da tako kažem, ni kritikovati guvernerku, jer mi imamo u javnim preduzećima i višestruko veća primanja, o tome se toliko ne govori, ali ja hoću da kažem da zaista je krajnje vreme, nakon 18 godina funkcionisanja višepartijskog sistema u Srbiji, da se taj izum zamrzavanja političke funkcije prosto odmrzne i ukine na onaj način na koji je to učinio Tomislav Nikolić i platio je, naravno, veliku političku cenu.

Znači, on se odrekao da bude predsednik vladajuće političke stranke i samim tim je upropastio političku karijeru. Znači, mora da ipak ima nečega u tome, u toj jednoj opasnoj vezi između političkih partija i lukrativnih plaćenih pozicija u javnim agencijama, u državnoj upravi, koji se ipak plaćaju iz budžeta građana.

Da je drugačiji izborni sistem, to sigurno ne bi bilo moguće, ali izborni sistem je takav kakav jeste i kandidate za poslanike određuju partijske vrhuške i to je jedan konstantan sistem kao jedna kadrovska vrteška s kojih se jedni te isti ljudi vrte na različitim pozicijama i dobro plaćenim pozicijama moći.

Dakle, hoću da kažem da mi možemo ovde sve da napadamo, možemo sve da opravdamo, ili pravnim ili političkim argumentima, ali vi, ministre Ružiću, vrlo dobro znate da sistem državne uprave i javne samouprave u Srbiji ne funkcioniše.

Kako vi to sami mislite da rešite? Tako što će se to opterećene i ta nefunkcionalnost sistema državne uprave i centralizacije i nametanja državnog tutorstva nad jedinicama lokalne samouprave rešavati kroz izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji.

Trenutno u Srbiji ima 150 opština, ima 23 grada i sad vi mislite ako će te Topličkom i Borskom okrugu pokloniti da njihovi ključni gradovi, Prokuplje i Bor imaju status gradova, da će jednostavno to cvetati ruže? Vi jako dobro znate da postoji regionalna neuravnoteženost u razvoju, u tome kako je ljudima različit standard u različitim opštinama i u gradovima u Srbiji, kao da ne živimo u istoj državi i to je jedan veliki problem. Znači, ne možemo hvaliti samo neke opštine i neke gradove samo zato što su neki političari poreklom iz tih gradova i da se daje prioritet.

Vi znate da su opštine i gradovi bili podeljeni u te četiri kategorije razvijenosti i da upravo i Bor i Prokuplje nisu u istoj kategoriji razvijenosti. Vi znate da u Srbiji postoje devastirane opštine i sad vi tu nefukcionalsnost, odnosno činjenicu da iz opština, manjih opština, nerazvijenih opština, u velike gradove, ne samo u Beograd, nego i u regionalne centre, odlaze stanovnici, vi to mislite da rešite tako što će te u ovom zakonu da predložite formiranje zajedničkih službi koje nemaju dovoljno kapaciteta da rešavaju pojedine opštine. Da li je to sad, recimo, da navedem neke, Crna Trava, Trgovište, pa će se udružiti sa nekom razvijenijom opštinom, pa će onda sistem komunalne ili neke druge nadležnosti, inspekcijske nadležnosti, uz blagoslov vašeg ministarstva puno bolje da funkcioniše?

Problem je što opštine i gradovi u Srbiji nisu životne zajednice gde funkcioniše solidarnost građana. To su po milosti političke linije opštine ili gradovi koji su privilegovani zato što dobijaju veće transfere iz državnog budžeta. Takav je Beograd, takav je, možda, Niš. Nekima, kao Nišu, se uzima pravo da upravljaju lokalnim aerodromom, ali jednostavno, kažem, ne može se Srbija kao celina razvijati. Ne mogu građani biti zadovoljni životom u Srbiji, ne mogu biti svesni da žive u jednoj zemlji ako se na ovaj način potencira konkurencija, neprincipijelna konkurencija između različitih opština i gradova.

Na kraju ćemo imati jednostavno urbano-ruralne aglomerate stanovnika, a ne građana. Dakle, samim tim što vi živite na jugu Srbije, ne živite možda na razvijenijem severu, vaš život će biti puno teži, puno gori. Ta blizina, politička bliskost sa Beogradom je pogubna, jer da nije tako ne bi ni mi, većina poslanika, bili iz Beograda i razvijenih gradova.

Postoje opštine koje od 1990. do danas nikad nisu imale poslanika u republičkom parlamentu. Dakle, ja vam ukazujem na nešto što treba da je suština. Dakle, mi moramo da se opredelimo šta je naša sudbina, da se Srbijom upravlja centralistički, apsolutistički, da jedan čovek odlučuje o svemu i on kaže – ovim pravcem ćemo ići i sada možemo da oduzmemo Nišlijama niški aerodrom zato što smo potpisali koncesiju sa nekim stranim investitorom koji će doneti pare, a isto tako možemo da idemo onako kako smo navikli, centralističko – oligarhijski, odnosno da tu sada postoji jedna politička oligarhija, koja po tim političkim linijama upravlja i raspodeljuje sredstva iz budžeta ili iz gradova.

Dakle, nije dobro. Vi dobro znate da ćete doći ili ste već došli u situaciju da uvodite privremene mere, da raspisujete neke izbore u nekim opštinama kada im vreme nije. Vi znate da trenutno u Alibunaru ne može da se održi sednica Skupštine zato što su neki odbornici preko noći nestali. Takvih je incidentnih situacija bilo i u Beloj Crkvi i u Inđiji i biće ih.

Jednostavno, ja hoću da vam kažem da su građani veoma svesni, ali ne može sve centralizovano i ne može sve iz Beograda da se rešava. Ne može se doneti zakoni koji će sprovesti neku uravnilovku u platnim razredima i u tim koeficijentima, tim matricama, kada i dalje partizacija, odnosno nameštanje partijskih kadrova na ključne položaje u javnim tim agencijama je problem.

Evo, navešću vam još jedan simptomatični primer, pošto mislim da građani to najbolje razumeju, primer kako se upravlja tim javnim agencijama. Simptomatičan primer je bio nedavno, pre godinu dana, slučaj Željka Sertića, koji je sa položaja ministra privrede postao v.d. direktor novoformirane Razvojne agencije Srbije i onda je posle izvesnog vremena odlučio da bude u upravnom odboru banke jedne moćne strane zemlje i onda je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da to ne može, da je to sukob interesa. Prosto, onda je on našao rešenje da bude savetnik i onda se na kraju ipak opredelio da ne bude ni funkcioner, nego da bude u dobro plaćenom upravnom odboru.

Hoću da kažem da Srbija nije ničija partijska, da tako kažem, imovina. Znači, partije i to strančarenje i ta konstantna vrteška da se jedni te isti ljudi premeštaju s jedne pozicije, na drugu, da se zamrzavaju političke funkcije neće dobro doneti Srbiji i zato budite prvi ministar koji će možda da se usprotivi tome. Bili ste u jednom periodu svog političkog delovanja dosta kritični, mada ste bili deo vlasti, a kritikovali ste vlast, ali nemojte da pravimo takve kompromise, jer to lokalnoj samoupravi neće doneti nikakvog dobra. Kadrira se u svim političkim linijama, u svim tima javnim agencijama. Danas imamo na dnevnom redu raspravu o članu za Agenciju za borbu protiv korupcije. Tu su se već sukobili Poverenik, Zaštitnik i Ombudsman, zaštitnik podataka o ličnosti građana.

Znači, hoću da kažem, građani su već umorni od tog kontinuiranog sukoba za parče vlasti, za dobro plaćenu poziciju. To Srbija više ne može da izdrži. Vi, zaista, ako hoćete da razvijate Srbiju, morate da kidate taj, da tako kažem, decenijama ustanovljeni sistem vlasti. Morate biti odlučniji da ohrabrite lokalnu samoupravu. Vi putujete po Srbiji, delite i razne, da tako kažem, fondove za razvoj, ali mi smo nedavno ovde, evo, prošle nedelje smo izglasali, u stvari nisam ja, vladajuća većina je glasala za nove zajmove Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 160 miliona, koji su usmereni upravo na tu reformu državne uprave.

Kažem vam da ovo neće na dobro izaći, da Srbiju morate svaku opštinu da osnažite, a ne da gleda u Beograd kao u političkog Boga. Hvala.

Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Pre svega, što se tiče ove, rekao bih, dobre ideje, gde se, kao što sam rekao, na neki način ispravlja i nepravda i praktično težimo zaokruživanju čitave te teritorijalne organizacije na pravi način i ovo što su narodni poslanici predložili kao izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji, dakle, poslanici Kovačević, Mihajlović, Radenković i Laketić, lako je politizovati to pitanje, ali smatram da je valjda jedino racionalno rešenje da sedište poslednje dve opštine koje jesu sedište upravnih okruga dobiju status grada. To je nešto što je sasvim logično.
Što se tiče kritike na odredbu u Zakonu o lokalnoj samoupravi, koja omogućava međuopštinsku saradnju, ne vidim šta bi tu moglo da bude loše. Ako neka lokalna samouprava manjka u kapacitetima ili u potencijalu, a žele da obave neki izvorni ili povereni posao, ili plastično govoreći, jedna opština ima mehanizaciju, druga ima projektante, ili mogu da urade zajedno neku sekundarnu, vodovodnu mrežu, mogu da urade neki infrastrukturni projekat, da li je to loše ili je dobro? Smatram da je ta odredba sasvim dobra, a da ne govorim o tome da se npr. prikupljanje smeća tretiranje ili tretman tog smeća, svakako mora raditi na teritoriji više jedinica lokalne samouprave. Ovo praktično otvara mogućnost da se potpisivanjem tog sporazuma među opštinama, gde će nadzor vršiti Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprava, a saglasnost davati Vlada, ostvare oni ciljevi, a samim tim, da se i racionalizuje, optimizuje taj rad i da se naprave uštede.
Ono što je zbog javnosti ovde reći, a tiče se i Ministarstva na čijem sam čelu, ali naravno, smatram i države Srbije, nije korektno i nije u redu, dovoditi građanke i građane Srbije u zabludu po pitanju stanja, „navodnog stanja“, u opštini Paraćin. Ne kažem da to vi činite, ali zloupotreba pozicije na kojoj se predsednik opštine nalazi, u monitoring Komitetu Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, prosto je dovelo do toga da se ruži država Srbija, vrlo neosnovano, govori o nečemu što se nije ni dogodilo. Ono što je dokaz za to, to je da je zahtev koji je dotični predsednik opštine, to je legitimno uputio Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, sasvim različit od onog zahteva koji je uputio Kongresu.
Znate, kada izađete van granica svoje zemlje i pokušate da naružite svoju državu i sistem funkcionisanja u njoj, to dovoljno govori o tome da se radi o jednoj političkoj par ekselans aktivnosti, jer se ovde sve govori u kondicionalu. Dakle, jedan od narodnih poslanika u ovom domu je govorio i pozvao na to da se uvedu privremeni organ ili privremene mere u opštini Paraćin na osnovu, naravno, velikog broja potpisa, koji su opet, potpisa građana, koje je prikupila jedna politička partija u opštini Paraćin, što naravno, a ja sam bio ovde, mislim da ste i vi bili ovde, nije osnov zakonski za uvođenje privremenih mera u opštini.
Ali, takođe sam tada rekao da je to jasna politička poruka, ali to se, ako se ne varam, a svi smo ovde svedoci, nije dogodilo, a upravo se na te navodne opasnosti ukazuje. A ono što je važno, važno je istaći da je član 85. Zakona o lokalnoj samoupravi u tom smislu sasvim jasan. Postoje tri nivoa ili tri načina i uslova da se uvedu privremene mere i da Vlada Republike Srbije praktično usvoji odluku o petočlanom privremenom organu.
Dakle, niti jedan od ova tri slučaja nije nastupio, pa sledstveno tome, nema ni osnova da se lažno govori i da se pišu žalbe koje svojim sadržajem ne korespondiraju sa istinom. To je ono što je svakako nedopustivo.
Takođe je nedopustivo da se govori o tome da je konkretno opština Paraćin bila onemogućena u zapošljavanju i da se time vrši opstrukcija lokalnih službi, jer po našoj analitici, u prethodne dve godine Ministarstvo je uputilo 16 zahteva, 16 predloga za saglasnosti za zapošljavanje u opštini Paraćin. Inače, jednom mesečno se o tome meritorno odlučuje na Vladinoj komisiji. I u ovom periodu opština Paraćin je dobila saglasnost za zapošljavanje 13 lica na neodređeno vreme i 35 lica na određeno vreme.
Ovi podaci ukazuju na relativno povoljniji položaj opštine Paraćin u odnosu na neke druge opštine gde vladajuće koalicije nisu iz, hajde, reći ću, opozicionih partija.
Ono što je krajnje nedopustivo, to je da se jedna ovakva žalba, koja navodno treba da bude utemeljena u zakonu, iskoristi da se govori o političkoj istoriji u Srbiji, o nekim političkim ubistvima, nezakonitim hapšenjima političkih protivnika itd.
Dakle, u situaciji kada ne postoji nijedna radnja preduzeta u skladu sa zakonom, a koja bi vodila raspuštaju SO Paraćin, ne postoje onda ni opravdanja da se govori o karikaturi demokratskog političkog sistema, a to je jedna od sentenci koja je zapisana u toj žalbi, ili čak diktatorskog režima u Srbiji.
Inače, monitoring misije Saveta Evrope su u svojim nalazima utvrdile primenu demokratskih standarda u sistemu lokalne samouprave u Republici Srbiji i institut raspuštanja SO, odnosno jedinice lokalne samouprave se primenjivao samo izuzetno i naravno, isključivo u situacijama kada su nesporno ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Naravno da Ministarstvo, saglasno svom delokrugu rada, prati primenu propisa u oblasti sistema lokalne samouprave, ukazuje na nezakonitosti u radu organa jedinice lokalne samouprave kada do njih dođe, vrši nadzor nad radom organa jedinice lokalne samouprave i preduzima odgovarajuće mere i aktivnosti za koje je zakonom ovlašćen.
Smatram da oni koji ovako nešto učine, ovo je moja, eto, zloupotrebiću govornicu, ali moja politička ocena, oni koji nešto na ovakav način blate svoju državu, prosto bi morali da imaju barem malo stida kada preduzmu meru koja nije utemeljena ni u istini, ni u nekim potezima, ni u nekim aktivnostima, niti u zakonu, a naročito ne da se daju političke ocene o onome što je totalno suprotno nalazima, evo, sada u ovom konkretnom slučaju, upravo monitoring komiteta i uopšte generalno Saveta Evrope, na polju funkcionisanja lokalnih samouprava ili lokalnih vlasti u Srbiji.
(Aleksandar Martinović: Replika. Spomenut sam.)

Da, nema vas ovde na listi. Neka se neko odjavi da bih dala reč poslaniku Martinoviću.
Obrisaću listu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam baš do kraja najbolje razumeo diskusiju gospođe Vukomanović, ona je govorila nekim birokratskim jezikom, ja mislim da je tako govorio drug Tito kada je smenjivao Marka Nikezića i Latinku Perović, u nekim frazama za koje sam ja mislio da su deo naše političke prošlosti.

Ne mislim da je najveći greh čovekov ako pripada nekoj političkoj stranci. Ako neko dobro radi svoj posao, ako je uspešan direktor, ako je uspešan ministar, ako je uspešan menadžer, ako ima rezultate iza sebe, ne vidim da je problem to što pripada ovoj ili onoj političkoj stranci.

Ono što mene čudi je departizacija. To je sada jedan moderan izraz. Vidim da svi oni koji su bili veoma borbeni da se u Srbiju uvede višepartijski sistem sad im najveći problem predstavlja izgleda postojanje političkih stranaka, verovatno zato što pripadaju minornim političkih strankama koje u političkom životu Srbije ne znače ništa. Mene čudi da se gospođa Vukomanović nije setila u vreme kada je predsednik njene stranke Vuk Jeremić, bio ministar inostranih poslova, pa ja mislim da čistačica u nekom javnom preduzeću nije mogla da se zaposli ako nije bila član stranke kojoj je tada pripadao gospodin Vuk Jeremić.

Vi koji danas pričate o departizaciji, o moralu, o tome kako treba suzbiti kriminal, bilo bi dobro da objasnite odakle one silne pare Vuku Jeremiću od kojekakvih kineskih kompanija iz Hong Konga, malo iz katarske ambasade u Berlinu, malo odavde, malo odande, sve u svemu nakupilo se tu nekih 20, 30 miliona dolara. Kažete Srbijom se upravlja centralistički, apsolutistički, nema regionalnog, uravnoteženog regionalnog razvoja…