Dobro. Hvala.

Imala sam prava na repliku. Čekala sam strpljivo da 20 minuta prođe laži koje su izgovorili poslanici Vuka Jeremića, koji su govorili najgore salve uvreda koje se odnose i na SNS i na gospodina Aleksandra Vučića i to da govore o tome kako građani su najzad progledali o tome kako će da zaustave celu Srbiju, tako što ćemo da pričamo o ceni energenata, o ceni nafte, upravo oni koji finansiraju, oni koji imaju kompaniju u Hong Kongu, koji se odnose na energetiku, e ti ljudi danas nama danas drže predavanje o tome. Hvala.

Ja vam se izvinjavam i stvarno vas molim da razumete, prosto, da sam pogrešio.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Aleksandra Tomić: Ne.)
Hvala.
Neđo Jovanović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, na samom početku diskusije koja se vezuje za set zakonskih predloga o kojima raspravljamo, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje bezrezervno podržati sve zakonske predloge, kao i personalna rešenja koja su sastavni deo svega onoga što će biti tema naše rasprave.

Prvi zakon koji je danas zavredeo pažnju jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i zaista tom zakonu treba posvetiti pažnju iz više razloga.

Ja moram da iskažem jedno iskreno zadovoljstvo što ste prepoznali probleme u praktičnoj primeni aktuelnog Zakona o lokalnoj samoupravi, a prepoznavajući i te probleme ste dali adekvatna i kvalitetna rešenja kako da se ti problemi reše.

Mislim da smo danas mogli da dođemo do zaključka da i kolege iz opozicije i mi koji imamo razloga da podržimo ovo zakonsko rešenje, prepoznaju sistemska rešenja u ovom zakonu kao kvalitetna rešenja.

Ono što je suština i od čega su svi danas pošli jeste cilj postojanja lokalne samouprave. Cilj postojanja lokalne samouprave jeste najbolji mogući način zadovoljenja potreba građana.

Danas smo čuli metaforički da je to servisiranje potreba građana, odnosno da su jedinice lokalnih samouprava, to jest opštine i gradovi servisi građana. U suštini jesu, ali da bi to zaista u punom kapacitetu bile, onda su potrebna najmanje dva uslova da bi se te potrebe na adekvatan način zadovoljile.

Po mom dubokom uverenju, prvi uslov je odgovorna vlast na nivou jedinice lokalne samouprave, a da bi ta odgovorna vlast mogla da odgovori svim izazovi koji se pojavljuju u zadovoljenju potreba građana, moraju da postoje kvalitetna zakonska rešenja koja se odnose prevashodno na njihove nadležnosti. Zbog toga sam, uvaženi ministre, siguran da ste upravo kroz ovaj zakon, prepoznajući taj problem, definisali nadležnosti lokalne samouprave na najbolji mogući način.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što je do sada nadležnost bila specificiran na jedan zaista rogobatan i pogrešan način, zbog toga što su jedinice lokalnih samouprava same specificirale svoje poslove i nadležnosti u okviru kojih će se ti poslovi obavljati i na taj način su se dešavale čak i brojne zloupotrebe.

Sada se te nadležnosti definišu na sasvim drugačiji način i one se vezuju za odgovarajuće oblasti, a te oblasti su prepoznate u drugim sistemskim zakonima, kao što su Zakon o planiranju i izgradnji, kao što je Zakon o udruženjima, Zakon o komunalnim delatnostima, set zakona koji se odnose na socijalnu zaštitu, zakoni kojima se reguliše primarna zdravstvena zaštita itd. Ovo rešenje zaista predstavlja kvalitativan pomak napred.

Ono što takođe zbog građana treba odavde da ode kao poruka, zbog čega građani treba da budu zadovoljni kada je u pitanju primena ovog zakona koji će sigurno biti usvojen jeste konkretizacija određenih prava i odgovornosti, prevashodno konkretizacija prava i odgovornosti odbornika, koji sada imaju daleko povoljniji položaj u smislu preciziranja njihovih prava, prevashodno prava da budu obavešteni od strane nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, a samim tim da i svoj odbornički posao obavljaju odgovorno, posvećeno i u celosti po zakonu.

Ono što takođe zavređuje pažnju kada je u pitanju donošenje zakona o kojem ja sada diskutujem jeste sprečavanje zloupotreba od strane predsednika skupštine opština jedinica lokalnih samouprava, jer su te zloupotrebe bile zaista primećene u praksi, pa se tako hitna sednica skupštine zakazivala na način koji je apsolutno nedopustiv, da ne kažem da su na taj način kršeni ne samo zakoni, nego je činjena i određena šteta jedinice lokalne samouprave. Sada se to zaista definiše precizno određenim rokom i da za hitan saziv sednice skupštine potrebno da postoje zakonom propisani razlozi koji moraju da budu izuzetno činjenično utemeljeni i koji opravdavaju hitno zakazivanje sednice Skupštine jedinice lokalne samouprave.

Ono što takođe treba pohvaliti jeste činjenica da smo se svi konačno oslobodili, odnosno da ćemo se osloboditi jednog rogobatnog rešenja, a to je da se radna tela skupština ili radna tela opština i gradova, koja su inače uređena statutom, menjaju statutom.

Vi i sami znate da je statut jedan od akata koji na nivou jedinica lokalne samouprave podrazumeva krovni normativni akt ili najviši normativni akt i njega je jako složeno promeniti, i zbog javne rasprave i zbog komisije koja treba da se formira za promenu Statuta i zbog rokova i zbog svega ostalog. Sada imamo daleko jednostavnije, daleko praktičnije rešenje da se to uredi Poslovnikom i zaista, tu ste pogodili pravi način rešavanja problema i tu, zaista, stoji podrška jednom takvom sistemskom rešenju.

Na kraju, kada se sve ovo sagleda, dolazimo do još niza rešenja koja treba pohvaliti. Jedno od njih je, kako ste vi to danas rekli u uvodnom delu, optimizacija broja članova opštinskih i gradskih veća, s jedne strane, s druge strane, broja pomoćnika predsednika opština, odnosno gradonačelnika.

Zašto je ovo dobro? Pa, dobro je isključivo iz razloga što se faktički gradsko ili opštinsko veće delilo kao politički plen i da je u tom nekom političkom kolaču, sa mnogo usta, se dešavalo da se čak dolazi do toga da onaj broj od devet plus dva ili jedanaest plus dva članova veća bude zloupotrebljen na nivou opština koje su izuzetno male.

Ako uzmete u obzir da postoji opština sa vrlo malim brojem stanovnika, svega nekoliko hiljada stanovnika, kao što je Trgovište, Crna Trava, Žagubica, itd, postavlja se jedno logično pitanje – zašto će to opštinsko veće trebati da ima 11 članova opštinskog veća i koliko će to resora tih članova morati da bude zastupljeno, odnosno da ti članovi vode te resore ? Zaista, jedna vrsta potpunog anahronizma, jednog načina koji predstavlja, s jedne strane, nelogičnost ili apsurd, s druge strane, koji dovodi do potpunog paralisanja rada jedinice lokalne samouprave na način na koji to jedinica lokalne samouprave zaslužuje.

U tom smislu, zaista je ovo dobra prilika da se optimizacijom broja, kako članova opštinskog i gradskog veća, tako i pomoćnika koji će biti zaduženi za određene poslove koji su zakonom definisani, daleko poboljšati kvalitet rada jedinice lokalne samouprave.

Mislim da je jako dobro da, kada su u pitanju mesne zajednice, se poveća nadzor nad radom mesnih zajednica, zato što su mesne zajednice vremenom počele da gube svoj smisao i svoju svrhu. Umesto da mesne zajednice budu prvi stepen zadovoljenja potreba građana, one su postale svoja suprotnost. Zašto? Zbog toga što nije bila adekvatna kontrola rada ni saveta mesnih zajednica, ni samih mesnih zajednica i onda je dobro da se uvodi posebno telo, poseban organ koji će voditi računa o onome što mesne zajednice rade, prevashodno na normativnom delu. Da li će akt koji donosi mesna zajednica ili ne, ustavan ili ne, o tome će odlučivati neko ko će biti zadužen ispred jedinice lokalne samouprave i tu ćemo imati definisano rešenje.

Međutim, ministre, zamolio bih vas da obratite pažnju na jedan mogući problem koji se pojavljuje već duže vreme, a on počinje faktički od jednog kvalitetnog rešenja Predloga zakona i to ste dobro prepoznali kada su u pitanju načelnici uprava.

Načelnici uprava opštinske ili gradske, ili više uprava kao posebnih uprava, koji sada moraju zadovoljiti i one tzv. stručne akademske kriterijume, kada su u pitanju uslovi za njihov izbor, ali dolazimo do onog od pet godina radnog staža u struci da bi bio načelnik.

Šta je tu problem? Problem je što imamo teret. Imamo hipoteku, uredbe o ograničavanju zapošljavanja, s jedne strane, Zakona o budžetskom sistemu, s druge strane, a oni su u korelaciji, tako da veći broj načelnika uprava na teritoriji Srbiji, a nije retko da oni uskoro idu u penziju, ne mogu da budu ta njihova mesta adekvatno popunjena upravo zbog toga što su ova dva normativna akta sprečila da imamo ljude koje ćemo pripremiti, koji će imati tih pet godina staža, koji će imati stručne kvalifikacije da mogu da naslede svoje kolege na čelu tih uprava. To je problem.

Drugi problem slične prirode je problem koji se vezuje za pojedine pozicije na nivou inspekcijskih službi u lokalnim samoupravama. Pa, mi upravo zbog Zakona u budžetskom sistemu i zakona, odnosno Uredbe o ograničavanju zapošljavanja, ne možemo da zaposlimo ni sportskog inspektora u pojedinim lokalnim samoupravama, ni prosvetnog inspektora u pojedinim lokalnim samoupravama, zbog toga što imamo jednu vrstu barijere kada govorimo o načinu zapošljavanja, pogotovo o zapošljavanju na neodređeno vreme, gde se Vlada mora odrediti preko komisije koja je za to nadležna.

Ono što je jako dobro, jako je dobro što ste prepoznali problem kod lokalnih samouprava koje nemaju dovoljne kapacitete, nemaju adekvatne resurse da mogu da zadovolje sve ono što od njih građani očekuju, naročito kada su u pitanju povereni poslovi, gde jedinice lokalnih samouprava koje imaju potencijal, evo, ja ću da kažem za grad iz kog ja dolazim, to je Užice, gde može da zadovolji potrebe nekih jedinica lokalnih samouprava koje nemaju adekvatne resurse, tipa Arilje ili Požega ili Kosjerić, kroz poverene poslove ili udruživanjem u smislu da se zajedničkim poslovima, odnosno sinhronizacijom rada te dve jedinice lokalnih samouprava iznedre odgovarajući kvalitetni pomaci u smislu zadovoljenja potreba građana na teritoriji tih jedinica lokalnih samouprava, odnosno tih opština i gradova ili grada.

Na kraju, želim da istaknem da se upravo kroz prepoznavanje ovih problema dolazi do onoga što je zaista bilo već duže vreme neophodno, potrebno intervenisati, vi ste intervenisali na savršeno dobar način, pa će to kasnije kroz afirmisanje elektronske uprave, kroz pomoć građanima da što efikasnije ostvare svoja prava, što brže u vremenu, a s druge strane, racionalizacijom javnog sektora, odnosno smanjenjem broja zaposlenih, i tu mislim da ćete u saradnji sa Ministarstvom finansija doći do adekvatnih rešenja, jer je tom broju viška, odnosno onih koji neće više imati potrebu da rade, biti potrebno ili neophodno potrebno da se adekvatna radna mesta nađu u privredi ili u privatnom sektoru. I u tom pravcu treba poraditi da se zaista u socijalnom smislu reči reše problemi kako bi svi bili zadovoljni u najboljem mogućem vidu.

Kada su u pitanju ostali zakoni koji prate Zakon o lokalnim samoupravama, tu je Zakon o državnoj upravi, ja ću se tu pozvati na kodeks dobre prakse koji je usvojio Savet Evrope 2009. godine i koji precizira uvođenje što većeg broja građana u sistem odlučivanja kada su u pitanju lokalne samouprave, što je jako dobro.

Kada su u pitanju odredbe zakona kao predloga, a odnose se na nacionalne manjine, odnosno savete nacionalnih manjina, tu će moje kolege značajno više govoriti o tome. Ja zbog vremena neću mnogo komentarisati ta dva zakona, ali je bitno istaći sledeće – da je još jednom potvrđena afirmacija zabrane diskriminacije i da ona tzv. pozitivna diskriminacija ili pozitivna selekcija, tako da je nazovemo, za koju smo danas čuli kritike, naprotiv, ima ogromno opravdanje upravo u sredinama gde su nacionalne manjine zastupljene u mnogo manjem broju u javnom sektoru, u državnoj službi i gde ćemo to sada uspešnije rešavati nego što je to do sada rešavano.

Kada su u pitanju odredbe zakona koje se odnose na upotrebu jezika, ja vas molim, ministre, da imate u vidu jednu činjenicu koju je danas malo ko istakao, a mislim da zavređuje veliku pažnju, radi se o potrebi da svako ko će da koristi jezik nacionalne manjine, a ima pravo na to, i Ustavom mu je zagarantovano to pravo, da to pravo ostvari na najbolji mogući način, a da bi ostvario na najbolji mogući način, onda mora da ima adekvatnu podršku ili pomoć. Radi se o tumačenju.

Mi, nažalost, nemamo tumačenja za romski jezik. U sudovima se dešava problem da se zadovolji potreba tamo gde se pripadnici te nacionalne manjine pojavljuju kao stranke da nemaju tumača. Mislim da bi tu trebalo rešavati u tehničkom smislu reči ovaj problem na najbolji mogući način.

Što se tiče ovog seta zakona, moje kolege će o tome više govoriti. Ja ću se samo još jednom zahvaliti u ime svih onih koji žele dobro Srbiji, koji žele dobro građanima svih jedinicama lokalne samouprave, da podrže ovaj zakon, jer će od ovoga imati koristi.

Što se tiče ostalih predloga, kada su u pitanju personalna rešenja, obratiću se prevashodno predlagaču koji je dao predlog za Jorgovanku Tabaković za guvernera NBS. Postoji nekoliko razloga zbog čega to treba podržati. Prvi i osnovni razlog su rezultati u obavljanju funkcije guvernera NBS, a ti rezultati su oličeni u sledećem: makro-ekonomskoj stabilnosti, koordinaciji monetarne fiskalne politike, održavanju inflacije u petogodišnjem periodu na nivou od 2%, stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru i odgovornom i efikasnom korišćenju deviznih rezervi, deset milijardi evra kao garant stabilnosti finansijskog sistema. Dovoljni razlozi za podršku kandidatu za guvernera NBS.

Na kraju, gospodine Jovičiću, kao predstavniku Visokog saveta sudstva, uvažene institucije i tela koje predlaže kandidate za nosioce pravosudnih funkcija, želim da podržim vaše predloge, ne upuštajući se u vaš rad, jer na to nemam pravo, ali imam pravo da prokomentarišem da je vaš rad isključivo po zakonu, da ste u smislu primene Zakona o Visokom savetu sudstva i svih ostalih propisa dali najbolja moguća rešenja za predsednike sudova, ja to mogu da potvrdim, kao deo pravosudnog sistema po profesiji kojom se bavim, i da su ovi predlozi takvi da će sigurno opravdati naše poverenje kada budemo glasali za ova personalna rešenja.

Ne želim nikoga da degradiram, ali mislim, recimo, da je jedan od predloga kao što je Dušan Milenković ili Dule Milenković, izvanredno rešenje za predsednika Apelacionog suda u Beogradu.

Postoji drugi problem, gospodine Jovičiću, i molim vas da to na Visokom savetu sudstva razmotrite i da se taj problem konačno reši, a to je odgovornost predsednika sudova koja predstavlja za njih hipoteku. Zašto ovo govorim? Loš rad sudova se uglavnom prebacuje na teret predsednika sudova. Zašto? Zašto? Oni su samo rukovodioci sudskih uprava, ništa više.

Zato vas molim da razmotrite mogućnost da se uvede sistemsko rešenje da predsednici sudova moraju biti predsednici sudske prakse, odnosno predsednici odeljenja sudske prakse. Zašto? Jedino će oni sprečiti da se iz njihovog suda generišu dve različite sudske odluke i da se na taj način stvara neujednačena sudska praksa, a to je najveći problem, to je najveća bolest srpskog pravosuđa koja se, na sreću, uspešno leči.

Onog trenutka kada predsednici sudova budu i predsednici sudske prakse tada će moći da bude kontrolisan rad sudova u punom kapacitetu, tada će moći da budu kontrolisane i sudije, iako sudije nezavisne, i po zakonu i po funkciji, ali će se sprečiti ono što sve građane boli, a građane boli najviše kada imaju neujednačenu sudsku prasku, a samim tim se stvara automatski i pravna nesigurnost.

Mislim da to pitanje treba da pokrenete na sednici Visokog saveta sudstva, i da konačno Vrhovni kasacioni sud promeni svoj stav da predsednici sudova ne treba da budu predsednici odeljenja sudske prakse. Naprotiv, ovo je pravo rešenje i ovo rešenje dovodi poboljšanju rada sudova.

Samo ću se za kratko vratiti još na jedan deo, jer sam dužan iz poštovanja prema predlagačima, a to je teritorijalno uređenje Srbije kada su u pitanju statusi dve jedinice lokalne samouprave, a to su Prokuplje i Bor. Zaista u tom pravcu zaista želim da čestitam predlagačima na izvanrednom obrazloženju i da podržim ovakav predlog kao izuzetno dobar, jer se radi o delovima teritorije Republike Srbije gde su te dve jedinice lokalne samouprave prepoznate kao nosioci ili budući nosioci razvoja, inače nerazvijenog područja i u tom smislu od nas socijalista imate punu podršku. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Milićević.

Ovde nam je ministar Ružić rekao da se raduje debati koju ćemo imati o ovim zakonima, da ćemo o njima mnogo razgovarati i danas i sutra kada budemo imali raspravu u načelu i kada budemo imali raspravu u pojedinostima.

Ne znam da li vam je poznato, gospodine Ružiću, mi raspravu u pojedinostima nemamo još od decembra prošle godine kada se SNS dosetila da opstruiše rad Skupštine u kojoj sama čini većinu, tako da će i ovaj set zakona, kao i svi predloženi zakoni u prethodnih, evo već šest, sedam, meseci, proći bez skupštinske rasprave u pojedinostima, što mi je posebno u ovom slučaju žao zbog toga što mislim da su zakoni kojima se uređuje oblast prava nacionalnih manjina izuzetno važni za Republiku Srbiju.

Znam da SNS nije mnogo stalo do manjinskih prava. Uostalom, nije tako davno vreme kada su neki njeni i danas visoki funkcioneri pripadnicima nacionalnih manjina nudili po koji sendvič da se odsele iz Republike Srbije, ali mislim da je zbog Narodne skupštine, zbog Republike Srbije važno da o ovom zakonu razgovaramo što detaljnije.

Mi smo uložili veliki broj amandmana. Zapravo, svi amandmani, koje smo uložili, se odnose na ove zakone i žao mi je što o njima nećemo moći da razgovaramo, tim pre što Srbija ima i velikih problema kada je u pitanju ova oblast, kada su u pitanju naši pregovori sa EU. Nadali smo se da možemo da doprinesemo, ali možemo da se nadamo će vaši saradnici pogledati naše amandmane i da će možda neki od njih usvojiti, iako u Skupštini, kažem, nećemo imati pravo da o njima razgovaramo, ni narodni poslanici koji za njih treba da glasaju u danu za glasanje, ali što je mnogo važnije, ni građani Srbije neće saznati kakva se to debata o ovim zakonima vodila, jer o njima praktično neće biti debate, makar ne u pojedinostima.

Počeću od drugih zakona koje ste predložili, budući da je takav i redosled koji je grupa narodnih poslanika, koja je podnela zahtev za sazivanje ove sednice, odredila. Najpre ću govori o Zakonu o lokalnoj samoupravi.

Plašim se da svi ovi zakoni, baš kao ni ovi manjinski, apsolutno ne tangiraju ono što su problemi lokalne samouprave danas, ono što su problemi građana koji u lokalnim samoupravama žive, ono što su problemi u funkcionisanju našeg sistema. Tako je od ovog prvog Zakona o lokalnoj samoupravi, pa sve do zakona koji su teritorijalna organizacija i koje su predložile naše koleginice i kolege iz SNS, tako da možemo da krenemo da razgovaramo na taj način.

U ovoj reklami koju ste nam podelili za zakone vi kažete da će Predlog zakona o lokalnoj samoupravi obezbediti uključivanje građana u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave i da će građani imati mogućnost da kažu šta da se gradi, što je vrlo lepa odredba. Međutim, mislim da ste i sami svesni da naše lokalne samouprave niti tako funkcionišu, niti će tako funkcionisati, da ih vode ljudi koji su vrlo malo zainteresovani za ono što građani misle, osobite o tome šta u lokalnim samoupravama treba da se gradi.

Dolazim iz Novog Sada u kom je gradonačelnik pre nepune dve ili tri nedelje, mislim da sam postavila poslaničko pitanje, ne znam da li je stiglo do vas, koje se na to odnosi, na najbrutalniji mogući način izvređao građane koji su upravo koristili svoje pravo koje i sada imaju po Zakonu o planiranju i izgradnji i pokušali da ukažu na to da ne žele da se čitav jedan deo grada betonira, rasproda investitorima po izboru SNS i da se sačuva bar poneka zelena površina u gradu Novom Sadu.

Odgovor gradonačelnika Novog Sada je bio taj da može i on da organizuje skupljanje potpisa građana, pa da se vidi ko će više skupiti građana, da li građani sami ili SNS, da ga uopšte ne interesuju primedbe građana, najavivši na takav način da će se tim primedbama pozabaviti nadležni organi. Mislim da je jasno stavio do znanja i nadležnim organima kakva ta odluka treba da bude.

Imali smo i drugih načina na koje su gradovi sami odlučivali šta će se gde graditi bez ikakve konsultacije sa građanima. Mislim da nema osobe u Srbiji kojoj nije poznat slučaj Hercegovačke, kada je grupa ljudi pod maskama u toku noći porušila čitav jedan deo grada, vezala i zarobila neke građane, kojom prilikom je policija imala nalog da ne reaguje i da se ne odaziva na pozive vezanih građana. To je eto učešće građana u odlučivanju o tome, kako ste rekli, građani će imati mogućnost da kažu šta da se gradi. Govorili, ne govorili šta da se gradi, jasno je da će SNS i njeni gradonačelnici, predsednici opština raditi apsolutno baš kako im padne napamet, da ih neće, kao ni do sada, interesovati šta građani o tome misle i zaista nema ni jednog razloga da verujemo da će to biti drugačije.

Drugi cilj ovog zakona, kako i sami kažete, jeste utvrđivanje minimalnog roka za sazivanje sednice skupštine opštine, odnosno grada od 24 časa, pa kažete – sprečavanjem zloupotrebe ovlašćenja u pogledu neprimernog roka za sazivanje sednice skupština omogućavamo njihov bolji rad. Kakvih zloupotreba? Ko vrši te zloupotrebe? Predsednici skupština? Prosto morate malo objasniti na šta se odnosi. To je inače odredba koje u zakonu nema, to se pojavilo u reklami koju ste nam dostavili uz zakon, tako da zaista ste dužni da nam kažete zašto se sad taj rok skraćuje na 24 sata. Na kakve zloupotrebe pokušavate da sprečite? Ko ih je do sada vršio? Da li su ti ljudi odgovarali ili se prosto radi da se taj rok mora skratiti da bi možda ono držanje, čuveno držanje odbornika u karantinu, možda bilo jeftinije, pa sad nećete morati da ih držite sedam dana u karantinu, nego, evo, 24 sata i da bi možda zelje i razne zelje po Srbiji koji zavode teror po neposlušnim lokalnim samoupravama imale manje posla kada treba tamo da pritiskaju odbornike, zastrašuju građane i prete njihovim porodicama.

Još ću se samo na kratko osvrnuti na druge zakone, pre nego što pređem na zakone kojima se uređuje oblast ljudskih i manjinskih prava. Imamo zaista čudan zakon o teritorijalnoj organizaciji od svega što mi možemo i što mi moramo da rešimo kada je u pitanju teritorijalna organizacija u Republici Srbiji. Od svega toga mi smo rešili da tri mesne zajednice prebacimo iz jedne opštine u drugu i sad svi ovde treba da se zahvaljujemo i narodnim poslanicima i vladajućoj većini zato što su takav jedan predlog zakona dali.

Meni je drago što će se to desiti. Mislim da će građani tih opština odjednom doživeti procvat, da će im poteći med i mleko sada odjednom kada su dobili status gradova. Čestitam im na tome što su dobili status grada, ali verujte da to u praksi njima apsolutno ništa ne znači, da to ne znači ni tome da mi ne znamo ni šta su nadležnosti lokalne samouprave, ni ko nam vodi lokalne samouprave, kakvi su odnosi, kakva nam je ostala teritorijalna organizacija Republike Srbije. Ustav je vrlo nejasan. To su sve stvari o kojima mi treba da razgovaramo, a ne da ovde jeftinim marketinškim trikovima proglašavamo nekakve pobede i padamo u nesvest od sreće zbog toga što su dva grada dobila status grada, time što su se dve mesne zajednice prebacile sa jednog spiska na drugi spisak. Niti to bilo kome znači, niti je time bilo koji problem rešen. Tako da još jedna u nizu kozmetičkih promena, koja verovatno ima neku svoju svrhu koju mi trenutno ne možemo da nađemo.

U reklami koju ste nam podelili kažete – korak dalje u reformi sistema plata, pa je usklađen sistem radnih odnosa i plata u celom javnom sektoru. Ja ne znam, gospodine Ružiću, da li ste vi pročitali ovu brošuru koju ste podelili. Ja verujem da niste, jer ja ne mogu da nađem drugi razlog da se pred nama pojavi materijal koji može da ustvrdi da je usklađen sistem radnih odnosa i plata u celom javnom sektoru.

Dosta se bavim problemima prosvetnih radnika, budući da sam i bila predsednica Odbora za obrazovanje, to je bilo još u vreme dok se taj odbor bavio nečim drugim, a ne samo akreditacijom fakulteta svoga predsednika. Mi smo tada razgovarali mnogo sa prosvetnim radnicima.

Tom prilikom oni su nam rekli da su njihove plate i dalje ubedljivo najmanje u Evropi, da su daleko ispod republičkog proseka, da je struktura zaposlenih u javnom sektoru takva da je više od 80% sa visokom stručnom spremom, da čak i čistačice u nekim državnim javnim preduzećima, agencijama itd. nekvalifikovani radnici imaju veće plate od njih.

NJima je obećano da će biti donet zakon o platnim razredima. To je u osnovi i bio razlog zbog kog su oni prekinuli onaj svoj veliki štrajk od 2014. do 2015. godine. Ko zna koji put ih je SNS slagala.

Zakon o platnim razredima zaista jeste donet, ali tako da se on uopšte ne odnosi na one kategorije koje zapravo u javnom sektoru stvaraju problem sa platama. Dakle, taj zakon se ne odnosi na javna preduzeća, ne odnosi se na agencije, ne odnosi se na sve one kategorije u kojima su plate ogromne i koje zapravo stvaraju gubitke.

Umesto toga mi smo uskladili, ne znam, platu spremačice u domu zdravlja sa platom spremačice u školi, a plate kurira u agenciji je ostala veća čak i od plate direktora škole. Tako da ja ovaj zakon vidim samo kao još jednu nepravdu koja se pravi prilikom uspostavljanja zarada u javnom sektoru, a sve priče o tome kako će to sada da uvede zapošljavanje preko konkursa, napredovanje na osnovu zasluga itd. zaista ne možemo uzimati za ozbiljno budući da sve što se pokazali u prethodnih šest godina jeste zapošljavanje isključivo preko veze i to stranačke i napredovanje isključivo po poslušnosti, a nikako po kompetencijama i sposobnosti.

Što se tiče predloga za guvernerku, naravno da taj predlog nećemo podržati. Nismo ga podržali ni prvi put kada je gospođa Tabaković birana za guvernerku. Napravili ste jedan opasan presedan. Visoku stranačku funkcionerku ste postavili na mesto za koje zakon kaže da ne sme da se nalazi stranački funkcioner. Prvi ste koji ste to uradili. Što bi rekao Aleksandar Vučić – prvi put u novijoj istoriji Srbije. Eto nešto ste u novijoj istoriji Srbije prvi put uradili. Te vaše priče o zamrzavanju funkcija i slično, mislim da u to ni mala deca ne veruju.

Očigledna preporuka po kojoj se biraju ljudi koji vode računa o našim parama u ovoj zemlji je ko ima više afera i ko je više zatrpan aferama, pa je tu mrtva trka između Jorgovanke Tabaković i Siniše Malog, kojeg je ova skupštinska većina pre nekoliko dana izabrala za ministra finansija. Očigledno je to u SNS preporuka, ko ima više afera, ko ima mutnije poslove, taj će biti predložen, a kasnije i izabran da vodi računa o novcu građana Republike Srbije.

Konačno dolazim do zakona koji se bave pravima nacionalnih manjina. Mi smatramo da su rešenja koja nudite ovim zakonima prevaziđena, zastarela, da hrane jedan partokratski model manjinske samouprave koji u ovoj zemlji opstaje, a vidimo po ovome što ste predložili, vrlo lako može i da procveta i da ne odgovara na one potrebe pripadnika nacionalnih manjina na način na koji bi to moderne države u 21. veku trebalo da čine.

Ovi zakoni su naravno puni nekakvih floskula, opštih mesta koja ništa ne znače, zbog kojih Srbija već ima, kao što sam rekla, problema prilikom pregovora sa EU i zatvaranja poglavlja, a čini se da šalje jasnu poruku da su, kako bi rekao Orvel, neke manjine jednakije od drugih i da su neki nacionalni saveti jednakiji od drugih. Možemo samo da nagađamo na osnovu čega su baš takvi izbori u zakonu i takve odredbe stavljene, ali očigledno je da postoji mnogo prostora da se ovi zakoni poprave.

Mislim da je jasno, već kada se samo pogleda pojam definisanja i definicije nacionalne manjine koju ovaj zakon nudi, da se radi o jednoj definiciji koja, prvo treba reći u startu, diskriminiše malobrojne nacionalne manjine, ovaj momenat da je po brojnosti dovoljno reprezentativna je dosta opasan kada je u pitanju donošenje odluke ko može imati status nacionalne manjine a ko ne može.

Uslov da je ta manjina u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom je, isto tako, odavno prevaziđen u svetu u kom su nove nacionalne manjine već odavno zamenile stare nacionalne manjine i mi zaista kao da kroz ceo zakon nudimo neka rešenja sa sredine 20. veka. Mi ne možemo da prevaziđemo koncept koji se nudio narodima i narodnostima, mi ne možemo da uđemo u koncept zaštite ljudskih i manjinskih prava koji je potreban za 21. vek.

Ima čitav niz odredaba koje se već pojavljuju u drugim zakonima, a to je – zabrana diskriminacije, pretnja nacionalnim manjinama da ne smeju da njihove aktivnosti budu usmerene na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije. Zna se da su oni, jel da, obično osumnjičeni za takve stvari i ja ne znam koji bi bio drugi razlog da se ovo ubacuje kada je to već zabranjeno i Ustavom Republike Srbije i Krivičnim zakonikom? Ili, baš sad u zakonu o nacionalnim manjinama treba baš njima posebno pripretiti da ne smeju da narušavaju teritorijalnu celovitost i ustavni poredak?

Ima čitav niz načelnih odredaba koje ne samo da ne znače ništa, nego nam opet mogu napraviti probleme. Recimo, u članu 4, kada se pominju mere koje bi trebalo da dovedu do ravnopravnosti u zapošljavanju, ja ne znam, recimo, na koji način državna uprava misli da utvrdi ko je koje nacionalne pripadnosti? Ja ne znam koji su instrumenti na osnovu kojih mi možemo da ispitamo koje su nam nacionalne pripadnosti zaposleni u državnoj upravi, pa kažemo, e, sad nam ovde treba, ne znam, još tri Slovaka, ovde nam treba pet Roma, a ovde nam treba dva Mađara. Prosto, uneli smo jednu odredbu a bez ikakvih mera koje bi objasnile na koji način će se ona sprovesti.

Isto to je slučaj i sa učešćem pripadnika nacionalnih manjina u političkom životu. Ovo je, recimo, jedna od odredaba zbog koje nam Hrvatska pravi, s pravom, izuzetno velike probleme. Mi smo se bilateralnim sporazumima sa nizom okolnih zemalja obavezali na to da ćemo obezbediti parlamentarnu reprezentaciju za pripadnike nacionalnih manjina koje pripadaju, kao što je slučaj sa Hrvatskom, sa Mađarskom, sa Makedonijom. Nismo to uradili, niti imamo načina da to uradimo, niti imamo zakone koji bi to potvrdili, niti imamo model na koji to želimo da uradimo, tako da samo sebi pravimo probleme.

Nacionalni saveti će na način na koji ste vi predložili da funkcionišu ostati ispostave političkih stranaka nacionalnih manjina i to isključivo onih koje su dobro finansirane, dobro organizovane i dobro predstavljene i na drugim mestima. Nema nikakve decentralizacije manjinske samouprave, naprotiv, imamo jednu dalju centralizaciju. Jedina pozitivna stvar je to što ste, mada ne naš amandman prihvatili, daleko bilo, ne biste svakako bili u mogućnosti da prihvatite naš amandman, ali ste ukinuli onu diskriminatorsku odredbu koju ste u početku predložili, a to je da samo oni poslanici iz reda nacionalnih manjina koji imaju i čiji udeo u stanovništvu prelazi 2% imaju pravo da se obraćaju na svom jeziku. Pristali ste da to izbrišete iz zakona i to je jedino dobro, ali jasno vam je da to ni približno nije dovoljno, ne da mi iz DS podržimo ovaj zakon, nego da Republika Srbija počne da vodi način o pravima nacionalnih manjina onako kako to čine moderne demokratske razvijene evropske države u 21. veku. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginice Tomić, imamo najpre povredu Poslovnika.
Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na povredu člana 106, odnosno na povredu člana 107, jer je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram da nije povređeno samo dostojanstvo Narodne skupštine, već da je povređeno dostojanstvo svih građana Republike Srbije, obzirom da u Srbiji žive i pripadnici nacionalnih manjina.

Koleginica Jerkov je na vrlo lukav način iskoristila priliku da podvede SNS pod kontekst loših odnosa prema nacionalnim manjinama. Ja želim da kažem da je SNS stranka koja u svojim redovima, odnosno u svom članstvu, ima i pripadnike nacionalnih manjina. Ja ovde imam koleginice i kolege koji su pripadnici nacionalnih manjina i mene je sramota što sam čula da je SNS podvedena pod takav kontekst i da se stavlja u kontekst deljenja sendviča ili iskorišćavanja na bilo koji način pripadnika nacionalnih manjina.

Sa druge strane, Vlada Republike Srbije vodi ispravnu politiku, štiteći prava pripadnika nacionalnih manjina.

Ja vas molim, predsedavajući, da ubuduće bar prekinete govornika, mada smatram da je koleginica najmanje zaslužila opomenu, te vas podsećam i na član 108. i 109. Radi se o jednoj osetljivoj temi i smatram da ne bi trebalo da pripadnike nacionalnih manjina koristimo za neke jeftine političke poene u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, ovlašćeni predstavnik SNS, Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada govorimo o pitanju uopšte nacionalnih manjina koje gospođa Jerkov ovde nama u jednom govoru mržnje prema SNS, onda treba reći da verovatno ono što nije uspela kroz svoju političku karijeru u LSV da sprovede, verovatno to sprovodi u ovoj sadašnjoj stranci, mada i taj deo koji se odnosi na nepravde o kojima govori, kako SNS je etalon za nepravde koje su u lokalu i prema nacionalnim manjinama, ste postavili vi. Znači vi koji ste vladali do 2012. godine, vi koji ste nam dali za zadatak da ispravimo sve nepravde koje ste do sada postavili i trebaće nam još 10 godina da to sve uvedemo u red.

Kada govorite o učešću građana u donošenju odluka lokalnih samouprava, vaši odbornici sada učestvuju u blokadi Srbije. Vaši učesnici i predstavnici građana na lokalnom nivou tačno pokazuju šta treba raditi u Srbiji kad vi, jednostavno, vršite vlast. I to je u pravo ono – da Srbija stane, da jednostavno sav novac iz budžeta podelite među sobom i vašim drugarima i da jednostavno budućnost Srbije predate nekoj drugoj strani koja je van granica Srbije. E, to je vaša politika.