Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/141-18

1. dan rada

12.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:20

OBRAĆANJA

Ivan Jovičić

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u svojstvu člana i zamenika predsednika Visokog saveta sudstva čast mi je i prijatna dužnost da obrazložim predloge kandidata za predsednike sudova, koju je odluku Visoki savet sudstva doneo na svojoj sednici održanoj dana 26. marta 2018. godine.
Naime, VSS je u Službenom glasniku RS broj 104/17 od dana 22. novembra 2017. godine i u dnevnom listu Politika od dana 21. novembra 2017. godine oglasio izbor predsednika za šest sudova u Republici Srbiji i to za Upravni sud, Apelacioni sud u Beogradu, Apelacioni sud u Kragujevcu, Apelacioni sud u Nišu, Osnovni sud u Novom Pazaru i Prekršajni sud u Obrenovcu.
Visoki savet sudstva je sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu utvrdio na osnovu pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda.
Na osnovu člana 11. napred navedenog pravilnika, VSS je pre svega obrazovao komisije za izbor predsednika sudova, koje su sačinjavala po tri člana VSS iz reda sudija, zatim je VSS doneo odluku o vanrednom vrednovanju kandidata koji su podneli prijave za izbor za predsednike napred navedenih sudova.
Komisije VSS su za izbor vrednovale sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu na osnov u programa rada i razgovora sa kandidatom. Nakon toga su se u komisije VSS u postupku predlaganja odredile završne ocene za sve kandidate i dostavile prethodnu listu kandidata. U isto vreme, VSS je pribavio i mišljenje o kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika.
Na osnovu člana 13, alineja 4. Zakona o VSS, a u vezi sa članom 70. Zakona o sudijama VSS je na sednici održanoj dana 26. marta 2018. godine utvrdio predlog odluke za izbor predsednika sudova i predložio Narodnoj skupštini RS i izbor šest kandidata i to tako što se Jelena Ivanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Upravnog suda predlaže za izbor predsednika Upravnog suda. Duško Milenković, sudija Vrhovnog kasacionog suda i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu predlaže za izbor predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Dubravka Damjanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, predlaže za izbor predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. Dragan Jocić, sudija Vrhovnog kasacionog suda i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Nišu predlaže za izbor predsednika Apelacionog suda u Nišu. Ana Pejčinović, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru, predlaže za izbor predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru i Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu predlaže za izbor predsednika Prekršajnog suda u Beogradu.
Detaljne biografije svih predloženih kandidata date u su u Predlogu Odluke Visokog saveta sudstva. One su sastavni deo vaših materijala sa kojima ste se vi, svakako, upoznali.
Pošto ne bih želeo da vam trošim vaše dragoceno vreme, želim samo da napomenem, da se radi o izuzetno iskusnim sudijama koje su se dokazale u rukovođenju i upravljanju sudom, sa izuzetnom biografijom, da se radi o sudijama od kojih su najveći deo njih, pre svega, sudija Jelena Ivanović, sudija Duško Milenković, sudija, Dubravka Damjanović i kolega Dragan Jocić, koji je i sudija Vrhovnog kasacionog suda, već u prethodnom periodu bili predsednici sudova za koje su podneli kandidaturu.
Preostaje mi samo da vam se zahvalim na pažnji i da vas pozovem da u danu za glasanje podržite sve predloge Visokog saveta sudstva. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Jovičiću.
Reč ima predlagač narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Studenka Stojanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ću u ime kolega poslanika sa kojima sam podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji, govoriti o razlozima kojima smo se vodili kada smo ovu izmenu predložili.

Izmene ovog zakona sadržane su u članu 16. kojim se utvrđuju opštine u Republici Srbiji, kao i u članu 20. kojim se utvrđuju gradovi.

Usvajanjem ovih izmena, opštine Bor i Prokuplje dobiće status grada.

Rođena sam i živim u Boru, stoga mi je pripala čast da svoje kolege poslanike danas bliže upoznam sa Borom, kako kroz njegovu istoriju, tako i kroz današnjicu. Govoriću i o Prokuplju, sa istim ponosom, jer su građani Prokuplja, kao i građani Bora, dugo iščekivali ovaj trenutak.

Bor se nalazi u regiji zvanoj Timočka krajina i okružuju ga mnoga slikovita mesta, kao što su Banjsko polje, Brestovačka banja, Borsko jezero. Sa svojom modernom arhitekturom i urbanošću, zauzima veoma važno mesto u evropskoj modernoj gradnji.

Opština Bor se nalazi na krajnjem istoku Srbije, u blizini granice sa Bugarskom i Rumunijom. Teritorijalno pripada Borskom okrugu, zauzimajući površinu od 856 kilometara kvadratnih. Opština Bor je i administrativno sedište Borskog okruga, koji pored Bora, čine opštine Kladovo, Majdanpek i Negotin. Najznačajniji deo istorije ovog kraja povezan je sa nalazištima rude bakra i drugih metala.

Drugu važnu specifičnost opštine, pored industrijski razvijene sredine, predstavljaju prirodni uslovi za razvoj turizma. Pod šumama je 37,1% teritorije opštine, sa staništima raznovrsne faune.

Ističu se visovi Crnog vrha, Stola, lovište Dubašnica, kompleks Zlotskih pećina, odnosno Lazareva pećina, sa izvanrednim pećinskim ukrasima, izvorima mineralne i lekovite vode. Na toj osnovi izgrađeni su brojni smeštajni, rekreacioni i drugi infrastrukturni objekti.

Među kulturno-istorijskim vrednostima poseban značaj imaju određeni objekti u Brestovačkoj banji, udaljenoj 12 kilometara od Bora. Tu je Konak Kneza Miloša iz prve polovine 19. veka, Knežev zamak, kao i Dvorac Aleksandra Karađorđevića iz 1856. godine, izgrađen u romansno-renesansnom stilu.

Moram reći da je malo sredina na ovim prostorima u kojima je otkriće prirodnog bogatstva za posledicu imalo tako korenite preobražaje privrednog i društvenog života. Od kako je ime Bora stupilo na istorijsku scenu, na impresivan način je ostvaren ekonomski prosperitet.

Od rudarske kolonije s početka prošlog veka, Bor je izrastao u centar rudarsko-metalruške proizvodnje evropskog značaja. U sferama svesti i kulture, gde su za preokret ponekad potrebni vekovi, došlo je, takođe, do izuzetnih promena. Zbog toga je otvaranje rudnika za čitav kraj imalo onaj značaj kakav za najveće preokrete u društvu imaju događaji koje nazivamo revolucijama.

Bor je radio i brzo se razvijao, jer je kao snažan industrijski i rudarski centar privlačio ljude iz svih delova nekadašnje države. Mnogi od njih ovde su zasnovali porodice i smatraju se starim Boranima. U Boru ima Srba, Vlaha, Makedonaca, Roma, Slovenaca, Mađara, Rumuna, Albanaca, Bugara, Rusa, Crnogoraca, sveukupno 32 nacije.

Nakon stogodišnje proizvode bakra, zastarela tehnologija topljenja zadavala je građanima opštine Bor velike probleme zbog zagađenog vazduha. Dvadeset trećeg decembra 2014. godine počela je sa radom nova topionica i fabrika sumporne kiseline, kojom smo postali ekološki potpuno čista sredina.

Ostaće upamćeno da je Vlada koju je tada vodio Aleksandar Vučić omogućila Boranima da umesto vazduha zagađenog sumpor-dioksidom udišu potpuno čist vazduh. Sa ove distance, mogu slobodno da kažem da je to najhumanije delo u korist, pre svega, naše dece.

Sada u Bor dolaze turisti. Protekle sezone zabeležili smo značajan porast posetilaca.

Bor ostavlja upečatljiv utisak. LJudi su gostoljubivi, okolina mu je neponovljiva, privlačna, sa jedinstvenim prirodnim ambijentom koji pruža mogućnosti za gotovo sve turističko-rekreativne sadržaje. Borsko jezero predstavlja idealno mesto za odmor, rekreaciju, pripreme sportista, ribolov. Dubašnica je oaza netaknute prirode i jedno od najatraktivnijih lovišta visoke divljači. Stol je omiljeno sastajalište planinara, izletnika i ljubitelja ekstremnih sportova. Crni vrh je poznat po najvrednijim i najkvalitetnijim bukovim šumama ovog dela Evrope. Idealno je mesto za planinski turizam.

Lazarev kanjon je prirodni fenomen. Svrstava se u najbogatija staništa biljnog i životinjskog sveta. Zbog retkih vrsta koje se u njemu nalaze, predstavlja neprestani izazov za ekologe i istraživače. Sistem Zlotskih pećina u speleološkom smislu spadaju u najlepše u Srbiji. Brestovačka banja spada u najznačajnije termo-mineralne vode Evrope, a njena lekovitost utvrđena je još u prvoj polovini 19. veka. Tokom tog stoleća bila je pod neposrednim staranjem srpskih vladara i Obrenovića i Karađorđevića. Uživala je status jedne od dve borske banje Srbije.

Gotovo svi objekti nastali u 19. i početkom 20. veka, ktitorstvom znamenitih ljudi, predstavljaju spomenike kulture nacionalnog ranga.

Još jedno od značajnih obeležja je i Tehnički fakultet u Boru. To je fakultet Univerziteta u Beogradu. Osnovan je 1961. godine i prvi je fakultet lociran van sedišta beogradskog univerziteta.

Bor je poslednjih godina grad velike dinamike. Uređene su saobraćajnice i prelepi bulevari, nova dečija igrališta, sportski tereni, kao i jedan od lepših zoo vrtova u Srbiji. Renoviran aerodrom je ponovo osposobljen za civilni saobraćaj. Jedna od glavnih turističkih atrakcija za kratko vreme postao je kafić u jami, gde na kafu pola kilometra pod zemljom dolaze organizovane turističke ture i ekskurzije iz svih krajeva Srbije. Stari površinski kop, kao najveće veštačko stvoreno udubljenje u Evropi, takođe mami sve veći broj posetilaca. Kompleks oko sportskog centra dobio je nove sadržaje. U neposrednoj blizini nalazi se hipodrom, balon hala, skejt park, staza za karting. Za turiste su obezbeđeni smeštajni kapaciteti na nekoliko lokacija, u luksuzno obnovljenom hotelu na Borskom jezeru, klubu RTB-a u Brestovačkoj banji, kao i u hotelima u samom gradu.

Ovom prilikom apelujem na kompaniju Gasprom, koja je većinski vlasnik hotelskog kompleksa na Crnom vrhu, da još jednom razmotri mogućnost završetka ovog kompleksa ili pak nalaženja nove namene koja bi odgovarala potrebama kompanije. Sigurna sam da postoji način da se objekti koji su koštali blizu 60 miliona evra sačuvaju od daljeg propadanja i da kompanija Gasprom nađe svoj interes i pokrene ovaj projekat.

Moderno i novo dobro je uklopljeno u tradicionalno. Ne treba propustiti građevinske poduhvate francuske arhitekture s početka prošlog veka, koji predstavljaju jedinstvena remek dela graditeljstva o kojima i dan danas svedoče kao spomenici kulture zidana zdanja iz tog perioda. To je najveća unikatna rudarska kolonijalna naseobina u Evropi.

Bor inspiriše i nadahnjuje i umetnike. Proslavljena imena domaće kinematografije već pola veka filmskom kamerom beleže kadrove u Boru. Mnogi najavljuju dolazak u Bor. Bor je otvoren za nove investicije. Najveća investicija današnjice je otvaranje još jednog rudnika, a na ovom projektu biće uposleno 1.000 radinka.

Nekoliko reči i o Prokuplju. Prokuplje je najveća opština i sedište Topličkog upravnog okruga, koji se nalazi na jugu Srbije, u oblasti centralnog Balkana. Toplički upravni okrug obuhvata prostor duž administrativne linije sa KiM i ima značajnu ulogu u bezbednosnom smislu. Opština Prokuplje zauzima površinu od 759 kilometara kvadratnih i opštinu čini ukupno 107 naseljenih mesta.

Geografski položaj i konfiguracija terena uslovili su da najznačajnija srednjebalkanska transferzala koja povezuje Crno more sa Jadranskim delom ide Toplicom preko KiM, čineći najkraću vezu između Moravsko-vardarske doline i Jadranskog mora, putni pravac od izuzetnog značaja za ovaj deo zemlje. Uz finansijsku podršku EU, do 2020. godine očekuje se završetak izgradnje autoputa E80, deonica Niš – Merdare, čija trasa delom upravo prolazi kroz Prokuplje, što će svakako povećati atraktivnosti i pozitivno uticati na privrednu aktivnost u ovoj opštini.

Područje opštine Prokuplje prostire se na površini od 75.896 hektara, od čega poljoprivredno zemljište zauzima 45.083 hektara odnosno 60%, šumsko 26.895 hektara ili 35% i neplodno zemljište svega 5%. Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta čak 81,6% ili 36,79 hektara su obradive površine.

Na ovom prostoru izuzetno je bogat vodni potencijal sagledan preko termomineralnih podzemnih i tekućih voda, kao i veštačkih brana sa određenim kapacitetom vode. To su brana Bresnica, brana na Rastovničkoj reci i bunari na lokaciji zvanoj Hisar. Pored voda tri poznate banje koje se nalaze na teritoriji opštine Kuršumlija, Lukovske, Prolom i Kuršumlijske banje, u reku Toplicu, po kojoj je čitav ovaj kraj dobio ime, slivaju se i brojni drugi termalni izvori.

U blizini Prokuplja na Gubetinskim livadama nalazi se termalni izvor Suva česma. Šumsko bogatstvo je izuzetan važan prirodni resurs ovog kraja.

Opštinu Prokuplje karakteriše bogato istorijsko nasleđe. U podnožju Hisara nalazi se crkva Svetog Prokopija, jedan od najstarijih pravoslavnih hramova na Balkanu.

Prokuplje je i poznati sportski centar, čiji su sportisti bili nosioci svetskih, olimpijskih i evropskih odličja. Brojna su sportska takmičenja koja se održavaju u Prokuplju, a najznačajniji među njima su međunarodni teniski turnir i takmičenje u džiu džici kome prisustvuju najistaknutiji evropski predstavnici ovog sporta.

Od turističkih potencijala najznačajnija je moderna opservatorija koja se nalazi na vrhu planine Vidojevice, na nadmorskoj visiji od 1.155 metara. Ministarstvo za nauku je 2003. godine donelo odluku da finansira izgradnju ovog objekta, na osnovu obrazloženja naučnika da su na Vidojevici povoljni astro-meteorološki uslovi, najbolji u Srbiji.

Malu topličku transverzalu, pešačku stazu dugu 22 kilometra, čini prostor koji povezuje prelepe topličke planine: Veliki Jastrebac, Pasjača, Vidojevica, Rgajska planina, Radan, Sokolovica i Arbanaška planina. Toplička transverzala većim delom se poklapa sa evropskim pešačkim putem E7, čija dva kraka prolaze kroz Toplicu. Malu topličku transverzalu godišnje poseti na hiljade planinara i ljubitelja prirode iz cele Srbije i inostranstva.

Za privredu opštine Prokuplje svakako je, osim malih i srednjih preduzeća, najznačajniji Leoni. Leoni grupa je vodeći međunarodno priznati proizvođač žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema. Tokom 2014. godine otvorena je fabrika u Malošištu u blizini Niša, a usled daljeg povećanja obima poslovanja avgusta 2017. godine otvorena je i nova fabrika u Nišu.

U svim pogonima na jugu Srbije, koje Leoni poseduje, uposleno je blizu 7.000 radnika. U Prokuplju posluje i divizija Leoni filips koji upošljava oko 350 radnika, a nedavno je otvoren i novi pogon Bizlinka, čime je obezbeđeno 500 radnih mesta.

Poštovani građani Bora i Prokuplja, ovom statusnom izmenom naše sredine postaće gradovi, a na vama i nama je da se zajedno borimo da nam se gradovi razvijaju, da budu što lepši i uređeniji kako bi nam život u njima bio što prijatniji. Imamo ono što je najvažnije, a to je podrška ljudi koji vode ovu državu. Zbog svega onoga što Bor i Prokuplje jesu i svega onoga što treba da postanu, pozivam sve kolege poslanike da podrže ovaj predlog. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je razmatrao u načelu tri predloga zakona koji se odnose na prava nacionalnih manjina, i to – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Za Republiku Srbiju je pitanje manjinskih prava i sloboda od velikog značaja. Srbija je multietnička država, te svako unapređenje pravnog okvira kojima se ta prava i slobode garantuju predstavlja jasnu poruku opredeljenosti Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da gradimo društvo u kome se ljudska prava i slobode garantuju i obezbeđuju. Takođe, ovo je bitno iz razloga što smo kandidati za članstvo u EU, a u pregovorima za pristupanje EU upravo poglavlja koja se tiču ljudskih prava i sloboda, prava nacionalnih manjina i svega onoga što potpada pod Poglavlje 23 i odlučujuće važnosti za proces evrointegracija.
Srbija je svojim Ustavom garantovala posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Mi smo ratifikovali gotovo sve međunarodne akte u ovoj oblasti, kao što su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina.
Pored Ustava Republike Srbije, najvažniji zakoni u ovoj oblasti su upravo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nacionalni saveti se bliže i preciznije definišu kao organizacije kojima se poveravaju određena javna ovlašćenja o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, a u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima.
Predmet regulisanja su i pitanja od značaja za rad i funkcionisanje nacionalnih saveta, kao što je pitanje korišćenja imovine nacionalnog saveta, pitanja vezana za finansiranja. Bliže se regulišu pitanja koja se odnose na upis i brisanje nacionalnih saveta iz registra.
Kako bi se obezbedila depolitizacija nacionalnih saveta uređuje se pitanje nespojivosti funkcija predsednika i članova izvršnog odbora nacionalnog saveta sa članstvom u rukovodećim organima političkih stranka. Takođe je važno što se članovima i drugim licima, koji obavljaju poslove za nacionalni savet, omogućava radno-pravni status, odnosno mogućnost da zasnuju radni odnos u nacionalnom savetu.
Predlogom zakona su veoma precizno propisana ovlašćenja nacionalnog saveta, kako opšte prirode, tako i u pojedinim oblastima. Na primer, nacionalni savet može da podnosi pritužbu Zaštitniku građana, pokrajinskom i lokalnom ombudsmanu i drugom nadležnom organu kada proceni da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
U oblasti obrazovanja predviđaju se rešenja koja se odnose na učešće nacionalnih saveta u utvrđivanju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i u pogledu korišćenja udžbenika.
U oblastima koje se odnose na javno obaveštavanje i rad medija predviđa se da nacionalni savet može da osniva ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opšte korisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine.
Kada je reč o izborima za nacionalne savete uređuje se pitanje posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina, tako što se olakšava vođenje tog spiska po službenoj dužnosti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, glavni ciljevi zakona su postizanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, proširenja mogućnosti finansiranja društva i udruženja nacionalnih manjina i obaveze zaštite kulturnog, istorijskog nasleđa nacionalnih manjina…
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vrlo bih rado govorio o zakonskim predlozima ministra Ružića, o predlozima kandidata za predsednike sudova, ali nemam vremena.

Za Jorgovanku Tabaković sam se spremao mesec dana, elaborat sa napravio, knjigu ću uskoro objaviti i zato mi je svaki sekund dragocen.

Naravno, osporavaću Jorgovanku Tabaković kao kandidata za guvernera sa stručne strane. Vidite i sami, ona se hvali jakim dinarom. Ne može dinar biti jak kad je ekonomija slaba, ali dinar je formalno skoro pet posto skočio u odnosu na evro. Zašto je to tako?

S našom ekonomijom, dinar bi morao 1% godišnje da pada, kako bi se podsticao izvoz, a ne uvoz. Zahvaljujući ovakvom kursu dinara, naš je uvoz 5% jeftiniji. Podstiču se uvoznici da uvoze, a destimulišu izvoznici.

Međutim, prvo ću početi da govorim o njenom moralnom liku, kako tu ne bih nešto propustio, a nastaviću posle o mojim stručim primedbama na način vođenja monetarne politike Srbije, jer ta politika se ne vodi kako treba. Nije teško zadržati kurs dinara. To uvek postižete kad ne štampate novu emisiju novca. To svako zna ko je završio ekonomski fakultet, trebalo bi da zna. Ali, treba podsticati privredu, jer je monetarna politika jedno od najvažnijih sredstava ekonomske politike uopšte.

Ko je Jorgovanka Tabaković? Bila je dugo godina narodni poslanik Srpske radikalne stranke i ministar u Vladi narodnog jedinstva od marta 1998. i 2000. godine. Kao predsednik stranke imao sam pravo tada da predlažem naše istaknute aktiviste u upravne odbore u svim javnim preduzećima gde smo imali određen broj mesta, u javnim ustanovama, itd. Verujte, bio sam član pet tih upravnih odbora i nigde se ni dinara nije dobijalo. Ja sam išao u nauku i visoko školstvo. Nigde ni dinara nisam za to dobijao, bilo je iz čistog entuzijazma.

Predložio sam Jorgovanku Tabaković kao ministra za privatizaciju, zbog njene stručnosti, da bude član upravnog odbora „Telekoma“, nakon one čuvene privatizacije, kada je Vlada pre nas uspela da proda 49% od „Telekoma“ za nekih milijardu i po maraka, što je bio izvanredno dobar posao. Hteli smo da imamo stručnog člana koji će kontrolisati kako se tamo radi, kako se sređuju odnosi sa suvlasnicima, Grcima, Italijanima, kako se troše pare koje su dobijene od te prodaje, itd.

Šta je uradila Jorgovanka Tabaković? Kao član upravnog odbora koga je Vlada delegirala, iako je bila i narodni poslanik i ministar, ona se zaposlila u „Telekomu“, i to na izvanredno dobro radno mesto, a da to niko u stranci nije znao i ja to prvi put danas vidim iz njene biografije. Onda je sebi obezbedila veliki stan, i to lukavo, u Novom Sadu, da u Beogradu ne bode oči i ostala tamo da radi i posle mandata. Dakle, govorim o nemoralnoj osobi koja je nedostojna da bude guverner.

Ja sam se trudio najviše u Vladi Srbije da kontrolišem naše ministre, da ne bi ulazili u kakve malverzacije. Ranije smo napadali socijaliste, još više JUL-ovce, zbog raznih malverzacija i hteo sam da sačuvam apsolutnu kontrolu nad našim ministrima. Naravno, ono što smo napadali ranije socijaliste, to su dečije igre prema malverzacijama dosmanlija, a ni naprednjacima nije mane što se toga tiče. Ali, ne govorim danas o tome. I uspeo sam da sačuvam.

Prvi put kad je nešto pogrešno napravila Rada Trajković, posle je postala izdajnik, razguljena je sa mesta ministra, htela je da preko stranke protežira svog rođenog brata, da bude unapređen iz opštinskog sudije u sudiju okružnog suda, nije uspela, pa je onda išla preko JUL-a. Onda to dođe pred mene na Vladu i, naravno, mi to blokiramo i ona ostane bez ministarskog i poslaničkog mesta.

Jedan je još napravio grešku, a bio je ministar ekologije, Branislav Blažić. On je sa para ministarstva platio za neki seoski fudbalski klub dresove. Nije to bio neki veliki iznos, ali pred celom Centralnom upravom sam ga oštro iskritikovao zbog toga.

Sve dok nisam otišao na veliki službeni put, ja sam mislio da su nam svi drugi ministri bili bezgrešni. A onda od Vlade Vojislava Koštunice dobijem policijski dosije. Tri puta mi daju upozorenje da to ne smem nigde upotrebiti osim na zatvorenoj sednici Haškog tribunala. Naravno, ja to odmah pripremim za štampu i objavim. I u drugom tomu dokument da je Jorgovanka Tabaković kao ministar sklopila dogovor sa privatnom firmom „Aleksander“ da kupi vaučere za sve zaposlene u svom ministarstvu za raznu tekstilnu odeću, ne mogu se sad setiti ukupnog iznosa, a naravno, određeni procenat je ona privatno dobila. Eno, ko ne veruje, nek uzme moj policijski dosije. Jedini ministar ispred radikala u Vladi Srbije koji se moralno obrukao bila je ona.

Ajmo dalje što se tiče Jorgovanke Tabaković. Ćuti sad, molim te, Mrko, vreme mi ističe.

U hotelu „Maestral“ u Pržnu, 18. septembra 2014. godine nepoznata osoba je upala u hotelsku sobu Jorgovanke Tabaković, gde je bila na nekom miločerskom razvojnom forumu. Jorgovanka je bila na četvrtom spratu hotela i detaljno je opisala čoveka koji je upao u sobu. Rekla je da je videla tamnu senku a onda je opisala svaku boju na njegovoj garderobi i tvrdila da je odneo torbicu s lekovima i da je hteo da je ubije, jer je od straha mogla doživeti infarkt, tako da deluje kao prirodna smrt. Crnogorska policija obavestila je javnost da je zbog upada u Jorgovankinu hotelsku sobu uhapšen 51-godišnji sitni prestupnik Imer Kerkezi. Čudno da je bio dobro obučen da skoči sa terase sa četvrtog sprata, ne obučen, da ima odelo, nego obučen da skoči sa četvrtog sprata. Istina je da je Jorgovanku Tabaković pratila crnogorska služba, da su znali da je u Budvu donela više stotina hiljada evra, govori se o pola miliona i da je nameravala da odatle ode u Rim, da bi tamo kupila stan za jednu od ćerki.

Jorgovanka je ipak kupila ćerki stan u Rimu, a njen zet Nemanja Sekicki postavljen je za drugog sekretara ambasade u Rimu. Mesečna primanja su mu oko četiri i po hiljade evra, samo hiljadu evra manje nego što mesečno legne na račun Jorgovanke Tabaković.

Odakle Jorgovanki Tabaković pola miliona evra? Jel ona to pošteno stekla? Gde je stekla? Gde se to tako stiče, pa da i mi probamo? Umesto da je tada uhapšena, ona je ostala guverner, nastavila da obavlja tu funkciju i predsednik Republike je ponovo predlaže da je i dalje obavlja.

Stan je i dalje u Rimu. Ima i dalje problema sa tim stanom, jer je zet izgleda, dobio premeštaj u Trst pa mora još jedan stan da se kupi u Trstu.

I druga Jorgovankina ćerka je bila u sedištu skandala kada je u javnost dospela vest da je službeno vozilo RFZO, gde je bila zaposlena, dovozi iz Novog Sada u Beograd da polaže ispite. Sećate se te afere? Novine su pisale.

Sa Igorom Bečićem, on je u bio u to vreme valjda podguverner, ima li ta funkcija, ne može nadguverner, u kampanji za izbore 2012. godine putovala je u inostranstvo po novac, navodno za SNS. U Mađarskoj su imali udes i policija im je našla punu kesu evra. Zvali su tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i molili za pomoć. On je zvao kolegu u Mađarskoj i Bečić i Jorgovanka su sa novcem pušteni u Srbiju. Kako li je samo Bečić uspeo da prođe bezbednosne provere da bi ga naprednjaci predložili za predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti? Pokušao sam da sprečim taj izbor, ali na silu je izabran.

Jorgovanka nekontrolisano troši pare Narodne banke, kupuje podmetače za noge, kožne prsluke za zaposlene, možete misliti kožne prsluke, ajde kožne gaće, pa jedne da da i za Mehu Omerovića, kako bi to bilo sigurnije u bescarinskim zonama, pa onda dekorativne lampe, obezbeđuje ginekološke preglede za sve zaposlene žene u Narodnoj banci. Možda je i neki muškarac dobio pravo da ide na ginekološki pregled.

Potrošila je 87.000 evra na uniforme obezbeđenja i protokola. Stan od 144 metara kvadratna trebalo je da otplaćuje 40 godina, ali za 12 godina nije platila nijednu ratu, pa je „Telekom“, gde je zaposlena preuzeo njen dug i otplatio 78.000 evra Jorgovankinog duga. To je bilo pre više godina.

Miroslavu Bogićeviću, vlasniku „Farmakoma“, namestila kredit od 25 miliona evra kod ATP banke. U toj ATP banci, Razvojnoj banci Vojvodine imala je još nekoliko afera, o tome će vam govoriti Milorad Mirčić, pošto je on tu bolja verzija nego ja.

Jorgovanka Tabaković bila je magistar, ja sam joj čitao magistarski rad, bio je kvalitetan, objavio sam ga u časopisu „Srpska slobodarska misao“. Ali to je vreme kada je ona normalno radila svoje poslove i kada se trudila da bude pravi magistar.

Jorgovanka Tabaković doktorirala je 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, Univerziteta „Edukons“ iz Sremske Kamenice. Znate li po čemu je poznat taj Univerzitet? Znate li? Ružiću znaš li ti? Pa, tamo je Tomislav Nikolić stekao diplomu. Tamo, bre Ružiću, kako ne znaš. Ali, dobro saznaćeš još si mlad.

Tamo su valjda dali diplomu i njenom ličnom prijatelju Tomislavu Nikoliću. Naravno, kada je Toma, jao pao, Vučić je postao čio mio, ona se brzo transformisala, sada je kao odana Vučiću, dok ne prigusti Vučiću, a onda će nam upropastiti i monetarnu politiku i ekonomiju kad Vučić počne padati, a neko iz inostranstva je angažuje za svoje poslove, jer ona kada se jednom nekome proda, prodavaće se uvek, samo je u pitanju cena.

Mentor joj je bio Milenko DŽeletović, predsednik Ekonomskog saveta kod vas naprednjaka. Znaš ga ti Marko Atlagiću. Umesto da ti budeš predsednik tamo naučnog nekog saveta i nešto, pa da ovo kontrolišeš, oni stave čoveka koji piše drugima doktorske disertacije. Ali kako? Lukavo. Nije on lud sada da gubi dane i noći da piše disertaciju.

Analizom doktorske disertacije Jorgovanke Tabaković, utvrđeno je da je preko 20% teksta plagirano. Bez citiranja je preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasić. Sećate se Nikole Tasića. Ekonomiste Mehmeda Murića, znate li njega? Vrlo stručan čovek, zna i da piše. Profesorke Lidije Barjaktarević, poznata u finansijskim krugovima kao stručnjak, Jasne Atanasijević i drugih naučnika.

Dalje, Apelacioni sud u Beogradu presudio je da banke nemaju pravo da klijentima naplaćuju obradu i praćenje kredita. Sekretar Udruženja banaka izjavio je da banke neće to da poštuju, da ih ne interesuju presude naših sudova i da će se obratiti sudu u Strazburu. Narodna banka nije reagovala, već je guvernerka rekla da oni ne mogu da komentarišu sudske presude.

Jedini guverner na balkanskim prostorima koji nije rešio problem kredita u švajcarskim francima je Jorgovanka Tabaković. Svi ostali su našli neka rešenja i relativno zadovoljili te jadne ljude koji su se zaleteli na propagandu državnih organa da se zadužuju u švajcarskim francima.

Obećanje VKS dato pre neki dan ljudima koji su uzeli kredite u švajcarcima je skandal. Sudovi će navodno rešiti sve predmete do kraja oktobra. Zašto nisu do sada?

Uvlačenje VKS na ovaj način u rešavanje problema je direktno mešanje u sudsku granu vlasti. Svi potezi pokazali su da Jorgovanka Tabaković u interesu bankara, a ne građana Srbije koji koriste najskuplje kredite u Evropi. Znate ko se zaduži od građana, može da se obesi posle. Koliko građana ostane bez krova nad glavom, sve ide na doboš, prodaje se za bagatelu, čuda se dešavaju.

Jorgovanka Tabaković je svojevremeno kritikovala guvernera Šoškića zbog neprimereno visoke plate, jel se sećate toga? Obećala je da će smanjiti platu i svela je na celih 554.000 dinara. Izjavila je da je njena plata srazmerna funkciji koju obavlja, tvrdila da će deo plate usmeravati u humanitarne svrhe, ali se i požalila da toliko radi da nema vremena ni da troši pare. Nekako je uspela da kupi maramu od 40.000 dinara, na primer. Kada prošeta one skupocene tašne od 5.000, 6.000 evra, to više niko i ne pominje, to je uobičajeno za nju i za Zoranu Mihajlović. NJena plata je dakle, veća od plate predsednika Republike, predsednika Vlade, predsednika VKS i predsednika Ustavnog suda zajedno.

Dalje, kakvo je stanje finansija u državi Srbiji? U bilansima banaka kojima rukovodi Jorgovanka Tabaković nalazi se na kraju 2017. godine 4,7 milijardi evra finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, a banke nemaju kome da ih plasiraju, jer je privreda nesposobna za dalje zaduživanje, a građani su se opekli uzimanjem kredita.

Na kraju 2013. godine to je iznosilo 2,4 milijarde evra, a na kraju 2014. godine nešto više od tri milijarde evra. Dakle, raste taj iznos novca koji nema gde da se plasira, a to je smrt za bankarski sistem. O kolikim sredstvima se radi, najbolje pokazuje podatak da je ukupan akcijski kapital 29 banaka, na kraju 2017. godine, dakle, svih banaka u kojima su stranci vlasnici, više od 88%, 3,4 milijarde evra, a ukupan kapital sa rezervama i neraspoređenom dobiti 5,6 milijardi evra. Prema tome, 83% ukupnog sopstvenog kapitala svih banaka je zamrznuto u sredstvima koja nema kome da se plasiraju.

Više od tri, skoro četiri milijarde evra sredstava banaka nalazi se u obaveznom depozitu kod NBS. Jel to uspešno bankarsko poslovanje u zemlji? Jel to podstiče našu privredu? Ne, nešto guši našu privredu. A ko je to? U ovom slučaju pre svega guverner, naravno i ministar finansija, Vujović, nikako nije nevin u tome.

Oko pet milijardi evra banke su plasirale u blagajničke zapise Republike Srbije, a među njima je i Komercijalna banka i Poštanska štedionica, iako je njihov osnivač ta ista republika. Rekao sam sve što mislim o njenom moralnom liku, ako mi date još 20 minuta, tu bih vam celi elaborat o njenoj nestručnosti i užasnom stanju koje je proizvela ovde naveo. A to kada jednog dana eksplodira, biće gadno.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, najpre ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Replika, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo izlaganje napuštenog muža koji jednostavno ne može da se pomiri sa nekim da je žena otišla. E, to je tako izgledalo.

Kada koristite uvrede lične prirode, izmišljate priču o milionima, o stanovima, o tome kako je žena radila i bila član Upravnog odbora „Telekoma“, a bila je u stvari član Upravnog odbora „Pošta Srbije“, onda to tako izgleda, kao što je imao prilike gospodin Šešelj 20 minuta da priča o guverneru Narodne banke.

Potpuno je jasno zašto vam je žao što nije u vašim redovima, ali vam to ne daje za pravo da vređate i njeno dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.

Da sam ja na njenom mestu, zaista bih potegla tužbu za uvredu časti. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Replika.)
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Samo trenutak gospodine Šešelj, pre vas se javio gospodin Bečić, obzirom da je pomenut tokom vašeg izlaganja. Samo trenutak, omogući ću i vama repliku.
Izvolite, gospodine Bečiću.