Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vrlo bih rado govorio o zakonskim predlozima ministra Ružića, o predlozima kandidata za predsednike sudova, ali nemam vremena.
Za Jorgovanku Tabaković sam se spremao mesec dana, elaborat sa napravio, knjigu ću uskoro objaviti i zato mi je svaki sekund dragocen.
Naravno, osporavaću Jorgovanku Tabaković kao kandidata za guvernera sa stručne strane. Vidite i sami, ona se hvali jakim dinarom. Ne može dinar biti jak kad je ekonomija slaba, ali dinar je formalno skoro pet posto skočio u odnosu na evro. Zašto je to tako?
S našom ekonomijom, dinar bi morao 1% godišnje da pada, kako bi se podsticao izvoz, a ne uvoz. Zahvaljujući ovakvom kursu dinara, naš je uvoz 5% jeftiniji. Podstiču se uvoznici da uvoze, a destimulišu izvoznici.
Međutim, prvo ću početi da govorim o njenom moralnom liku, kako tu ne bih nešto propustio, a nastaviću posle o mojim stručim primedbama na način vođenja monetarne politike Srbije, jer ta politika se ne vodi kako treba. Nije teško zadržati kurs dinara. To uvek postižete kad ne štampate novu emisiju novca. To svako zna ko je završio ekonomski fakultet, trebalo bi da zna. Ali, treba podsticati privredu, jer je monetarna politika jedno od najvažnijih sredstava ekonomske politike uopšte.
Ko je Jorgovanka Tabaković? Bila je dugo godina narodni poslanik Srpske radikalne stranke i ministar u Vladi narodnog jedinstva od marta 1998. i 2000. godine. Kao predsednik stranke imao sam pravo tada da predlažem naše istaknute aktiviste u upravne odbore u svim javnim preduzećima gde smo imali određen broj mesta, u javnim ustanovama, itd. Verujte, bio sam član pet tih upravnih odbora i nigde se ni dinara nije dobijalo. Ja sam išao u nauku i visoko školstvo. Nigde ni dinara nisam za to dobijao, bilo je iz čistog entuzijazma.
Predložio sam Jorgovanku Tabaković kao ministra za privatizaciju, zbog njene stručnosti, da bude član upravnog odbora „Telekoma“, nakon one čuvene privatizacije, kada je Vlada pre nas uspela da proda 49% od „Telekoma“ za nekih milijardu i po maraka, što je bio izvanredno dobar posao. Hteli smo da imamo stručnog člana koji će kontrolisati kako se tamo radi, kako se sređuju odnosi sa suvlasnicima, Grcima, Italijanima, kako se troše pare koje su dobijene od te prodaje, itd.
Šta je uradila Jorgovanka Tabaković? Kao član upravnog odbora koga je Vlada delegirala, iako je bila i narodni poslanik i ministar, ona se zaposlila u „Telekomu“, i to na izvanredno dobro radno mesto, a da to niko u stranci nije znao i ja to prvi put danas vidim iz njene biografije. Onda je sebi obezbedila veliki stan, i to lukavo, u Novom Sadu, da u Beogradu ne bode oči i ostala tamo da radi i posle mandata. Dakle, govorim o nemoralnoj osobi koja je nedostojna da bude guverner.
Ja sam se trudio najviše u Vladi Srbije da kontrolišem naše ministre, da ne bi ulazili u kakve malverzacije. Ranije smo napadali socijaliste, još više JUL-ovce, zbog raznih malverzacija i hteo sam da sačuvam apsolutnu kontrolu nad našim ministrima. Naravno, ono što smo napadali ranije socijaliste, to su dečije igre prema malverzacijama dosmanlija, a ni naprednjacima nije mane što se toga tiče. Ali, ne govorim danas o tome. I uspeo sam da sačuvam.
Prvi put kad je nešto pogrešno napravila Rada Trajković, posle je postala izdajnik, razguljena je sa mesta ministra, htela je da preko stranke protežira svog rođenog brata, da bude unapređen iz opštinskog sudije u sudiju okružnog suda, nije uspela, pa je onda išla preko JUL-a. Onda to dođe pred mene na Vladu i, naravno, mi to blokiramo i ona ostane bez ministarskog i poslaničkog mesta.
Jedan je još napravio grešku, a bio je ministar ekologije, Branislav Blažić. On je sa para ministarstva platio za neki seoski fudbalski klub dresove. Nije to bio neki veliki iznos, ali pred celom Centralnom upravom sam ga oštro iskritikovao zbog toga.
Sve dok nisam otišao na veliki službeni put, ja sam mislio da su nam svi drugi ministri bili bezgrešni. A onda od Vlade Vojislava Koštunice dobijem policijski dosije. Tri puta mi daju upozorenje da to ne smem nigde upotrebiti osim na zatvorenoj sednici Haškog tribunala. Naravno, ja to odmah pripremim za štampu i objavim. I u drugom tomu dokument da je Jorgovanka Tabaković kao ministar sklopila dogovor sa privatnom firmom „Aleksander“ da kupi vaučere za sve zaposlene u svom ministarstvu za raznu tekstilnu odeću, ne mogu se sad setiti ukupnog iznosa, a naravno, određeni procenat je ona privatno dobila. Eno, ko ne veruje, nek uzme moj policijski dosije. Jedini ministar ispred radikala u Vladi Srbije koji se moralno obrukao bila je ona.
Ajmo dalje što se tiče Jorgovanke Tabaković. Ćuti sad, molim te, Mrko, vreme mi ističe.
U hotelu „Maestral“ u Pržnu, 18. septembra 2014. godine nepoznata osoba je upala u hotelsku sobu Jorgovanke Tabaković, gde je bila na nekom miločerskom razvojnom forumu. Jorgovanka je bila na četvrtom spratu hotela i detaljno je opisala čoveka koji je upao u sobu. Rekla je da je videla tamnu senku a onda je opisala svaku boju na njegovoj garderobi i tvrdila da je odneo torbicu s lekovima i da je hteo da je ubije, jer je od straha mogla doživeti infarkt, tako da deluje kao prirodna smrt. Crnogorska policija obavestila je javnost da je zbog upada u Jorgovankinu hotelsku sobu uhapšen 51-godišnji sitni prestupnik Imer Kerkezi. Čudno da je bio dobro obučen da skoči sa terase sa četvrtog sprata, ne obučen, da ima odelo, nego obučen da skoči sa četvrtog sprata. Istina je da je Jorgovanku Tabaković pratila crnogorska služba, da su znali da je u Budvu donela više stotina hiljada evra, govori se o pola miliona i da je nameravala da odatle ode u Rim, da bi tamo kupila stan za jednu od ćerki.
Jorgovanka je ipak kupila ćerki stan u Rimu, a njen zet Nemanja Sekicki postavljen je za drugog sekretara ambasade u Rimu. Mesečna primanja su mu oko četiri i po hiljade evra, samo hiljadu evra manje nego što mesečno legne na račun Jorgovanke Tabaković.
Odakle Jorgovanki Tabaković pola miliona evra? Jel ona to pošteno stekla? Gde je stekla? Gde se to tako stiče, pa da i mi probamo? Umesto da je tada uhapšena, ona je ostala guverner, nastavila da obavlja tu funkciju i predsednik Republike je ponovo predlaže da je i dalje obavlja.
Stan je i dalje u Rimu. Ima i dalje problema sa tim stanom, jer je zet izgleda, dobio premeštaj u Trst pa mora još jedan stan da se kupi u Trstu.
I druga Jorgovankina ćerka je bila u sedištu skandala kada je u javnost dospela vest da je službeno vozilo RFZO, gde je bila zaposlena, dovozi iz Novog Sada u Beograd da polaže ispite. Sećate se te afere? Novine su pisale.
Sa Igorom Bečićem, on je u bio u to vreme valjda podguverner, ima li ta funkcija, ne može nadguverner, u kampanji za izbore 2012. godine putovala je u inostranstvo po novac, navodno za SNS. U Mađarskoj su imali udes i policija im je našla punu kesu evra. Zvali su tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i molili za pomoć. On je zvao kolegu u Mađarskoj i Bečić i Jorgovanka su sa novcem pušteni u Srbiju. Kako li je samo Bečić uspeo da prođe bezbednosne provere da bi ga naprednjaci predložili za predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti? Pokušao sam da sprečim taj izbor, ali na silu je izabran.
Jorgovanka nekontrolisano troši pare Narodne banke, kupuje podmetače za noge, kožne prsluke za zaposlene, možete misliti kožne prsluke, ajde kožne gaće, pa jedne da da i za Mehu Omerovića, kako bi to bilo sigurnije u bescarinskim zonama, pa onda dekorativne lampe, obezbeđuje ginekološke preglede za sve zaposlene žene u Narodnoj banci. Možda je i neki muškarac dobio pravo da ide na ginekološki pregled.
Potrošila je 87.000 evra na uniforme obezbeđenja i protokola. Stan od 144 metara kvadratna trebalo je da otplaćuje 40 godina, ali za 12 godina nije platila nijednu ratu, pa je „Telekom“, gde je zaposlena preuzeo njen dug i otplatio 78.000 evra Jorgovankinog duga. To je bilo pre više godina.
Miroslavu Bogićeviću, vlasniku „Farmakoma“, namestila kredit od 25 miliona evra kod ATP banke. U toj ATP banci, Razvojnoj banci Vojvodine imala je još nekoliko afera, o tome će vam govoriti Milorad Mirčić, pošto je on tu bolja verzija nego ja.
Jorgovanka Tabaković bila je magistar, ja sam joj čitao magistarski rad, bio je kvalitetan, objavio sam ga u časopisu „Srpska slobodarska misao“. Ali to je vreme kada je ona normalno radila svoje poslove i kada se trudila da bude pravi magistar.
Jorgovanka Tabaković doktorirala je 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, Univerziteta „Edukons“ iz Sremske Kamenice. Znate li po čemu je poznat taj Univerzitet? Znate li? Ružiću znaš li ti? Pa, tamo je Tomislav Nikolić stekao diplomu. Tamo, bre Ružiću, kako ne znaš. Ali, dobro saznaćeš još si mlad.
Tamo su valjda dali diplomu i njenom ličnom prijatelju Tomislavu Nikoliću. Naravno, kada je Toma, jao pao, Vučić je postao čio mio, ona se brzo transformisala, sada je kao odana Vučiću, dok ne prigusti Vučiću, a onda će nam upropastiti i monetarnu politiku i ekonomiju kad Vučić počne padati, a neko iz inostranstva je angažuje za svoje poslove, jer ona kada se jednom nekome proda, prodavaće se uvek, samo je u pitanju cena.
Mentor joj je bio Milenko DŽeletović, predsednik Ekonomskog saveta kod vas naprednjaka. Znaš ga ti Marko Atlagiću. Umesto da ti budeš predsednik tamo naučnog nekog saveta i nešto, pa da ovo kontrolišeš, oni stave čoveka koji piše drugima doktorske disertacije. Ali kako? Lukavo. Nije on lud sada da gubi dane i noći da piše disertaciju.
Analizom doktorske disertacije Jorgovanke Tabaković, utvrđeno je da je preko 20% teksta plagirano. Bez citiranja je preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasić. Sećate se Nikole Tasića. Ekonomiste Mehmeda Murića, znate li njega? Vrlo stručan čovek, zna i da piše. Profesorke Lidije Barjaktarević, poznata u finansijskim krugovima kao stručnjak, Jasne Atanasijević i drugih naučnika.
Dalje, Apelacioni sud u Beogradu presudio je da banke nemaju pravo da klijentima naplaćuju obradu i praćenje kredita. Sekretar Udruženja banaka izjavio je da banke neće to da poštuju, da ih ne interesuju presude naših sudova i da će se obratiti sudu u Strazburu. Narodna banka nije reagovala, već je guvernerka rekla da oni ne mogu da komentarišu sudske presude.
Jedini guverner na balkanskim prostorima koji nije rešio problem kredita u švajcarskim francima je Jorgovanka Tabaković. Svi ostali su našli neka rešenja i relativno zadovoljili te jadne ljude koji su se zaleteli na propagandu državnih organa da se zadužuju u švajcarskim francima.
Obećanje VKS dato pre neki dan ljudima koji su uzeli kredite u švajcarcima je skandal. Sudovi će navodno rešiti sve predmete do kraja oktobra. Zašto nisu do sada?
Uvlačenje VKS na ovaj način u rešavanje problema je direktno mešanje u sudsku granu vlasti. Svi potezi pokazali su da Jorgovanka Tabaković u interesu bankara, a ne građana Srbije koji koriste najskuplje kredite u Evropi. Znate ko se zaduži od građana, može da se obesi posle. Koliko građana ostane bez krova nad glavom, sve ide na doboš, prodaje se za bagatelu, čuda se dešavaju.
Jorgovanka Tabaković je svojevremeno kritikovala guvernera Šoškića zbog neprimereno visoke plate, jel se sećate toga? Obećala je da će smanjiti platu i svela je na celih 554.000 dinara. Izjavila je da je njena plata srazmerna funkciji koju obavlja, tvrdila da će deo plate usmeravati u humanitarne svrhe, ali se i požalila da toliko radi da nema vremena ni da troši pare. Nekako je uspela da kupi maramu od 40.000 dinara, na primer. Kada prošeta one skupocene tašne od 5.000, 6.000 evra, to više niko i ne pominje, to je uobičajeno za nju i za Zoranu Mihajlović. NJena plata je dakle, veća od plate predsednika Republike, predsednika Vlade, predsednika VKS i predsednika Ustavnog suda zajedno.
Dalje, kakvo je stanje finansija u državi Srbiji? U bilansima banaka kojima rukovodi Jorgovanka Tabaković nalazi se na kraju 2017. godine 4,7 milijardi evra finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, a banke nemaju kome da ih plasiraju, jer je privreda nesposobna za dalje zaduživanje, a građani su se opekli uzimanjem kredita.
Na kraju 2013. godine to je iznosilo 2,4 milijarde evra, a na kraju 2014. godine nešto više od tri milijarde evra. Dakle, raste taj iznos novca koji nema gde da se plasira, a to je smrt za bankarski sistem. O kolikim sredstvima se radi, najbolje pokazuje podatak da je ukupan akcijski kapital 29 banaka, na kraju 2017. godine, dakle, svih banaka u kojima su stranci vlasnici, više od 88%, 3,4 milijarde evra, a ukupan kapital sa rezervama i neraspoređenom dobiti 5,6 milijardi evra. Prema tome, 83% ukupnog sopstvenog kapitala svih banaka je zamrznuto u sredstvima koja nema kome da se plasiraju.
Više od tri, skoro četiri milijarde evra sredstava banaka nalazi se u obaveznom depozitu kod NBS. Jel to uspešno bankarsko poslovanje u zemlji? Jel to podstiče našu privredu? Ne, nešto guši našu privredu. A ko je to? U ovom slučaju pre svega guverner, naravno i ministar finansija, Vujović, nikako nije nevin u tome.
Oko pet milijardi evra banke su plasirale u blagajničke zapise Republike Srbije, a među njima je i Komercijalna banka i Poštanska štedionica, iako je njihov osnivač ta ista republika. Rekao sam sve što mislim o njenom moralnom liku, ako mi date još 20 minuta, tu bih vam celi elaborat o njenoj nestručnosti i užasnom stanju koje je proizvela ovde naveo. A to kada jednog dana eksplodira, biće gadno.
