Član 157. ste rekli, jel tako? Da li želite da glasamo u smislu da sam povredila član 157?

Pa povredili ste jer ste dozvolili to.

Dobro, znači glasaćemo.
Nema dispoziciju da dozvolim ili da ne dozvolim, član je vrlo jasan. Neko od poslanika predlaže i na glasanju se izjašnjavate da li prihvatate ili ne prihvatate.
Reč ima Marko Đurišić.

Ja sam poštovana predsednice takođe želeo da ukažem na član 157. pa po Poslovniku ne mogu isti član. Toliko znam Poslovnik. Ali vi po članu 27. na osnovu ovog obrazloženja koje ste dali, moram da konstatujem da se vi starate o primeni ovog Poslovnika.

Ovaj Poslovnik kaže na koji način predlozi se stavljaju na odlučivanje pred poslanike. Ne možete vi da kažete – nije moje da ja odlučujem o tome o čemu će se poslanici izjašnjavati. Vi ste dužni da sve predloge koji dolaze ovde pred poslanike da oni budu u skladu sa Poslovnikom.

Ovaj predlog nije u skladu sa Poslovnikom i ne možete da kažete – ako poslanici odluče, šta ja tu mogu. Sledeći put će poslanici reći da je danas petak iako je utorak. Šta onda ako svi poslanici odluče, odnosno većina da je danas petak, da li to znači da je stvarno u životu petak? Nije petak i ovaj predlog ne može da se stavi pred narodne poslanike zato što nije u skladu sa Poslovnikom. Ako Poslovnik nije dobar, kao što slušamo godinama, šest godina imate priliku da ga promenite.

Na ovaj način želite da sprečite da vodimo diskusiju i o ovim zakonima, ali i o predlozima za izbor koji ste predložili, odnosno koji su predložili predsednik republike i skupštinski odbori, o nezakonitom predlogu za člana Agencije za borbu protiv korupcije, koji nije u skladu sa zakonom došao od strane Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.

Na ovaj način sprečavate raspravu zarad samo jednog dana posla više koji bi ova Skupština imala da niste danas primenili ovu silu i na ovaj način obesmislili ponovo rad Skupštine.

Hvala.
Izmislili ste sada šta sam rekla, srećom da imamo zapisnik, pa mi nije teško da predočim zapisnik da nisam rekla šta me briga ili šta ja tu sad mogu.
Vođenje i pozivanje na član 27. ne znači primenu sile od strane predsednika ili predsedavajućeg, pa sad ja poslanicima da zabranjujem da predlažu i da i koriste mogućnost iz člana 157. stav 2. Tako da, imate malo fleksibilno shvatanje člana 27. Ne mogu ja baš sve. Ali, nije to ni bitno. Javili ste se i citirali član 27. samo zato da ne bi ponovili primedbu na sprovođenje člana 157.
Reč ima Boško Obradović.
Koji član?

Član 97.

Poštovana predsedavajuća, pozvao bih se dakle, na mogućnosti koje nam daje član 97, koji jasno kaže u stavu 3. – predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa, što ja upravo činim, ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, a tamo piše da u osnovnom postupku ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Pa, dozvolite da obrazložim.

Vi sada imate tu mogućnost poslovničku da nam date prosto jedan realniji vremenski raspor za raspravu po ovim izuzetno važnim, a u mnogo čemu kvalitetnim zakonima. Dakle, ne vidim šta je razlog da se ne produži rasprava, jer se zaista radi o važnim temama, a neverovatno je i nemoguće raspravljati u jednom vremenu za govor svakog narodnog poslanika o tako širokim temama kao što je lokalna samouprava, izbor guvernera i viceguvernera Narodne banke, izbor predsednika sudova, zakoni koji se tiču nacionalnih manjina, službene upotrebe jezika i pisma. Evo, čim vam nabrajam, sami ste negde svesni da je ovo sedam, osam različitih tema, potpuno različitih društvenih oblasti, potpuno različitih specifičnih političkih i drugih pitanja i da je zaista neprilično i suprotno duhu ovog Poslovnika da to sve bude prebačeno u jedan jedinstveni pretres i time potpuno skraćeno vreme za raspravu o ovako važnim pitanjima.

Mislim da je u interesu nacionalnih manjina u Srbiji, da je u interesu svih onih koje interesuje lokalna samouprava, interesuje sve građane, jer žive u lokalnim samoupravama, da imamo više vremena, da možemo da imamo kvalitetnu raspravu, da možemo da ukrstimo argumente, a ja opet kažem radi se o vrlo kvalitetnim zakonima gde ima šta i da se pohvali, a ima da se nađe i stvari koje su za kritiku.

Dakle, mislim da bi pokazali jednu izuzetno dobru volju ako biste proširili vreme rasprave, jer zaista je neprilično da na ovaj način sužavamo mogućnosti za raspravu.

Hvala.
Znači, nije u pitanju bila povreda Poslovnika, nego ste malo ranije nego što je redosled radnji koje moramo da obavimo, predložili da se produži vreme rasprave. Malo ćemo sačekati za glasanje povodom vašeg predloga.
Dakle, da se vratimo na spajanje rasprave.
Da li poslanik Martinović želi reč?
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog o spajanju rasprave.
Zaključujem glasanje: za je glasalo, na jednom ekranu imam 126, na drugom nemam ništa.
Molim da ponovimo glasanje.
Stavljam na glasanje predlog o spajanju rasprave i molim da mi ovde prikažete rezultate.
Molim službu da dođe ovde. Na tabli nemam ništa i ugasila se sada tabla.
Evo ga, u redu je.
Zaključujem glasanje: za – 131 poslanik.
Nemam na ekranu protiv, ni uzdržan. Ne znam o čemu se radi.
Sistem ne prepoznaje protiv i uzdržane, šta da radimo.
(Posle pauze.)

Molim vas, radi probe, da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da imamo prisutnih 140 narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje predlog o objedinjavanju tačaka.
Zaključujem glasanje: za – 134, protiv – osam, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 narodnih poslanika.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Boška Obradovića da se odredi duže vreme za raspravu po predloženom dnevnom redu, odnosno objedinjenim tačkama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1, članu 192. stav 3. i članu 201. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama, Predlogu zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti, Predlogu za izbor guvernera Narodne banke Srbije, Predlogu za izbor viceguvernera Narodne banke Srbije, Izboru članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Predlogu odluke o izboru predsednika sudova.
Da li predlagač, ministar Branko Ružić, želi da obrazloži svoj predlog? To važi i za druge ovlašćene predstavnike.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi devet zakona, devet predloga zakona koji predstavljaju nastavak naših napora da reformišemo upravu u jedan efikasniji, profesionalniji, moderniji servis građana Srbije. Reforma javne uprave, kao što verovatno znate ili jedan od tri karijatidna stuba naših evropskih integracija i pored toga što to jeste obaveza i u odnosu na Strategiju javne uprave, ali i obaveza u realizaciji našeg spoljnopolitičkog cilja. Mi na reformu javne uprave gledamo pre svega kao na nešto što činimo prevashodno zbog interesa i u interesu naših građana i stvaranja boljeg ambijenta za život i boljeg životnog standarda u Republici Srbiji.
Upravo stoga i predlažemo rešenja koja doprinose boljem radu jedinica lokalne samouprave, većoj participaciji građana u kreiranju politika, efikasnijem radu službenika, unapređenijim uslovima za ostvarenje prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina i daljoj reformi sistema plata sa ciljem pravednijeg nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru.
Na izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi započelo se radom još 2013. godine i zbog čestih promena u samom ministarstvu i zbog nekih izbornih ciklusa, te izmene još uvek nisu donete. Za ovaj zakon formalni postupak javne rasprave sproveden je krajem 2016. godine i početkom 2017. godine. Nacrt zakona upućen je Vladi početkom septembra 2017. godine. Uprkos veoma dugom ili relativno dugom i konsultativnom, inkluzivnom procesu, mi smo sa predstavnicima jedinica lokalnih samouprava obavili još jedan krug konsultacija početkom ove godine, jer ovaj zakon ni ministarstvo ni jedinice lokalne samouprave naravno ni stručna javnost veoma dugo iščekuju.
Izmene Zakona o lokalnoj samoupravi važne su jer donose promene u načinu određivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave, u radu skupštine, opštinskog veća i uprave, unapređuju mehanizam neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, reformišu funkcionisanje mesnih zajednica i jačaju međuopštinsku saradnju.
Jedna od najznačajnijih izmena odnosi se na sprovođenje javne rasprave u postupku pripreme odluke o budžetu, u delu planiranja investicija, iako neke opštine i gradovi Srbije to već sada rade i koriste neke od načina komunikacije, da konsultuju građane, naša intencija je da to postane obaveza svih lokalnih samouprava, jer sredstva u budžetima su sredstva svih građana i imaju pravo da učestvuju u odlukama kako ta sredstva ulagati i na šta ih trošiti.
Istovremeno važno je da napomenem da smo u oblasti participacije predložili da se broj potpisa građana potreban za pokretanje građanske inicijative fiksira za razliku od prethodnog rešenja, znači, fiksira na pet procenata od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. Predlažemo takođe izmenu koncepta utvrđivanja nadležnosti opštine i grada, tako što se ne bi više u zakonu nabrajali poslovi koje obavljaju već oblasti u kojima jedinica lokalne samouprave imaju nadležnosti na osnovu Ustava i posebnih sektorskih zakona.
Deo predloženih izmena koje su ispred vas odnose se i na otklanjanje nedostataka u funkcionisanju organa jedinica lokalne samouprave, te stoga predlažemo, npr. sazivanje sednice skupštine opštine ili grada u minimalnom roku od 24 časa kako bi izbegli zloupotrebu ili zloupotrebe koje su se ranije dešavale sa neprimereno kratkim rokom sazivanja tih sednica.
Takođe, želimo da optimizujemo broj pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika, kao i lokalnih većnika, vezujući ih po skalama za broj stanovnika u tim jedinicama lokalne samouprave. Tako npr. opštine koje imaju do 15.000 stanovnika mogu imati jednog pomoćnika predsednika, do 50.000 stanovnika – dva, do 100.000 – tri, a kod ostalih je maksimum pet pomoćnika. Ova izmena, a moram to da naglasim, stupa na snagu nakon donošenja ovog zakona, ali od sledećih lokalnih izbora kada oni budu raspisani.
Sličnim principom vodili smo se i definišući maksimalan broj članova veća, te ukoliko jedinica lokalne samouprave ima do 15.000 stanovnika, maksimalni broj većnika je pet, do 50.000 je sedam, 100.000 je devet, a kod ostalih se ne može prelaziti 11 većnika. Ovo pre svega vođeni intencijom da unapredimo i ekonomičnost i optimizujemo funkcionisanje lokalnih vlasti.
Kada su u pitanju mesne zajednice, težnja je bila da mesne zajednice budu mesta gde će se prepoznati problemi, razgovarati o potrebama građana, te smo s toga predložili unapređenje položaja mesne zajednice i odnosa sa opštinom ili gradom, da na neki način vratimo stare obrise onoga što mesne zajednice jesu bile, ali u novom ambijentu i da upodobimo to sa realnim potrebama jer su mesne zajednice u ovom prethodnom periodu praktično narodski rečeno postale čardak ni na nebu ni na zemlji.
Veoma značajna novina je u jačanju međuopštinske saradnje kroz koncept zajedničkog obavljanja svih poslova opština i gradova koji su od interesa za građane, a posebno tamo gde nije bilo ili ne postoje kapaciteti za obavljanje određenih poslova, poput komunalnih, inspekcijskih i slično.
Takođe, vezano za ovaj segment zakona koji smo predložili Savet Evrope je kao međunarodna organizacija, kao što znate sa 47 članova, ako se ne varam, posvećena očuvanju demokratije, ljudskih prava, vladavine prava i drugim važnim pitanjima, jedan je od najvažnijih dokumenata Saveta Evrope upravo Evropska povelja o lokalnim samoupravama na čijim principima praktično i počiva naš Zakon o lokalnoj samoupravi, a protokol koji je sačinjen uz ovu evropsku povelju potvrđuje naš put ka osnaživanju demokratskih principa, pre svega u pogledu participacije građana kao što sam prethodno rekao u poslovima lokalne vlasti.
Republika Srbija svakako je prepoznala u uvažila ovaj značaj kako povelje tako i protokola i danas je pred nama i Zakon o potvrđivanju tog dodatnog protokola, imajući u vidu da je njegovim članom 5. predviđena obaveza potvrđivanja u državi članici nakon što je država članica potpisala taj protokol.
Nevezano za nas kao predlagače ali svakako želim da se osvrnem i na predlog poslanika koji su ovlašćeni predlagači izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Radi se o poslanicima Kovačević, Laketić, Mihajlović i Radenković gde su predložili, a mi iz ministarstva dali pozitivno mišljenje da dva grada u Srbiji dobiju status, dve opštini faktički u Srbiji dobiju status grada, uz argumentaciju koja je sasvim smislena, da se radi o poslednjim opštinama koje jesu centar okruga, upravnih okruga, a da nemaju status grada i mislim da je to takođe veoma značajno i u vidu ispravljanje, rekao bih nepravde, a i u vidu svesti narodnih poslanika o tome da je ovo potrebno učiniti.
Kada govorimo o većem učešću građana u donošenju politika, logično je da pomenem i nijansirane izmene i dopune u Zakonu o državnoj upravi koje su takođe predmet današnje sednice, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave već duže vreme praktikuje konsultacije javnosti u najranijoj fazi pripreme nacrta zakona i na takvu praksu smo hteli da obavežemo i sve ostale državne organe i tako dodatno ostvarimo otvoreni dijalog, saradnju, partnerstvo, zainteresovane javnosti sa organima državne uprave.
Pored toga što nas na to, naravno, obavezuju Ustav Republike Srbije, Rezolucija ovog Doma o zakonodavnoj politici, Strategija reforme javne uprave, Kodeks dobre uprave Saveta Evrope, Lisabonski ugovor i mnoga druga dokumenta, mislim da nas na to obavezuje i lična odgovornost svakog od nas koji radi u upravi i čije usluge plaćaju poreski obveznici, odnosno građani Srbije.
U sklopu reforme javne uprave težimo daljoj modernizaciji rada, bržem i lakšem ostvarivanju prava građana, bez nepotrebnih troškova i glomaznih procedura.
Matične knjige su zato veoma značajne kao osnovne službene evidencije o našim građanima i one su polazna osnova za ostvarivanje različitih brojnih prava, budući da predstavljaju izvor podataka koji su potrebni u postupcima pred drugim organima.
U tom smislu unapređenje registra matičnih knjiga je projekat koji je započela aktuelna predsednica Vlade Ana Brnabić kao tadašnji ministar državne uprave i lokalne samouprave. Meni je sada pripala čast da taj posao privedemo kraju upravo kroz predložene izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama.
Najznačajnija izmena koju ovaj zakon predlaže je uspostavljanje registra matičnih knjiga, tako da će se sve matične knjige voditi u elektronskom obliku, uz zadržavanje papirnog oblika, čime se omogućava maksimalna sigurnost, tačnost i pouzdanost sistema vođenja matičnih knjiga.
To, praktično, znači da će se sva dokumentacija potrebna za upis određene činjenice u matične knjige dostavljati elektronskim putem, a s druge strane, i drugi organi, primera radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, imaće mogućnost da elektronski koristi podatke iz matičnih knjiga za potrebe svojih upravnih postupaka.
U ovom delu bih svakako napomenuo i novinu da će matične knjige koje vode DKP, odnosno diplomatsko-konzularna predstavništva, biti sastavni deo registra matičnih knjiga, a izdavanje izvoda iz matičnih knjiga u ovim predstavništvima će omogućiti našoj dijaspori da jednostavnije dođu do svojih dokumenata, za razliku od prethodnog perioda, kada su čekali po nekoliko meseci da pribave za sebe ove javne isprave.
Vraćajući se i na lokalne samouprave, moram, pre svega, da napomenem da je preko 98% matičnih knjiga već preneseno, zaključno sa majom mesecom, ako se ne varam, ove godine, u elektronski oblik i da je to jedan veliki poduhvat, koji je praktično omogućio da sve ovo i uradimo, a zahvaljujući matičnim službama koje su radile u jedinicama lokalnih samouprava.
Pored ovoga, važno je da napomenem da predloženim izmenama omogućavamo predstavnicima nacionalnih manjina dobrovoljni upis nacionalne pripadnosti u matičnu knjigu rođenih.
Pravo na upis o nacionalnoj pripadnosti se ostvaruje izjavom datom na zapisnik pred nadležnim matičarem, a takođe davanje ove izjave biće moguće i pred zdravstvenim radnikom koje vrši, naravno, prijavu rođenja deteta.
Naravno, da podvučem, i zbog javnosti, i zbog građana i zbog pripadnika nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Republike Srbije, dakle, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti zavisi isključivo od volje roditelja ili volje punoletnog lica koje se može opredeliti da upisani podatak izbriše, promeni ili da ga upiše ukoliko on nije prethodno bio upisan.
Takođe, prilagođavanje pola rodnom identitetu i pravno priznanje te činjenice spadaju u sferu ustavno zagarantovane zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući pravo na dostojanstvo i slobodni razvoj ličnosti. Zbog toga je predlogom novog zakonskog rešenja uvedena mogućnost evidentiranja promene pola u matičnu knjigu rođenih na osnovu potvrde zdravstvene ustanove.
Time se svakako stvaraju pretpostavke za ostvarivanje pravne sigurnosti, odnosno drugih prava i pravnih interesa lica koja su promenila pol, a mi na ovaj način sprovodimo afirmativne mere u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije koja je takođe usvojena u ovom domu, ako se ne varam, neke 2008. ili 2009. godine, stvarajući normativni okvir za sprečavanje nejednakosti transrodnih osoba i prihvatanje rodne raznolikosti kao sastavnog dela modernog, evropskog društva.
U cilju racionalnog i delotvornog rada u vođenju matičnih knjiga i ostvarivanju prava građana, jedna od novina odnosi se i na propisivanje kriterijuma za obrazovanje matičnih područja koji će biti bliže uređen podzakonskim aktom, pri čemu će se posebno voditi računa pre svega o kadrovskim, tehničkim kapacitetima, ali naravno i o drugim uslovima.
Ono što je takođe važno, primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove za državu i građane. Čak, naprotiv, pružanjem brže i dostupnije usluge krajnjim korisnicima omogućiće i velike uštede.
Poštovani narodni poslanici, pred vama su izmene i dopune Zakona o javnim agencijama i Predlog zakona o platama u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, koji su deo reformskog procesa koji je najavljen strategijom reforme javne uprave i u skladu sa strategijom cilja da se odgovarajućim propisima uspostavi ono što je najvažnije, usklađen sistem radnih odnosa i plata zaposlenih u javnom sektoru kako bi se na jedinstven način uredili radni odnosi i plate u javnim službama, državnim organima, organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i javnih agencija.
Drugi razlozi za izmene odredaba koje se odnose na direktore i članove upravnog odbora i zaposlene proizilazi iz akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23. Pravosuđe i osnovna prava i značajni su sa stanovišta sprečavanja sukoba interesa i rizika od korupcije.
S tim u vezi predložili smo dve ključne promene – uvođenje obavezno izbornog postupka i selekcije kandidata pri zapošljavanju kroz javni konkurs, budući da se na zaposlene u agencijama primenjivao Zakon o radu, koji nije predviđao obavezu sprovođenja ovih konkursa i preciznije i detaljnije definisanje uslova i kriterijuma za imenovanje članova upravnog odbra i direktora javnih agencija i onih koji su u v.d stanju.
U cilju jačanja stručnosti promenjeni su uslovi za imenovanje lica u upravni odbor i na mesto direktora, tako da na ta mesta može biti imenovano lice koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti rada javne agencije ili pet godina radnog iskustva na tim poslovima kada je u pitanju agencija koju osniva lokalna samouprava.
U cilju sprečavanja sukoba interesa ograničen je mandat članova upravnog odbora i direktora na pet godina i određeno je da može biti ponovo imenovan još najviše dva puta. Napominjem, do sada nije bilo bilo kakvih ograničenja u tom smislu.
Propisano je da lice koje se imenuje za direktora javne agencije ne može biti član organa političke stranke. Izmenama zakona je ukinuta mogućnost da se višak prihoda nad rashodima koristi za povećanje plata zaposlenih, već je definisano i rečeno da će se koristiti isključivo za razvoj same agencije ili da se vrati u budžet osnivaču.
U skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, predložen je Zakon o platama u javnim agencijama i drugim organizacijama, koje je osnovala Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i ovim zakonom, koji bi se primenjivao od 2019. godine, postiglo bi se usklađivanje osnovnih elemenata plata zaposlenih u ovim pravnim licima sa sistemskim Zakonom o platama u javnom sektoru, koji je donet u ovom domu 2016. godine i time ujednačavanje pravnog položaja zaposlenih u celom javnom sektoru.
Predloženim zakonom se iz režima utvrđivanja zarada od strane poslodavca, na osnovu elemenata iz Zakona o radu, prelazi u sistem definisanja plata zaposlenih po principima i na osnovu elemenata koji važe za ostale delove javnog sektora.
Izuzeci na koje se neće primenjivati ovaj zakon proizlaze iz usvojenog Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Poštovani narodni poslanici, činjenica da 13% građana Srbije predstavljaju predstavnike nacionalnih manjina je svakako jedna od najvećih dragocenosti naše zemlji i stoga predlažemo i set sistemskih zakona iz oblasti manjinskih prava, čijim se izmenama i dopunama ostvaruje značajan napredak u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava pripadnika nacionalnih manjina. U pitanju su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, kao Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina idu u dva pravca. Pre svega, uređenje prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije i zbirke ličnih podataka, što je iziskivalo, naravno, da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, o kome sam govorio malopre, radi uređenja načina upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih.
Drugi pravac je stvaranje osnova za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru koje će omogućiti princip pozitivne diskriminacije predstavnika nacionalnih manjina pri zapošljavanju ili otpuštanju pri istim uslovima, a sve do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma zapravo samo preuzima određena rešenja iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina da bi se obezbedila konzistentnost i jedinstvo pravnog poretka i međusobna usaglašenost ova dva zakona kojima se predviđa da se imena organa koja vrše javna ovlašćena, naziv jedinica lokalne samouprave naseljenih mesta, trgova, ulica i drugih u naseljenim mestima u jedinicama lokalne samouprave u kojima procenat pripadnika određene nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na toj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. Dakle, ispisuju se i na jeziku dotične nacionalne manjine.
Takođe, predlog je i da svaki narodni poslanik koji pripada, ili je pripadnik nacionalne manjine, ima pravo da se u Narodnoj skupštini, dakle u ovom Domu, obrati na svom i obraća na svom maternjem jeziku.
Poslednji predlog zakona o kojem bih želeo da govorim danas je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima u čijoj su izradi učestvovali, pored predstavnika nadležnih ministarstava, državnih organa, organa pokrajine, i predstavnici nacionalnih saveta, dakle svih nacionalnih saveta, u svim fazama, ali, naravno, i nacionalnih saveta odvojena bošnjačke, bunjevačke, mađarske, rumunske i slovačke nacionalne manjine, uz konstantno prisustvo i dostavljanje ekspertskih mišljenja savetodavnog Komiteta Saveta Evrope.
Predlogom zakona preciznije se uređuje pitanje korišćenja i raspolaganja imovine Nacionalnih saveta, ovlašćenja i dužnosti predsednika i članova Izvršnog odbora Nacionalnih saveta. Tako je važno da napomenem da je predviđeno da predsednik Nacionalnog saveta, kao i član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta, ne može biti član rukovodećih organa političke stranke, kao i da ne može biti izabrano ili postavljeno lice u državnom organu, pokrajinskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koje u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta.
Takođe, posebno bih istakao, s obzirom da je ova godina izborna godina i zaista koristim priliku da sve pripadnike nacionalnih manjina i ovim putem pozovem da uzmu što šire učešće u ovom procesu. Očekujemo da se ti izbori održe krajem oktobra ili početkom novembra meseca i da tim učešćem praktično ostvare sve ono što iz zakona, koji tretiraju ovo pitanje, afirmišu, iskoriste ta prava.
Dakle, važno je da izmenama i dopunama ovog zakona uređujemo i poseban birački spisak nacionalnih manjina i predviđaju se rešenja koja će olakšati vođenje tog spiska po službenoj dužnosti.
Naime, predviđeno je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje jeste nadležno, preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku, a da se naročito osetljivi podaci obrađuju u skladu sa zakonom i da se o svakoj promeni koja se vrši donosi pojedinačno rešenje.
Veliki deo izmena i dopuna važećeg zakona odnosi se i na finansiranje rada nacionalnih saveta, utrošak sredstava, naročito onih koji potiču iz javnih izvora, dakle, iz budžeta Republike, budžeta pokrajine ili budžeta jedinica lokalnih samouprava, kao i na rešenja kojima se obezbeđuje transparentnost u utrošku sredstava i finansijska disciplina, čime se i odredbe ovog zakona usklađuju sa sistemskim rešenjima koja postoje u zakonodavstvu koje uređuju javne finansije.
Ubeđen sam da smo, zaista, kroz zajednički rad uspeli da pripremimo rešenja koja će u najvećoj mogućoj meri doprineti kvalitetnijem, efikasnijem, bržem ostvarivanju manjinskih prava, daljim aktivnostima u približavanju državnih institucija građanima, stvaranju uslova za motivisanije, profesionalnije službenike, i, konačno, kvalitetnijim uslugama koje uprava pruža građanima.
Koristim, naravno, priliku da se zahvalim i svim mojim saradnicima i državnim sekretarima, pomoćnicima, bez kojih se ovi zakoni, naravno, ne bi bili baš i mogući u ovom obimu i na ovaj način pripremljeni.
I na kraju ovog uvodnog izlaganja, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji, ako je to potrajalo malo duže, ali radi se o devet zakonskih predloga koji su veoma značajni, plus ovaj jedan koji su poslanici predložili, koji je, takođe, veoma značajan.
I, naravno, da iskoristim priliku da izrazim nadu da ćemo i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima dobiti neke konstruktivne predloge koji su svakako dobro došli, koje ćemo, siguran sam, ukoliko su suvisli, i ne narušavaju intenciju samih zakona, razmotriti, neke od njih i prihvatiti.
I, da izrazim nadu da ćemo nakon toga u Danu za glasanje, odnosno da će te u Danu za glasanje, prihvatiti i izglasati sve ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, ministre Ružiću.
Reč ima predstavnik predlagača Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izvolite, gospodine Jovičiću.