Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po redosledu, da ne bude neke zabune.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, nije moj kolega poljoprivrednik oborio Dinkića guvernera, obrnuto je. Zbog glasanja iz Bodruma i podruma, verovatno podruma pića, Dinkić se revanširao tako što je oborio vladu mog kolege poljoprivrednika.
Kad već govorimo o lokalnim samoupravama, postoji lokalna samouprava Vračar u kojoj je moj kolega poljoprivrednik najavio protest u ponedeljak, evo ovde i, gle čuda, uz obećanje probao da blokira Nebojšinu ulicu, stao čovek na pešački prelaz. Evo, ako to nije tačno, ako se juče nije desilo, ja onda snosim punu materijalnu i svaku drugu odgovornost. I došao pauk, nova pravila, došao pauk i odneo vozilo. I sad verovatno moj kolega poljoprivrednik mora iz šteka malo da izvadi i da to plati.
Ali, kako je funkcionisala njegova lokalna samouprava kad je on bio vlast, a više je delio slast, nego vlast? On jeste bio savezni ministar, jeste bio republički premijer, ali nikada nije znao da vlada nad sobom. Onaj ko ne zna da vlada nad sobom, ne može da vlada nad drugima. Ima ona još jedna poslovica koja glasi – da onome ko je vladao nad drugima je nesnosna vlast drugih nad njim i on to očigledno pokazuje. Blokirao je Nebojšinu ulicu, to su mu odneli, ali gde čuda, sad znam, njegova lokalna samouprava je funkcionisala tako, a ljudi se udružuju u lokalnu samoupravu jer ne može svako sebi da nosi smeće, ne može svako sebi da pravi ulice, puteve itd. i zato plaćaju ljudi neke račune da bi se to uradilo. E, on je svojim građanima rekao – račune u bure. Zašto baš u bure, što nije našao kantu? Tek onda, posle tih čuvenih računa – baci u bure, što se građanima osvetilo, jer su morali to da plate uz kamatu, tek mi je onda bilo jasno zašto su ga zvali Zoran, kolega poljoprivrednik, Rubin. Znači, mi smo nekada, dok smo bili u Skupštini Srbije i dok je on pričao kako je funkcionisala lokalna samouprava imali običaj da kažemo Zoran „politrić“.