Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović,
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginica Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Uređeni ratni memorijali, kao važan deo kulturne baštine, često predstavljaju i značajne objekte graditeljskog nasleđa. S toga smo smatrali da je potrebno u ovaj član 1. uvesti i izraz „revitalizacija“.

Često su to objekti koji imaju veliku umetničku vrednost i potrebno ih je revitalizovati. To zapravo je i unelo sumnju kod mene u ovaj zakon za koji smatram da bi trebao da, koji je potreban.

Zapravo, ja ne verujem u pravednost i iskrenost ovog zakona. Prvo, zato što mi brzo zaboravljamo, a drugo, zato što smatram da je zakon donet da bi se što više uklonilo ratnih memorijala nego da bi se postavili ratni memorijali. Recimo, kako brzo zaboravljamo, evo, recimo, i Žarko Zrenjanin Uča nije više dovoljno dobar da škola nosi njegovo ime, osnovna škola. Nije više dovoljno dobar da grad Zrenjanin nosi njegovo ime. Sedam sekretara SKOJ-a nisu dovoljno dobri da škola na Novom Beogradu nosi njihovo ime, a spomenik je ostao. Kakve veze sada ima spomenik Sedam sekretara sa školom Laza Kostić? Niti su oni poginuli na Novom Beogradu, niti se tu desio značaj udeo u nekoj njihovoj istoriji.

Zašto smatram da će biti zloupotrebe? Prvo, mislim da će lokalnim vlastima biti dat vruć krompir da brinu o tim ratnim memorijalima. Oni se kao finansiraju iz budžetskih sredstava, ali mene interesuje da li će oni morati, kad ispune sve formalnosti koje su ovim zakonom navedene za uklanjanje ili podizanje ratnog memorijala, da konkurišu kod nadležnih ministarstava za sredstva, ili će dobijati samim tim što su ispunili te sve preduslove za uklanjanje ili postavljanje tih ratnih memorijala?

Znači, to su neke stvari koje bi trebalo vrlo jasno definisati.

Zatim, nije jasno šta to znači šira prostorna celina oko mesta gde se desio neki događaj? To su prostorno nedefinisane celine ovim zakonom i mi moramo znati da li će sada kroz to širenje okruženja oko ratnog memorijala, znači, da li će se to mesto stradanja definisati na taj način da bi se usput rešili i neki drugi problemi, sredile neke vikendice koje se nalaze u nacionalnim parkovima, zaštićenim područjima. Znači, to su stvari o kojima zaista moramo da znamo sve i da bude definisano ovim zakonom. Ukoliko nije definisano ovim zakonom, ja samo mogu da sumnjam u iskrenost, kao što sam rekla, ovog zakona i onda bi morala podzakonska akta to vrlo jasno da definišu, ali odmah. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Kolega LJubenoviću, izvolite.

Hvala.

Članom 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima definisana je sadržina ovog zakona. U tom smislu, mi iz poslaničke grupe SRS smo podneli amandman na stav 2. ovog člana, kojim smo predložili da se izmeni deo teksta, jer smatramo da su neke reči nepotrebne i da opterećuju tekst zakona.

Naime, u članu 1. piše da se ovim zakonom uređuju pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje i uklanjanje i finansiranje održavanja i uređenje ratnih memorijala, uspostavljanje i vođenje propisanih evidencija, kao i druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji i inostranstvu.

Mi smo amandmanom predložili da u tekstu zakona, koji će biti usvojen, umesto: „vođenje propisanih evidencija“ piše: „vođenje evidencija“ i taj tekst ne bi nepotrebno bio opterećen.

Kada pominjemo evidenciju, podsetiću da je u raspravi u načelu poslanička grupa SRS istakla da je naš stav da bi trebalo u sastavu Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije jednog člana da predloži Srpska pravoslavna crkva, zbog toga što ona ima evidenciju o raznim stratištima gde je stradao naš narod. Detaljno sa dosta argumenata upravo je izneo general Božidar Delić po toj osnovi.

Ova stratišta su mnogobrojna, pa su i evidencije o njima od izuzetnog značaja.

Zato bi predlagač trebalo da razmisli o mnogim sugestijama poslaničke grupe SRS i sve naše amandmane shvati mnogo ozbiljnije, Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Posle dužeg vremena i posle većeg broja naziva država u kojima smo živeli, napokon je došao red da se i ova materija uradi na odgovarajući zakonski način.

Republika Srbija i srpski narod imaju dugu i slavnu ratničku tradiciju i dobro je da se sve naše ratne epopeje i svi naši sunarodnici, koji su dali svoje živote za svoju otadžbinu, obuhvate jednim zakonom.

Međutim, nije samo stvar u tome da se popišu naša stratišta i da se popišu istaknuti borci za slobodu našeg naroda.

Neophodno je neprestano voditi računa o ovim stvarima, pogotovo je važno da se ove stvari pominju na adekvatan način u našim obrazovnim sistemima.

Nažalost, naši današnji udžbenici iz istorije promovišu neke druge vrednosti i iskrivljavanjem činjenica dovode u zabludu naše mlade generacije. Zato me i ne čudi što smo nedavno ovde u centru Beograda imali promociju tzv. kosovske kulture, pod nazivom „Mirdita“, na šta smo mi radikali oštro reagovali. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč?
Kolega Deliću, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriti o značaju ovog zakona posle toliko kolega mislim da nema potrebe, ali ja želim da skrenem pažnju još na nešto što smo uočili radeći na ovom zakonu, a to je mesto stradanja.

Mi znamo da kada je u pitanju naša novija istorija, posebno od balkanskih ratova, pa zaključno sa najnovijim ratovima devedesetih godina, da postoje hiljade i hiljade mesta stradanja. I to je navedeno u ovom zakonu.

Nas samo zanima zašto su izostavljeni koncentracioni logori? Jer, nikako ne možemo da izvedemo zaključak da ljudi koji rade na ovom zakonu, da nisu toliko obavešteni pa da navedu zatvore, zarobljeništvo, a da ispuste koncentracione logore. U zatvorima, ja sam to već rekao, stradali su pojedinci i stradale su desetine ili hiljade ljudi, a u koncentracionim logorima od Prvog svetskog rata, pa zaključno sa Drugim svetskim ratom stradali su milioni Srba.

Da li se vi, gospodo, nekoga plašite? Da li je neko dao zadatak da ne sme da se napiše logor, a posebno koncentracioni logor? Mi znamo ko je izmislio logore u Drugom svetskom ratu. Mi znamo da je to važna država i da ta država, eto, kako neki kažu odrediće i sudbinu Kosova i Metohije, ali mi nikad nismo bili narod koji se povlači, ćuti i koji neće i ne sme da kaže istinu.

Ja bih stvarno voleo da mi kažete, gospodo, da li ste to ispustili zbog toga što ne želite da neko iz nemačke ambasade pročita da smo mi u svoj zakon stavili – koncentracioni logor? Jer, na kraju krajeva, Nemačka, kao glavna okupaciona sila, bila je odgovorna i za ono što su radili njeni saveznici na teritoriji Jugoslavije, pa je odgovorna, na kraju krajeva, i za koncentracione logore u kojima su u najtežim mukama umirale desetine, stotine hiljada i kad kažem milioni, znači, sigurno preko milion Srba u dva svetska rata.

Zbog toga dajemo jednu ozbiljnu, najozbiljniju primedbu. Nije to igra reči, to su samo dve reči koje ste trebali da upišete u ovaj zakon, i onda bismo mi bili sigurni da ozbiljno mislite.

Znamo da ste vi kao Ministarstvo upravo odgovorni za memorijale i mi kao SRS znamo, u stvari mnogo više mislimo o memorijalima u inostranstvu, nego o memorijalima koji se nalaze na teritoriji naše zemlje i da ćete vi sa Ministarstvom inostranih poslova raditi na tome da stanje memorijala kakvo je danas u narednom periodu popravi.

Ukoliko se plašite da navedete samo dve reči, onda ukoliko ne uvedete Srpsku pravoslavnu crkvu u ovaj savet, to možda opet zbog stanja odnosa Srpske pravoslavne crkve i tzv. Makedonske pravoslavne crkve, mi onda sigurno nećemo učestvovati u ovome glasanju i nećemo glasati pozitivno. Hvala.

Kolega Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu gospodina Delića. Potpuno razumem intencije podnosioca amandmana i on je suštinski dobrim delom u pravu.

Samo želim da dam nekoliko napomena. Mislim da se ovde niko ne plaši bilo koga, ne plašimo se mi nikoga iz bilo koje ambasade. Vama je, gospodine Deliću, vrlo poznato da upravo predstavnici najvišeg državnog rukovodstva Srbije, tu pre svega mislim na predsednika Republike Aleksandra Vučića, mislim i na ministre u Vladi Srbije, svake godine odaju dužnu poštu postradalima u Donjoj Gradini, u Republici Srpskoj, gde je bilo jedno od najvećih stratišta u okviru logora Jasenovac.

Kao što znate, upravo je Aleksandar Vučić inicirao obeležavanje progona Srba iz Republike Srpske Krajine. Četvrtog avgusta se to redovno radi već nekoliko godina unazad. To je jedan veliki dan tuge i jedan veliki dan sećanja na jedan tužni događaj koji se dogodio 1995. godine, koji je trajao nekoliko dana, ali za tih nekoliko dana, kao što znate, etnički je gotovo potpuno očišćena teritorija tadašnje Republike Srpske Krajine, izuzev istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, koji su 1997. godine Erdutskim sporazumom mirno integrisani u sastav Republike Hrvatske.

Slažem se ja sa vama, suštinski ste vi, kažem, u pravu, ali možda je malo degutantno, ali prosto kao pravnik želim da vam dam jednu formalno-pravnu napomenu, čisto da imate u vidu. Nemci, ustaše i svi oni koji su nemilosrdno ubijali Srbe, Jevreje, Rome, Ruse, Poljake u toku Drugog svetskog rata u svojim logorima u Aušvicu, Mathauzenu, Buhenvaldu, Treblinki, Jasenovcu, Staroj Gradišci, Jadovnu, itd, oni su izbegavali, namerno su izbegavali termin koncentracioni logor. Naravno, svima je bilo jasno da su u pitanju koncentracioni logori, da su u pitanju logori za masovna uništavanja i istrebljivanja ljudi, ali Nemci i ustaše su se dosetili da te logore formalno nazovu drugačije, a ne koncentracioni logori.

Gledali ste, gledala je ogromna većina građana Srbije one užasavajuće snimke sa kapije logora Tri u Jasenovcu, gde onaj ustaša u crnoj uniformi stražari sa puškom o ramenu, a iza njega piše – sabirni i radni logor Jasenovac. Dakle, oni su se klonili tog termina koncentracioni logor. Znali su oni da će jednog dana neki od njih kad-tad da odgovaraju za počinjene zločine i onda su te logore, koji su u suštini bili koncentracioni logori, koji su bili logori za masovna uništavanja svih onih koji su bili suprotne vere, nacije ili ideološkog opredeljenja, nazivali sabirni i radni logori, kao što je bio slučaj sa Jasenovcem, ili su ih jednostavno nazivali radni logori.

Mislim da, kako god da su ih nazivali, termin „zarobljeništvo“, koji se spominje u članu 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima, svakako u sebi uključuje i koncentracione logore i sva druga mučilišta za naš narod i za sve druge narode koji su teško postradali u Drugom svetskom ratu.

Zbog toga se nadam da će u danu za glasanje ovaj predlog zakona dobiti i vašu podršku, zato što delimo ista uverenja, kada je ova tema u pitanju, a to je da zaista treba obeležiti svako mesto na kome su Srbi, na kome su Jevreji, Romi, na kraju krajeva pripadnici bilo koje druge nacije, ali naravno naš narod pre svega ubijan, zatvaran i mučen samo zato što je pripadnik srpske nacije i pravoslavne veroispovesti. U tom smislu taj termin „zarobljeništvo“ mislim da je dobro izabran, zato što on obuhvata sve ustanove u kojima su zatvarani ljudi, bez obzira da li su se te ustanove nazivali sabirni logori, radni logori ili nekako drugačije.

Mislim da ne bismo trebali zbog terminoloških nedoumica i terminoloških razmimoilaženja da se delimo po ovom pitanju, jer i vi, i ja, i vaša, i moja poslanička grupa, mislim, delimo ista uverenja, a to je da treba obeležiti svako mesto na kome su Srbi stradali.

Na kraju krajeva, drago mi je zbog toga, već nekoliko godina od kada obeležavamo 4. avgust, na taj dan se pozivaju pripadnici svih političkih partija, svi narodni poslanici, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, i meni je uvek na neki način drago da vidim ljude koji su iz drugih poslaničkih grupa, a koji su dali svoj doprinos da se obeleži dan stradanja Srba, ma gde da se on desio, da li u Oluji, ili na nekom drugom mestu.

Nažalost, tih stratišta je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a i u ovim ratovima tokom 90-ih godina bilo mnogo. Platili smo ogromnu cenu. Vrlo često smo tu cenu plaćali zbog naše naivnosti. Ponekad smo učestvovali i u nečijim tuđim ratovima, ponekad smo ginuli zbog nečijih tuđih interesa i zbog toga je važno da iz svega toga izvučemo pouku, da vodimo računa samo o Srbiji, da vodimo računa samo o srpskom narodu i o drugim građanima Srbije, da na svet gledamo srpskim očima, da mislimo srpskom glavom, ničijom tuđom, ni američkom, ni francuskom, ni engleskom, niti bilo čijom drugom.

Da smo tako radili u Prvom, a pogotovo u, to moram da naglasim, Drugom svetskom radu, danas bi nas bilo mnogo više, nekoliko miliona više, ne bismo imali problem bele kuge, bili bismo jedna mnogo razvijenija, srećnija država, mnogo razvijeniji i srećniji narod.

Zbog toga sam ubeđen da ćemo u danu za glasanje postići konsenzus i da ćemo glasajući za ovaj predlog zakona još jedanput odati pijetet svim onima koji su stradali za otadžbinu i koji su stradali samo zato što su bili pripadnici srpskog naroda.