Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li neko želi reč?
Koleginice Maraš, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 1, posle reči: „uklanjanje“, dodaju se reči: „nezakonito postavljenih obeležja“. Smatramo da se spomenička obeležja, odnosno memorijali ne trebaju uklanjati, osim ako su ta obeležja, odnosno memorijali postavljeni protivno zakonu i slobodarskoj tradiciji Srbije, ukoliko vređaju nacionalno dostojanstvo srpskog naroda i drugih naroda koji su se borili za slobodu. U tom smislu, amandmanom je precizirano da se uklanjanje obeležja može vršiti samo u takvim slučajevima, u skladu sa članom 20. predloženog zakona, a ne iz drugih razloga i bez razloga koje predlagači mogu navoditi kao opravdane. Imamo u vidu da odluku donosi nadležno ministarstvo.

Poštovani ministre, želim da pohvalim vaš predlog zakona, posle 40 godina donosi se ovakav zakon. Vi u zakonu predviđate obavezu lokalnih samouprava da opredeljuju sredstva u budžetu i da se staraju o redovnom održavanju ratnih memorijala i okoline oko ratnih memorijala.

Dolazim iz opštine Vrbas gde imamo značajan broj spomenika, pretežno iz narodnooslobodilačke borbe, u međuvremenu sagrađen je i spomenik stradalima u ratovima devedesetih, pored toga sagrađen je i spomenik poginulim borcima Crvene armije. Datumi koje mi obeležavamo, između ostalog, su i 9. maj, 4. jul, 7. jul, Dan ustanka naroda Srbije, obeležavamo i Dan ustanka Crne Gore 13. jul, 27. jul, pored toga, obeležava se i 20. oktobar i, verujte, kada se obeležavaju ti datumi, predstavnici svih političkih partija dolaze i polažu vence. Opština je i ranije obezbeđivala sredstva, negovala tradiciju i ove spomenike održavala, pre svega na intervenciju i zalaganje SUBNOR-a, ali su uvek bila obezbeđena sredstva, predsednik je u svojoj budžetskoj rezervi predviđao sredstva kojima je vodio računa i brinuo o spomen-obeležjima.

Ono što želim da istaknem da kod nas u opštini postoji i baza centra. Trenutno je taj krov pretrpeo štetu jer je zapaljen, ali u toj bazi centar je i štampanje dvobroja lista Slobodna Vojvodina, to je drugi, treći broj, a to je preteča današnjeg Dnevnika. Moje kolege iz poslaničkog kluba se ponekad šale da ja kao autonomašica čitam Dnevnik, a ja pre svega čitam zbog ove tradicije, a to je list koji je nekad dvobroj štampan u opštini iz koje ja dolazim, opštini Vrbas. Mi ćemo svakako i tu bazu centar, a vama ministre svakako hvala što ste ovim zakonom predvideli obavezu, jer narod koji ne neguje svoju prošlost, ne ceni žrtve svojih poginulih, on zaista nema pravo ni da se nada boljoj budućnosti. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Stojadinović, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Podnela sam ovaj amandman gde se dopunjuje odredba člana 1. Predloga zakona, tako što se predlaže da se zakon odnosi i na finansiranje izgradnje novih memorijala, a ne samo na finansiranje održavanja i uređivanja. Amandman je u skladu sa sadržajem drugih članova ovog zakona u kojima se govori o postavljanju i izgradnji ratnih memorijala. Nadovezujem se na kolegu Stevića.

Ovo je dobar zakon, dugo smo čekali i mogu da vam kažem da je naišao na oduševljenje svih udruženja koja posedujemo kao lokalne sredine i opštine Svilajnac koja uveliko radi na obeležavanju svih godišnjica, ali je veliki teret lokalnim samoupravama ili situacijama u kojima se dolazilo do nekog skupljanja priloga itd. Ovim zakonom će biti sada razrešeno šta je lokalna samouprava, koja su njena ovlašćenja, koja su republička ovlašćenja i sva naša udruženja iz Prvog svetskog rata, udruženja boraca 1912, 1918, kao i udruženja koja obuhvataju Drugi svetski rat zahvalna su na ovim rešenjima.

Ovaj zakon jeste važna i mislim da treba da ostavi snažnu poruku da se ne zaboravlja, jer kao narod ako ne vodimo računa o prošlosti, nećemo imati ni budućnost. Zahvaljujem se.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima kolega Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. imamo mnoga pitanja koje uređuje ovaj zakon i smatram da, pored navedenih pitanja od značaja koja se uređuju ovim zakonom, bilo je potrebno, odnosno trebalo bi dodati obavezu proglašavanja postavljanja i izgradnje novih memorijala, jer još uvek postoje ličnosti iz naše prošlosti, iz naše istorije starije i novije koje su dale veliki doprinos za slobodu i odbranu naše zemlje, a takođe i novo vreme donosi sigurno nove događaje koji će možda biti od značaja i usloviti potrebu izgradnje novih memorijala o kojima danas ne možemo unapred da anticipiramo.

Zapravo, kao što su i rekli poslanici iz naše poslaničke grupe, slažem se da je i ovaj zakon veoma značajan, veoma je dobro da se bavimo ovim pitanjima i da uređujemo sva pitanja koja su u vezi sa tim. Naravno, kao i uvek, ne treba biti ambiciozan i misliti da ovim zakonom na idealan način rešavamo sva ova pitanja i ove naše diskusije govore o tome da činimo pokušaje ili razmišljamo, promišljamo u određenom pravcu i smatramo da treba to nadograditi. Ako ne ovoga puta, onda u nekom sledećem koraku.

Sam odnos prema našoj prošlosti, prema istoriji, prema spomenicima koje smo imali, prema ličnostima koje su obeležile jedno vreme, govori o nama i o našoj kulturi i o našoj svesti, konačno i o našoj ljudskosti. Naravno, da nije bilo dobro da smo u određenom vremenu ignorisali značaj pojedinih ličnosti i onoga što je bio njihov doprinos u odbrani otadžbine, kada govorimo o istoriji npr. Prvog svetskog rata itd. takođe, nije ni dobro da nakon novog vremena i po protoku nekoliko decenija od NOB olako rušimo i sklanjamo neke spomenike iz tog vremena ličnosti koje su se borile protiv fašizma. Prema tome, potrebno je biti dovoljno širok, dovoljno mudar i to naravno važi za nas, za kolektiv kao naciju i kao državu, da poštujemo sve ono što je bilo od značaja u borbi za slobodu i odbranu otadžbine, jer nikada ništa ne počinje od nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.
Da li neko želi reč?
Koleginice Bošković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložila sam amandman na član 1. Predloga zakona sa ciljem da se ovaj član dopuni i dodatno precizira.

Suština predloženog amandmana je da se pored uklanjanja memorijala koji su nezakonito podignuti uvrsti i mogućnost uklanjanja memorijala radi promene lokacije iz opravdanih razloga. Naime, smatram da članom 1. treba precizirati mogućnost promene lokacije spomenika i drugih memorijala u slučajevima kada je to neophodno. Na primer, kada je potrebno sprečiti propadanje, rušenje, ruiniranje obeležja kao posledice prirodnih nepogoda poput poplava, požara, klizišta itd. Iz tih razloga i smatram da je svrsishodna dopuna člana 1. kojom se precizira mogućnost uklanjanja memorijala radi promene lokacije.

Kao društvo moramo sa posebnom pažnjom čuvati i negovati ratne memorijale. Oni su svedoci istorijski slavne i junačke srpske vojske. Oni su istorijski svedoci ponosnog i nesalomivog srpskog naroda, naroda koji se kroz istoriju, boreći se za slobodu i otadžbinu svoj život nije mario da u toj istoj borbi da. Pretrpeo je ogromne ljudske žrtve. Naše žrtve su i vojnici i civili, i žene, i deca. Srbija je kroz istoriju vodila odbrambene ratove, branila se od raznih moćnih do zuba naoružanih i silnih agresora i neprijatelja. Samo u 20. veku gotovo da nema generacije koja nije osetila strahote rata počev od oslobodilačkih, balkanskih ratova, zatim Prvog i Drugog svetskog rata, pa sve do ratnih dejstava 90-tih godina kada je komadana naša dotadašnja država Jugoslavija i do NATO agresije na Srbiju 1999. godine.

Smatram da u ovoj 2018. godini kada se navršava 100 godina od završetka Prvog svetskog rata imamo posebnu moralnu obavezu da ne samo ratnim memorijalima već i drugim vidovima društvenog aktivizma podsetimo svih junaka koji su svoje živote dali za slobodu našeg naroda. Sa posebnim pijetetom sećamo se vojvode Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Radomira Putnika, sećamo se naših junaka koji su prošli albansku golgotu, naših Solunaca, sećamo se nesalomivog Gvozdenog puka i njegovih ratničkih podviga od 1912. do 1918. godine.

Sećamo se i zapisa o borbenom moralu srpskog vojnika, a podsetiću vas danas na samo jedan koji je po meni posebno uverljiv, jer ostavio ga je okupatorski vojnik, kaplar jedanaestog puka devete austrougarske divizije, učesnik Cerske i Kolubarske bitke i poznati književnik Egon Ervin Kiš, o srpskim vojnicima on kaže – tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih, tek ovde sam shvatio da neumitna sila bolje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu.

Ne smemo zaboraviti ni slavnu antifašističku borbu koju je vodio sav slobodarski svet. Ne smemo zaboraviti žrtve koje je naš narod u toj borbi podneo. Ogromne materijalne i nenadoknadive ljudske gubitke pretrpela je Srbija i 90-tih godina. Stradali su naši vojnici, ali na pragu 21. veka i nedužni civili i žene i deca. Zbog toga danas sa ponosom sećamo se svih naših heroja, junaka, vojnika i civila koji su svoje živote ostavili na braniku naše otadžbine. Ne smemo zaboraviti istorijske činjenice. Ne smemo umanjiti srpske žrtve date u prošlosti. Ne smemo dozvoliti reviziju sopstvene istorije kojom bi se sakrila istina prekrajanjem istorijskih događaja, a najmanje što možemo to je da znamo koje smo žrtve kao narod podneli, ko su junaci koji su dali svoje živote za našu slobodu i da im se odužimo istorijskim pamćenjem, a deo tog pamćenja svakako su i spomenici tj. ratni memorijali o kojima danas govorimo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč?
Kolega Šulkiću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sledstveno amandmanu koji smo podneli na naslov zakona, podneli smo i amandman na član 1. koji u osnovi uvodi obavezu planskog rada na pronalaženju posebno onih skrivanih stratišta, odnosno mesta stradanja u ratnom i posleratnom periodu.

Sam zakon po našem mišljenju treba da ima daleko širi smisao i da ne treba da se svodi kada je u pitanju održavanje samo na komunalno održavanje, košenje trave, da ne kažem korova, pošto je to odomaćena praksa, a ništa naravno nije upućeno specijalno vama već je to jedan društveni odnos uopšte prema spomenicima, prema memorijalima. U tom smislu mislimo da nedostaje jedan programski odnos, odnosno obeležavanje programsko jubileja koji su vezani za određene memorijale, tako da nam se ne desi poput veoma oskudnog neopaženog obeležavanja bitaka koje su se desile u toku velikog rata, Prvog svetskog rata, jer je to sada praktično stogodišnjica.

Svedoci smo u isto vreme da na to naše zanemarivanje s druge strane imamo pozive ili javne debate koje već prelaze u granicu revizionizma kada je u pitanju Prvi svetski rat. Mislim da se i vama potkrala jedna greška ili propust u obrazloženju gde ste rekli da posle promene prestale su da postoje tri države, a nastala je današnja Srbija. Srbija je posle raspada državne zajednice obnovila svoju državnost i u tom smislu je to možda moglo drugačije da bude formulisano.

Još jedanput ističem značaj istraživanja, i to ne bilo kakvog nego institucionalnog. Navešću, takođe, jedan primer – grobno mesto na groblju u Starom selu, dakle, u jednom selu u Velikoj Plani, gde je bilo sahranjeno nekoliko desetina regruta Vojske Kraljevine Jugoslavije, da je to mesto neobeleženo, dakle, nema tu nikakvog pretencionizma, jer među poginulima na tom mestu ima i Slovenaca regruta, kraljevske vojske, ima i Muslimana, tako da, evo, još jedanput ističem značaj istraživanja, odnosno institucionalnog istraživanja i evidentiranja.