Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodi poslanik Borka Grubor.
Koleginice Grubor, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, novim zakonskim rešenjem preciziraju se dužnosti jedinica lokalnih samouprava vezanih za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji.

Najveća novina u odnosu na postojeći pravni režim je nadležnost Ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala.

Mlada ruska bolničarka Darija Aleksandrova Korovkina iz Petrovgrada je sa svojih 26 godina, kao dobrovoljac, po dolasku u Beograd, te upućivanja u valjevsku bolnicu insistirala da ide na Gučevo da pomaže srpskim junacima u čuvenoj bici „Pod oblacima“. Isticala se retkom požrtvovanošću, hrabrošću i najsavesnijem vršenju svoje dužnosti prema ranjenicima Drinske divizije, sve vreme borbe, i danju i noću, vrlo često u kiši kuršuma, neposredno iza prve borbene linije. Sama je lično previjala 120 ranjenika dnevno, prelazeći iz rova u rov, izgledalo je kao da je metak neće. Ono malo zavoja što je imala koristila je za najteže ranjenike, a dobrotu i milosrdnost delila je svima.

Pomenuta, mlada i hrabra bolničarka Darija, Ruskinja, heroina iz bitke na Gučevu, ostavila je trajni beleg pomažući ranjenim srpskim junacima. U sastavu Drinske divizije drugog poziva, tokom zbrinjavanja ranjenika na čuvenoj Koti 708 Eminove vode, neprijateljska austrijska granata je ubila mladu bolničarku 2. oktobra 1914. godine. U parku Specijalne bolnice u Banji Koviljači, stoji pano kao znak sećanja na rusku heroinu u srpskim redovima.

U godini u kojoj se obeležava stota godišnjica od završetka Prvog svetskog rata odbornici Skupštine grada Loznice dali su saglasnost i punu podršku za podizanje monumentalnog spomenika ruskoj bolničarki Dariji Korovkini.

Reč je o izrazu zahvalnosti za istorijske i prijateljske veze Srbije i Ruske Federacije. Spomenik hrabroj ruskoj bolničarki biće postavljen u blizini Spomen-kosturnice Gučevskim junacima i Darije Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika iz Bijeljine i likovnog umetnika i preduzetnika, akademika Dragoljuba Mirkovića, gradu Loznici i srpskom rodu.

Spomenik će na Vidovdan za dva dana na Gučevu osveštati Episkop šabački Lavrentije sa sveštenstvom iz Jadra, uz prisustvo visokih zvanica iz zemlje i sveta i sa obe obale Drine u okviru završne manifestacije „Vidovdanska loza“, koju tradicionalno organizuje Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika. Svoje prisustvo potvrdio je i ruski ambasador Aleksandar Čepurin. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
(Gorica Gajić: Javljam se za reč.)
Koleginice Gajić, zatražili ste reč?
(Gorica Gajić: Po amandmanu.)
Ne možete. Nemate više vremena.
Na član 1. amandman je podnela narodi poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Izvolite, Koleginice Nikolić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, srpska vojnička groblja, osim na teritoriji Srbije nalaze se na teritoriji susednih zemalja, ali i širom Evrope i severne Afrike, i ukupno je u zemlji i inostranstvu evidentirano preko 6.000 srpskih vojničkih grobalja. U okviru kompleksa savezničkih vojin grobalja iz Prvog svetskog rata, u Solunu se nalazi groblje Zejtinlik. Završni radovi na izgradnji groblja su otpočeli 1933. godine pod rukovodstvom arhitekte Budimira Hristodula, jednog od 1.300 kaplara. Radovi su privedeni krajem 1936. godine da bi 11. novembra 1936. godine, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu bilo obavljeno svečano osvešćenje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom.

Inicijativom i zalaganjem Sekretarijata za kulturu Srbije, prikupljena su sredstva za obnovu groblja. Radovi su izvedeni u periodu od septembra do oktobra 1969. godine i na ulaznu kapiju je postavljen gvozdeni natpis – Srpsko vojničko groblje.

Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika, stradali na Solunskom frontu. Oko mauzoleja nalazi se 10 parcela u kojima je sahranjeno 1.448 srpskih ratnika.

Pored toga, tu su i dve zajedničke grobnice, 78 nepoznatih srpskih ratnika prenetih sa Solunskog fronta, 217 nepoznatih srpskih ratnika zarobljenika, prenetih iz Carigrada.

Na ostrvu Vidu je 1938. godine izgrađen mauzolej spomen kosturnica po projektu arhitekte Nikole Krasnova, pa je nekadašnje ostrvo zmija postalo poznato kao „srpski Jerusalim“. U mauzoleju spomen kosturnici su sahranjena 1.232 srpska vojnika, a u bočnim piramidama nalaze se kosti još 1.532 srpska vojnika.

Na ostrvu Krfu u mestu Gouvi je 1975. postavljena spomen ploča u znak sećanja na iskrcavanje srpske vojske koje je počelo 2016. godine na Badnje veče i trajalo do 5. aprila 1916. godine. Tekst na spomen ploči ispisan je na francuskom, grčkom i srpskom jeziku. Pretpostavlja se da je u Jonskom moru između ostrva Vido i ostrva Krf sahranjeno oko 10.000 srpskih umrlih vojnika.

Kako su za vreme i Prvog svetskog rata pored vojnika i civila stradali srpski i strani zdravstveni radnici, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da u Danu za glasanje glasaju za ovaj moj amandman, a poslanički klub SNS će u Danu glasati za ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice.
(Sonja Pavlović: Poslovnik.)
Sonja Pavlović, povreda Poslovnika.

Hvala.

Predsedavajući Arsić je povredio Poslovnik, on je u međuvremenu otišao, član 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Kako je moguće da se u tom redu ne poštuje redosled amandmana koji su podneli, pa smo imali prvo amandman pod brojem 144. koji je obrazlagao kolega Laketić, da bi se posle vratili na amandman 136. i sve ostale amandmane koji idu iza njega do broja 144.

Da li se to prilagođava prisustvu poslanika koji treba da obrazlažu amandmane, što stvarno nije korektno? Recimo, kad obrazlažemo predloge zakona, vi onda uporno menjate takođe redosled i prozivate kolege koje nisu prisutne ovde.

Ja želim da napomenem sledeće. Redosled bi bio sasvim u redu da se poštuje. Krajnje je nekolegijalno ne poštovati ga zato što ovde ima ljudi koji rade u nekim radnim jedinicama, to dozvoljava Skupština i poslanici su ljudi koji imaju svoje firme i poslanici su, kako mislite da obavljaju svoj poslanički posao korektno ako ne mogu da imaju poštovanje redosleda i da znaju kad će oni doći na red da obrazlažu svoj amandman ili predlog nekog zakona?

Molila bih vas da ubuduće vodite računa o redosledu. Hvala.

Koleginice Pavlović, ne mislim da je gospodin Arsić prekršio Poslovnik, konkretno član koji ste precizirali, jer svi amandmani poređani su po jedinstveno metodološkim pravilima i to određuje služba, a ne gospodin Arsić. Gospodin Arsić, kao predsedavajući, samo shodno tom redosledu, daje reč narodnim poslanicima. Na taj način vas ne onemogućava da odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljate posao za koji ste preuzeli odgovornost. Ako imate volje i želite, svakako taj posao možete raditi na taj način.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Sonja Pavlović: Da.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 103. Poslovnika. To je pravo da se ukaže na povredu Poslovnika.

Koleginica koja je upravo govorila o tome, prvo je prekršila onaj deo da povreda Poslovnika može da se reklamira odmah kada je učinjena, ali to neće da pročitaju. Oni uvek čitaju stvari do pola.

Redosled čitanja određuje sastav amandmana. Znači, čitaju se prvo amandmani gde se traži brisanje pojedinog člana ili stava. Možete da mašete spiskom koliko god hoćete. Taj spisak nije obavezan uopšte.

Znači, postoje pravila kako se čitaju amandmani. Ako je amandman na, recimo, član 1. stav 1, pre njega ne sme da bude pročitan amandman na stav 2. član 1. Ali, na član 1. stav 1. bilo koji može da bude pročitan.

Druga stvar, tačno je da zakon dozvoljava da kolege narodni poslanici rade i neki drugi posao osim da budu poslanici. Ali, ja sada postavljam pitanje – ako su vas građani birali, onda taj deo posla, dok je plenum u sali, nemate izgovor da ne budete u sali, zato što pogotovo, znam dobro da kada su plenumski dani, poslanici uzimaju potvrde iz sekretarijata i nose poslodavcu da im se opravda odsustvo, pa uzme potvrdu, a ne dođe na sednicu ili dođe samo ujutru ili bilo kada u toku dana.

Takvi koji traže taj redosled hoće da ne rade svoj posao poslanika.

Znači, ni u jednom delu Poslovnik nije prekršen. Nijedno pravilo nije prekršeno, ali je bitno da se uhvatimo laptopa, računara, spiska i da mislimo da je to nešto zbog čega možemo da pravimo probleme u Skupštini.

Zahvaljujem, kolega.
Mislim da ste i vi potvrdili kroz ukazivanje na povredu Poslovnika ono o čemu sam ja govorio, a to je jedinstven metodološki pristup i ko definiše taj pristup i kakva je obaveza i odgovornost nas kao predsedavajućeg.
Smatram da nisam time prekršio navedeni član Poslovnika, a na meni je da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Veroljub Arsić: Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik primarijus dr Branimir Rančić.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Đorđeviću sa saradnikom, poštovana gospodo narodni poslanici, početak 20. veka pokazuje sav potencijal Niša kao grada i viziju razvoja grada i Srbije kao celine. Svega 12 godina od kako je Niš postao slobodan grad, 1900. godine otvorena je prva ustanova preventivne medicine na Balkanu, kraljevski vojni Pasterov zavod, prvi zavod za spravljanje animalne limfe, a u sastavu moravske stalne bolnice Niš, na inicijativu pukovnika dr Mihajla Mike Markovića, u to vreme načelnika sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog Kraljevine Jugoslavije.

Zavod je dobio ime po čuvenom francuskom mikrobiologu i hemičaru Luj Pasteru, koji je postavio osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila, koja se primenjivala u niškom zavodu.

Znači, još tada se prepoznao značaj vakcine i vakcinacije, a ne kao danas da nam o toj medicinskoj epidemiološkoj značajnoj grani, pod znakom navoda, stručno pričaju rijaliti zvezde, starlete, lobisti lekari, nažalost, i jedan deo neodgovorne opozicije, koji su primer revolucionarne svesti, kojima nije bitna sudbina zajednice, već se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova kvazi elita uspešno reprodukuje u upravljačkom i finansijskom smislu i to je za nju jedino bitno. Biološka reprodukcija naroda očigledno nije.

Samo 15 godina posle Pariza, 14 godina posle Moskve, Petrograda i Odese i 10 godina posle NJujorka, Čikaga i Budimpešte, Niš je dobio identičnu medicinsku ustanovu. Taj hrabar i entuzijastički korak svrstao je tadašnju Srbiju na pragu 20. veka sa 80% nepismenog stanovništva i nestabilnom političkom scenom u red modernih država, što je bio veliki korak ka pravom razvoju zdravstvene zaštite i poboljšanju zdravstvenih uslova za lečenje.

Niški Pasterov zavod 26 godina nakon osnivanja postaje prvi higijenski zavod u Srbiji, u zemlji, a 1981. godine, nakon revitalizacije od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, postaje Muzej preventivne medicine. Zgrada je od 1964. godine pod zaštitom države i u njoj se danas održavaju medicinski skupovi i kongresi, kao što su Dani preventivne medicine sa međunarodnim učešćem, koji će septembra 2018. godine biti održani po 52. put i na tom kongresu biće saopšteni radovi i o štetnom delovanju osiromašenog uranijuma, kao i podaci o učestalosti karcinoma u Srbiji. To je ujedno i poziv novoosnovanoj komisiji u Narodnoj skupštini po ovom pitanju da prisustvuje tom medicinskom naučnom skupu.

Zato apelujem na resorno ministarstvo, kao i na lokalnu samoupravu, da se finansijski sagleda, naravno, na osnovu projekata, održavanje ovog istorijski medicinskog memorijala.

U danu za glasanje zamolio bih sve poslanike da glasaju za ovaj moj amandman, naročito poslanike iz opozicije, i to lekare, ukoliko ih u njihovim redovima ima, jer mislim da je ovaj moj amandman apsolutno u temi o Zakonu o ratnim memorijalima. Hvala.