Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, usamljeni ministre Đorđeviću, videli smo da predloge za uređenje ili uklanjanje ratnih memorijala mogu podneti državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, pravna i fizička lica.

Propisani su i uslovi i postupak uređenja, odnosno izgradnja novih ratnih memorijala, ali su ti uslovi takvi kao da se radi o običnom građevinskom objektu. Elementi kojima se definiše kada je i kome dozvoljeno podizanje nekog spomenika, ratnog memorijala moraju biti mnogo kondenzovani sa garancijama određenih organa. Na ovom planu ne mogu da stoje naše i njihove žrtve, kako to lepo juče reče moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, jer ljudski životi su jednako vredni ma kod pojim uslovima bili ugašeni.

Jedno praktično pitanje za Vladu – ko će održavati spomenik bivšem predsedniku i haškom stradalniku, predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću, ako to jedinica lokalne samouprave odbije da čini iz političkih razloga? Kome pripada Slobodan Milošević, gradu Požarevcu, državi Srbiji, SPS ili porodici?

Moram jednu primedbu SRS na ovaj zakon, a to je način vođenja javne rasprave. Smestili ste javnu raspravu u okvirni termin od 31. decembra do 20. januara. Ako znamo da su nekoliko dana Nove godine proslava, pa zatim nekoliko dana proslava Božića, pa Pravoslavna Nova godina, koliko ostaje dana za vođenje ove javne rasprave? Mislim da je sasvim nedovoljno to što ste istakli na sajtu ministarstva.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ja bih pre svega želeo da podržim amandman kolege Dubravka Bojića iz poslaničke grupe SRS, kao i druge amandmane ove poslaničke grupe koji su apsolutno na tragu onoga što smo i mi želeli da kažemo ministru našim amandmanima.

Konkretno, u ovom članu 3. smo smatrali da treba proširiti članstvo u ovome savetu za negovanje oslobodilačkih tradicija i predstavnikom Srpske pravoslavne crkve, jer mislim zaista da nema razloga da stradalna SPC, koja je uvek bila sa svojim narodom i u logorima i u izbeglištvima i svim drugim mučeništvima, nema nekoga ko će brinuti o svim tim ratnim memorijalima, a koliko je sveštenika i monaha SPC stradalo samo u 20. veku. Dakle, mislim da je tu napravljen krupan propust i molim vas samo da obratite pažnju na to.

Takođe, želeo bih da vas podsetim da mi niste odgovorili, gospodine ministre, na jedno veoma važno pitanje - da li su stratišta srpskog naroda na prostorima bivših jugoslovenskih republika takođe obuhvaćena planom budućih ratnih memorijala? Dakle, mislim na sva mesta stradanja srpskog naroda od Slovenije, preko Hrvatske do Bosne i Hercegovine. Da li ćemo, dakle, mi kao država Srbija preuzeti odgovornost da brinemo i o svim tim stratištima, jer su sve to bili srpski, otadžbinski, oslobodilački i odbrambeni ratovi kako bi se srpski narod spasao od trostrukog genocida koji mu je bio predviđen na tim prostorima u 20. veku.

Još jedna veoma važna stvar koju smo ovde, takođe, pominjali, a nismo od vas dobili odgovor – zašto se izbegava taj srpski predznak u definisanjima određenih zakonskih rešenja? Dakle, ovo nisu samo oslobodilačke tradicije, ovo su otadžbinske, ovo su srpske vojničke tradicije, ovo su odbrambene vojničke tradicije srpskoga naroda. To je veoma važno za definisanje onoga što je srpski narod radio u 20. veku. Srpski narod se branio od genocida koji je bio, praktično, planiran nad ovim narodom. Mi moramo da definišemo tu prevenciju genocida kao jednu ključnu politiku u 21. veku, da nam se taj genocid nikada više ne bi ponovio.

To je ono na šta sam insistirao u svom prethodnom govoru i molim vas da obratite pažnju na to. Dakle, ako mi ne negujemo istorijsko sećanje i pamćenje, ako mi ne sačuvamo i iznesemo svetu istinu o genocidu nad Srbima u 20. veku, pa ko će drugi brinuti umesto nas.

Podsećam vas da ovde, vladajuća većina, već dve godine ne želi da prihvati deklaraciju o genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima u nezavisnoj državi Hrvatskoj, koju je predala poslanička grupa srpskog pokreta Dveri. Ne vidim razlog za to. Mislim da smo svi jedinstveni oko ovih tema i da nema razloga da ne donesemo jedan zajednički stav i stavimo politiku prevencije genocida u jednu od najvažnijih državnih prioriteta, kako na spoljnjem tako i na unutrašnjem planu.

Naš narod, naše nove generacije, ne znaju dovoljno o srpskom stradanju u 20. veku. To treba da bude jedna od važnih tačaka u našim udžbenicima, a nije na odgovarajućem nivou, u našim medijima a nije na odgovarajućem nivou, pa onda i u našim ratnim memorijalima, gde takođe nije na odgovarajućem nivou, jer mi nismo stradali, gospodine ministre, samo na prostorima Srbije, mi smo stradali na prostorima svih srpskih zemalja na Balkanu gde su Srbi živeli, odakle su proterani, gde su ubijani, gde je nad njima izvršen genocid i gde je, praktično, srpski narod postao najveći narod izbeglica u savremenoj Evropi sa preko milion Srba koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta.

Mi kao matica Srbija imamo obavezu da brinemo o celovitom srpstvu, o tom integralnom srpstvu, o Srbima koji žive van granica Srbije i da negujemo to istorijsko pamćenje i sećanje na sve one koji su stradali samo zbog svog srpskog imena i svoje pravoslavne vere, a ma gde živeli na prostorima bivše Jugoslavije. Dakle, vrlo konkretno pitanje za nas, da li su i ta stratišta, predmet memorijala koje će ova država Srbija poštovati i o njima brinuti? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući vašu toleranciju prema opoziciji, reklamiram član 107.

Dakle, vi ste dopustili da govornik govori ono što hoće, ali za mene je to povreda dostojanstva. On je rako da mi ne želimo da usvojimo deklaraciju o genocidu koji je počinjen nad srpskim narodom u Hrvatskoj. To naprosto nije tačno. Tačno je sledeće da ta deklaracija, taj predlog deklaracije, iz nekog čudnog razloga nije obuhvatio stradanje Srba devedesetih godina, ni Oluju, ni Bljesak, ni proterivanje 400.000 Srba, ni ubistvo samo u Oluji 1.882 osobe, od čega je 940 bilo starije od 60 godina, od toga su 543 bile žene. Dakle, taj predlog deklaracije ne obuhvata progon preko 400.000 Srba i ubistvo nekoliko hiljada.

Drugi razlog zbog čega sam ja sumnjičav, a govorio o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu. Ovaj pozdrav, verovatno ovaj pozdrav je bio razlog zašto je predlog deklaracije bio takav. Gospođa koja pozdravlja fašističkim pozdravom, Sanda Rašković Ivić,

(Vjerica Radeta: A ko je to pored nje?)

Pored nje je Boško Obradović.

(Vjerica Radeta: A sa druge strane?)

Saša Radulović, druga strana medalje. Mi sumnjamo da su oni uopšte iskreni i da je ta rezolucija doneta iz iskrenih pobuda. Pod ovim znakom su Srbi stradali i zato ne želimo da glasamo za deklaraciju koja nije bila potpuna.

Broj dva, ova gospođa je rekla, da je Oluja bila humanitarna akcija, te oluje nema u predlogu te deklaracije. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Kolega Marijan Rističević je malopre vama, ja govorim po članu 27. zamerio, rekao je da ste tolerantni prema opoziciji. Svaki put kad tako nešto čujemo mi moramo da reagujemo zato što mi ne spadamo u tu neku, Đilasovu opoziciju ili ne znam već ko ih sad okuplja, i nekako uvek imamo potrebu da zamolimo da se naglasi da mi srpski radikali jesmo opozicija vlasti, ali da nismo deo tog čopora koji čini neki novi pokret u Srbiji ili ne znam šta.

Pogotovo je nemoguće da nas svrstate, da nas kolega Rističević svrsta u opoziciju sa onim ko je malopre govorio. Malopre je govorio sledbenik Dimitrija LJotića i mi srpski četnici nikako ne možemo biti u toj istoj grupaciji. Četnici su se uvek borili protiv ljotićevaca i zato bih vas samo zamolila da ubuduće to imate na umu.

Naravno, sve ovo što ste vi iznela kolega Rističeviću, nemamo mi nikakvih primedbi na to što ste rekli, jedina primedba je da, da li možete da zamislite da neko od nas stoji pored nekoga ko pozdravlja hitlerovskim pozdravom? Da li možete da zamislite nekoga od srpskih radikala da stoji pored nekoga ili da bude sa nekim ko je rekao da je u Srebrenici bio genocid, kao što je to Boškova prijateljica i koleginica, zajedno su na listi i ušli u parlament, rekla Sanda Rašković Ivić.

Da li možete da zamislite nas da neko od nas srpskih radikala kaže da je Oluja bila legitimni čin, kao što je rekla Sanda Rašković Ivić, koja je, opet ponavljam, koja je zajedno sa Boškom Obradovićem ušla u parlament, bolje rečeno, ugurana od strane Skota. Hvala.

Samo mogu koleginice Radeta da uputim apel kolegama koji podržavaju Vladu da pronađu izraz u svom izlaganju, a da ne se ne tiče SRS.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi? (Ne.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala predsedavajući.

Ukazao bih na povredu člana 108. da o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine ili u ovom slučaju predsedavajući, vi kao potpredsednik Narodne skupštine. Siguran sam da niste imali tu nameru, ali tako je ispalo, da se na neki način dozvoli da se pre svega na jedan ovakav nedžentlmenski način govori o nekome ko nije prisutan, a naša koleginica, narodni poslanik Sanda Rašković Ivić nije trenutno prisutna. To je prvi problem. Trebalo je da stanete u njenu zaštitu makar iz tog džentlmenskog razloga.

S druge strane da zanemarimo, evo kolege se bune, ne žele da budu džentlmeni, ovo što napadaju mene to je u redu, ja sam tu i mogu da im odgovorim, ali što napadaju nekoga ko nije prisutan, to po mom mišljenju nije u redu. Ali, oni kažu da je u redu i ako je u redu, onda je to, to.

Druga stvar je veći problem od toga, a problem je kada se zloupotrebljava neka lažna fotografija i gde niko na svetu ne može da poveruje da je Sanda Rašković Ivić salutirala Hitlerovim pozdravom, jer je Sanda Rašković Ivić, ne zaboravite ćerka Jovana Raškovića jednog od lidera Srba u Hrvatskoj i takođe žrtva tog istog progona Srba iz Hrvatske i prosto na taj način insinuirati i hvatati neku fotografiju gde je neko podigao ruku da liči na nacistički pozdrav, to može da priliči Marijanu Rističeviću, ali to ne može da priliči Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tu ste možda vi mogli u nekom trenutku da intervenišete i da zamolite velikog junaka Marijana Rističevića da ne udara na dame koje nisu prisutne, nego da nastavimo polemiku između nas koji smo ovde prisutni. Evo, ja sam tu, spreman sam za svaku vrstu polemike sa ovim velikim junacima, to uopšte nije sporno, nego da kažem, vi malo izkordinirate da se oni usmere na mene, a da ne zloupotrebljavaju odsustvo dama i da se na ovako ružan način odnose prema nekome ko je žrtva ustaškog progona iz nezavisne države Hrvatske.

Da bi neko bio na udaru kritike, a narodni je poslanik, to nema nikakve veze da li je u sali ili nije. Koliko ja znam, koleginica Sanda Rašković Ivić je narodni poslanik na stalnom radu u Narodnoj skupštini i građani Srbije plaćaju to što ona ne sedi u sali, što je njen politički izbor. Ali ne vidim zašto bih zbog toga morao da intervenišem da nekoga zaštitim?
Isto tako, slika kao slika, slike govore često i više od reči. Neću da ulazim u verodostojnost slike, ali i u činjenice da je spomenuto na nekoj konferenciji za štampu da je Oluja bila humanitarna akcija potpuno legitimna, mene dovodi u uverenje da je slika istinita.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević.