Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 8.

Prethodni put kad sam govorio, govorio sam o predlagačima deklaracije o genocidu u Hrvatskoj, tako da se to odnosilo upravo na onaj deo opozicije koji se malo pre javio. Naravno, i ova Đilasova levica koja nije tu, pa radi po smenama. Dakle, ovaj Đilasov levičar iz pokreta Đilasovih milionera koji su opljačkali milione je odjednom postao osetljiv na žene. Ja mu dajem potpuno pravo. Nijednu ženu koja ne radi u javnom sektoru neću spominjati. On je moju pominjao više puta, vi se predsedavajući svakako sećate. Iznosio je netačne podatke. Ja sam doneo potvrde, pokazao i predsedavajućim i svim poslanicima. Ja u njegovu porodicu neću ulaziti, niti ću spominjati žene bilo kog narodnog poslanika koje ne rade u javnom sektoru i ne rade u državi. To kod njega baš nije slučaj, ali ne pominjem.

Kada je neko narodni poslanik, a ja ću ovo pokazati pred njom, pokazaću i više puta, nije samo ona na fotografiji, ima ovde i Boška Obradovića koji se smeška, a tvrdim da je fotografija autentična, dakle, da pozdrav nije montiran. Možda je ovo rimski pozdrav, možda je ona htela da kaže – ave Rim, a pomešala Rim i Krim. Kad je bila na vlasti, takav ljubitelj Rusa, nije otišla na Krim, nije otišla u Rusiju da bude ambasador, otišla je u Rim. I gospođi sam više puta rekao da Rim nije Krim, ali ajde, rimska plata je bila daleko veća. Sad ja ne znam da li su oni svi zajedno protiv EU ili za EU - Tu je Vuk Jeremić, tu je Đilas itd. i bilo bi dobro da se izjasne?

Ali, kad neko štiti žene, onda treba pre svega da štiti one koje nisu u javnom sektoru. Ali, on je sa ovom ženom ušao u parlament, ona je poslanik, ja ću to pokazati pred njom i tvrdim da je slika autentična. Hvala.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Povređeno je dostojanstvo Skupštine, kolega Arsiću, član 27. i 107, kada je govorio narodni poslanik Boško Obradović.

Naime, on je, u želji da se samopromoviše i da se opere svoju ljotićevsku biografiju, rekao da podržava amandman kolege Dubravka Bojića, kao i sve amandmane SRS i to je zaista velika sramota za SRS da nas jedan sledbenik Dimitrija LJotića podržava na bilo koji način. On i ne zna šta je amandman, jer kada bi znao, onda bi video da dolazi u koliziju sa samim sobom.

Naime, kolega Bojić je tražio da se naslov iznad ovog člana proširi na društvo za obeležavanje oslobodilačkih svih ratova u Republici Srbiji, na način na koji to govorimo dva dana, a to je da se insistira na svim žrtvama koje su stradale za otadžbinu u 20. veku.

Sada je, znate, neverovatno da neko ko je, a o tome se puno pričalo ovde u Skupštini, pa je i dobio tako naziv – Boško Obradović, uveli ljotićevski pupoljak Boško Obradović, da na takav način govori neko ko veliča fašistu i vernog sledbenika nacista, nekoga ko je još u julu 1941. godine dobio najviše odlikovanje od okupacionih snaga u Srbiji za svoj izuzetan doprinos u kolaboraciji, a te iste godine, 21. oktobra u mom rodnom Kragujevcu su ljotićevci učestvovali u streljanju nekoliko stotina srpskih đaka iz kragujevačke gimnazije. I ovo je zaista neverovatno.

A htela sam da reagujem i jutros, kada je Boško Obradović govorio, da on priča o herojskim podvizima Draže Mihailovića. Pa, Draža Mihailović je već početkom prvih dejstava okupacionih snaga poslao pismo jugoslovenskoj vladi i rekao je da Dimitrije LJotić mora da se žigoše kao najveći izdajnik srpskog naroda.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)
Hvala lepo.
Kolega Jovanović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

U ime poslaničke grupe SPS moram da izrazim razumevanje za amandman uvaženog kolege Bojića, jer je taj amandman utemeljen na nečemu što niko u ovom parlamentu, u ovom visokom Domu ne može da dovede u sumnju, a to je da smo dužni da se poklonimo svim žrtvama koji su dali svoje živote za Srbiju, za svoju državu, za građane Srbije i da vodimo računa o tome da se taj pijetet kao istorijska obaveza prevashodno nas, narodnih poslanika, uvek dosledno sprovodi.

Bez obzira o kome se radi, bez obzira iz koje istorijske etape dolazi, iz kojeg istorijskog razdoblja, bez obzira o kom liku je u pitanju, a uvek se radi o onima koji su zaista za svoju državu dali sve što su mogli da imaju, pa i svoj život, u tom kontekstu nije sporno ni pominjanje imena ni Slobodana Miloševića, o čijem imenu i liku će istorija da kaže svoj sud, ali nikada, apsolutno nikada ne smemo da pijetet poklonimo onima koji su radili protiv svoje države, koji se nisu ponašali kao patriote, a u istoriji su prepoznati više kao zločinci, poput Milana Nedića, LJotića i mnogih drugih koji su ovu državu pokušavali na razne načine i njen narod da satiru i koji su osramotili svoje srpsko poreklo. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, nije lako našem ministru, gospodinu Zoranu Đorđeviću - kako da izađe u susret SPS, koja se odriče Slobodana Miloševića, a nekako bi da ga pomene, da ne bude da ga se baš potpuno odrekla ili kako da izađe u susret Aleksandru Martinoviću, koji se stidi svoje radikalske prošlosti i ne zna da li je radikal ili naprednjak i da li su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić najveći zlikovci, izdajnici i lopovi ili su najveći junaci, heroji i genijalci, ali dobro. Vama nije lako i ja to priznajem.

Ja hoću ovde da kažem jednu drugu stvar. Vi mi niste odgovorili na moje veoma jednostavno pitanje koje ja ovde ponavljam. Dakle, ne samo stradalna mesta i popis i evidencija stradalnika na teritoriji Republike Srbije, već i na svim bivšim jugoslovenskim prostorima gde su Srbi stradali na svojim vekovnim ognjištima, da li će to predvideti vaš, da tako kažem, registra ratnih memorijala ili ne? Pazite, to je strateško pitanje, jer ako se mi suzimo samo na teritoriju Republike Srbije, mi priznajemo komunističke AVNOJ-evske granice, koje je raspisala jedna teroristička organizacija toga vremena, priznajemo raspad Jugoslavije i sužavanje srpskih zemalja samo na Srbiju i sve što je van Srbije proglašavamo da nije srpsko.

Pazite, vi ratnim memorijalima praktično obeležavate politiku identiteta i politiku jednog integralnog srpstva, bez obzira na AVNOJ-evske granice, ako tretirate sva ta srpska stratišta kao ratne memorijale koje će obeležavati država Srbija. Ako ih ne tretirate, to znači da vi priznajete raspad Jugoslavije kao jedan proces koji je zauvek raskrstio sa tim srpskim zemljama koje više nisu srpske. One su sad nešto druga, nekakva Nezavisna Država Hrvatska, koja je nastala na genocida. Po definiciji, jedina prava genocidna država na ovome svetu je Nezavisna Država Hrvatska ili veštačka Bosna i Hercegovina ili da ne zaboravimo one zločine Slovenaca sa kojima je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

Dakle, svako to ime, svako to mesto na kome je neki Srbin stradao u 20. veku, a posebno u Građanskom ratu od 1991. godine do 1995. godine mora da bude zabeleženo, mora da bude sačuvano, mora da bude upamćeno, mora da uđe u fond brige države Srbije i vašeg ministarstva.

Ako vi brinete o tome, te srpske zemlje nisu izgubljene i postoji jedna perspektiva da će Srbi jednog dana živeti u ujedinjenim srpskim zemljama i da će pored Srbije tu zajednicu srpskih država činiti i Republika Srpska i Crna Gora i Republika Srpska Krajina, da je ne zaboravimo.

Ako vi ne brinete o tome, onda znači da ste se vi kao SNS, kao vladajući režim, odrekli brige o Srbima koji žive van Srbije, zaboravili njihova stradanja i muke, odrekli se srpskih zemalja iz kojih je proterano milion Srba na osnovu građanskog rata koji se tamo desio.

Dakle, ovo je strateško pitanje, ovo nije samo pitanje ratnog memorijala i šta će ući u registar. Ovo je pitanje politike prema Srbima u regionu, prema srpskim zemljama u regionu. Da li ste ih vi zaboravili ili vi o njima brinete?

Ja vas molim, evo, ovo je treći ili četvrti put da vas pitam, nemojte mi više vrdati odgovor na ovo veoma jednostavno pitanje, brinete o tome - ne brinete o tome? Za vas su to ratni memorijali - za vas nisu to ratni memorijali, nego su to druge države i neka druga stratišta koja pripadaju ne znam kome drugom i država Srbija nema ništa sa tim?

Država Srbija, kao matica svih Srba koji žive van granica Srbije ima obavezu da brine o svim srpskim stratištima iz 20. veka koji su se sticajem okolnosti našli trenutno van granica Srbije, a da li će u budućnosti ponovo biti u nekim ujedinjenim srpskim zemljama, to ćemo videti. Vreme se menja, pa ponovo može doći do ujedinjenja Srbije i Crne Gore i Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

Sve je to podložno geo političkim promenama, ali je važno kako se mi kao država Srbija postavljamo. Ako mi to postavimo kao naš nacionalni cilj, ako je to ideja vodilja srpskog naroda, ujedinjenje svih srpskih zemalja, onda ćemo u tome i uspeti kad-tad. Hvala vam.

(Neđo Jovanović: Replika.)

Pravo na repliku narodni poslanik Neđo Jovanović, izvolite.

Pre svega SPS se ne odriče nikoga, a naročito ne svojih predsednika. Slobodan Milošević je bio predsednik SPS i o njemu, kao što sam malopre rekao, će istorija dati svoj sud. Kao predsednik države je imao istorijsku ulogu, ma kako je ko posmatrao i na koji način. Sa svim svojim manama i svim onim što je dobro radio, on ostaje lik, ostaje osoba koja u istoriji zauzima svoje mesto.

Socijalistička partija Srbije se nikada nikoga nije odrekla, ali će zato uvek osuditi one koji su radili protiv Srbije i protiv Srba.

Dimitrije LJotić je bio osoba od najvećeg poverenja fašista, bio je osoba od najvećeg poverenja nemačkog okupatora. Dimitrije LJotić je bio osoba kome su Nemci nudili da osnuje svoju vladu koju će da podrže fašisti, koju će da podrži Hitler, ali je izdajnik Nedić to odbio i predložio drugog izdajnika Srba i srpskog naroda, izvinjavam se, LJotić, predložio drugog izdajnika srpskog naroda, a to je Milan Nedić, da osnuje vladu koju će takođe da podrži Nemački Rajh.

Protiv takvih izdajnika, srbomrzaca i svih onih koji su kolaborirali i koji su paktovima pokušali da Srbiju još više stave pod jaram nemačkog okupatora i nikada apsolutno nećemo odati bilo šta drugo osim reči osude i onoga što podrazumeva da se Srbi prema tome uvek odnose sa posebnim sećanjem i da zbog toga svoju budućnost gledaju na sasvim suprotan način. Hvala.

Po kom osnovu kolega Obradoviću?
(Boško Obradović: Replika.)
Jedino ako ste se prepoznali u rečenici da ste sledbenik LJotića
(Neđo Jovanović: Nisam ga pomenuo uopšte.)
(Boško Obradović: Jesam.)
Jeste? E, onda vam dajem pravo na repliku.