Poštovani predsedavajući, nije lako našem ministru, gospodinu Zoranu Đorđeviću - kako da izađe u susret SPS, koja se odriče Slobodana Miloševića, a nekako bi da ga pomene, da ne bude da ga se baš potpuno odrekla ili kako da izađe u susret Aleksandru Martinoviću, koji se stidi svoje radikalske prošlosti i ne zna da li je radikal ili naprednjak i da li su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić najveći zlikovci, izdajnici i lopovi ili su najveći junaci, heroji i genijalci, ali dobro. Vama nije lako i ja to priznajem.
Ja hoću ovde da kažem jednu drugu stvar. Vi mi niste odgovorili na moje veoma jednostavno pitanje koje ja ovde ponavljam. Dakle, ne samo stradalna mesta i popis i evidencija stradalnika na teritoriji Republike Srbije, već i na svim bivšim jugoslovenskim prostorima gde su Srbi stradali na svojim vekovnim ognjištima, da li će to predvideti vaš, da tako kažem, registra ratnih memorijala ili ne? Pazite, to je strateško pitanje, jer ako se mi suzimo samo na teritoriju Republike Srbije, mi priznajemo komunističke AVNOJ-evske granice, koje je raspisala jedna teroristička organizacija toga vremena, priznajemo raspad Jugoslavije i sužavanje srpskih zemalja samo na Srbiju i sve što je van Srbije proglašavamo da nije srpsko.
Pazite, vi ratnim memorijalima praktično obeležavate politiku identiteta i politiku jednog integralnog srpstva, bez obzira na AVNOJ-evske granice, ako tretirate sva ta srpska stratišta kao ratne memorijale koje će obeležavati država Srbija. Ako ih ne tretirate, to znači da vi priznajete raspad Jugoslavije kao jedan proces koji je zauvek raskrstio sa tim srpskim zemljama koje više nisu srpske. One su sad nešto druga, nekakva Nezavisna Država Hrvatska, koja je nastala na genocida. Po definiciji, jedina prava genocidna država na ovome svetu je Nezavisna Država Hrvatska ili veštačka Bosna i Hercegovina ili da ne zaboravimo one zločine Slovenaca sa kojima je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.
Dakle, svako to ime, svako to mesto na kome je neki Srbin stradao u 20. veku, a posebno u Građanskom ratu od 1991. godine do 1995. godine mora da bude zabeleženo, mora da bude sačuvano, mora da bude upamćeno, mora da uđe u fond brige države Srbije i vašeg ministarstva.
Ako vi brinete o tome, te srpske zemlje nisu izgubljene i postoji jedna perspektiva da će Srbi jednog dana živeti u ujedinjenim srpskim zemljama i da će pored Srbije tu zajednicu srpskih država činiti i Republika Srpska i Crna Gora i Republika Srpska Krajina, da je ne zaboravimo.
Ako vi ne brinete o tome, onda znači da ste se vi kao SNS, kao vladajući režim, odrekli brige o Srbima koji žive van Srbije, zaboravili njihova stradanja i muke, odrekli se srpskih zemalja iz kojih je proterano milion Srba na osnovu građanskog rata koji se tamo desio.
Dakle, ovo je strateško pitanje, ovo nije samo pitanje ratnog memorijala i šta će ući u registar. Ovo je pitanje politike prema Srbima u regionu, prema srpskim zemljama u regionu. Da li ste ih vi zaboravili ili vi o njima brinete?
Ja vas molim, evo, ovo je treći ili četvrti put da vas pitam, nemojte mi više vrdati odgovor na ovo veoma jednostavno pitanje, brinete o tome - ne brinete o tome? Za vas su to ratni memorijali - za vas nisu to ratni memorijali, nego su to druge države i neka druga stratišta koja pripadaju ne znam kome drugom i država Srbija nema ništa sa tim?
Država Srbija, kao matica svih Srba koji žive van granica Srbije ima obavezu da brine o svim srpskim stratištima iz 20. veka koji su se sticajem okolnosti našli trenutno van granica Srbije, a da li će u budućnosti ponovo biti u nekim ujedinjenim srpskim zemljama, to ćemo videti. Vreme se menja, pa ponovo može doći do ujedinjenja Srbije i Crne Gore i Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Sve je to podložno geo političkim promenama, ali je važno kako se mi kao država Srbija postavljamo. Ako mi to postavimo kao naš nacionalni cilj, ako je to ideja vodilja srpskog naroda, ujedinjenje svih srpskih zemalja, onda ćemo u tome i uspeti kad-tad. Hvala vam.
(Neđo Jovanović: Replika.)