Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/175-18

2. dan rada

19.07.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 11:30 do 19:30

  • POSLANIČKA PITANJA

  • Da li će Vlada dozvoliti da se od Srbije pravi "parking za migrante", zaštita nacionalnih interesa i situacija na Kosovu
  • Lista o registrovanim umetničkim delima, objašnjenje za umetnička dela koja nedostaju, da li će Srbija odgovor o nestanku umetničkih dela tražiti preko Interpola, akcije ministarstava kako bi se dela vratila u Srbiju
  • Angazovanje članova Srpske desnice u bezbednosnim službama, brendiranje privatne agencije DBA gotovo identično kao zvaničnu policiju i aktivnosti ministarstva povodom toga
  • Pokrivenost mobilnom i internet mrežom na Staroj planini, ekspoziture banke "Poštanska štedionica" u opštini Svrljig, subvencioniranje i povraćaj kredita za kredite preko "Poštanske štedionice",
  • Ko učestvuje i o čemu se govori u briselskom dijalogu,
  • Ovlašćenja predsednika u pregovorima u Briselu, rasprava o Kosovu u Narodnoj skupštini u poslednje dve godine, promenjen format briselskih pregovora, zašto državni vrh ne pozove rusku vojnu misiju u Srbiju da obezbedi bezbednost za građane Srbije
  • Mišljenje ministarstva na odluku Skupštine grada Niša o određivanju naziva naseljenog mesta
  • Preuzete i ispunjene obaveze Srbije i Prištine iz Briselskog sporazuma, države koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova, broj zaštićenih dobara ili teritorija na teritoriji Srbije
  • Primena Zakona o javnoj svojini, spisak novih vlasnika državne imovine kojom je upravljao DIPOS, snimci nasilja nad Aleksandrom Jerkov
  • Sredstva kojima je plaćen put gradonačelnika Paraćina i Šapca na sednicu Komiteta za lokalnu upravu Saveta Evrope
  • Dokument kojim su građani ovlastili Aleksandra Vučića da učestvuje u pregovorima, uniforma ministra odbrane, neizgrađeni putevi u selu Tulari u opštini Ub, pomoć osobama sa invaliditetom koje su prijavile slučaj porodičnog nasilja, kolegijum Narodne skupš
  • POSLANIČKO PITANJE

    Ana Stevanović

    Poslanička grupa Dosta je bilo
    Zahvaljujem.

    Svoje pitanje upućujem ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, zatim ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.

    Pre nešto manje od mesec dana otvoren je Narodni muzej, jedna od najznačajnijih ustanova kulture u našoj zemlji. Prethodne godine otvoren je Muzej savremene umetnosti. Obe pomenute institucije kulture zaslužuju da u njih budu smeštena najveća dela naše umetnosti.

    Moje pitanje za ministre jeste – da li im je poznato da je u proteklih par godina iz ambasada, konzulata i rezidencija bivše Jugoslavije nestalo više od 140 vrednih umetničkih dela? Samo 40 dela nedostaje iz ambasade u Rimu, a sporan je popis i u Vašingtonu, Hagu, Stokholmu, Cirihu i Oslu. Gde su brojna dela završila, za sada je nepoznato. Da li ministri i ministarstva na čijem su čelu imaju saznanja na teritoriji kojih zemalja se nalazi deo ove bogate umetničke baštine, koji su najvećim delom stvorili srpski slikari?

    Kao što pomenuh, najveći broj dela, oko 40, nedostaje u Rimu. To su uglavnom grafike slovenačkog umetnika Božidara Jakca, inače, najpoznatijeg Titovog portretiste. Od dela naših umetnika u ambasadi u Rimu nedostaje „Devojka sa pticom“ Miodraga Protića. Srpskih umetničkih dela nema ni u Vašingtonu, Hagu, Stokholmu, Cirihu, Meksiku, Ankari, Beču i Oslu. Među tim slikama su i „Ulica“ LJubice Cuce Sokić, „Pariz“ Peđe Milosavljevića, koje su bile u ambasadi u Oslu, kao i tri dela Stojana Aralice iz našeg diplomatskog predstavništva u Stokholmu. Neke slike su šetale od ambasade do ambasade, naročito u arapskim zemljama, neposredno pred početak ratnih sukoba na tim prostorima. Umetnička dobra su zbog bezbednosti prebacivana iz jednog u drugo diplomatsko predstavništvo.

    Podsetimo, tokom perioda sukcesije, u nekoliko navrata deljeno je zatečeno blago iz diplomatskih predstavništava, a najveći deo tog blaga pripao je upravo našoj zemlji. Dragocenost ove kolekcije je u tome što je najveći broj slika gotovo potpuno nepoznat javnosti, jer su pravo iz umetničkih ateljea odlazile u ambasade. Slike su najviše kupovane 50-ih godina, kada su osnivana diplomatska predstavništva tadašnje države po svetu.

    Prema raspodeli jugoslovenske umetničke baštine koja se zatekla u ambasadama i konzulatima, Srbija bogatija delima „Ženski akt“ Stevana Aleksića iz 1920. godine, inače ovo delo je procenjeno na cifru između 150 i 200 hiljada evra, zatim, detalj iz kosovskog ciklusa „Razdragani konji“, „Kosovski boj“ Petra Lubarde, „Devojka u narodnoj nošnji“ Marka Čelebonovića. Inače su najzastupljenija dela Stojana Aralice, Petra Lubarde, sa po 20-ak slika, pa Petra Konjovića, Peđe Milosavljevića, kao i Milića od Mačve.

    Na spisku najvrednijih dela koje je Srbija dobila sukcesijom nalaze se „Motiv iz okoline Pariza“ Save Šumanovića, koja je bila u ambasadi u Moskvi. Da li su popisivači napravili materijalnu grešku, pa su Šumanovićev „Šidski pejzaž“ pogrešno imenovali ili je ova najvrednija slika iz diplomatske kolekcije procenjena na cifru između 200 i 300 hiljada evra, misteriozno nestala, za sada je nepoznato. Zahtevam da nam ministarstva odgovori na pitanje šta se dogodilo sa ovim delom i gde se ono trenutno nalazi.

    Pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova – da li Ministarstvo poseduje listu sa svim registrovanim umetničkim delima? Postoji li ikakvo pisano objašnjenje za umetnička dela koja nedostaju? Pitanje za ministre – da li će država Srbija odgovor o njihovom nestanku zatražiti preko Interpola? Da li će ova tri ministarstva preduzeti ikakvu zajedničku akciju kako bi se saznala sudbina ovih dela i kako bi se ona vratila u Srbiju?

    Informisanja javnosti radi, dragocenost srpske diplomatske kolekcije je u tome što je većina slika potpuno strana stručnoj javnosti, a po proceni stručnjaka neke od njih su najvrednija dela pojedinih umetnika. Zbog toga predlažem da se ove slike koje na izvestan način reprezentuju srpsku umetnost proteklog veka vrate u Srbiju i budu dostupne našoj publici, a da se u diplomatskim predstavništvima postave slike savremenih umetnika. Ovo pre pošto je, kao što pomenuh na početku, nedavno otvoren Narodni muzej, a prethodne godine otvoren Muzej savremene umetnosti i delima koje sam pomenula je svakako mesto u pomenute dve institucije kulture. Hvala.