Pitanje za predsednicu Vlade.

Svi ovde pamtimo naravno da je 2011. godine usvojen Zakon o javnoj svojini, da je rok za primenu tog zakona bio tri godine prvobitni, a da smo onda našim odlukama, ovde odlukom većine pre svega, dva puta odlagali primenu tog zakona u potpunosti.

Šta je ideja tog zakona i to ću podsetiti i predsednicu Vlade Republike Srbije? To je pre svega upis imovine i gradova i opština lokalnih samouprava sa ciljem efikasnijeg upravljanja upravo tim resursima i načinom da se ne pretvaraju te institucije isključivo u izvođače komunalnih radova, nego one koji mogu da podstaknu lokalni ekonomski razvoj i to zahvaljujući upisu te imovine i stavljanje u funkciju te imovine.

Što se tiče javnih preduzeća, pomenuću, naravno, tu važnost upisa imovine zbog korporativizacije o kojoj smo često slušali. Neka od tih javnih preduzeća su korporatizovana, ali pokazaću sada šta se dešava u suštini u načinu primene ovog zakona. Zbog toga pozivam sve kolege poslanike i poslanice da uradimo nešto i na tu temu, ne samo donoseći zakone, nego i kontrolišući način na koji se primenjuju ti zakoni.

Evo, nekih primera. Da imamo potpunu primenu ovog Zakona o javnoj svojini i da su javna preduzeća upisala svoju imovinu, imali bismo definisane odnose, a imamo aktuelnu priču o glavnoj Železničkoj stanici u Beogradu koja je vlasništvo i upisana imovina „Železnice Srbije“, koje je akcionarsko društvo, da su godinama generacije ljudi koji su radili u „Železnicama Srbije“ investirali u infrastrukturu, zajedno sa državom, i da imamo usvojen Zakon o javnoj svojini koji je upravo omogućio „Železnici“ upis ove imovine.

Šta se dešava sada u toj nejasnoj primeni ovog zakona? Pozivam predsednicu Vlade da nam da odgovor upravo na to pitanje. Sva ta imovina godinama, decenijama ulagana u „Železnici Srbije“ prenosi se u funkciju, pre svega, većinskog kapitala, stranog privatnog kapitala, u projektu „Beograd na vodi“ i podsetiću vas da je 68% vlasništva „Beograda na vodi“ u odnosu na 30 privatni, a 32% je učešće države.

Imamo sličnu situaciju, a u nekoliko i različitu, daću i taj primer grada Niša, prenosa vlasništva nad aerodromom Niš gde pitam predsednicu Vlade i resornu ministarku zaduženu Mihajlović koja je na jedno moje pitanje o prenosu vlasništva aerodroma Niš na državu odgovorila da Niš i onako nije vlasnik, a onda se mesecima insistiralo na donošenju odluke Skupštine grada Niša o prenosu istog tog vlasništva za koju ministarka tvrdi da grad Niš nema. Dakle, to je način na koji se primenjuje Zakon o javnoj svojini i ja pozivam predsednicu Vlade da pokaže dovoljno hrabrosti, da izađe i pred ovu Skupštinu i pred javnost i odgovori na ova pitanja.

Isto se radi i o zgradama kada govorimo o „Beogradu na vodi“, o zgradama GEO zavoda, pominje se hotel „Bristol“ i uopšte odnos prema državnoj imovini.

Sledeće pitanje je pitanje o načinu na koji je prodata državna imovina kojom je upravljao DIPOS i Republička direkcija za imovinu. Znamo da je pre dve godine deo te imovine prenet na Republičku direkciju, da je deo te imovine prodat i moje pitanje, upoznajte sve poslanike, a ja želim upravo taj spisak novih vlasnika te državne imovine, a imamo i saznanja da je ubrzo posle prenosa tog vlasništva na nove privatne vlasnike deo te imovine i prodat po višestruko skupljoj ceni. Dakle, potrebna nam je i ta informacija.

Treće pitanje za predsednicu Skupštine Republike Srbije gospođu Maju Gojković. Već smo dali zahtev i već smo je pozvali da nam omogući uvid u snimke, koji su raspoloživi iz ove sale, nasilja koje je doživela naša koleginica Aleksandra Jerkov. Ti snimci, siguran sam, su raspoloživi. Nemamo odgovor od predsednice Skupštine. Dakle, pretnje ispisane na njenim papirima su bile vidljive za sve ovde nas prisutne u sali, ali su nam potrebni i materijalni dokazi da predsednica Skupštine sigurno neće podržati nasilje u ovoj….