Zahvaljujem.
Vredelo je čekati ovih pola sata prijavljivanja.
Ja sam rekao na početku rasprave, u načelnoj raspravi, da ću podržati ovaj zakon zato što je on dobro prepisan iz dobrih iskustava i u okruženju i iz nekih drugih država i rekao sam da ne mislim da je to ništa loše, da mislim da treba da bude običaj da se dobre stvari primenjuju kod nas i da ako hoćete da kažete prepisuju ili se dovode u oblik koji je primenjiv u našem društvu.
Naravno da ovaj načelni pristanak na donorstvo je nešto što će da omogući mnogo veći broj donora, mnogo veći broj organa koji će kroz proceduru, ja imam poverenja u lekare, nemam poverenja u ovu vlast, ali imam poverenja u lekare da će oni raditi svoj posao kako valja i da će građani Srbije imati koristi od svega toga.
Nisam siguran da mogu da razumem i kolege iz opozicije koji su protiv ovog zakona, ali isto tako ne mogu da razumem ni vlast koja na ovakav način jedan dobar zakon, ponavljam, srozava načinom kako se vodi rasprava u parlamentu u ovom zakonu.
Naravno da su besmisleni amandmani koje daju poslanici vlasti. Ako građani naivno gledaju ovu sednicu i čuju informaciju da su poslanici vlasti podneli 100-200 amandmana na zakon koji predlaže njihova Vlada, naravno da je prvi logičan zaključak da taj zakon ne valja i da mora da se popravlja, a ja mislim da nije takva situacija. Neke kozmetičke izmene su potrebne više radi objašnjavanja nekih članova, ali suštinski je to dobar zakon. Na ovakav način, svi se pitaju – Čekaj, zašto daju toliki broj amandmana na zakon koji je dobar i to daju ovi njih?
Drugi nivo besmislenosti je u tome što se ovde vodi stalno jedna priča o savršenom stanju zdravstvene zaštite u Srbiji, što naravno nije tačno i nije za to kriva samo ova vlast, to loše stanje traje jako dugo i svako poređenje sa stanjem zdravstvenih sistema a to smo čuli ovde, u EU je potpuno besmislen.
Nažalost, bez obzira na napore najvećeg broja lekara koji rade i ostalog medicinskog osoblja u našem zdravstvu, naše zdravstvo je bliže nivou afričkog nego evropskog.
Imate i u Africi države gde je zdravstvo dobro organizovano, tako da to nije nešto oko čega mi treba da prebacujemo jedni drugima i da treba da se uradi da se stvore uslovi da zdravstvena zaštita bude bolja u Srbiji. Da li je ona postala bolja tako što su smanjene plate lekara pre dve godine-tri? Naravno da nije. Koliko je lekara otišlo iz ove zemlje i medicinskog osoblja drugog zbog samo te stvari?
Da li je možda trebalo naći bolji način kako integrisati vojno zdravstvo civilnom zdravstvu a ne praviti recimo pored ogromne Vojne bolnice u Nišu novu zgradu Kliničkog centra u Nišu koja nije dovoljno opremljena i bolje da su te pare koje su date za cigle, a da se ušlo u adaptaciju Vojne bolnice, da je to uloženo u opremu, u lekove, u edukaciju svih lekara.
Kako možemo da kažemo da je sistem zdravstvene zaštite dobar u jednoj zemlji ako svaki dan, bilo na društvenim mrežama, bilo gde da se okrenete, vidimo desetine, stotine poziva da lečimo decu SMS porukama? Kako neko ozbiljno može da kaže da je to odraz dobrog zdravstvenog sistema?
Naravno da nije, ali hajde da prevaziđemo bar jedan korak u tome da idemo ka nečem boljem, a to je da kad se desi, slučajno, igrom slučaja, vrlo retko, skoro nikada, ali evo, desio se jedan solidan predlog zakona od strane vlasti, zašto to mora da se pokvari ovakvom raspravom koja se vodi u parlamentu?
Prebrojavanje ko je tu a ko nije, pa pogledajte svoje redove. U klupama vlasti nema ni 100 poslanika, a koliko se sećam, vaša većina je 150 i nešto. Pa, gde su ti poslanici vlasti? Jel su i oni na moru? Neki jesu, verovatno. A da li je normalno da neko ode na more? Naravno da jeste. Ali, to nije tema. To je tema za prebacivanje u birtijama, na buvljim pijacama, ko je kakav, ko je gde itd. Ozbiljni ljudi bi trebali da sede u ovom parlamentu i da se bave suštinskim stvarima.
Prema tome, još jednom, bez obzira na katastrofalnu raspravu o ovom zakonu, ja ću glasati za ovaj predlog zakona i poslanici poslaničke grupe kojom još uvek predsedavam će glasati za ovaj zakon.
