Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da imamo uslove za dalji rad Narodne skupštine.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevno reda – PREDLOGU ZAKONA O LJUDSKIM ĆELIJAMA I TKIVIMA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o ovoj tački dnevnog reda pozvani da prisustvuju: dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, prof. dr Vladimir Đukić, prof. dr Berislav Vekić, prof. dr Ferenc Vicko i dr Meho Mahmutović, državni sekretari u Ministarstvu zdravlja, dr Dragana Vujičić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zdravlja, dr Vesna Rakonjac, vršilac dužnosti direktora Uprave za biomedicinu, dr Jelena Janković, samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja i dr Aleksandra Vlačić i Zlata Žižić, savetnici u Ministarstvu zdravlja.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, u skladu sa amandmanom koji sam podneo na član 1, gde sam predložio da se doda reč – najvišeg nivoa, kada se označava sigurnost vezana za uslove za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija, apsolutno je bilo i logično da se i ovakav amandman predloži, da bi se uskladilo u daljem pravnom sledu ovih članova, a on glasi da se u članu 3. Predloga zakona, u stavu 1. iza tačke 18) doda nova tačka koja glasi: „Najviši nivo sigurnosti podrazumeva skup postupaka i procedura u primeni ovog zakona koji sprečavaju bilo kakvu vrstu moguće zloupotrebe“. Tačke 18), 19), 20), 21), 22), 23), 24), 25), 26) i 27) postaju tačke od 19. do 28, da ih ne pobrojavam posebno. One su jasno definisane u ovom amandmanu.

Naime, ja sam rekao da je zaista moj utisak da se Predlogom ovog zakona dostigao maksimalni nivo koji zakon može da obezbedi u sigurnosti sprovođenja postupaka koje on definiše, ali, kao što sam rekao kod obrazloženja na član 1, ponoviću i sad u ovom obrazloženju, smatram da bi ovakva odrednica bila obavezujuća i za neka buduća vremena, kao i za situacije kada se budu donosili podzakonski akti koji će pratiti ove zakonske tekstove, i ne samo njih nego i nove zakone koji u perspektivi mogu da se ukažu kao nešto što će biti nužno da bi se produžilo u dobroj nameri i dobroj realizaciji svih ovih postupaka kada su u pitanju matične ćelije, ljudske ćelije i tkiva. Hvala.

Hvala, kolega Komlenski.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Filip Stojanović. Izvolite, kolega.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kod razmatranja ovih zakona koji se odnose na oblast zdravstva, moramo biti svesni kakva nam je situacija u zdravstvu. Situacija je takva da se zdravstvo u Srbiji sistematski uništava. Uništava se, pre svega, njegov kadrovski potencijal.

Medicina je specifična oblast u kojoj se zdravstveni radnici moraju usavršavati celog života. Ako znamo da po završetku medicinskog fakulteta prvo sledi stažiranje, pa specijalizacija, pa subspecijalizacija i druge vrste usavršavanja, kompletan medicinski stručnjak se postaje tek negde u 40. godini. U nekim drugim delatnostima stručnjak sa 40 godina iza sebe ima veliko radno, a pre svega stručno iskustvo.

Medicina je delatnost gde se znanje stiče prenošenjem. Mi imamo situaciju da nam mladi lekari teško dobijaju specijalizaciju i sve je veći raskorak između mladih i iskusnih lekara. Kada iskusni lekar ode u penziju, njegovo mesto se, po pravilu, ne popunjava, već ostaje upražnjeno. E, ko će onda mladim stručnjacima prenositi tako potrebno znanje? Onda se čudimo što nam mladi lekari odlaze u Nemačku i druge zemlje EU.

Ovakvom kadrovskom politikom naše zdravstvo čekaju crni dani. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Blaža Knežević. Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja od dolaska na vlast Srpske napredne stranke činila je ogromne napore da potpuno urušeni zdravstveni sistem u Srbiji oporavi i učini ga onim što danas i jeste.

Danas Ministarstvo zdravlja, na čelu sa ministrom Zlatiborom Lončarom, gradi i obnavlja kliničke centre u Srbiji, gradi se i ulaže kao nikada u bolnice i domove zdravlja.

U poslednje četiri godine uloženo je više nego u proteklih nekoliko decenije, što je srpski zdravstveni sistem dovelo na korak od najrazvijenijih evropskih zemalja. Naravno da nije bilo lako. Nakon 5. oktobra sistemski se uništava privreda Srbije, Vojska Srbije, a idiotskim pitanjem Vuka Jeremića, potpomognuto Borisom Tadićem i Draganom Đilasom, pred Međunarodnim sudom pravde doveli su KiM u poziciju u kojoj se sad nalazi.

U tom pustošenju države nisu zaobišli ni zdravstvo. Na primeru Šapca najbolje se vide neke stvari koje su radili u tom periodu. Šabačka bolnica je trebala da dobije angio-salu, ali su Dušan Petrović i tadašnji direktor bolnice rekli da nije potrebna uz obrazloženje da nije daleko Beograd. Zgrada stare hirurgije, od 2006. godine, stoji potpuno prazna, a projekat sanacije u mestu blokiran je od strane lokalne samouprave.

Najdrastičniji primer u Šapcu je prodaja fabrike „Zorka farma“, kada je Šabac trebao da dobije dijagnostički centar, po ugovoru vredan dva miliona evra. Niti je Šabac dobio dva miliona evra, niti je zgrada dijagnostičkog centar ikada sagrađena. Šapčani ne postavljaju više pitanje novca, Šapčani postavljaju pitanje – koliko bi bolesti pravovremeno bilo dijagnostikovano i koliko bi ljudskih života bilo spašeno da ga nisu ukrali od Šapčana 2003. godine? Zahvaljujem.

Hvala, kolega Kneževiću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Marijan Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka, a možda je i moja – život je crtica između dva numerička broja. Dakle, kada odete na groblje, onda vidite koliko smo mi prolazni, onda vidite da je život stvarno samo ona crtica između dva broja. Na nama je da ta crtica bude što duža, da što duže traje i da je što kvalitetnija.

Svi mi želimo da živimo što duže, ali retko ko, gotovo niko, ne želi da bude star i bolestan. Dostojevski je rekao da kada se bogatstvo izgubi ništa nije izgubljeno, ali kada se zdravlje izgubi onda je sve izgubljeno.

Ovim zakonima se da popraviti i ovim zakonom se da popraviti izgubljeno zdravlje, da ona crtica traje što duže i da bude što kvalitetnija. Na nama je da menjamo propise, da propisi budu u korist ljudi, kao što smo i do sada radili. Rezultati u zdravstvu su nemerljivi kada uzmemo zatečeno stanje. Kada uzmemo da su u Kliničkom centru Vojvodina bez plana nabavke, bez finansijskog plana vršene tzv. javne nabavke protivzakonito za dve milijarde i da nikada niko nije za to odgovarao, a da je jedan od rukovodioca Kliničkog centra Vojvodina bila Pajtićeva supruga, koliko se sećam, onda vidimo kolika je razlika između nas i njih i ta razlika treba da bude kvalitetna u našu korist.

LJudi troše zdravlje da bi stekli bogatstvo, a onda bogatstvo treba trošiti da bi se sačuvalo zdravlje, takvi su odnosi u svetu, obnovilo zdravlje, takvi su odnosi u svetu i mi ne smemo da kaskamo za svetom. Stoga, sem ovog amandmana, tražim da kolege poslanici glasaju za ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik primarijus dr Milovan Krivokapić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, koleginice i kolege, kroz član 3, odnosno tačkama od 1. do 27, definisani su izrazi koji će biti upotrebljeni u ovom zakonu, a na koji sam podneo amandman 3.

Humanost ljudi u Srbiji i naš mentalitet morao bi da obezbedi uspeh i na polju donacije organa i tkiva. U ovom, pre svega naglašavam, humanom poslu naš cilj treba da bude da svi zajedno pronađemo formulu koja će omogućiti da Srbija sa dna lestvice donacije organa izađe na vrh.

Da bi se uredila oblast ljudskih ćelija i tkiva, kao i organizacija zdravstvenih ustanova za obavljanje ove delatnosti, neophodno je, pre svega, jasno definisati šta se podrazumeva pod obavljanjem pomenute delatnosti, ko može da obavlja ovu delatnost, kako se ona obavlja, koje uslove treba da ispune zdravstvene ustanove, i naravno ko i kako vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Definitivno mogu da kažem da se primenom ovog zakona omogućava uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja, kao i zaštita osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca ljudskih organa.

Cilj našeg predsednika i ove Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja je da krupnim koracima idemo napred, da budemo podjednako dobri u svim oblastima, a naročito u zdravstvu i da u 21. veku doniranje organa i tkiva ne bude senzacija, već normalna i opšte prihvatljiva stvar. Svako od nas odlučuje da li će biti donor, ali se nikad ne zna da li ćemo biti primalac. Iako razmišljamo da ćemo mi pre nekome pomoći, život nas ponekada demantuje. Život nas uči da je svako od nas pre potencijalni primalac, nego davalac.

Na kraju, pored pojedinih izraza definisanih u članu 3. tačkama od jedan do 27. mišljenja sam da bi zakon trebalo dodatno definisati da humanistički karakter ovog zakona dodatno podstiče razvoj zdravstva u Republici Srbiji, pa sam u tu svrhu predložio unapred pomenuti amandman. Hvala vam puno.