Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Ivković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Nenad Božić i LJupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović jednim amandmanom predložili su izmene u čl. 8, 9, 10, 11, 17, 18, 20, 22, 26, 29, 30, 32, 33, 36, 37, 39, 41, 46. i 48.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Vukadinoviću, izvolite.

Samo kratko, kao ilustracija toga da smo podnosili konstruktivne amandmane, da je Ministarstvo uvažilo, odnosno Ministarstvo nadležno ono što je bilo na liniji njihovog koncepta, a da ne treba da se ljutimo, dosta je njih koji se ljute ako se razlikujemo u nekim drugim strateškim stvarima. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su podnošeni ovakvi amandmani i da je vođena konstruktivna diskusija, bez obzira što je ovde reč o pravno-tehničkoj stvari koje ne menja suštinu.

Meni je žao što nije bilo sluha da se i ova suštinska primedba naša uvaži, ali kažem stvar je takva kakva jeste, mislim da će napraviti više štete nego koristi, ali potrudićemo se, svako sa svoje strane treba da bude odgovorna čak iako neki poslanici vladajuće većine to nisu, da se trudimo da ono što je pozitivno ovim zakonima bude implementirano, a ono što je negativno se otkloni ili što nije dozvoljavajuće, po mom mišljenju, i ne samo po mom mišljenju, da se otkloni tokom dalje primene, za koje ja takođe verujem, kao i neke druge kolege da neće doći, jer će verovatno biti ili korigovano od strane samog Ministarstva ili će Ustavni sud proglasiti taj deo zakona nevažećim.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Nenad Božić, LJupka Mihajlovska jednim amandmanom predložili su izmene u čl. 9, 14, 22, 23, 25, 28, 29, 31, 35, 36, 38. i 52.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv člana 16. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana 22. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, koleginice Nikolić.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u toku rasprave smo više puta čuli da kada su maloletna lica bez roditeljskog staranja u pitanju kao i ona kojima je potpuno ili delimično oduzeta poslovna sposobnost da saglasnost za uzimanje tkiva i organa, da je samo etički odbor ustanove i da nije moguće uključiti zakonskog zastupnika u donošenje odluke, jer to nije po zakonu. Pa se kaže da maloletni i punoletni štićenici imaju staratelje koji o njima odlučuju, odnosno štite njihove interese, ali samo dok su živi.

Kao što znamo, postupak darivanja i doniranja, odnosno transplantacije je jedan kompleksan posao i uzimanje ćelija i tkiva i organa sa umrlog lica uzima se u trenutku kada se proglasi moždana smrt koja se utvrđuje, odnosno obavlja se po tačno određenim procedurama, pa se kaže da je najkraći period između dva klinička pregleda donora, kojim se utvrđuje potpuni prestanak jeste šest sati kod odraslih i 12 sati kod lica koja su do 12 godina starosti, pa vas pitam - da li u tih šest, odnosno 12 sati, da li se lice zakonski tretira živim ili ne? Ako zvanično još uvek nije utvrđena smrt, još uvek ima vremena da se uključi staratelj, što znači da je to onda po zakonu, koji će u tom slučaju odlučivati da li od njegovog štićenika mogu da se uzimaju tkiva i organi.

I na kraju, moram da kažem da izjava kolege, pa ću citirati, kaže: „Čovek kad umre nije vlasnik svojih organa“. Skandalozna je i samo potvrđuje naše sumnje u vaše dobre namere ovog zakona.

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Koleginice Jovanović, izvolite.

Građani Srbije treba da znaju da ih je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije obmanuo. On je rekao da je ovaj zakon pojednostavljeni pristanak za doniranje organa. To jednostavno nije tačno, jer u ovom zakonu građani Srbije treba da znate da vašeg pristanka nema.

Pretpostavlja Zlatibor Lončar i oni koji su pisali ovaj zakon da ima vašeg pristanka. Vi koji ste evrofanatici i stremite ka ulasku Srbije u EU u koju nikada neće Srbija da uđe jer će se pre raspasti ta nakazna tvorevina, ste takođe obmanuli zajedno sa Zlatiborom Lončarem koji je to napisao u obrazloženju, da jedna od direktiva EU izričito zagovara ovakav model da pod određenim uslovima, da sve bude jasno definisano i jasno se kaže u toj direktivi koji uslovi moraju da budu ispunjeni pre nego se u zakon implementira tzv. „pretpostavljena saglasnost“.

Žao mi je što kolega Martinović koji je dr pravnih nauka nije hteo podrobnije u ovo da se upusti pa da pogleda uporednu praksu, a čak je imao jedan veliki gaf prekjuče, da li je tako gospodine Martinoviću, kada ste govorili o Zakonu o nasleđivanju…

Molim vas bez ličnog obraćanja.

Trebali ste da se opredelite na nešto što je praksa u svetu gde nije bilo ovakvog negativnog odijuma javnosti.

Malo pre je jedan izvrsni pravnik, možda će da se ljuti zbog toga što insistiram na tome, gospođa Radeta rekla da treba da bude nekakva naknada.

Da ste se malo upustili u to možda profesor Đukić o tome zna, u angloameričkom pravu postoji tzv. Zakon o jednoobraznom anatomskom poklonu. Vi ste mogli da uzmete praksu drugih zemalja koje nisu članice EU i da budete humani na delu. Ovako ćete pasti na Ustavnom sudu.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, tkivo, ćelije i organi se uzimaju od potencijalnog donora kada nastupi moždana smrt, a srce i pluća se održavaju uz pomoć aparata. Čovek je tada medicinski i pravno mrtav.

Takođe, moguć je prekid ali drastičan pod električnim aparatima mozga koje većina medicinskih aparata ne može da registruje. Oprema za utvrđivanje moždane smrti nema pola bolnica u Srbiji, a u ovom Predlogu zakona piše da ona tek treba da se nabavi.

Prvo, ovaj zakon ne sme da stupi na snagu sve dok sve bolnice ne budu imale najsavremeniju opremu koja će moći sa velikom preciznošću da konstatuje moždanu smrt.

Drugo, porodici preminulog mora biti jasno predočeno u kakvom je tačno stanju čovek i šta podrazumeva donacija organa. Mnogi će ovo stanje shvatiti kao da još uvek ima nade, da je njihov najmiliji još uvek živ, ali svejedno, moraju da znaju.

Kada jedna majka čuje da srce njenog deteta još kuca a lekari žele da počnu sa vađenjem organa, ako nije iz medicinske struke može samo da se onesvesti.

Ovaj zakon ne predviđa način kako će se porodici saopštiti stanje pacijenta, već je ostavljeno svakom pojedinačnom lekaru da odluči kako će im to objasniti.

Zbog toga je bio bolji prethodni zakon koji je podrazumevao potpisivanje donorskih kartica. Tada je svaki čovek mogao da se informiše šta znači biti donor, a šta to tačno podrazumeva i da onda sam odluči šta će biti sa njegovim telom. Ovako je ostavljeno njihovim sestrama, braći, ocu, majci da u tako teškim momentima donose ovu odluku umesto njega.

Sledeći zdravu logiku, sada bi trebalo da bude manje donora, a vi očekujete da ih bude više i to je ono što je sumnjivo, ali vreme će pokazati. Hvala.