Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U nizu novootvorenih zdravstvenih ustanova u poslednjih pet godina od kako je SNS preuzela da vodi politiku Srbije jeste i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, koji je u maju ove godine, nakon osam decenija od osnivanja, dobio i Onkologiju 2, novu zgradu i najsavremeniju opremu.

Uslovi lečenja pacijenata obolelih od malignih bolesti u ovom institutu biće izjednačeni sa evropskim standardima. Za Institut su nabavljena tri najsavremenija linearna akceleratora, jedan CT simulator, kao i prateća radio-terapijska oprema. Završeni su građevinski radovi na objektu koji obuhvata 1.200 metara kvadratnih. Vrednost investicije je 8,9 miliona evra, od čega je oko 6,4 miliona evra uloženo u opremu, a oko 2,4 miliona evra u građevinske radove. Na Onkologiji 2 sprovodiće se terapija zračenja. Ulaže se u nove specijalizante za ovaj institut, a neki lekari su na obuku išli čak u Japan.

Srbija će konačno poštovati evropski standard, a to je jedan aparat na 250 hiljada građana. Pored aparata, cela investicija je nemerljiva zbog značaja koji će imati za obolele, kao i za članove njihove porodice, tj. za celo naše društvo. Vlada Srbije se neće ovde zaustaviti. Nastaviće da ulaže u zdravlje svojih građana, jer bez zdrave nacije nema ni napretka ni u jednom pogledu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč?
Kolega Joloviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, članom 4. ovog Predloga zakona definišu se načela u oblasti ljudskih ćelija i tkiva. Načelo zaštite interesa i dostojanstva, solidarnosti, medicinske opravdanosti i bezbednosti, kao i načelo jednakosti dodatno definišu na koji način se mogu obavljati zahvati, što se treba poštovati, i koji su prioriteti prilikom obavljanja intervencija ove vrste.

Razlog podnošenja ovog amandmana jeste činjenica da se humanističkim karakterom ovog zakona podstiče razvoj zdravstva u Republici Srbiji. Donošenjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružanja zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti.

Budući da se sva nova rešenja predložena ovim Predlogom zakona odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a imajući u vidu i obim predloženih izmena, donošenje novog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima predstavlja jedinu mogućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Manojlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Da li neko želi reč?
Koleginice Turk, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 4. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kako bi se dodatno istakao humani aspekt ovog zakona, ali i poseban akcenat stavio na unapređenje medicinskih uslova. Ovaj zakon prvi put definiše kakve to uslove treba da ispune sve ustanove kako bi se bavile transplantacijom. Do sada je postojao problem da nije bilo precizno definisano i stoga ovaj zakon predstavlja jedan novi i kvalitativni iskorak.

Zakon ima posebnu težinu i uz formiranje ovih zakonskih propisa potrebno je izvršiti adekvatnu promociju samog procesa transplantacije. Reč je zaista o osetljivoj temi i zato je važno istaći one suštinski važne stvari, da je reč o pretpostavljenoj saglasnosti kada je u pitanju donorstvo, da se svaki pojedinac može izričito izjasniti pisanim putem ili usmeno da ne želi da bude donor organa, ali i da se u svakom slučaju porodica pita, daje poslednje mišljenje i poslednju reč i ukoliko se porodica usprotivi, tj. ne složi, do transplatacije neće ni doći.

Nema zaista prostora za nedoumice i za negativnu kampanju koju ovih dana imamo na društvenim mrežama. Proces je prilično transparentan i na celom procesu radi čitav tim stručnjaka koji se stara o tome da sve bude bezbedno, opravdano i da se radi o dostojanstvenom pristupu i donoru i pacijentu.

Sigurno je da će se nakon usvojenih propisa otvoriti i Evropski registar davalaca, tako da će i naše liste čekanja biti kraće i da će naši pacijenti imati mnogo veće šanse za izlečenje. Izvesno je da će biti neophodno više ulagati u opremu i u samu Upravu za biomedicinu, u opremanje timova, uz saradnju našu Uprave za transplantaciju sa upravama ostalih zemalja, ali sve je to u interesu pacijenata kojima je ovo jedini spas. Nema zaista prostora za polemiku i za sumnju, proces je transparentan, radi se o humanosti, o solidarnosti i potrebno je da podignemo svest o ovoj temi i razbijamo predrasude.

Zahvaljujem, koleginice Turk.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč?
Kolega Veljkoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, prepune čekaonice, duge liste čekanja, traženje veza ili ko ima materijalne mogućnosti i lečenje kod privatnika, to je bila ilustracija realnog stanja zdravstvenog sistema 2012. godine. Takvo faktično stanje uslovilo je da evropski zdravstveni potrošački indeks koji analizira nacionalne zdravstvene sisteme na osnovu 48 indikatora, koji uključuje oblasti kao što su prava i obaveštenost pacijenata, ishodi lečenja, pristup zdravstvenoj zaštiti, obim i područje usluga, prevencija i korišćenje farmaceutskih proizvoda, Srbiju rangira kao poslednju na listi 34 evropske zemlje.

Takav negativan trend zaustavljen je dolaskom SNS na vlast, kada je započeo kontinuiran napredak na ovoj listi, koji je ostvaren tokom 2015. i 2016. godine, da bi na najnovijoj listi za 2017. godinu zdravstveni sistem Srbije zauzeo 20. mesto, a iza Srbije nalaze se, između ostalih, i članice Evropske unije među kojima su: Rumunija, Bugarska, Poljska, Mađarska, Letonija, Litvanija i Grčka.

Najnovija lista potvrda je pozitivnog trenda koji je započet 2014. godine, a nastala je kao rezultat značajnih materijalnih ulaganja, reformi, modernizacije, kao i nove zdravstvene politike čiji je glavni cilj očuvanje i unapređenje zdravlja i kvaliteta života stanovništva Srbije. Najzapaženiji rezultati u 2017. godini jesu nastavak informatizacije zdravstvenog sistema, uvođenje elektronskog recepta, skraćeno vreme čekanja na terapiju onkoloških pacijenata od konzilijarne odluke, poboljšano stanje u oblasti mentalnog zdravlja, kao i rekordni rezultati u oblasti presađivanja organa.

U uverenju da će se nastaviti pozitivan trend u otklanjanju mnogobrojnih štetnih posledica u ovoj oblasti i realizovati ciljevi predloženog zakona, poslanička grupa SNS će podržati ovaj i ostale predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč?
Koleginice Filipovski, izvolite.

Uvaženi ministre, složićete se sa mnom da bez zdrave nacije nema napretka nijedne zemlje. Zato konstantna briga o zdravlju građana, konstantno podizanje kapaciteta zdravstvenih usluga i ustanova mora ostati u vrhu naših prioriteta.

Nažalost, kolege koje kritikuju ovaj zakon ne prave razliku između stvarnih argumenata i stvarnih razloga za donošenje ovog zakona, s jedne strane, i s druge strane, rekla bih, njihovim zabludama i sa njihovim političkim ubeđenjima. Zato je i važno da sa donošenjem ovog zakona moramo snažnije nego do sada da transparentno radimo na razbijanju predrasuda koje postoje u našem društvu o donorstvu, moramo da radimo na promociji davalaštva organa i da razvijamo svest o tome da usvajanjem ovog zakona treba teško obolelim građanima da dajemo šansu za novi život.

U prilog tome govori sve što je u oblasti zdravstva urađeno do sada, od zapošljavanja zdravstvenih radnika i lekara, do činjenice da su mladim lekarima date mogućnosti da upišu specijalizacije, do toga da se adaptiraju zdravstvene ustanove, klinički centri i da se opremaju sa najsavremenijim aparatima. Zato ovaj zakon predstavlja još jedan važan korak da se unapred naš zdravstveni sistem.