Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović.
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, evidentno je da ćemo se svi složiti da je zdravstvo veoma značajno za svakog stanovnika naše zemlje i da je zadatak svih nas da vodimo računa, odnosno brigu o zdravlju i zdravstvenom sistemu.

Sa druge strane, isto ćemo se složiti da bi mogli da ostvarimo jedan dobar i kvaliteta zdravstveni sistem, da su potrebna i neophodna određena finansijska sredstva. Ali, ima nešto što veoma retko spominjemo i o čemu ne vodimo dovoljno računa. To je obrazovanje i vaspitanje svih građana i mi smo tu zatajili. Naši građani nisu imali mogućnost ni kroz školski sistem da se obrazuju i da nauče nešto o zdravstvu. Ranije smo imali jedan predmet, fizičko i zdravstveno vaspitanje, sada vidim da je izbačen iz obrazovnog sistema i mislim da bi morali mnogo toga da učinimo da budući naraštaji od malih nogu, od kuće budu vaspitavani i naučeni osnovnim postulatima, vezanim za zdravstveno stanje i za zdravstvo.

Sa druge strane, ministarstvo i njihovi timovi moraju da krenu od jednog do drugog mesta i da na licu mesta kažu građanima šta donosi koji zakon, šta su noviteti i o čemu mora da se vodi računa.

Bio sam ovog vikenda na Tumbi u Crnoj Travi, polagali smo venac palim borcima, građanima Crne Trave, trećepozivcima koji su dočekali bugarske snage i porazili ih u prvom ratu, porazili ih do nogu, onemogućili da nastave ovamo prema središtu Srbije i tako veliku pomoć ukazali našim borcima.

Nadam se, ministar mi je obećao da će one druge nedelje najverovatnije doći u Crnu Travu, pa će na licu mesta sa građanima da porazgovara i da vidi kakvo je njihovo mišljenje. Sada smo razgovarali o donatorstvu organa, mnogi od njih nisu ni znali šta je, ima puno zainteresovanih koji hoće da se uključe u tu akciju. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ministri, dame i gospodo narodni poslanici, evo treći dan kako traje rasprava u pojedinostima o Predlogu zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, ali istovremeno, treći dan kako smo uskraćeni za dragoceno prisustvo predstavnika stranaka bivšeg režima. Evo, uz neke retke izuzetke, prazne su klupe uglavnom ispred nas i ne mogu, a da se ne pitam – šta je to važnije za njih od prisustva na sednici na kojoj se raspravlja o ovako važnom zakonu? Koja su to važnija posla koja oni imaju u četvrtak, u petak prošli, danas? Gde su? Šta rade? Razumem da je jul mesec, razumem da je leto. Razumem da im je verovatno ugodnije i prijatnije na plažama, na odmoru, Balša je verovatno na Maldivima, Kena verovatno šeta patike svoje, Sanda je u Rimu, Milanu, ko zna gde, ali to je krajnje neodgovorno.

Sa druge strane, isto tako slušamo kritike preko društvenih mreža „tvitera“, „fejsbuka“ od istih tih ljudi koji se nisu udostojili da dođu na sednicu Narodne skupštine, kako ovaj zakon nije loš, kako rezultati Ministarstva zdravlja nisu dobri, a nema ih da dođu ovde da sučelimo argumente i da taj svoj stav odbrane u raspravi.

Čestitam vama ministre na svim rezultatima Ministarstva zdravlja o kojima smo slušali svih ovih dana u ovoj raspravi. Želim da čestitam i ministru finansija Siniši Malom na rezultatima koje je potvrdila Evropska komisija od pre nekoliko dana, gde je još jednom decidno naglašeno da je Srbije ekonomski lider na zapadnom Balkanu i da je privredni rast Srbije veći od svih zemalja u okruženju, ali i od nekih zemalja članica EU. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu.
Izvolite.

Ja bih naravno imao pravo i na repliku, s obzirom da je pomenut predsednik, odnosno predsednica moje poslaničke grupe, ali …

Ne, imate po amandmanu.

… imam, ali ne treba dovoljno je po amandmanu.

Dakle, da odgovorim kolegi Markoviću, svaki poslanik ima pravo, kao što ima pravo da predlaže amandmane kakvi god bili, makar i besmisleni, očigledno sa namerom da se opstruira diskusija, tako imam pravo da reagujem na to prisustvom ili ne prisustvom na sednici. Uopšte nije obaveza bilo kog poslanika da polaže račun i da objašnjava zašto je tu i zašto nije tu, osim ako je odsustvo koje se opravdava predsedniku ili predsedavajućem Skupštine.

Dakle, ja govorim u svoje ime, ja sam tu. S druge strane, potpuno razumem one koji ne žele tu da budu, jer mi već tri dana, čuli smo i od uvaženog kolege, tri dana razgovaramo i stigli smo do trećeg člana na prvi zakon. Dakle, očigledno se ona praksa sa podnošenjem amandmana koji služe da se zapravo ne raspravlja o temi, nastavlja, produžava ja bih rekao na štetu i samog predloga i samih predlagača.

Ono što je motiv ovoga puta, sem inercije ja bih rekao, to je želja da se ne govori o onome što je najvažnije u ovom zakonu i što je najkontraverznije u ovom predlogu zakona, a to je ta famozna pretpostavljena saglasnost. Ja sam o tome malo govorio prošli put, bio kritikovan i prozvan od strane ministra, ali on zapravo nije odgovorio na tu ključnu dilemu. To je ono što javnost zanima i moram priznati da ja isto mislim da su kolege trebale tu da budu, ali to je moje mišljenje, kažem, oni imaju pravo da reaguju, da bojkotuju, da direktno ili indirektno ne žele da prisustvuju ili kako oni kažu da učestvuju u nekoj vrsti farse.

Dakle, gospodo, sve je lepo i hvaljenje rezultata Vlade i pohvala napretku u oblasti zdravstva koju ovde kolege izlažu, mada građani najbolje znaju koliki je taj napredak. Ja sam sam ovde, više puta pohvalio ili govorio pozitivno o nekim predlozima zakona, kao i o trudu medicinskih radnika širom Srbije, čak sam se i našalio i rekao, kao, još jedan zakon koji ću moći da ne podržim. Tako da, na žalost, ne podržim, ali ne bih imao ništa protiv da se on podrži.

Poenta je u tome, drage kolege, da mi imamo vrlo kontroverzan predlog, koji ima svoje argumente za i protiv, i drago mi je što iz redova opozicije ima nekih koji to podržavaju. Ja prosto mislim, a i neka svetska iskustva o kojima sam se raspitao, pokazuju da uvođenje ove pretpostavljene saglasnosti, gde su svi građani Srbije obavezni donori, ne povećava automatski broj donora, a šta više ponegde u nekim zemljama čak je došlo i do smanjenja broja donora.

To je recimo stvar o kojoj bi trebali da razgovaramo ovde i ministar i mi sa ove strane koji imamo primedbe. Dakle, ja sam najdobronamernije, makar jednim delom i u nekom šaljivom tonu pomenuo da bi bolje bila jedna akcija, motivaciona da se podrže, ohrabre građani da budu pravi, stvarni i dobrovoljni donori organa, a ne da se polazi od toga da su svi donori osim ako se eksplicitno ne izjasne.

Tako da, mislim da se gospodin ministar malo ogrešio, ne samo o mene, nego i o neke poslanike opozicije, jer je sve primedbe u tom pravcu diskvalifikovao kao nestručne ili nedovoljno upućene. Ja sam pitao, šta ako porodica ima poslednju reč? Šta ako unutar porodice dođe nesaglasnosti? Kaže ministar, u tom slučaju nema ništa od donorstva, ali to ne piše u ovom predlogu zakona. To tako ne stoji, to je moglo u takvom zakonu koji ima nekoliko stotina stranica, mogla se naći koja rečenica da se i to uvede.

Građani su zbunjeni, građani su, moram malo priznati, neprijatno iznenađeni ovim predlogom. Ja nisam za to da se smanjuje broj donora, ja sam za to da se on povećava. Moja najdobronamernija primedba jeste da se ovakvim zakonom, pogotovo u ovakvoj atmosferi, ovakvoj polarizaciji, jer, kažem, uzajamnih optužbi. Znači, gospodine ministre, ja vas nisam nazivao ni doktor smrt, ni ne znam čime su vas sve ovde nazivali, vrlo sam sa uvažavanjem govorio o vama i o vašim saradnicima i o vašim predlozima uzgred budi rečeno, a dobio sam napade i diskvalifikacije.

Kada ste vi sigurni ili kada je predlagač siguran i vladajuća većina da je zakon dobar, onda ne bi bilo potrebe za tim i da ste sigurni da je on tako dobar i da je nesporan. Nije nesporan. Da, ima u svetu, ima u Evropi primera da se uvodi i da je uveden, ali ne moramo mi uvek biti veći katolici od pape. Da, uveden je u Hrvatskoj, Sloveniji, nekim drugim evropskim zemljama, ali rezultati su daleko od toga da su nesporni, vrlo su diskutabilni. Uostalom, jedna analiza BBS od prošle godine pokazuje da bez nekih dodatnih mera, samo uvođenje institucije ovog podrazumevanog, odnosno pretpostavljenog donorstva, ne povećava broj transplantacija i broj dobrovoljnih davaoca organa.

Dakle, to su stvari o kojima bi ovde trebali da raspravljamo, a ne da slušamo tri dana kako je stanje u zdravstvu dobro i kako je super i kako ministar odlično radi. Hvala.

Hvala.
Polako, svi će doći na red, lista je ovde puna.
Reč ima Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. povreda dostojanstva.

Građani su preneli deo suvereniteta na nas, na neposrednim, slobodnim demokratskim izborima. Naša obaveza prema građanima je da zastupamo njihov suverenitet u ovoj Skupštini. Nisu besmisleni amandmani, besmisleni su narodni poslanici koji ne poštuju volju građana i koji ovde ne prisustvuju, jer se negde pogađaju za sledeću skupštinu ako izvole da izađu na izbore itd.

Povreda dostojanstva je učinjena od osobe koja danima propagira, vrši propagandu protiv ovog zakona. To je dozvoljeno. Ali, da smo mu mi usadili milionske ćelije kao Lutrija Srbije, za vreme vladavine Borisa Tadića, koji mu je usadio milione, možda bi kolega poslanik sasvim drugačije razgovarao. Pošto mi to nismo uradili, pošto mu nismo usadili višemilionske lutrijske ćelije, on danima vrši propagandu protiv ovog zakona. To je njegovo pravo, ali njegovo pravo da naša zalaganja naziva besmislenim, da naše amandmane naziva besmislenim tim pre što ovde provodi deset puta manje vremena nego ja. Dođe, nešto kaže, izađe, to nije zastupanje građana.

Na kraju, danas je isto postupio. Znači, oni dolaze u smenama, pola sata, nešto kažu i izađu. Na kraju, čovek je čudo, medicinski fenomen. Presade se organi, presadi se ovo, sve su to dostignuća medicine, ali još niko nije uspeo da presadi nacionalnost sem Đorđa Vukadinovića zvanog Đokava. On je čak uspeo da presadi sebi nacionalna osećanja drugih i zato je on za mene medicinski fenomen. Hvala.