Deseto vanredno zasedanje , 24.09.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

2. dan rada

24.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 20:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Prikaži više
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dakle, ja koliko sam shvatio, ja sam jedan od ljudi koji je ubijao građane Srbije i koji sam zavio u crno mnoge žene i majke u Srbiji zbog politike koju sam podržavao tokom devedesetih godina. Da li je tako? E, dobro.

Vi ste, gospođo Jerkov, intelektualac, i to intelektualac iz oblasti društvenih nauka. Nedavno ste postali doktor nauka. Ima jedna dobra knjiga koju vam preporučujem, koju je izdao Institut društvenih nauka, zove se „Političke stranke u Srbiji, struktura i funkcionisanje“. Urednik ove knjige je sadašnji predsednik DS Zoran Lutovac.

Za razliku od vas, ja ponekad nađem vremena da nešto i pročitam, sem „Danasa“ i ostalih medija koji vas podržavaju.

Na strani 51. ove knjige, čiji je urednik Zoran Lutovac, a izgleda da je u međuvremenu zaboravio šta je sam napisao, evo šta kaže za DS, tih famoznih devedesetih godina. „Demokratska stranka ističe svoje zalaganje za parlamentarnu demokratiju i za demokratsku federaciju. Međutim, umesto demokratskog načina rešavanja nacionalnog pitanja, u programu iz 1990. godine, DS iznosi projekat uspostavljanja velike Srbije, pa onda citira iz programa DS, a nacionalna politika srpske države, baš kao i drugih nacionalnih država, mora biti usmerena na to da sve teritorije pretežno naseljene Srbima uđu u sastav jedne države. Ako posle provedenog referenduma, plebiscita i otcepljenja pojedinih delova Jugoslavije, tako smanjena zajednička država bude obuhvatala više jugoslovenskih naroda, ona bi trebalo da bude integrisana i dobro uređena federacija. Srpski narod će u protivnom uspostaviti svoju nacionalnu državu i zahtevati da nijedan deo jugoslovenske teritorije naseljen Srbima ne ostane izvan granica te države.“ Nadalje je rečeno da u slučaju promene prirode Jugoslavije, kao zajedničke države ili njenog raspada, DS, citiram, dakle, ovo je citat iz programa DS iz 1990. godine, kaže – DS smatra legitimnom težnju srpskog naroda, što više svojih sunarodnika da okupi pod jednim državnim krovom.
Prikaži više
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Privodite kraju.

Prikaži više
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dakle, pre nego što bacite kamen na bilo koga, uzmite malo, pa pročitajte, pa ćete videti za kakve…
Prikaži više
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Po Poslovniku, Marijan Rističević.
Prikaži više
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine. To je uradila koleginica Jerkov.

Mogu da razumem osobu koja je u svoju biografiju napisala da je završila najviše obuke CIA. Da je napisala BIA, ne bi mi baš bilo prijatno, ali CIA, to odmah kod mene izaziva neku vrstu averzije.

Ali, izgleda su je loše obučili. Uvredila je dostojanstvo Narodne skupštine. Ona nije bila poslanik 2002. godine, ja jesam. Ja sam pozdravio to što je Zoran Đinđić otvorio univerzitet u Novom Pazaru, pozdravio. Niko od njih to nije učinio. Vlada Republike Srbije je bila zadužbinar, gospodine ministre, koliko se ja sećam, i još 200 dobrotvora je otvorilo u jednoj osetljivoj nacionalnoj sredini univerzitet. Glavni čovek na tom univerzitetu, predsednik ili direktor, bio je isti čovek protiv koga se ona sad diže. Zvao se Muamer Zukorlić. Mislim da se i danas tako zove. Ali, onda joj to nije smetalo.

Treba da pita i svoju koleginicu Gordanu Čomić i još neke funkcionere DS da li su posećivali taj univerzitet i otvoreno ga hvalili.

Takođe je povredila dostojanstvo što je ne interesuje ko koliko studira. Pa, naravno, Ješić studirao 12 godina, od 1993. do 2005. godine i dobio jednu desetku. A u toj prijavi za ispit i oceni, i ocena i prijava za ispit ispisana istom rukom. Da li je student sam sebe ocenio ili je profesor prijavio studenta, ostaje dilema, za koju verujem da će nam DS reći. Zahvaljujem.
Prikaži više
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
Prikaži više
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala.

Od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji do danas sve političke partije koje deluju na teritoriji naše države mogu najjednostavnije da se podele na patriotske i na one koje to nisu. Srpska radikalna stranka od osnivanja jeste patriotska partija. Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj i svi mi sledbenici te ideologije SRS smo uvek bili i radili i delovali u interesu države Srbije, u srpsko-nacionalnim interesima i u interesu svih građana koji žive na teritoriji države Srbije.

Nikada ni na koji način niko od nas nije ugrozio, niti povredio prava nacionalnih manjina. Naprotiv, uvek smo se zalagali za što je moguće veća prava nacionalnih manjina na najvišim evropskim standardima. Ponosni smo što u stranci i u rukovodstvu stranke i među članstvom stranke imamo dosta ljudi, dosta članova koji su pripadnici različitih nacionalnih manjina i to je nešto što je opšte poznato.

Aleksandra Jerkov je svoju političku karijeru zasnovala, zapravo započela u političkoj partiji za koju, takođe, svi u Srbiji znaju da je sa izraženim separatističkim stavovima i idejama, da je antisrpska, da je, što reče Marijan, kao i sama Aleksandra, CIA i neko ko se hvali tim nekakvim CIA diplomama i sedi ovde u Narodnoj skupštini, pa ne mogu reći da nema pravo, jer ovde svako treba da ima pravo da kaže sve što misli da treba, ali nemoralno je da govori o bilo kome, s obzirom da je sama u svojoj biografiji priznala da ona zapravo radi u interesu neke druge države. Hvala.
Prikaži više
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.
Prikaži više

Mladen Šarčević

Vratio bih se na samu diskusiju prethodnog poslanika koje se odnose na izmene i dopune zakona. Znajući koleginicu i njenu inteligenciju, mislim da je ovo sve iskonstruisano komentarisala. To ću vrlo lako dokazati.
Prvo i prvo, znate dobro šta podrazumeva autonomija visokoškolskih ustanova i šta je domen naučnog veća kada su u pitanju plagijati i ostalo. To nije domen Ministarstva. Znate već sve šta piše u zakonu i kako se ta procedura sprovodi. Ovde ste to vešto manipulisali i vezivali za član koji to ne povezuje, ne odnosi. Tek toliko da bi javnost i akademska, i ona koja nije to, znala o čemu pričamo.
Kada govorimo o Komisiji za uslove upisa. Ne može student sam sebe da upiše, ne postoji ta kategorija. Mi ovde ne govorimo o masovnom broju studenata, govorimo o onom broju studenata kojima je falilo neko vreme, 10, 15, 20 dana da bi prešli na drugi nivo studija, a podsticani su od visokoškolskih ustanova da će oni to u međuvremenu završiti. Mi smo to istraživali. Znači, baš zbog slučaja … smo istraživali. Ovime stavljamo tačku na tome šta je kokoška ili jaje, ko sme da upiše i ovo nije vid korupcije. Znači, u svakom slučaju student sebe nije mogao sam da upiše i to je tačka. Pošto nije bilo definisano, evo stavljamo da je svakako odgovornost starijega, a to je fakulteta i visoke strukovne škole.
Da se ja staram da bude red u obrazovanju, ne bi pokrenuo aktivnost gašenja ne akreditovanih odeljenja po celoj Srbiji, i to vrlo rigorozno, na šta je skočilo sve živo na mene.
S druge strane uzimate primer, Internacionalnog privatnog univerziteta u Novom Pazaru, koji je 2002. godine dobio prvu privremenu dozvolu za rad, i to se ponovilo četiri puta. Znate dobro da nije razlog njegova završena akreditacija svih programa. Taj univerzitet ima 14 programa, od čega je jedan broj akreditovan, ono što nije bilo sporno, a onda je bilo sporno da se određeni doktorati ne priznaju za dalje akreditacije. Tu se vodi upravni postupak, i to niko ništa još nije završio. To je otvorena knjiga, i to dobro znate. Uopšte nije ovako kako vi kažete.
Za razliku od toga, imamo univerzitet, državni, integrisani univerzitet u Novom Pazaru, gde takođe imamo potrebu da ta regija dobije što više visokoškolskih građana. Kao jedan od centara univerzitetskih, zalažemo se da se tamo formira, u toj regiji, zbog velikog nataliteta i potreba da država tamo bude vidljiva, čak i centar za kao neki naučno-tehnički park.
Kada su u pitanju studenti za koje vi kažete da su muvali. Nisu muvali studenti. Ti doktoranti su imali dve, ponoviću još jednom, dve akreditacije regularne i samo kada je Komisija za akreditaciju napuštala scenu, jer je nestalo sa scene, prijavila je da je kobajagi istraživala da 20 privatnih fakulteta nije prijavilo doktorske studije posle Bolonje. Mi smo upit poslali svim visokoškolskim ustanovama, državnim i privatnim, i konstatovali da to nije uradilo mnogo državnih fakulteta, neki stari i po 100 godina.
Ako bi se tom logikom vašom rukovodili, poništili bi najmanje hiljadu i po, ako ne i više, doktorata iz tehničkih razloga, samo iz tehničkih razloga. Opet dolazimo na onu vezu sa studentom – da li je mogao sebe da upiše, što to nisu uradili fakulteti i visoke škole na vreme, što to nije ministarstvo tada primetilo i reagovalo? Prošlo je toliko godina i sada možemo da licitiramo da li je 10 hiljada studenata zbog takve greške ugroženo, a nazvati ih lažovima, neradnicima, lopovima i lažnim diplomama, to je u najmanju ruku nepotrebno. Ne bih drugi izraz upotrebio.
Kao kad kažemo stari studenti, studenti koji se školuju po starom programu, i to mislim da je terminološki jako, jako važno. Pokušaj da se iz ovog zakona iscedi suva drenovina je vrlo neuspešan. Nacionalni savet za visoko, ponoviću još jednom, jednoglasno, svi članovi Konusa, čak nemojte one koje imenuje država, su rekli da je ovo bio tehnički problem i da se na ovaj način može prevazići. To nikako nema veze sa onim univerzitetima, isturenim odeljenjima i visokoškolskim ustanovama koje nisu akreditovane. Ja sam dao nalog da se sami ugase. Inspekcija počinje od prvog da radi.
Znači, to su dve kategorije i nemojte ih stavljati u isti koš. Prosto to nije fer ni zbog tih studenata, ni njihovih profesora koji se osećaju jako loše. Nisu svojom krivicom dovedeni u ovo stanje. Samo prilikom treće akreditacije je neko stvorio problem. Zaista pokušajte da shvatite celu priču. Ja sam je već dva puta objasnio. Hvala.
Prikaži više