Član 32. Žao mi je što Gordana Čomić, takođe članica Demokratske stranke, a potpredsednik ovog parlamenta nije ovde da kaže kolika je njena odgovornost što nije osudila ovakav govor mržnje, uostalom i ima naznake ozbiljnih krivičnih dela ovde. Sve smo mi čuli, naknadno osuđivanje statusa na Fejsbuku njihovog lidera predsednika Saveza za Srbiju, Željka Veselinovića. Da vas podsetim, koleginice, to je bilo u četvrtak, a danas je ponedeljak. Vama je trebalo četiri dana i naši govori ovde i pozivanje…

(Maja Videnović: Šta vi to govorite.)

Samo dobacujete kočijaški, onako kako znate inače, ja to najbolje čujem odavde.

Trebalo vam je četiri dana i čitava naša rasprava o Željku Veselinoviću, vašem predsedniku, ne našem, vašem predsedniku, da ustanete i da kažete – hajdemo malo o penzijama, da ne pričamo ko je taj ko predvodi građansku Srbiju i vas dve kao predsednice ovde.

Jel vi znate da je taj čovek odbornik u Skupštini Grada Beograda? Jel to treba ja da vam kažem iz Novog Sada? Nagradili ste ga, doveli ste ga iz Smedereva i proglasili odbornikom na listi Dragana Đilasa, vaš lider, vaše predsednik Saveza za Srbiju, čovek koji govori ovakve stvari, koji je vređao. Hoćete li dalje da vam čitam? Vređao je Rome, a toga se niste setili sve ove dane, mesece da osudite. Znali ste da je vređao Rome i pristali ste da vam on bude predsednik.

Užas! Užas! Zar to nije fašizam? Jeste li vi ponosni što vam je Željko Veselinović lider? I, on vas predstavlja u Gradu Beogradu, jer vi niste prešli cenzus, pa vam je on predstavnik. Pa, vređa patrijarha Pavla. Hoćemo li Srbiji da kažemo ko vam je lider? Vređa sve vernike ove države, vređa patrijarha Pavla.

I, finale, od četvrtka do ponedeljka, sad je ponedeljak 15 do dva, u četvrtak je ovo postavio. Vas dve ustajete i kažete – hajdemo malo o penzijama. Pa, mi ćemo pričati o penzijama, samo da završimo ovo, kako je on rekao, „fikus premijerko“, znači ponižava ženu koja se bavi politikom, da je Mitrović zatvori u „Zadrugu“ u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim Afroamerikancem, tek puštenim iz zatvora. Nema dalje, odvratno je ovo što čitam, ali čitam zbog Srbije i čitam zbog toga što se vi dičite vašom građanskom Srbijom. Evo vam predstavništvo građanske Srbije u centru Beograda, odbornik Željko Veselinović. I da taj obdareni Afroamerikana pušten iz zatvora radi to što mu je rekao taj bolestan um, vaš lider Željko Veselinović, a da taj šou, zamislite, kako on ima, šta on ima u mozgu uopšte? Šta on ima u mozgu da kaže onda dalje da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemaljski šljam.

To je vaš predsednik. Jel jedna od vas dve izašla sa sastanka? El vam se ne gadi da sedite sa njim u prostoriji, jer Gordana Čomić kao potpredsednica parlamenta osudila ovo? Da li je ponudila ostavku? Da li je ponudila ostavku? Da li je neko od vas rekao – neću da budem u tom Savezu za Srbiju. Neću da mi Željko Veselinović predstavlja Beograđane. Ma, nijedna od vas dve.

Pa, pričaćemo o penzijama naravno da ćemo pričati, ali zašto se stidite vašeg lidera. On je taj koji predstavlja Savez za Srbiju.

(Aleksandra Jerkov: Četiri minuta traje povreda Poslovnika.)

Evo, sede tu još žena poslanica koje su u Savezu za Srbiju, koje su mnogo fine.

(Aleksandra Jerkov: Četiri i po minuta traje povreda.)

Govoriću dvadeset minuta jer ovo je tema iznad svih tema. Vama je poštovane kolege, Balša Božoviću koji povremeno dođete u ovaj parlament…

(Balša Božović: ATP Maja Gojković.)

I ovim poslanicama, važnije da govor traje do dve minute, ali nije vam tema ovo što ja danas moram zbog svih žena Srbije da čitam iako mi se gadi. Gadi mi se ovo. Gadi mi se taj vaš Savez za Srbiju i osoba koja vam je predsedavajuća sada. Odbornik u Skupštini Grada Beograda.

(Aleksandra Jerkov: Pet minuta.)

Pa, mene su vaspitavali da je Beograd prestonica, da u Beogradu žive fini ljudi, vaspitani, obrazovani. Pa, ovo je strašno. Ovo nije za govor dve minute predsedniče, dve minute patike, farmerice, ovo je za osudu čitave Srbije. Za osudu vas dve, a ne dobacivanje. Za osudu potpredsednice Gordane Čomić koja je stvarala Žensku parlamentarnu mrežu. Za osudu ove poslanice iz Dveri koja mora da sedi tu u nekom Savezu za Srbiju koji će ako se suprotstavi naći neke Afroamerikance da preti da će da siluju ženu. A da ne govorim o Dijani Vukomanović koja reč jednu ne kaže. Bila je u levičarskoj partiji, u SPS, prešla je u ovo. Svaka čast, koleginice. Svaka čast. Eto, Savez za Srbiju je od danas završio svoju karijeru među ženama Srbije. Ja vam to kažem.

Četiri minuta ću da oduzmem od vremena poslaničke grupe.

(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 14 sati i 50 minuta.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik koleginica Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege, pre svega bih želela da istaknem da što se tiče obrazovanja, gospodin Šarčević u svom poslu radi zaista najbolje što može i bolje od svih ministara pre njega u ovoj sferi.

Takođe bih kao žena još jedanput osudila uvrede na račun premijerke Brnabić i želela bih da kažem da svi oni koji naknadno to osuđuju, sada kada su prozvani, hoću da kažem da se takva osuda ne uvažava. Nisu osudili onda kada je to trebalo, tako da molim da sada ne govore o tome.

Mi smo danas svedoci oporavka srpske ekonomije. Ukupna društvena ekonomska situacija nam danas dozvoljava da povećavamo primanja i da regulišemo kriterijume za dalje unapređenje socijalnog položaja penzionera, koji su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije.

Zahvaljujući preduzetim merama i uspešno vođenoj ekonomskoj politici, Srbija je sada druga po stopi rasta u Evropi sa 4,9%.

Prošlonedeljna dešavanja vezana za posetu predsednika Republika Srbije Narodnoj Republici Kini jasno pokazuju zašto treba odavati priznanja, kao što to čine svi evropski zvaničnici politici Aleksandra Vučića.

Mi u Boru imamo najsvetliji primer koji se tiče upravo toga. Rudarsko topioničarski Basen Bor, za koji su 2003. godine procenili da je beznadežan slučaj i koji su četiri puta pokušali da poklone, da, dobro ste čuli, da poklone, odnosno prodaju u bescenje, a svih 5.000 radnika pošalju kućama, isto kao što su poslali 13.000 radnika prodajom preduzeća iz sastava RTB Bor.

Srećom, plan im je propao. Aleksandar Vučić je bio svestan značaja ovog rudnika za istočnu Srbiju. Znao je da je potrebno dovesti ozbiljnog strateškog partnera. Međutim, prvo je trebalo Basen postaviti na noge i učiniti ga atraktivnim poslovnim subjektima tržištu.

To je svakako bio jako težak posao koji je na kraju rezultirao ozbiljnim ponudama na tenderu i, na samom kraju, potpisivanjem ugovora sa našim prijateljima iz Kine.

Ovako velika investicija kineske kompanije Ziđin Majning ne samo da će održati Basen i svih 5.000 radnih mesta, već će Basenu omogućiti širenje i razvoj.

Velika investicija od skoro 1,5 milijardi dolara u narednih šest godina, a planirano je da se proizvodnja udvostruči u naredne tri godine.

Izuzetno značajna investicija za istočnu Srbiju i ja sam zahvalna predsedniku, jer pre njega niko nije mario za istočni deo Srbije i to treba građani da znaju.

Izmenom Zakona o PIO, između ostalog, predlaže se pravedniji obračun visine privremene starosne penzije za one sa beneficiranim stažom i to je takođe dobra veza za rudare borskog Basena. NJih ovo dotiče. To ima još jednu prednost, a to je da sa većim brojem penzionih kadrova omogućavamo mladim ljudima radna mesta u RTB Bor. Dakle, definitivno istočna Srbija ide napred. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik koleginica Vjerica Radeta.

Hvala.

Podsećanja radi i javnosti radi, pre svega, mi danas 33 tačke dnevnog reda razmatramo kao jednu tačku i to da bi građani znali šta znači, znači da su narodni poslanici uskraćeni, da im je 33 puta smanjena mogućnost da govore o određenim predlozima Vlade Republike Srbije.

Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, tu ćemo još nešto moći da govorimo i po amandmanima, ali suštinski problem na koji želimo da skrenemo pažnju javnosti, penzionera pre svega, a bogami i budućih penzionera jeste da je ovim zakonom predviđeno da više nema uobičajenog redovnog i na određeni način utvrđenog usklađivanja penzije, što je, što se tiče nas iz SNS, nešto što je apsolutno nedopustivo.

Ne može se prepustiti bilo kome da na časnu reč obećava da će se penzije povećavati u skladu sa, kako ovde piše, propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem. Mi svi znamo da zapravo nemamo pojma kako se koristi i kako su se koristili svi budžeti u prethodnih 18 godina. Za 18 godina Narodna skupština je samo jedanput ovde imala raspravu o Zakonu o izvršenju budžeta i dokle god nemamo takav zakon, mi ne možemo da verujemo da je ono što nam se predstavi u javnosti zaista istina.

Statistički podaci, pokazalo se više puta takođe, nisu nešto čemu možemo baš da verujemo. Poznata je ona narodna – statistika, moja dika, što poželim, to naslika.

U petak je ministar, sada nisam sigurna beše li Đorđević ili Siniša Mali, rekao onako srceparajuću rečenicu – mi nikada nećemo zaboraviti svoje penzionere. Mi na „majke mi“ ne možemo da verujemo ni jednom ministru, ni jednoj Vladi. Neozbiljno je, na kraju krajeva, da ovako ozbiljan problem ne bude precizno i principijelno regulisan zakonom.

Ako vam se nije dopadao model, mogli ste da ga menjate, ali da ne ostavite u zakonu ovom mogućnost da se penzije nivelišu, to jednostavno nije dobro. Tačno je da je moguće, što rekoše ministri, da će se penzije povećavati ne znam 4%, 5%, 6% itd. To jeste mogućnost, ali je i mogućnost da posle ovoga nikada više ne bude povećanja penzija. Uvek mogu da kažu, nema mogućnosti u budžetu, čekajte neko bolje vreme.

Dakle, naše insistiranje je da se ovaj zakon, podneli smo i amandman, u tom smislu promeni.

Kada su u pitanju ova dva predloga zakona iz oblasti prosvete, tu već imamo više primedbi. Pre svega, kada je u pitanju ovaj Zakon o visokom obrazovanju, izmene i dopune, gde se produžava rok studentima, da do kraja školske godine završe svoje započete studije, mi u SRS mislimo da je besmisleno da se svake godine u septembru menja ovaj član 148. zakona i zato smo amandmanima predložili ovaj put da brišete sve članove, da ostane samo član 17, ali da bude izmenjen tako da se u tom članu 17. napiše da se studentima omogućava da studiraju do završetka studija. Koliko će to biti, to zavisi od njihove volje i od njihovih finansijskih sredstava.

Inače, prosvetne zakone treba sve ozbiljno promeniti i doneti nove. Ove izmene s vremena na vreme ne znače ništa samo stvaraju još veću konfuziju.

Ovaj drugi Zakon o profesijama od posebnog interesa u uslovima njihovog obavljanja itd, zaista kao pravnik kažem nema nikakvog zakonskog ni forme, niti išta, ali u obrazloženju je napisano da je u Nacionalnom planu za usvajanje pravnih tekovina EU predviđeno da do ulaska Srbije u EU mora da se usvoji ovaj zakon.

Pa, malo ste, ministre, poranili. Niti ćemo ući u EU, niti je moguće da se uđe tako skoro i koja vas muka sad tera da se sad bavimo ovim zakonom? Vama je izgleda preča EU, nego svi oni problemi koji potresaju zapravo obrazovanje u Srbiji. Afera za aferom se niže.

Vi dobro znate da stanje nije ni blizu onoga što vi ovde pokušavate da predstavite. Problemi u školama su veliki, učenici nasrću na nastavnike, učenici se međusobno tuku, droga u školama je prisutna, sumnjive ekskurzije se obavljaju, udžbenici nam se štampaju u Hrvatskoj, često i hrvatskim novogovorom. Dakle, mnogo toga o čemu treba voditi računa i sad dok su ovakvi propisi, a onda naravno požuriti pa i menjati propise kojim bi se ovo uredilo.

Vama je vidim iz medija ovih dana ta „Škola za 21. vek“ nešto što je prioritet pa ste se tim povodom sastajali sa britanskim ambasadorom Denisom Kifom, pa sa ovom nekom Kler Sirs iz Britanskog saveta za zapadni Balkan, itd. Sad oni pokušavaju nekim sredstvima koja su dali opet da nas dovode u situaciju, odnosno da vas dovode u situaciju da imate različit aršin prema deci.

Vi ste ovde predvideli da ćete koristeći sredstva za taj projekat „Škole za 21. vek“ da ćete zdravu hranu obezbediti za decu koja se u produženom boravku, a pitam vas šta je sa decom koja nisu u produženom boravku? Kaže ova Kler Sirs da treba deca kod kuće da uče kako da se zdravo hrane, a vi očigledno joj niste rekli da je u Srbiji skoro pola miliona ljudi zaposleno i radi za platu od čak 27 hiljada dinara, jer to je minimalac koji je sada aktuelan.

Uvođenje elektronskih dnevnika. Tu postoje dva problema. Jedan je, ministre, da je elektronski dnevnik apsolutno neprimenjiv u mnogim školama. Verovali ili ne, a trebalo bi da znate da imate na teritoriji Beograda škole koje nisu pokrivene internetom, tek roditelji koji ne umeju da koriste elektronske dnevnike i šta se dešava? Onda roditelji dolaze u školu da im se pročitaju podaci iz elektronskog dnevnika.

I ono što ste vi ovde pokušali da objasnite kada je u pitanju firma koja je obezbedila softver za ovaj elektronski dnevnik, to je hrvatska, opet hrvatska firma „Tesla“ koja se povezuje sa vama zato što je nekada radila nešto slično za vaše privatne škole. Nabavka tog softvera košta 1,6 miliona evra. Vi ste objašnjavali da to nema veze sa vama, ali vas mi pitamo, niste na to odgovorili, kako je tender bio takav da kako ljudi koji se u ovo dobro razumeju kažu – niko nije umeo ispuniti uslove tendera, nego upravo ta firma, hrvatska firma „Tesla“?

Kada su u pitanju ovi problemi koji se dešavaju sa ekskurzijama, vi inače ministre kada se nešto desi, vi reagujete kada vas javnost pritisne i onda priznate – da, desilo se; ali vi imate problem što ne delujete preventivno. Evo, sad znate šta se dešavalo sa ekskurzijama. Menjali ste neke direktore zato što su nastavnici vodili na svoju ruku u dogovoru sa roditeljima decu na ekskurzije, pa smo imali onu ekskurziju nastavnice koja je maloletnu decu iz osnovne škole vodila u Amsterdam, pa ih vodila u ulicu „Crvenih fenjera“. Dakle, to su veliki i ozbiljni skandali.

Da li vi znate da vam sada u školama dolaze ponude nastavnicima, razrednim starešinama da organizuju iste ili slične ekskurzije i da direktori peru ruke, jer direktorima je važno da se dopadnu vama i oni kažu nastavniku – radi kako hoćeš, ja ne stojim iza toga, ali ako insistiraju roditelji, ti to organizuj.

Ne može to tako, ministre. Morate da imate, da Ministarstvo ima stavi da u školama profesori i nastavnici znaju na koji način mogu i moraju da se ponašaju.

Takođe ste imali interesantne izjave kada su u pitanju, kada je u pitanju vršnjačko nasilje, problemi koji su mnogo više prisutni u školama nego što se to zna u javnosti.

Kada je otrovana ona jedna devojčica jer su joj njeni vršnjaci, kolege, stavili preparat za stoku, vi ste u jednoj emisiji rekli da je to u pitanju samo dečije glupiranje. To je nedopustivo, ministre. To nikako niste smeli da kažete.

Šta je još problem? Vi reagujete tek kada vas javnost upozori. Ja vas pitam, da nije dva dana na naslovnoj strani bila ova nesrećna žena čije je dete maltretirano poslednjih dana, škola beše „Rade Končar“, da li bi ste vi reagovali? Žena tvrdi da vas je upozoravala, da vam je pisala, ali niste reagovali. Tek kad se dva dana pojavila na naslovnoj strani nekih novina, onda ste to dete premestili u drugu školu.

Problemi, odnosno ono što je prisutno ovih dana, svojevremeno kada je Gašo Knežević kao ministar uveo denacifikaciju i kada je on pravio tamo neke svoje eksperimente pa se cela Srbija zgražavala kada je terao devojčice iz osnovne škole da grudnjake bacaju dečacima u nekim svojim igrama i mislili smo zaista da nema dalje, ali ima.

Ovo što se dešava u vreme vašeg ministrovanja sa ovim skaradnim slikovnicama, ovo je nešto nedopustivo, to prosto nije smelo da vam se desi. Vi kažete za ove slikovnice koje su pisane hrvatskim jezikom, koje opisuju deci oralni i analni seks i strašnim slikama i još strašnijim rečima nešto čega se ne bi postideo ni neki autor filmova za odrasle, vi kažete da nije u vašoj nadležnosti sadržina tih slikovnica. Ministar Rasim LJajić kaže da nije ni u nadležnosti njegovog ministarstva. Pa šta je onda u vašoj nadležnosti? Da li to znači da mogu da se pojave, ne znam, majice na kojima će biti slovo „U“ i „šahovnica“ i šta, Ministarstvo će proveriti samo kvalitet – jeste, tri posto elastina koliko piše, može u prodaju. To je vrlo neozbiljno i s tim problemom morate da se suočite i morate na kraju krajeva da ga rešite.

Slikovnice koje su takođe izazvale buru u javnosti, odnose se na slikovnice „Dugina obitelj“, nešto što je takođe pre svega suprotno našem Ustavu i što ste vi tako pustili, pisalo se o tome, ali koga je briga.

Nama je dalje, mi smo vas upozoravali pre letnjeg raspusta da morate rešiti pitanje izdavanja udžbenika. Nama i dalje udžbenike izdaju hrvatske izdavačke kuće, izvesni Ante Žužul, koji je bio blizak prijatelj Franje Tuđmana, jedan od prvih finansijera HDZ, pa Danijel Žderić, takođe. Oni zajedno, ministre, zarade preko 30 miliona evra godišnje zato što našoj deci prodaju udžbenike koji su puni štamparskih grešaka, puni hrvatskog novogovora, puni pogrešnih podataka iz istorije.

Dakle, to je nastavak denacifikacije i o tome morate da vodite računa i morate sa tim da se suočite i pred Narodnom skupštinom i pred javnošću Srbije.

Naravno, ova priča vezana za doktorate. Morate i tome ozbiljnije da pristupite, jer ovo što vi objašnjavate da utvrđivanje verodostojnosti diploma i doktorata stvara pravnu nesigurnost, nije tačno. Pravnu nesigurnost stvaraju lažne diplome. Između lažne diplome i diplome studenta koji studira deset ili petnaest godina, uvek bih se opredelila za ovog koji studira deset i petnaest godina i sa stručnog i sa moralnog aspekta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Pa, ja ne znam da li ste, Vjerice, sve novine propratili, ali sve što je najcrnje moglo da se desi vi ste pokupili, umrežili kako vama odgovara. Ja ispadoh toliko crn da ću dati ostavku najverovatnije, da dođe neko pametniji od mene. Jer, ovo sve ispade toliko nezgodno da ja ne znam o čega da odgovaram prvo, kao da nismo u istoj zemlji živeli. Da ne kažem da je zlurado, ali reći ću da je zlurado.
Vi imate ovde gomile nekih pritužbi za koje, verovatno, odgovornost snosi jedno deset ministara pre mene. Ako ste mislili da ću ja za dve godine sve to da rešim, evo, da kažem da ja to neću moći da rešim za dve godine.
Znači, mi smo gomilu zakona ovde doneli, gomilu pravilnika doneli. Da li mislite da je lako promeni ponašanje ljudi i svest toliko ustoličenu i toliko naviknutu?
Ta žena iz Zemuna, da počnem od nje, nije se nama javila. Ja sam saznao iz „Kurira“. Ima SOS kanal. Drugi dan je već otišla inspekcija i svi timovi za borbu protiv nasilja. Ta priča ima epilog. Dete je premešteno iz škole u školu, istražuje se odgovornost svih koji su tu nadležni. Ali, ta deca koja su dirala tog dečaka, dobila su batine prvi dan, danas dobila još crnje batine. Znači, to nije sigurno ministar prosvete Mladen Šarčević naredio, znate. Ta priča se istražuje dokle ide dalje, čiji je ujak došao, ko je kome prijavio i to što piše u novinama, pa vi ste iskusna žene, ne možete verovati baš tako, zdravo za gotovo.
Pričao sam o tome šta je tržište udžbenika. Pa, nisam ga ja izmislio. Znate, nisam ga ja uopšte izmislio. A, ovde se zaista pokušava od svake ove polu vesti da napravite tako strašnu istinu, da ja ne znam na šta da vam prvo odgovorim. I, ne znam da li uopšte ima smisla da vam odgovaram, jer se osećam da se ja vama nešto pravdam, a nemam potrebe za time. Apsolutno se tako niti osećam, niti bih to želeo tako da radim.
Mnogo što-šta sam već odgovorio, i o e-dnevniku, i o bilo čemu. Naravno da je planirano samo 200 škola, znajući da ne mogu svi da ga koriste, da ima mnogo okolnosti. Mnogo se brže desilo u kvalitetnom smislu, nego što je očekivano. Još morate mnogo dobiti dozvola da bi i roditelj dobio modul i svašta tu ima. Ali, ako je vama to sporo, za godinu dana 600 škola, to je do sada rekord koji je postignut u Evropi.
Firmu, inače, to ću ponoviti, na tenderu je izabrao „Telekom“. Ne mogu da namestim jednoj takvoj kompaniji „Telekom“. A, za vašu informaciju, sve školu su na internetu. To smo uspeli još prošle godine da postignemo uvođenjem informatike.
Oko svih tih slikovnica, morate znati da ja nisam doneo razne propise da je Vojvodina država za sebe. Kad je obrazovanje u pitanju, da su moje nadležnosti minorne. Posebno, ja ne mogu vrtiću u Jukovu da kažem šta da kupe u biblioteku i da držim tamo kao dopunsku literaturu. Znači, desi se tek kad otkrijemo. Silne udžbenike na koje smo se pozivali su ovde izdati još 2014. godine.
Znači, ja zaista da povedem veći Krstaški rat protiv svega što su nabavili. Mislim da vodim. Tom brzinom, ne obećavam nikome. Ako ima nekog pametnijeg, boljeg, neka ga nađe ko god.
Ali, da vam kažem, zaista nije u redu, jer bar Ministarstvo prosvete, ne ja lično, se izuzetno trudi da uredi ovu priču, vrlo je nacionalno opredeljeno. Čuli ste da je formirana jedinica za nacionalne programe, da je vraćena u zakon ćirilica kao zaštićena, i niz dugih tema o kojima smo ovde pričali. Tako da, nije ni u redu da izvlačite samo nešto što je negde u novinama pisalo i što stvara neki loš utisak. Ako je to tako kako vi kažete, pa ja ne trebam ni sekunde da sedim ovde. Hvala vam.

Reč ima Vjerica Radeta.

Ne radi se ovde o nečemu što je pisalo u novinama, ministre, nego se radi o činjenicama.

Vi niste prvi put se sreli sa problemom nabavke udžbenika, o tome smo vam pričali više puta i ova školska godina svakako nije smela da se sačeka na isti način, da vam ovi hrvatski izdavači mešetare po školama, da nude mito, da nastavnici uzimaju mito da bi uzeli udžbenike koji ne odgovaraju našoj deci.

Vi treba da znate da četvrti razred osnovne škole, nažalost, veliki procenat dece završava, kada dođu u peti ne znaju osnovne računske radnje do 100, ne znaju tablicu množenja i ne čitaju, već sriču.

Vaši inspektori, umesto da rade ozbiljan posao kada ih pošaljete na teren, izigravaju strogoću, tamo terorišu nastavnike, a neće ozbiljno da se pozabave, eventualno da pomognu u rešavanju nekog problema.

Pominjali ste nekog ujaka ko je nekog tukao, itd. Pa, mi smo vas upozoravali kada ste donosili zakon, podneli smo amandman. Što ga niste prihvatili? Mi smo vam rekli da kojekakvi ujaci, glavonje sa džipovima, koji imaju para da okreče školu, da zahvaljujući tom zakonu i mogućnosti da budu članovi školskih odbora, da su oni zapravo gazde škola. Samo treba da nas poslušate i da prihvate neki ozbiljan amandman, pa da nemate razloga da se posle žalite.

Sve škole na internetu? Nije tačno. Nije tačno. Nisu pokrivene internetom. Možda vi njima plaćate, ili oni plaćaju mesečnu pretplatu. Tvrdim vam, obiđite škole na obodu Beograda, videćete koliko škola nema pristup internetu, a imaju taj elektronski dnevnik.

Kažete – mi mislimo da je sporo 200 škola eksperimentalno za elektronski dnevnik. Mi mislimo da ima mnogo prečih poslova. Mi znamo, a i vi znate da imamo škole koje još uvek imaju spoljne toalete, da imamo mnogo škola koje nemaju sale za fizičko, a hoćemo da se borimo da nam se deca otrgnu od droge.

Dakle, postoji mnogo toga, ministre, što može da se uradi, a zakone kad menjate, poslušajte ponekada nekoga ko je dobronameran, pre svega u odnosu na našu decu. Hvala.