Poštovani poslanici, primili ste ostavku narodnog poslanika Ivana Manojlovića na funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavku, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Ivanu Manojloviću danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Izvolite, ministre.

Samo još par rečenica.
Morate znati, usvajali smo Zakon o inspekciji ovde. Republičkih inspektora ima 27 za sve nivoe obrazovanja. Te, kad ovo nešto kažete, morate znati da su to inspektori sa lokala, koji se vrlo brzo umreže i naprave spregu s kim god hoćete. Tek kada dobijemo informaciju da tu nije posao urađen kako valja, onda izlaze republički inspektori. Jer, u obrazovanju je velika decentralizacija urađena pre svakog vremena, te očekujući da ja sve to sredim, ja uglavnom za mnogo što-šta još nemam ovlašćenja. Polako im nekim zakonima i vraća.
Ovo što kažete za toalete. Pa, rešili smo uglavnom te probleme. Za vašu informaciju, ja sam više puta izjavio – za dve godine je 870 objekata u Srbiji rađeno. Potrošeno je samo od republičkih para 11,3 milijarde dinara, i sa lokala sigurno negde blizu pet milijardi. Znači, to je jedna renesansa kada su u pitanju popravke od krovova vc-a, sala i svega o čemu pričamo. Da ste pratili taj deo koji sam već izlagao, i vi bi bar nešto pohvalili.

Hvala.
Povreda Poslovnika, reč ima Milorad Mirčić.

Reklamiram član 107.

Gospođo Gojković, ja bih zamolio da, poštujući ovaj Poslovnik, pogotovo ovu odredbu Poslovnika, opomenete bar jednom bilo kog od ministara da mora da poštuje odredbe Poslovnika kada se obraća narodnim poslanicima.

Ovde smo videli toliku privatizaciju odnosa sa poslanikom Vjericom Radetom da prosto čovek ne može da poveruje. Ministar se obraća Vjerici – ako si ti. Ona jeste Vjerica Radeta, ali je narodni poslanik i obraća se ili sa - gospođa Radeta ili sa - poslaniče Radeta.

Drugo, ministar spočitava poslaniku kako se informiše i ako se informiše iz novina, onda on nema razloga da odgovara. Ministri su tu da odgovaraju na svako pitanje, svaku primedbu, svaku opasku narodnih poslanika i moraju jednom da nauče da su oni dužni da poštuju i narodne poslanike i Narodnu skupštinu, a ne da Skupština i narodni poslanici budu u funkciji uvređene časti ili sujete pojedinih ministara.

Gospođo Gojković, vi najbolje to znate i umete da u jednom trenutku prekinete takve ministre i njihovo obraćanje. Stvarno je preterano više slušati sa kolikom arogancijom se obraćaju i koliko oni ucenjuju ovu Skupštinu govoreći - ako je to tako, onda ja ne trebam da budem ovde. Koga će da zaboli glava da li ćete biti ili nećete i dokle ćete biti? To će odlučiti većina, ali morate poštovati dostojanstvo svakog poslanika i obraćati se sa uvažavanjem svakom poslaniku.

Da li ste vi povređeni? Da li je tačna informacija, nije tačna, to je stvar rasprave, o tome moramo ovde da raspravljamo, da razuverite poslanike da nisu dobro informisani. Samo toliko. Hvala vam.

Smatram da ministar nije imao nameru da uvredi bilo kog poslanika u ovom parlamentu. On je rekao – ako je to istina, ja ne treba da budem ovde. U tom smislu, inače bih ga ja prekinula, nije mi to teško.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Ministre, pomenuli ste Zakon o inspekciji i žalite se da imate malo inspektora. Da li se sećate amandmana SRS i naše tadašnje rasprave? Ne smete nikada da se žalite na mali broj inspektora, ni vi, ni jedan drugi ministar. Zašto i dalje držite ograničen prijem ljudi u države organe, tamo gde je potrebno? Inspektora morate imati dovoljno, i ne samo inspektora prosvete. Dakle, to je problem koji morate da rešite u Vladi.

Nama ne znači ništa odgovor - imam samo 27 inspektora. Inspektori dolaze, ne znam, recimo, iz Blaca u Beograd, iz Niša u Beograd i ti inspektori, nažalost, neku vrstu kompleksa leče nad nastavnicima, kolegama koji imaju mnogo više radnog staža nego oni, ne umeju da se ponašaju i ne umeju da rade posao inspektora. Imamo informaciju da je Ministarstvo više puta o takvim stvarima obaveštavano. Da li to stigne do vas? To je opet nešto što vi morate da rešavate u samom Ministarstvu.

Kažete koliko ste škola popravili, renovirali. Ne kažemo mi da toga nije bilo, ali da li vi znate da i dalje u Srbiji postoje đaci pešaci, da i dalje u Srbiji postoje škole koje samo što se nisu srušile deci na glavu. Postoje, nažalost. Mora cela Srbija da se dovede u koliko, toliko pristojno stanje. Nemamo mi ništa protiv digitalizacije. Naprotiv, ali vi imate Vrnjačku banju, naš turistički centar, koja nije pokrivena cela internetom ili svakom mrežom mobilne telefonije, a kamoli naša sela koja su udaljena, gde ne postoje uslovi….

Zahvaljujem.

Reč ima Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodi poslanici, među predloženim zakonima koji su predmet parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja, želim posebno da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Smatram ovaj predlog zakona važnim i potrebnim, kako za rešavanje potencijalni, praktičnih problema studenata kojima 30. septembra ističe rok za završetak studija po programima po kojima su studije započeli, tako i za dodatno propisivanje pravnog okvira za buduću sveobuhvatnu reformu visokog obrazovanja.

Kažem dodatno propisivanje pravnog okvira, obzirom da je važeća zakonska regulativa donesena prošle godine, a sada usvajanjem dopuna predloženih ovim zakonom, u skladu sa uočenim nedostacima i potrebom preciziranja pojedinih zakonskih odredbi, obezbediće se celovit zakonodavni okvir kao osnov razvoja i unapređenja sistema visokog obrazovanja u Srbiji.

Nema sumnje, cilj je dobro organizovano, efikasno i kvalitetno visoko obrazovanje u skladu sa raspoloživim resursima i najboljim domaćim i inostranim praktičnim rešenjima. Zbog toga smatram da predložene izmene i dopune zakona treba razmatrati u kontekstu kontinuiranog i intenzivnog rada na pronalaženju i optimalnog i sveobuhvatnog zakonodavnog okvira reformi visokog obrazovanja. To nije ni malo lak, niti pak jednostavan zadatak, što je i razumljivo, ako se ima u vidu da danas u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, važeću akreditaciju ima 121 fakultet, pet visokih škola akademskih studija i 62 visoke škole strukovnih studija. Ukupan broj akreditovanih studijskih programa na ovim našim visokoškolskim institucijama je 2.154. Procene su da našu studensku zajednicu danas čini preko 200 hiljada studenata na svim godinama i svim nivoima studija, a od čega su oko 2/3 studenti akademskih, a 1/3 čine studenti strukovnih studija.

Dakle, jasno je da su fakulteti, visoke škole, studijski programi, studentska i celokupna akademska zajednica po zastupljenosti i po potencijalu važan resurs našeg obrazovanja, kao i ukupnog društvenog i ekonomskog razvoja naše zemlje, ali resurs koji mora da se prati, analizira, razvija i unapređuje u skladu sa najboljim iskustvima i raspoloživim mogućnostima.

Najvažniji ciljevi reforme visokog obrazovanja su unapređenje kvaliteta studija, ali i bolja povezanost visokog obrazovanja sa privredom i drugim institucijama sistema. U tom smislu, smatram da je izuzetno dobra preporuka da svaka naša visokoškolska institucija treba da ima formiran savet poslodavaca, kao neposrednu sponu privrednih subjekata sa visokim obrazovanjem. Ovo je posebno važno za akademije i visoke škole strukovnih studija, obzirom da je njihova najvažnija misija da studentima osiguraju sticanje praktičnih znanja i veština koje će im omogućiti da odmah po završetku studija uđu na tržište rada i počnu da rade u nekoj konkretnoj oblasti.

Upravo, ovo su i razlozi zbog kojih su i strukovne studije posebno cenjene i popularne u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. Na primer, u Nemačkoj i Austriji, stručnjaci po završetku strukovnih studija lakše se zapošljavaju. Za ove stručnjake poslodavci se češće odlučuju, jer oni su ti koji su odškolovani da se odmah mogu uključiti u posao neke fabrike, kompanije, privrednog društva, institucije i slično. Zašto? Zato što su ovi stručnjaci kroz studije stekli potrebna praktična znanja. U njihovom školovanju učestvovali su i profesori direktno iz prakse i oni sa velikim iskustvom iz biznisa. Uz to, visoke strukovne škole tamo sarađuju sa velikim brojem lokalnih i stranih kompanija, čime pomažu studentima u pronalaženju mesta za rad i praksu, a ta mesta kasnije najčešće budu i njihovo stalno zaposlenje.

Polazeći od ovoga, smatram da će se i kod nas sa formiranjem saveta poslodavaca na našim visokoškolskim institucijama značajno unaprediti veza visokog obrazovanja sa privredom i drugim institucijama sistema. Smatram da je to izuzetno važno, jer naši studenti moraju dobiti i nove i veće mogućnosti za sticanje praktičnih znanja i radnog iskustva, a nakon završetka studija i mnogo veće šanse za zaposlenje u struci.

Pored navedenih važan cilj ovog predloga zakona je i da se raznim merama podrške fakulteti i visoke škole dodatno stimulišu za veću otvorenost, za mobilnost studenata i rad na privlačenju stranih studenata. U tom smislu, predlog je da se značajno skrate i pojednostave procedure za odobravanje studijskih programa na stranim jezicima ili jezicima nacionalnih manjina. Predlog je i da studenti koji učestvuju u programima međunarodne mobilnosti mogu da prenose ESPB bodove između različitih studijskih programa.

Inače, smatram da je politika privlačenja stranih studenata izuzetno važna, kako zbog mobilnosti studenata, tako i zbog internacionalizacije domaćeg visokog obrazovanja, ali i velikih mogućnosti da se i na ovaj način podstakne i pomogne društveni i ekonomski razvoj.

Ono što je posebno važno kada govorimo o stranim studentima, to je da su oni kod nas svakako dobro došli. Između ostalog i zbog činjenice da godinama unazad imamo veći broj raspoloživih akreditovanih studijskih mesta, od broja novoupisanih studenata. Dakle, nakon završenog upisa, nove generacije studenata, značajan broj mesta na akreditovanim studijskim programima, ostaje nepopunjen. Razloga je više. Tu su i novoformirani fakulteti i visoke škole, ali i negativni demografski trendovi koji se posebno osećaju u obrazovanju. Da je to tako jasno govore podaci da iz godine u godinu sve manje novorođene dece i sve manje novoupisanih studenata.

Polazeći od ovog, ali imajući u vidu i pojedine druge pokazatelje, stanja potencijala i mogućnosti visokog obrazovanja u Srbiji, smatram da je izuzetno dobro, što je Ministarstvo prosvete pokrenulo nov projekat pod nazivom – studiraj u Srbiji, sa ciljem vraćanja stranih studenata na naše univerzitete. Kažem, vraćanje stranih studenata iz razloga što je nekada na našim univerzitetima bilo mnogo studenata, stranih državljana iz mnogih zemalja sveta i sa različitih kontinenata.

Podaci kažu da je krajem osamdesetih godina na univerzitetima u Srbiji studiralo oko 20.000 stranih studenata. Tada su naši fakulteti i naši univerziteti bili na dobrom glasu i prepoznati kao institucije koje školuju vrhunske stručnjake. Ova dobra praksa, nažalost, prekinuta je devedesetih godina zbog poznatih političkih dešavanja, vezanih za raspad naše bivše državne zajednice.

Posle 2000. godine, bilo je više pokušaja da se strani studenti u značajnijem broju vrate na naše univerzitete, ali rezultati su bili skromni. Tako na primer, 2005. godine, na Beogradskom univerzitetu bilo je svega 184 strana studenta. Danas na svim našim visoko školskim institucijama, opet prema podacima Ministarstva prosvete ima ih 1470, više nego 2005. godine, ali daleko od toga da smo zadovoljnim ovim brojem i ovaj broj smatramo minornim.

Zbog toga sam i rekla da smatram da je izuzetno dobro što je ministarstvo pokrenulo projekat – studiraj u Srbiji, verujem da ćete imati podršku i neophodnu logistiku i drugih ministarstva i Vlade u celini, kako bi se stranim studentima, pored kvalitetnih studija, ponudili i dobri smeštajni, boravišni uslovi, pojednostavljene procedure za dobijanje boravišnih viza, ali i lakše rešavanje drugih administrativnih pitanja.

Nadam se da ćete uspeti u svom planu da ovaj projekat u potpunosti zaživi, školske 2019, 2020. godine, i da će naši fakulteti i naši univerziteti ponovo biti atraktivni za strane studente.

Želim samo da kratko pomenem, smatram da je vredan i pomena i pažnje, predlog ovog zakona, a to je da se pravno urede pitanja vezana za izbor lektora srpskog jezika na visoko školskim institucijama u inostranstvu. Ovo je izuzetno važno, jer sam cilj govori dovoljno o tome, a cilj je da srpski jezik na ovim institucijama opstane i da se predstavlja na pravi profesionalan i odgovoran način.

I, na samom kraju, želim da kažem da ja, kao i sve moje kolege iz poslaničke grupe SPS, podržavamo predlog da se našim, pod navodnicima, starim studentima produži rok za završetak studija, uvereni da im na ovaj način pomažemo i ohrabrujemo sve njih da učine i dodatan napor i da završe studije na ličnu korist i na korist naše zajednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Šarčević.

Više zbog koleginice Snežane, a i zbog javnosti da kažemo da je posao da vratimo veliki broj studenata jako velik posao, mora se krenuti od početka. Čak je broj dolazio do 30.000 svojevremeno. Ali, osim interesovanja ambasadora i ljudi iz tih zemalja koji dolaze sada u Srbiju, koji su studirali ovde i koji su naši lični ambasadori u tim zemljama, oni vide razliku između onog šta njihova deca sada dobijaju od drugih stranih univerziteta koji dolaze u njihove zemlje, u korist naših.
Mi sada na nivou Vlade radimo mnogo na povećanju infrastrukture. Biću u prilici da obavestim parlament kada dođemo na tu temu, a to je potreba da se povećaju kapaciteti mnogih naših fakulteta, ne samo Beogradskog univerziteta, nego i Niškog, Novosadskog i Kragujevačkog. U tom delu je urađen katalog zahvaljujući Tempus kancelariji, podeljen u preko 56 zemalja. Uključili su se ljudi iz Ministarstva spoljnih poslova, MUP-a. Tu je bilo potrebno rešiti i boravak i status i vize i niz drugih detalja, ali i gradnju studentskog smeštaja. Tako da tu imamo i određene investicione fondove i to je jedan ozbiljan, ogroman posao koji je započet i mislim da ćemo finiširati kroz projekat Sremskih Karlovaca.
Za Sremske Karlovce se već formirala grupa. Vlada je donela odluku da to budu tri ministarstva, kultura, obrazovanje i turizam i tu ćemo ovih dana imati priliku da krenemo da radim zakon novi o Sremskim Karlovcima. Stari zakon je iz 1991. godine, ne postoji komponenta o kulturi. Ovde nam je partner Srpska pravoslavna crkva koja ima većinski deo onog istorijskog prostora, a onda ide projektovanje novog kampusa, smeštajnih kapaciteta i za sada je program na engleskom negde oko 24 studijskih programa raznih i to je nešto što nije ni beogradsko, ni novosadsko nego naduniverzitet koji će ličiti na poznate svetske univerzitete.
Tako da mislim da tim Ministarstva prosvete, zajedno sa drugim ministarstvima i Vladom na ovome jako mnogo polaže i jako mnogo se radi. Ostvarujemo kontakte sa mnogim ljudima u raznim zemljama, naročito smo obnovili odnose sa Grcima, sa Kinezima imamo odlične odnose, sa Rusima intenzivno pričamo u toku oktobra na tu temu, sa Turcima smo već postigli određene dogovore. Takođe, regije zapadne i severne Afrike, Bliskog istoka su sledeće regije sa kojima mi intenzivno razgovaramo. Hvala.