Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Imate minut i 29. izvolite.

Hvala.

U prvom delu rasprave moje izlaganje ministar Đorđević nije komentarisao. Dosta kasnije je rekao da sam nastupio kao portparol Fisklanog saveta, nisam dobio tada priliku na repliku iako sam je tražio, ali evo sada ću iskoristiti. Fiskalni savet je savetodavno telo Vlade. Ova Skupština ga je izabrala ne tako davno, ova skupštinska većina ga je birala i ona podržava Vladu. Ako smatra da Fiskalni savet pogrešno savetuje neka promeni savetnike.

Nije u ovoj raspravi koju vodimo drugi dan, poenta u tome da li matematičko pravilo koje Fiskalni savet predlaže za usklađivanje penzije je izdašnije od Vlade i Vladinih procena. Ovde je reč o predvidivosti, o postojanju unapred poznatih i postojanih pravila kojih se pravna država dosledno i neselektivno pridržava. Propišite izdašnije pravilo, onoliko izdašno koliko možete da budete izdašni. Daću kada ja procenim – to nije pravilo, to je milost.

Ovde je reč o tome da se mora razvejati jedna zabluda koja se svesno plasira. Poštovani penzioneri, vlast vam ne daje penzije, to nije novac vlasti, to je vaš novac koji ste tokom radnog veka po sili zakona štedeli kod države, dali ga državi na upravljanje. Vlast njime upravlja, ne može da vam ga da, može samo da ga proneveri i da ga vrati, kako ga je uzimala u prethodne četiri godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre, gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti u načelu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ću ostaviti da o tome govorim kroz amandmane.

Važećim Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. godine urađeno je usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti, ali kao što to obično i biva, u toku primene ovog zakona uočena je potreba za konkretnim definisanjem pojedinih odredbi ovih zakona koji se odnose na rad i izbor organa visoko školske ustanove, kako bi se prevazišle nejasnoće nastale u prelaznom periodu u kojem su visoko školske ustanove usaglašavale svoja podzakonska akta.

Konkretno, problem koji treba da reši ovaj zakon je problem funkcionisanja organa upravljanja i organa poslovanja visokoškolskih ustanova. Da budem još jasniji, Zakon o visokom obrazovanju usvojen je 2017. godine, a stupio je na snagu tek 7. oktobra 2017. godine, u prelaznim odredbama je omogućio da svi izabrani organi završe svoj mandat prema propisima po kojima su i izabrani.

Pojedine visokoškolske ustanove zloupotrebili su period stupanja na snagu ovog zakona, znači 7. oktobra 2017. godine, i izabrale su nove organe u skladu sa starim zakonom iz 2005. godine, čime su odložile primenu ovog zakona na još tri godine. Ovakvim ponašanjem se pretilo da se ugrozi ugled visokoškolskih ustanova, što su aktuelni događaji i potvrdili, pa i pored upozorenja resornog ministra o neakademskom ponašanju određenog broja predstavnika organa poslovođenja visokoškolskih ustanova, znači rektora i dekana, koji su se pod krovom autonomije univerziteta krili od sukoba interesa i odbijali preporuke Agencije za borbu protiv korupcije, urušili ugled svog univerziteta i pripadajućih fakulteta.

U članu 8. Predloga zakona, koji se menja i dopunjuje članom 64, organ poslovođenja se bira tajnim glasanjem, čime se mogućnost trgovine uticajem na članove saveta svede na minimum. Na taj način ova materija je uređenja na isti način za sve visokoškolske ustanove u Srbiji.

Članom 16. Predloga zakona, propisan je rok da visokoškolske ustanove u kojima su organi izabrani po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005. godine, a mandat im je istekao 1. juna 2009. godine, pokrio proceduru za izbor novih organa visokoškolskih ustanova i to tako što se pokreće procedura za izbor, najkasnije u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Što se tiče člana 6. Predloga zakona, a odnosi se na član 44. Univerzitet u Beogradu se proglašava visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja, jer se visoko rangira na svetskim rang listama univerziteta, tzv. Šangajske liste, ali nepravedno bi bilo da ne pomenemo da pored Beogradskog univerziteta koji u fizici od 151 do 200 mesta, u matematici od 201 do 300 meta, zatim u hemiji, biologiji, poljoprivredi, veterini, prehrambenoj tehnologiji, osim u beogradskom, u najnovijem rangiranju, našli su se i drugi naši univerziteti.

Univerzitet u Nišu je u grupi od 401 do 500 najboljih u hemijskom inženjerstvu i matematici, Univerzitet u Novom Sadu, između 101 i 150 mesta u oblasti prehrambene tehnologije i Univerzitet u Kragujevcu, između 401 i 500 mesta u oblasti matematike.

Ovo posebno podvlačim, jer ovako određivanje Univerziteta u Beogradu je deklarativnog karaktera i iz njega ne proizilazi nikakav poseban status, u odnosu na druge visokoškolske ustanove. Hvala.

Hvala.
Reč ima Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Gospodo ministri, koleginice i kolege, ne mogu čudom da se načudim ceo dan. Svi oni koji su nam zadnjih petnaestak godina uskratili pravo na život, a ne na primanja i na penzije, danas postavljaju nekakva pitanja. Čudim se.

Pričaju o stečenim pravima, pričaju o tome kako je neko nekome nešto uzeo. Ne. Na moju veliku radost, SNS i predsednik Aleksandar Vučić, vode odgovornu politiku, pre svega ekonomsku politiku, politiku koja misli na budućnost, koja razmišlja o budućnosti, kao što i gospodin ministar prosvete misli o mladima i misli o budućnosti.

Mi kao organizacija, mi kao stranka, mislimo o budućnosti Srbije. Mislimo o tome da će i sutra neko morati da primi penziju, misli da će i sutra neko morati da primi platu.

Na žalost, oni koji su 2000. godine sve rasprodali i dali u bescenje, hvale se ovde kako su povećavali penzije 10, 12, 13% da, ali šta nam je ostalo od industrije? Da li postoji jedno jedino preduzeće koje je funkcionisalo do 2000. godine? Gde su ti veliki sistemi? Liju malopre krokodilske suze oko PKB. Hvala Bogu da smo prodali PKB, da smo dali nekome da radi, da stvara. Vi ste znali samo da uništite, da rasprodate i da sad žalite za nekim vremenom i da tražite da se nešto vrati. Šta da se vrati? Šta nam nudite? Šta ste nam nudili? Imali smo obećanja. Da, te 2000. godine bila su obećanja, 500 evra su čekali na mađarskoj granici. Samo da padne taj bezdušni režim i sve će biti dobro. Na žalost, pali smo mi, pali smo na kolena.

Srpska napredna stranka sve to lagano vraća. Ne možemo da vratimo sve, ne možemo da vratimo uništeni Magnohrom, ne, pa rasprodat je, rasparčan, isečene su visoke peći i prodate na Kosovu i Metohiji na žalost, jer tamo još uvek postoji rudnik koji je nekada bio u vlasništvu Magnohroma i koji vadi tu rudu magnezit i tamo se rade te ter-opeke. Kako je to otputovalo – ne znam, ali znam da u vreme te bezdušne privatizacije, šta je sa 400 hiljada otpuštenih ljudi? Šta je sa onih četiri hiljade u Kraljevu u Magnohroma, sa dve i po hiljade u Fabrici vagona? Šta je sa svim onim preduzećima trgovinskim, velikim koji su u staroj Jugoslaviji postojali, „Stoteks“, „Trgopromet“, „Gvožđara“, i vi mi nešto pričate.

Penzioneri su trpeli i hvala im, istrpeli su. Svi naši stari znali su da i oni, odričući se jednog dela svoje penzije ove četiri godine, stvaraju za budućnost da se staraju o svojim unucima, da misle na njih. Mi otvaramo fabrike, a neko reče – da, pletu se žice. Pletu se žice, vi niste otvorili ništa, vi ste sve zatvorili. Neka se pletu žice, stvaraćemo i mlade informatičare, mlade inženjere. Meni će najveća želja biti i zadovoljstvo da otvorimo neke proizvodne pogone gde će raditi stotinak elektroinženjera

Ali, ono što mi posebno daje za pravo da sam i ja u pravu, je upravo pogon fabrike „Leoni“ koji se otvara u Kraljevu i užurbano se radi na pripremi radova za izgradnju te fabrike. Iako će oni za godinu dana krenuti da rade, oni su već sada raspisali konkurs za 20 diplomiranih elektro i mašinskih inženjera koji će raditi, koji će ići na obuke, koji će upoznavati te mlade ljude koji budu krenuli sutra da rade sa procesom proizvodnje. Opet će tu neko biti pametan i reći će – da, šta ima elektroinženjer sa pletenjem žice, apostrofiram ono što su drugi rekli? Pa, i taj elektroinženjer da bi preneo nekom znanje, mora da nauči proces proizvodnje i mora da zna sve ono što se dešava u procesu proizvodnje.

Penzionerima hvala, a mi ćemo i dalje raditi i stvarati, i napravićemo neku novu dobru Srbiju. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama su predlozi zakona koji svakako utiču na poboljšanje standarda građana, pre svega penzionera, ali i zakoni koji se odnose na dalji ekonomski razvitak Republike Srbije, na povećanu trgovinsku razmenu, na sporazume o socijalnom osiguranju između Srbije i Narodne Republike Kine.

Takođe, na dnevnom redu su i zakoni koji doprinose daljem unapređenju obrazovanja kroz produžavanje mogućnosti roka studentima koji nisu završili studije po starom programu, a njih je otprilike četiri hiljade. Moram da kažem da je u sferi obrazovanja izvršene korenite promene, da su izvršene korenite promene pre svega kada se tiče pitanja dualnog obrazovanja.

Ono na čemu posebno želim da vam čestitam, gospodine ministre, je vraćanje procesa vaspitanja u vaspitno obrazovni proces i stavljanje akcenta da su obrazovne ustanove, sem obrazovanja, i te kako i vaspitne ustanove umrežene i u partnerstvu sa roditeljima, ali i sa drugim institucijama na lokalnom nivou.

Ono na šta hoću da se vratim i što želim da stavim u fokus svog izlaganja jesu izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Neverovatno je da smo danas od pojedinih poslanika žutog preduzeća u različitim pojavnim oblicima čuli različite kritike tobož na ovaj zakon. Ja moram, radi građana Srbije, da podsetim da su oni 2012. godine doveli Republiku Srbiju, budžet Republike Srbije, a samim tim i sve građane i penzionere pred finansijski kolaps. Oni iza sebe nisu ostavili sredstva kojima je bilo moguće uopšte dalje isplaćivati penzije. Oni su ti koji su otpustili 400 hiljada radnika. Oni su ti koji su ugrozili osnovno ljudsko pravo građana Srbije, a to je pravo na rad, ali i pravo na obaveznu zdravstvenu zaštitu, jer kroz neuplaćene poreze i doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu radnici nisu imali mogućnosti na lečenje.

Oni su ti koji su iza sebe ostavili 30 hiljada pravno nevidljivih lica, uglavnom Roma. Oni su ti, odnosno Đilas je taj koji je izvršio najveći transport Roma iz Beograda, stavljajući ih u autobuse i raseljavajući ih prema jugu Srbije, navodno zato što nisu imali boravište. Oni su ti koji su četiri puta 2008. godine, zarad jeftinih političkih poena, četiri puta povećavali penzije, i to zamislite kako, poštovani građani, na ime zaduživanjem, i to uzimanjem komercijalnih kredita po najvećim mogućim kamatnim stopama do 12%. Ko je to morao da vraća? Naravno, građani, svi građani Republike Srbije i naravno penzioneri. Oni su ti koji su iza sebe ostavili dvocifrenu inflaciju, inflaciju od 12,9%. Oni su ti koji su iza sebe ostavili 25,9% nezaposlenih lica.

Za razliku od njih, odgovornom politikom Srpske napredne stranke, njenog predsednika Aleksandra Vučića, odgovornom fiskalnom politikom, odgovornom ekonomskom politikom došli smo danas u situaciju takvu da je suficit u budžetu Republike Srbije, da je budžet Republike Srbije u zadnjih tri godine u suficitu, da je inflacija u granicama evropskih zemalja, odnosno oko 2%, da je nezaposlenost najmanja u poslednjih 20 godina, odnosno da je nezaposlenost smanjena na 11,9%.

Naravno da su penzioneri podneli veliki teret mera fiskalne konsolidacije i na tome im je Srpska napredna stranka zahvalna i naravno da ovaj ekonomski napredak zemlje treba da osete penzioneri. I oni će svi to osetiti već uz svoj isplaćeni oktobarski ček. Penzije će se i dalje uvećavati, jer je jedini način da se postigne održivost penzijskog i invalidskog osiguranja upravo unapređenje ekonomije i upravo napredak u ekonomskom pogledu Republike Srbije, a to iz godine u godinu se upravo dešava.

Želim da istaknem da će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati sve navedene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović. Izvolite.

Poštovana predsednice, gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, pokušaću u nekoliko minuta, koliko mi vreme dozvoljava, da pokušam da građanima prevashodno koji prate ovu sednicu rezimiram i ogulim suštinu o čemu se zapravo ovde radi, kao što su moje kolege danas tokom diskusije pokušale da skrenu pažnju na nekoliko stvari.

Prvo, kada građani čuju da iz Skupštine dolaze vesti da se ukida formula za usklađivanje penzija, pa čitamo referate ministra od nekoliko sati koje ne ume posle da interpretira u jasan odgovor, ne nama nego građanima, oni mogu da misle da je to neki drugačiji način normiranja nečega što bi trebalo da bude zakonska materija, a zapravo znači nešto potpuno sledeće.

Građani vrlo dobro znaju, posebno naši penzioneri, da su se do sada u državi Srbiji, koja god da je vlast bila u prethodnom periodu, penzije usklađivale u odnosu na inflaciju, na rast cena, na privredni rast, a da danas Srpska napredna stranka izbacuje iz zakona to da će se zakonski usklađivati u odnosu na šta, nego govori do nekakve apstraktne norme koja se zove finansijska održivost penzijsko-invalidskog fonda, Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje.

Šta to zapravo znači? Znači da ovim, ogoljeno, vlast Srpske napredne stranke kaže da je volja jedne stranke i jednog čoveka važnija od zakona i da će penzije i iznos penzija zavisiti od volje, od milosti jednog čoveka, a ne od onoga na šta ih zakon obavezuje. Ako mi prihvatimo da ovde budemo saučesnici, vrlo dobro morate da znate, narodni poslanici, kolege i poslanici vlasti, da ćete glasanjem „za“ ovako nešto glasati protiv vladavine prava, protiv vladavine zakona, protiv toga da penzioneri koji su čitav svoj radni vek proveli kao odgovorni radnici, radili na svom poslu i koji su, uplaćujući svakog meseca doprinose za sopstvenu penziju, očekivali da kada odu u starost, da umesto da tu starost provedu na način koji je dostojan čoveka, oni gledaju šta će jedan čovek i šta će jedna stranka odrediti i kolika će njima biti penzija. Ovo ne sme i ne može da bude zemlja u kojoj će visinu penzije bilo kog penzionera određivati jedna stranka, trenutna i aktuelna Vlada, a ne zakon. O tome se ovde radi.

Da ovo nije samo nešto što vam govorim ja ili moje kolege danas koje su na ovo ukazivale, kolega Božović, koleginica Aleksandra Jerkov, ja ću da vas podsetim upravo na ono što govore ministri, što govori bivši premijer a danas predsednik Srbije. Žao mi je što tu nije ministar doktor Mali, koji je pokazao dve neverovatne stvari pre nekoliko dana, kada je rekao, citiram, zato što ovako nešto stvarno nisam u stanju da izmislim – „nemaju šta građani da brinu, jer Vlada ne donosi političke odluke, povećavaće se penzije i više, ako rezultati to ostvaruju“. Na to što ministar u Vladi ne zna da Vlada donosi političke odluke, nego misli da donosi ekonomske neću ni da se obazirem, ali na to što je diskreciono i to što su te apstraktne norme – kada finansijski rezultati to omogućavaju, povećavaće se penzije. Ko to odlučuje? Ko određuje da li su se ostvarili finansijski rezultati i da li to znači ako se ne ostvare predviđeni finansijski rezultati da će se penzije možda i umanjivati?

Ponavljam, ovo ne sme da bude zemlja gde će umesto zakona da se odluke donose na osnovu toga što jedna stranka i jedan čovek, predsednik Srbije u ovom trenutku, tako nešto određuje. Predsednik danas penzionerima kaže – hvala vam, penzioneri, ja ću svima njima da pišem po pismo. Izvinite, molim vas, to je rekao da će učiniti kao predsednik Srpske napredne stranke. Postavljam pitanje predsedniku Srpske napredne stranke – odakle Srpskoj naprednoj stranci podaci o svim penzionerima u Srbiji, pod jedan? Pod dva, predsednik Srbije nema šta da se zahvaljuje penzionerima jer ih niko nije pitao da im se otme nešto što je njihova imovina, zašta su radili celog svog života, nego je njegov posao, odnosno posao Vlade i njegove većine, da te penzije građanima vrati. Dolazimo do druge stvari gde se umesto odgovorne socijalne politike uvodi nešto što se zove uvećanje novčanog davanja u penziju, što predstavlja potpuno ogoljeni marketinško-predizborni trik da će Srpska napredna stranka u nekom trenutku da kaže – e, sad su se ostvarili rezultati, baš super, pred izbore, pa ćete dobiti uvećanje, umesto da vodite odgovornu socijalnu politiku, jer penzija nije milostinja, penzija je nešto što su ljudi zaradili. Penzije nisu novac Vlade, nego novac građana koji vi raspoređujete.

Na kraju, ono što je važno i ono što mislim da je suština, ministre, ja vas molim za odgovor, građani ovo slušaju. Možete li tačno da nam kažete gde tačno u predlozima izmena i zakona, u kom tačno članu, u kom tačno stavu stoji kada ćete građanima da vratite iznos penzija koji su oni trpeli prilikom ovog smanjenja? Kada ćete vratiti otete penzije, u kom roku i iz kojih sredstava?