Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, set predloga zakona o izmenama i dopunama koji se nalaze ispred nas podsećaju nas na vreme u kome živimo, na izazove koji su pred nama, na teret koji smo uspeli da savladamo zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, njegovoj težnji da nam izgradi stabilno društvo u kome bolje živimo.
Sprovedene su mere štednje uz velike napore građana i penzionera koje će prestati da važe 30. septembra 2018. godine Zakonom o privremenom uređivanju načinu isplata penzija što će i dovesti do povećanja penzija. Osnovni cilj reforme penzijskog i invalidskog osiguranja koji se sprovodi od 2002. godine u više faza, 2003, 2005, 2010. i 2014. godine imao je za cilj da stvori uslove za dugoročnu, ekonomsku održivost penzijskog sistema, pravnu sigurnost i bolji socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.
Merama reforme podignuta je starostna granica za odlazak u starosnu penziju za oba pola na 65 godina starosti za muškarce, odnosno postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina za šest meseci godišnje. Pooštreni su i uslovi za sticanje i ostvarivanje prava na invalidsku penziju, uvedena je prevremena starosna penzija sa trajnim umanjenjem penzija, pooštreni uslovi za porodičnu penziju. Zakon o izmenama i dopunama koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine dao je veoma pozitivne rezultate koji su omogućili dalje planiranje izmene i dopune zakona da bi se otklonili negativni efekti pomenutog zakona za pojedine korisnike penzija. Izdvajajući predložene izmene i dopune navešću neke od članova koji su doveli do naročite promene u obračunu penzija.
U fondu PIO preko jedne trećine lica koja se odlučuju za samostalno uplaćeni doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ti isti doprinosi nisu redovno plaćani. Izmenom ove odredbe svojstvo osiguranika ne prestaje ako dospeli doprinos ne plati u roku od šest meseci po dospelosti, a najranije sa danom kada su doprinos plaćali, što je u skladu sa načelom pravne sigurnosti i efikasnosti.
Izmenjen je i član 4. kojim se menja odredba da bi se zaštitili zaposleni koji rade najteže poslove a kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem 12/18. Tim licima se starosna granica snižava do 50 godina, a ako se u trenutku prestanka radnog odnosa radili na tim radnim mestima i ako su na istim proveli najmanje dve trećine radnog vremena.
Takođe, otkloniće se i veliki problem donošenja privremenih rešenja zbog nedostataka podataka o prosečnoj zaradi za godinu kojom se ostvaruje pravo na penziju. Prevazilazi se određivanje godišnjeg ličnog koeficijenta za tu godinu tako da se ne čeka kraj kalendarska godina. Takođe, oročava se privremenost rešenja na maksimalno tri godine za ranije doneta privremena rešenja. Jedna od novina koja će biti sadržana u članu 7. i 42. jeste da se menja i da se ispravi nepravda prema licima kojima u matičnoj evidenciji nisu utvrđeni podaci o zaradama. Naime, umesto prosečne republičke zarade, odnosno minimalne zarade uzima se prosečni godišnji lični koeficijent koji se utvrđuje prema zaradama koje su postojale u matičnoj evidenciji Republičkog fonda PIO za svakog osiguranika posebno i na taj način bi se makar donekle ispravila nepravda. Naročito se odnosi na osiguranike sa područja Kosova i Metohije kao bivša profesionalna vojna lica.
Odredbama se predlaže i promena načina obračuna tzv. penala za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem a koji ostvaruju pravo na prevremenu starosnu penziju u smanjivanju visina penzija.
Pošto se ovim osiguranicima starosna granica za starosnu penziju snižava u zavisnosti od stepena uvećanja staža osiguranja, predlog je da se penali za osiguranike računaju u odnosu na tu sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom umesto kao do sada i u odnosu na opštu starosnu granicu od 65 godina života, tako da ukoliko je osiguranik radio 30 godina na poslovima 12/14, znači, beneficirani radni staž, ima uslove za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, a istovremeno ima 56 godina života, umanjenje bi se računalo u odnosu na sniženu starosnu granicu, a to je 62 godine života.
Znači, sve ove novine koje sam navela jednim delom iz ovog zakona koje predviđaju svoje dopune o PIO obezbediće veću pravnu sigurnost korisnika penzija i dovesti do broja smanjenja privremenih rešenja i ukidanje Zakona o privremenom uređivanju isplate penzija, što je rezultat pozitivnih, ekonomskih kretanja i pozitivne efektive na one koji su podneli najviši teret našeg društva, znači, podneli teret štednje, to su naši penzioneri. Zato pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO, kao i Zakon o visokom obrazovanju, koji će, takođe, doprineti da naši studenti koji su započeli studije završe u zakonskom roku. Zahvaljujem.
