Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo na dnevnom redu vrlo aktuelne teme koje su od petka ovde i pokušaja određenih političkih grupacija, pošto više ne znamo da li su to stranke ili pojedinci koji podržavaju određene centre moći, da li finansijske ili neke medijske, kao što je na primer gospodin Đilas, jer on je stožer medijske slike Srbije u kojoj želi da se promoviše u inostranstvu kako ovde vlada određena vrsta nedemokratije, čak i kada su u pitanju penzije.
Kada su u pitanju penzije, moramo da kažemo da usklađivanje penzija je jedan od najvažnijih zadataka svake Vlade Srbije, svake zemlje i kada pričamo o tome da je vlast do 5. oktobra isplatila svih 12 penzija koje je dugovala, onda se postavlja pitanje - u odnosu na šta je gledala usklađivanje, kada je devizni kurs u to vreme bio 60 dinara za jedan evro, a usklađivao se na plate i penzije koje su bile tri evra, odnosno onaj deo koji se odnosi na vreme Srbije u okviru Jugoslavije kada je prolazila kroz najteže ekonomske trenutke.
Kada postavljamo takva pitanja, onda možemo da postavimo pitanje - zašto se nisu vraćale penzije od nivoa i vremena Ante Markovića, kada su bile 1000 maraka, odnosno 500 evra, ako ćemo da računamo po današnjem kursu? Znači, politička platforma određenih stranaka u to vreme je bila da se smire sve tenzije koje su vladale 2000. godine i da se počne jedna nova politika Srbije u kojoj je u stvari 5. oktobar predstavljao trenutak izgubljenih nadanja koja su građani Srbije u to vreme imali.
Sigurno da nisu glasali za promene u kojima su opravdavali pljačkaške privatizacije i oduzimanje radnih mesta i zatvaranje fabrika. Sigurno da nisu glasali za platforme koje su danas na političkoj sceni, da se fizički napadaju žene, da upadaju u kuće političkih neistomišljenika, kao što to imamo u Šapcu, sigurno da nemamo maltretiranja žena, pogotovo koje imaju određena svoja mišljenja, koje podržavaju sadašnje političke stranke, ne samo SNS, nego sve stranke koje podržavaju politiku Aleksandra Vučića.
Ono za šta mi danas treba da kažemo to je – hvala penzionerima što su dali poverenje i Aleksandru Vučiću i SNS i koalicionim partnerima da sprovedu ekonomske reforme, da podnesu žrtve koje su penzioneri najviše podneli i da danas imaju šansu da donošenjem ovog zakona sve to bude vraćeno u tom delu. Kada je u pitanju zahvalnost da se nađe i kroz onaj mesečni ček koji će primiti veću penziju nego što je to bilo 2014. godine.
Da bi istina bila i da bi zaista penzioneri znali o čemu danas pričamo, a ne da slušaju neke laži i prevare, PIO se u svakoj državi finansira iz poreza i doprinosa ljudi koji rade. S obzirom da su oni do 2012. godine zatvorili 400 hiljada radnih mesta, normalno je da nisu imali odakle da isplate plate i penzije, pa su iz budžeta davali 48,2% para svih građana Srbije da bi isplatili plate i penzije. Pa, kad su došli do toga da su preko 200 kreditnih linija otvorili, uzimali kredite po 8% mesečno, stopi zaduživanja, onda su došli do toga da su pojeli supstancu i uopšte novac iz budžeta Srbije i nisu mogli da isplate penzije i zbog tog ekonomskog kolapsa je došlo do toga da su i svetske finansijske organizacije rekle – ljudi, vi ste na ivici propasti. To je priznao na kraju krajeva, u decembru mesecu 2013. godine, sa početkom 2014. godine i taj Đilas.
Prema tome, ono što danas treba da kažemo, to je da su ekonomske reforme sprovede od 2014. godine zahvaljujući političkom uticaju Aleksandra Vučića, a to je na osnovu podrške građana koju su mu dali na izborima te godine. I SNS je zaista sledila tu političku platformu promena. Te ekonomske reforme nisu bile nimalo lake, pogotovo što su zakoni koji su doneseni ovde trebali da se sprovedu u praksi i stručna javnost koja je dala svoje mišljenje kako sprovesti te reforme, podrazumevala je žrtvu ne samo državnih službenika smanjenje plata, već određeni stepen smanjenja penzija.
Kada je sve urađeno, kada su svi troškovi smanjeni u budžetu Srbije, kada su prodana sva osnovna sredstva koja su trošila, kao što su automobili, kada su smanjena davanja koja se daju po osnovu dnevnica, kada su dnevnice smanjene na 15 evra za zaposlene koji imaju određene svoje poslovne aktivnosti, kada su prodati sva sredstva Vlade Srbije koja nisu bila u korišćenju a pravila su velike troškove, tek onda se poseglo za time da određene reforme moraju da se sprovedu kada su u pitanju penziona davanja iz Fonda. To je ono što je pokazalo da je svega 39% penzionera, znači 670.000 penzionera je smanjena penzija iznad 25.000, u odnosu 10%.
Znači, šta smo dobili kao rezultat svega toga? U međuvremenu je konsolidovan finansijski sistem Srbije, budžet Republike Srbije je racionalizovan u tom delu da može da funkcioniše na održiv način. Šta to znači? Koliko prihodujete, da toliko možete i da rashodujete. Svaki penzioni sistem, usklađivanje penzija i povećanje penzije na onom čeku svakog penzionera vrši se na osnovu ekonomske situacije jedne zemlje. Jesu penzije osnovno pravo koje je nepovredivo kada je u pitanju davanje od strane države, ali visina penzija je upravo na osnovu mogućnosti svake zemlje. Najrazvijenije evropske zemlje danas usklađuju penzije na osnovu cena na malo i zarada. S obzirom da su u EU nastupile određene okolnosti ekonomske krize, zarade se smanjuju, tako da su mnogo države izbegle usklađivanje penzije u odnosu na zarade, jer tog usklađivanja ne bi bilo. Uglavnom se usklađuju u odnosu na cene na malo i u odnosu na stopu rasta.
Tako je od 2008. godine usklađivanje vanredno koje su imali gospoda koja nam sada drže pridike o tome kako treba isplaćivati penzije, imali kurs evra od 84 do 120 dinara, a penzije su isplaćivali i usklađivali prema koalicionim sporazumima i prema političkim željama za dobijanje glasova na izborima. Pa su imali usklađivanja prema zakonu, taj famozni član 80. koji kaže – u aprilu mesecu u odnosu cena na malo, koje su bile mnogo veće nego što je usklađivanje bilo i imali smo u oktobru mesecu u odnosu na rast koji je iznad 4%. To je taj član na koji danas imamo velike kritike, jer oni tada nisu ni prognozirali uopšte da može država da postigne rast od 4%.
Onda su dali povećanje od 6,97% 2008. godine, pa su dali 4,13% u oktobru mesecu, a vanredno povećanje na sve to su dali još 10%. Naravno da to u onom čeku u dinarskom iznosu izgleda mnogo, ali kada pogledate kako se Narodna banka tada odnosila pri 10% inflaciji i prema šticovanju kursa od 84 na 120, suštinski, oni su varali penzionere, jer u nominalnom iznosu i snazi onoj ekonomskoj tih penzija, penzioneri nisu ništa više dobili.
Tako da je posle toga taj član 80. dostigao do toga da je davanje penzija iz budžeta, u odnosu na rast BDP-a, iznosi 13,4%, što je urušilo kompletno budžetsko finansiranje svih građana Srbije. To je ono o čemu mi danas pričamo.
Znači, SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem je uspostavila stabilno finansiranje penzija u budućnosti. Ne, da dolazi do toga da se brinemo za budućnost naše dece i da se na određeni način zadužujemo kreditnim linijama za isplatu penzija, nego jednostavno obezbedimo prihode na osnovu kojih stabilno imamo finansiranje. Danas se iz PIO Fond daje 28% iz budžeta da bi se nadomestilo za masu penzija za isplatu penzionerima.
Prema tome, taj odnos od 48% do 28% davanja iz budžeta da bi se isplatile penzije i povećale penzije u nominalnom iznosu, pokazuje upravo rezultat ekonomskih reformi koje je SNS zajedno sa tadašnjim premijerom, današnjim predsednikom države, sprovela, otvorila preko 80 fabrika, preko 140.000 novih radnih mesta, upravo iz čega možemo da imamo punjenje PIO Fonda da bi isplatili penzije.
Ono što je najvažnije je da smo kao država ozbiljno shvatili finansiranje PIO fonda upravo stavljanjem u budžetski sistem kao jednu od glavnih obaveza kroz član 27e, da ono što je odnos i praćenje isplate penzija ide upravo kroz rast BDP-a. Ono što je obaveza to je da 11% BDP-a može da bude ukupno davanje za penzije.
E sad, šta se javlja kao veliki problem kada je u pitanju tumačenje u javnosti, recimo Fiskalnog saveta, kad su u pitanju penzije? Prvo, ocena koja je data Fiskalnog saveta na ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona, pre svega je političke prirode, a ne ekonomske. Zašto? Zato što je velika kontradiktornost u analizi koju je Fiskalni savet dao. Prvo, da bi se povećavale penzije na osnovu te njihove formule, modela, tog famoznog člana 80. pokazuje da bi došlo do dva puta stepenovanog povećanja penzija koje bi u nominalnom iznosu iznosilo mnogo manje. Prema tome, i stepen povećanja uopšte tih penzija išao bi mnogo manjim tempom nego ono što je dato kao Predlog u ovom zakonu.
Podsetiću vas samo da je Fiskalni savet 2014. godine tražio da se penzije umanje za 15% i to progresivno, da važi za sve kategorije. Znači, uopšte nije ulazio u kategorije onih najsiromašnijih, nego nominalno 15% i da bi time, u stvari, suštinski, došli do smanjenja javnog duga. Javni dug se smanjio upravo zbog dobrih ekonomskih reformi, zbog toga što sada javni dug imamo ispod 60%, što je neki standard za zemlje EU, a biće ispod 50% dogodine, ali Fiskalni savet je upravo napisao na strani 3, stav 2. da usklađivanje mora da bude sa 11% BDP-a u odnosu na budžetski sistem Srbije i da je to zakonska obaveza. Znači, ono gde se mi sada nalazimo upravo sa ovim povećanjem je 11,1%.
Mi se rukovodimo upravo onim što je Zakon o budžetskom sistemu koje donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ne možemo da se rukovodimo formulom iznad 4% rasta, zato što ono što nas obavezuje, pre svega budžetski sistem, i ne želimo da ugrozimo uopšte budžet Srbije prekomernim povećanjima, već ovo povećanje o kome pričamo od 0,3% nije ekskluzivno pravo Vlade Republike Srbije, već je naknada upravo koja pokazuje da će u sledećim godinama visokog ekonomskog rasta Srbije biti veće nego što je povećanje po onom članu famoznom 80, po formuli.
Prema tome, Fiskalni savet mislim da je ovde ušao sam u svoju kontradiktornost. Drugo, stavio je pogrešne pretpostavke uopšte za povećanje, jer isplata novčanih iznosa ne govori o visini penzija, ovo iz 0,3%, nego govori upravo o tim naknadama koje idu uz povećanje penzije.
Zašto to govorim? Zato što kada smo 2015, 2016. i 2017. godinu imali pod ovom uredbom, odnosno pod izmenama i dopunom zakona koje govori o smanjenju, umanjenju penzija, u tom trenutku išla su povećanja, usklađivanja sa onim što su bile mogućnosti budžeta Srbije. Imali smo 1,25% povećanje, pa imali smo 2,5%, izvinjavam se 1,5% i 5% za prošlu godinu. Ali, nemojte da zaboravite da su bile i naknade isplaćene po 5.000 dinara svim penzionerima. Time je Vlada Srbije htela da zaštiti zaista najsiromašnije, sa najmanjim penzijama i da negde uspostavi tu ravnotežu kada je u pitanju uopšte davanje svim kategorijama u društvu koje primaju određene vrste penzija.
Ono što na kraju treba reći, kada su uopšte penzije u pitanju, to je da isplaćivanje mora da bude uvek u skladu sa mogućnostima ekonomije jedne države. Taj koji vam danas govori, penzionerima, da treba da se vrati sve sa kamatom, pa ja vas pitam – zašto onda oni nisu vratili 2000. godine sa kamatom iz vremena Ante Markovića, zajedno sa kamatom u nivou od 1.000 evra, kada je odnos evra i dinara bio jedan prema sedam? Zato što to nije realno, zato što takva politika nerealnosti ne može jednostavno da da rezultate.
Mi se zahvaljujemo ovde penzionerima koji su zaista shvatili, i sa punom svojom odgovornošću, kako se treba žrtvovati za državu, za svoju decu i za budućnost Srbije i podneti ovakve mere štednje koje sada daju rezultate i koje su ekonomiju Srbije pokrenuli u pozitivnom pravcu.
Moram da kažem da na ovoj sednici, pored onoga što su penzije i plate i što su ekonomski rezultati Srbije, na današnjoj sednici imamo veliki broj sporazuma koji upravo pokazuju da je ova država, ova Vlada Srbije vodila jednu krajnje odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Jer, mi imamo set sporazuma koji su iz oblasti trgovine, turizma, imamo i sporazume koji govore o tome da Sporazum sa Rusijom daje mogućnost da jednostavno prodaju gas, distribuciju gasa, ne moramo samo da vršimo između Rusije i Srbije, već možemo da vršimo i sa trećim zemljama, što je i Energetska zajednica koja je, kao jedna krovna organizacija iz oblasti energetike, a u saradnji sa EU i direktivama, potvrdila i dozvolila. Znači, pokazuje da je Srbija zaista sa svojom spoljnom politikom okrenuta i ka istoku i ka zapadu.
Ali, ono što danas imamo kao temu je Predlog odluke o izboru viceguvernera, kojima 25. septembra ističe petogodišnji mandat i predlozi guvernerke, gospođe Jorgovanke Tabaković, su magistar Dragana Stanić za izbor na četiri godine i dr Ana Ivković za izbor na tri godine. NJihove biografije ste imali prilike da vidite. Izmenama i dopunama Zakona o NBS, guverner predlaže predsedniku parlamenta svoje saradnike i kao takvi jednostavno budu birani u Narodnoj skupštini Srbije.
Šta reći danas, na kraju, ovako iscrpne diskusije, onih koji su nam do 2012. godine ostavili mnogo toga da se borimo, ostavili jedan PKB sa godišnjim dugovima od 10 miliona evra, a onda posle toga podele bonusa koje su takođe u vrednosti od 12 do 15 miliona evra godišnje, govori o tome kako smo imali prilike da vidimo one koji su vodili Srbiju do 2012. godine i na gradu i na Republici, da su bili uvek spremni da izvlače državne pare i da žive na grbači građana Srbije. Velika je razlika između njih i nas, i nikada se verovatno nećemo složiti u toj politici zato što oni koji danas nama drže ovde moralne pridike, imaju imovinu milionskih iznosa i to možete da vidite na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i njihove imovinske karte. To govori o tome kolika je razlika između njih i nas, o tome ko misli o građanima Srbija, ko misli o budućnosti svoje dece i ko krajnje odgovorno vodi jednu državu.
U danu za glasanje, SNS sigurno će podržati ovakve zakonske predloge, jer je ona i učestvovala u ekonomskim reformama države i učestvovala u tome da zaista pomogne i penzionerima da prežive sve teške godine zbog onih koji su nas vodili do 2012. godine. Hvala.
