Hvala kolega Đuriću.
Vladimir Orlić se javio, povreda Poslovnika. Izvolite.

U dobroj veri, gospodine predsedavajući, da će biti poslednji put danas. Pitanje dostojanstva član 107. i pitanje potrebe da se još jednom ovde govori istina.

Opet sam čuo čudnu formulaciju, kaže - ovo je sada prestanak umanjivanja. Povećanje, dame i gospodo narodni poslanici, ako je nešto bilo 50 hiljada a sada je 54 hiljade, to je povećanje. To se tako zove na lepom srpskom jeziku. Ako je bilo 68 hiljada a sada je 75 hiljada, to se takođe zove povećanje.

Dakle, nikakve tu verbalne akrobacije ne pomažu. Suština je jasna i poznata. Uostalom, od početka kada su se sprovodile te mere da je za 60% penzionera to predstavljalo sa svakim povećanjem samo povećanje, a onda nakon drugog kruga za još dodatnih 10-15%, nakon trećeg za još skoro 10% novih, da bi smo došli do oko 88% penzionera koji imaju penzije danas, još pre nego što mi ovo usvojimo, veće nego što su imali oktobra 2014. godine, a kad usvojimo za sve povećanje.

Takođe, pitanje istine i onoga što se čulo minut ili dva pre toga. Šta uliva sigurnost i šta je garancija? Sigurnost i garancija, dame i gospodo je da će država manje učestvovati u potrebi da se podrži penzioni sistem nego što je bilo nekada. Uporedite potrebu od 28% danas sa onom koja je bila 48%. To je značajna sigurnost.

Problem je što neki i dalje to ne žele da vide jer, eto, za baksuz nije njihov rezultat nego onih koje politički ne mogu da podnesu. Dodatno dobar razlog da se veruje i dodatno snažna sigurnost je i činjenica da danas Srbijom ne upravljaju oni koji su sami zaključili kada su o sebi govorili da su nameštali tendere, da su nameštali konkurse, da su se ugrađivali za procente. Oni koji su tako upravljali zemljom, ti su i napravili probleme. Ovi koji rade sve suprotno, koliko god ih ne voleli, oni su dobra sigurnost i snažna garancija. Hvala.

Hvala kolega Orliću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Vladimir Orlić: Ne.)
Ne.
(Aleksandra Jerkov: Obrazloženje da kažete u čemu se sastoji povreda Poslovnika?)
Ne čujem vas. Možete li da dođete ovde da mi kažete, ili?
(Aleksandra Jerkov: Nisam u mogućnosti.)
Dobro. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 103.

Ovo malopre nije bila povreda Poslovnika, ovo je bila replika na moje izlaganje.

Da obrazložimo zašto je to bila replika i zašto mislim da je Poslovnik povređen. Ja nisam ni rekao da penzije sada neće biti uvećane. Biće uvećane. Ako će penzija koja bi bila 50.000 oktobra 2014. godine, sada će biti 54.000, o.k, to je više. Ja sam takođe i rekao da su tokom važenja privremenog zakona vršene korekcije penzija na više. To ništa nije sporno, ali je jednako nesporno i to da su penzioneri tokom važenja privremenog zakona dobijali manje nego što bi dobijali da privremenog zakona nije bilo. Tu postoji razlika u novcu koja penzionerima nije isplaćena. To je novac koji su oni nevoljno pozajmili državi, jer ih država nije pitala da li oni to žele da pozajme ili ne.

Rekoh i u prvom svom izlaganju u petak, mnogi penzioneri su to svojevoljno prihvatili iz patriotskih osećanja, računajući da će na taj način pomoći državi. NJima je to tako i objašnjeno. Ništa ja to ne sporim. Samo kažem jednu nespornu stvar – ljudi su mesecima tokom četiri godine važenja privremenog zakona dobijali manje nego što bi dobijali da privremenog zakona nije bilo. Ta razlika koju su pozajmili državi treba da im se vrati na isti način kako je to uradila država Litvanija, članica EU i mi kao zemlja kandidat za članstvo u EU želimo da pokažemo da su nama naši penzioneri jednako vredni kao Litvaniji litvanski i da poštujemo vladavinu prava kao što Litvanci poštuju kod sebe i u EU.

Prosto, novac moj u tuđoj ruci je neko vreme bio, za to vreme trajanja te pozajmice meni pripada kamata i da mi se moj novac nazad vrati. Samo to, ništa više.

Mi možemo da razgovaramo da li je pet godina kratko, pa da bude deset itd, da li je kamata mala ili ne, ali princip mora da se usvoji, novac mora da se vrati. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.

Član 104.

Jesam bio u dobroj veri da će ono biti poslednji put, ali eto, vidite, ne daju.

Osnov za repliku, to je inače i sadržaj člana 104.

Gospodin Đurić je sada želeo da objasni, hvatajući se za onih 10 do 12% ljudi koji su imali najveće iznose penzija, da su eto, bar za neke stvari manje nego što bi bile. Da vam kažem, gospodine Đuriću, i vama i ostalima, nisu ni za njih, nisu ni za koga. Za sve bi te penzije bile znate kolike, bez ovih mera i drugih mera koje smo sproveli? Bile bi nula. To što su ljudi primali nije manje od nule, sve je veće od nule. U tome je razlika u pogledima i u razumevanju.

Gospodine predsedavajući, sada se za kraj obraćam vama. Kada god poželi gospodin Đurić ili bilo ko drugi da se javi za povredu Poslovnika, dajte im da kažu šta imaju. Dajte im, jer ja se sve nekako nadam da će naći za shodno kad ustanu i reč dobiju da se pozabave ovim Željkom Veselinovićem, da će osetiti potrebu i obavezu da ovu stvar osude. Siguran sam da ne žele da pošalju poruku ljudima koji su ovo gledali do pre neki trenutak, a i to je vest za vas, više niste u prenosu, da ove stvari podržavaju makar prećutno. To pristojni ljudi ne rade. Hvala.

Hvala.
(Vladimir Đurić: Poslovnik.)
Ne možete stalno tražiti povredu nad povredom. Mislim da ste imali dovoljno prostora i prilike. Jednostavno se ne slažete. Davali ste primere. Gospodin Orlić je davao primere.
Molim vas da nastavimo u ovakvom tonu. Korektna je rasprava. Hvala, kolega Đuriću.
Reč ima ministar Đorđević.

Gospodine Đuriću, juče smo pričali na temu povećanja penzija i svega što je ideja Vlade. Mogu da vam obećam, kao i građanima Srbije, da Vlada Republike Srbije radi u interesu svih građana, radi u interesu penzionera i ono što je jedino što je sigurno, to je da će njihove penzije biti veće.
Mi ne gledamo na to u ovom trenutku da li je to 13,3 ili 8. Ono što je dobra vest za sve njih, to je da će penzije biti veće i nadam se da će tako biti iz godine u godinu, ne gledajući to da je dobio samo jedan deo penzionera, već ćemo gledati da dobiju svi penzioneri.
Ono što suštinski pravi razliku jeste da neće biti kvarenja nikakvog sistema. Vodilo se računa o tome da nema rušenja sistema kada je u pitanju penzioni fond, kada su u pitanju povećanja, da ona budu linearna i da budu prema svime. U ovom trenutku postoji ideja i predsednik je obećao da će oni sa najnižim penzijama dobiti uvećanje. To uvećanje se kreće, kada pogledamo od najniže do najveće penzije, od nekih 8 do 13,3%. To treba da bude suština i treba da bude nešto što će da izađe iz ovog parlamenta.
Dobra vest za naše penzionere, da sve ono što je bilo ne tako davno 2014. godine, jedna ružna slika Srbije, jedan veliki znak pitanja da li će im uopšte biti isplaćene penzije, da je jedna ružna slika Srbije koja je imala veliku inflaciju, koja je imala nestabilan kurs, koja je imala dotaciju iz budžeta blizu 50%, sada je stvar prošlosti. Imamo dobre rezultate ekonomske, da možemo sa velikim entuzijazmom da kažemo da je budućnost prema nama, da Srbija ide ka EU, da je budućnost ove zemlje svetla i da će se ona odraziti tako što će materijalni položaj naših građana biti bolji. Ne samo penzionera, o njima pričamo danas ovde, ali ja verujem da ćemo vrlo brzo u ovom parlamentu pričati o nekim rezultatima koje smo uradili ove godine, kada je u pitanju budžet, da ćemo na kraju ove godine, kada budemo usvajali budžet za sledeću godinu, imati sigurno lepih vesti za sve građane, a one će, naravno, uključivati kao i uvek i penzionere. NJih nikada niko neće zaboraviti.
To je poruka koju treba svi danas iz ovog parlamenta da pošaljemo. Hvala.

Hvala.
Kolega Đuriću, nemate pravo na repliku. Niti ste pogrešno protumačeni, niti se ministar negativno izrazio o vama i o vašoj diskusiji.
Reč ima Marijan Rističević.
(Momo Čolaković: Pa ministar je poslednji.)
Nemojte vi mene učiti mom poslu. Samo sačekajte i strpite se. Gospodin Rističević ima pravo na reč. Budimo strpljivi, saslušajmo šta on ima da kaže. Imaće svi koji imaju pravo na reč priliku da to i kažu.
Ovo je bila replika malopre, čisto zbog objašnjenja.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su se ovi kolektivni članovi Dveri razbežali. Tu mislim na stranku bivšeg režima.

Danas jeste 24. septembar. Danas jeste dan kada su se pre 18 godina održavali izbori. Na taj dan je Vojislav Koštunica ubedljivo vodio, ali mu je falilo 50% plus. Ja to kažem falilo kao učesnik, a ne kao Balša pripovedač. Ja ne letujem na Maldivima za 15.000 evra za deset dana. Ja za te pare kupim traktor. Zato nemam razloga da orem maldivska mora, već orem naše njive.

On je ovde pokušao da pljuje preko glave, a sada ću vam pokazati zašto. On je veoma pežorativno govorio o savezu radikala, socijalista itd, a pri tome nešto zaboravio. Ovaj trojni savez između radikala, DSS i DS je nastao 1992. godine. Ja kao predsednik NSS, koja je registrovana još daleke 1990. godine i te kako pamtim ta vremena. Ovo je taj savez, koji je pokušao da obori Miloševića i da izabere predsednika Skupštine. Mislim da se radilo o gospodinu Rosiću iz SPO.

Ovo je, takođe, razgovor između Đinđića i Vojislava Šešelja. To je ono što bi DS želela da mi zaboravimo, ali eto, ja nisam zaboravio. Nisam ni zaboravio da je u Vladi Slobodana Miloševića, saveznoj, bilo dva ministra iz redova DS. Mislim da se radilo o gospodinu Perišiću i Grubaču, možda je bilo i tri.

U Republičkoj vladi su takođe imali jednog ministra. Danas mrtvom vuku rep meriti. To liči na njih.

Takođe, iz tog vremena, govorili su o nekim tajkunima, ni kao finansijski direktor DS koji se zove Miodrag Kostić, koji je odmah posle promena, kad je napunio kod Miloševića džepove, za vreme Miloševićeve vlasti dobio tri šećerane po tri evra. Danas oni pričaju o krađi penzija. Ovo se zove krađa penzija. Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da je za ovo uzeto, recimo, 100 miliona evra, kao što je i PKB.

Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da nije prodato stotine kombinata i zadruga sa preko 300 hiljada hektara zemlje, najplodnije zemlje u Vojvodini za 50 miliona evra. Danas za jedan kombinat 105 miliona im je malo. Plus na tih 105 miliona, treba platiti stočni fond koji će biti negde oko 20 miliona. Oni su u ovim kombinatima radnike razjurili, stoku poklali, fabrike druge prodali i oni danas pričaju o krađi penzija.

Penzije su ukrali oni koji su prodali fabrike a radnike najurili. Time je PIO ostao bez osiguranika. Sa prihodovne strane preselili su ih na rashodovnu stranu. Uništili su im živote, uništili su im porodice. Kako čovek koji je izgubio posao, roditelj može da vaspitava svoju decu, da budu pošteni, radni, ukoliko su oni takvi bili i završili na ulici? Dok su svi drugi siromašili, oni su se bogatili, oni su pokrali penzije. Da nije bilo promena 2012. godine, penzioneri danas ne bi hranili golubove, već bi se golubovima hranili. Oni danas ne bi bili spokojni, što jesu posle ovog uvećanja, već bi verovatno, da nije bilo promena, svi bili pokojni.

Konfučije kaže da još u mladosti morate odseći štap na koji ćete se naslanjati u starosti. Taj štap je penzija. Srbija sve više stari i da su oni ostali, probleme koje su penzioneri imali bi se daleko više uvećali. Oni su penzionere ostavili bez osnova, podigli kredit da zapuše rupe, da se ne vidi da su im potrošili radna mesta i time izazvali inflaciju i za pozajmljen novac, strani novac, kupili stranu robu i izazvali pad BDP od 3,5%. To je bila njihova taktika.

Penzije se zarađuju. Oni nikako ne mogu da shvate da određeni deo BDP, a radi se u 11%, treba da ide za dostojanstvenu starost, ali takođe i drugi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo i zdravstvo i, naravno, starci pravo na dostojanstvenu starost.

Ukoliko želite da jedete slatku voćku i ukusan hleb, morate posejati pšenicu. Ne možete potrošiti novac, skuvati seme i onda pričati kako ništa niste krivi, a upravo su oni to uradili. Da bi jeli slatku voćku, morate da posadite drvo. Ono prvih nekoliko godina daje slabiji rod. Ovim investicijama i prirodnom obnovom je posađena ta voćka i ona će davati plodove. Oni da su pametni, sačekali bi neki svoj trenutak i učestvovali u tom branju, ali ne sad odmah mladom drveću lomiti grane, što oni svakako imaju nameru.

Balša Božović, veliki maldivski gusar, koji je trošio 15 hiljada evra na letovanje od 10 dana i ovde rekao da se njegov vođa iz saveza lopuža i prevaranata obogatio u inostranstvu radeći. Gle čuda! Ja gledao prijavu tog riđokosog gusara. On je prijavio imovinu 2004. godine, ravno 70 hiljada evra. Tad stupa na javnu funkciju. Znači, u inostranstvu, ono što je pokušao da opravda maldivski junoša, zaradio 70 hiljada, ali od 2004. do 2013. godine zaradio 100 miliona evra. Navodno u tržišnoj utakmici, ali, gde čuda, dok je vršio javnu funkciju. Pri tome, gurnuo samo PKB u gubitak od 87 miliona evra. Meni to liči na presipanje.

On se obogatio prodavajući glavni proizvod, a taj glavni proizvod je bila magla. Sitno je seckao maglu po RTS. Sitno je seckao maglu i po „Pinku“. Sad su gadljivi na rijaliti, ali je, recimo, „Veliki brat“ Dragana Đilasa prikazivan i na „Pinku“. Danas je Boško Obradović, ta desno-levica Dragana Đilasa, napao mene da sam sa farme došao u Skupštinu. Da, tačno. Ja sam juče vršio kukuruz. Da, pre neki dan sam pekao rakiju. Da, to je trajalo i po 15 dana. Da, mislim da nije zabranjeno biti proizvođač i biti u Skupštini. On koji se nikada nije oznojio misli da svi mi treba da budemo čačanski bibliotekari na predlog Velje Ilića. Ja to nisam bio, on jeste.

Ne možemo svi pljačkati Hilandar, jer će ga nestati, kao on. Ne možemo svi pljačkati „Kolubaru“ i rudare, 50 hiljada evra uzeo odande. Ne možemo svi prati novac, jer novac iz izborne kampanje umesto da vrati državi, on oprao preko predstavnika sa svoje liste, 30 miliona dinara, i meni je čast bila da mu podnesem krivičnu prijavu.

Očigledno da žuto pravosuđe, ali žuto 80%, je blagovremeno obavestilo Boška Obradovića da sam mu podneo krivičnu prijavu zbog pranja novca, utaje poreza i drugih krivičnih dela koja su izvršila više lica, a smatram da je to organizovani kriminal i zato je krivična prijava išla na Više tužilaštvo.

Danas oni pričaju o krađi. Oni pričaju o krađi? Pokrali su Boga oca. LJudima su iz glave, maltene, oči pokrali i oni danas imaju hrabrosti da pričaju o tome. Svi mi imamo pravo na dostojanstvenu starost. Srbija je zbir manjih i većih staračkih domova. Srbija treba da se podmladi, ali Srbija treba i da radi. Penzije moraju da se zarade. Naši starci su zaslužili da penzije ne dobijaju iz kredita, iz prevara, iz inflacije, već da to dobiju iz proizvodnje, da taj novac bude zarađen.

Ono što ja želim penzionerima jeste da im penzije budu sve veće zahvaljujući privrednom rastu, da zajedno sa svima nama podignu svoju glavu, podignu svoju državu i državnu zastavu. Želim im da te penzije primaju dugo, dugo. Da primaju penzije dugo. Hvala.