Nemate. Potrošili ste vreme dok ste raspravljali o Poslovniku, žao mi je.

Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Ovo što ste poslednje rekli je već tako urađeno. Znači, ta reč „pravosnažno“ je stavljena u redakciji, sutra je odbor pa će se to definitivno tako i tumačiti.
Vezano za menadžere, neće se samovoljno donositi šta je funkcija i to je ostavljeno da se Zakonom o finansiranju reguliše. Tu će učestovati i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i svi drugi ljudi sa univerziteta. Znači, ne polazi se od loše namere, to sam već rekao, polazi se od praktičnih potreba. Znači, ako imamo finansiranje visokog, koje je dobrim delom zasnovano na sopstvenim prihodima od strane studenata, ambicija države je, ako ima više para, da to prevaziđe i da uđe sa više novca. Time se relaksira visokoškolska ustanova da na taj način brine. Onda je stvarno pitanje čemu je uloga prodekana za finansije, tu ste u pravu.
Definitivno, malopre sam dao primer, kada se bavite internacionalizacijom, kada rešavate pitanje vraćanja imovine, sada zamislite Beogradski univerzitet koji restitucijom dobija značajan deo svoje imovine, neko mora raspolagati tom imovinom, neko je mora plasirati na tržištu, znate. Recimo, uzmite da je to neki fakultet pri univerzitetu koji nema takve vrste stručnjaka, ne mogu svi sa ekonomskog fakulteta doći da to rade. Znači, videćete u rešenjima, ona će biti u februaru mesecu ovde, gde ćemo diskutovati stavku po stavku, znači, nije nikakva zla namera, naprotiv. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Izvolite, kolega Marinkoviću.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SDPS smo uvek zadovoljni kada se uvećavaju prava i mogućnosti penzionera, radnika, kada se povećavaju davanja za marginalne društvene grupe i kada država pokušava da dosegne najveći mogući nivo socijalne odgovornosti i socijalno odgovornog ponašanja.

Ono što je suštinski važno i što moram da napomenem u vezi je sa ovim predlozima zakona, pogotovo koji se tiču povećanja penzija, dakle, aspekta koji će za svoj glavni cilj i koji za svoj glavni cilj ima poboljšanje standarda života preko 1.700.000 ljudi, dakle, penzionera.

Dužan sam prema građanima Republike Srbije i prema svim mojim kolegama da kažem koji je to kontekst i šta je u stvari dovelo do ovoga i šta je rezultiralo da danas država koja je do pre pet godina bila u ogromnim finansijskim i ekonomskim problemima može da se dinamično razvija, može da ostvaruje jedan ozbiljan privredni rast.

U pravu je ministar Siniša Mali, da Srbija danas je na drugom mestu kada je u pitanju privredni rast u celoj Evropi. To je tačno, to je istina. Ko god to pokušava da opovrgne, ko god kaže da nije tačno neka pogleda samo izveštaje, neka pogleda statistiku vodećih evropskih, ekonomskih časopisa. Poljska je prva sa 5,1%, Srbija u prvih šest meseci druga sa 4,9%. Dakle, to je istorijski i visok nivo privrednog rasta, to je ono što je i jeste cilj predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i nas ovde koji predstavljamo većinu u parlamentu da Srbija u narednih nekoliko godina ostvaruje privredni rast od 5% i više kako bi naravno mogla više da izdvaja za obrazovanje, za nauku, za socijalne kategorije i kako bi naravno zemlja bila i došla do onoga što je i zaslužuje, a to je jedno socijalno i ekonomsko blagostanje.

Moram da napomenem da naša zemlja danas gotovo nema fiskalni deficit, da je javni dug smanjen, da smo danas, kada je u pitanju Duing biznis lista Svetske banke na 10 mestu. Podsetiću vas na 2013. i 2014. godinu, da koleginice Radeta 176 mesto, iza nas su bili samo Sirija i Somalija. Eto, koliko smo uspeli da jasnom vizijom, našeg predsednika i Vlade dođemo do preko potrebnih ekonomskih reformi fiskalnog sistema, ali i do toga da svake godine u prethodnih nekoliko godina imamo priliv stranih, direktnih investicija oko preko tri milijarde evra i da sa 26% nezaposlenosti iz 2012. godine dođemo do današnjih 13% . Mislim da ćemo već tokom naredne godine, odnosno naredne dve godine doći do tog glavnog i osnovnog cilja da nezaposlenost u Srbiji bude ispod 10%.

Isto tako je, moram da napomenem da je tom odgovornom, fiskalnom i ekonomskom politikom došlo do povećanja i izdvajanja realizacija kapitalnih investicija. U Srbiji se danas gradi godišnje više od stotinu kilometara autoputeva. Srbija je danas povezana koridorima sa svim zemljama u okruženju, dakle, jeste ekonomski, trgovinski hab u ovom regionu.

Podsetiću vas na izgradnju pruge Beograd – Budimpešta sa kineskim partnerima sa njihovim investicijama koje se očekuju i u narednih nekoliko godina iznosiće negde oko šest milijardi evra. I, samo da podsetim našu javnost i građane ali i sve moje kolege da se tu ne radi o pruzi Beograd – Budimpešta, nego o pruzi Beograd – Budimpešta – Brno – Bratislava – Krak u Poljskoj, to je pruga koja će povezivati Republiku Srbiju sa jugoistokom, sa severom Evrope, što znači da će naša roba, ali i roba kineskih naših partnera koji su nam možda danas najznačajniji u ovom trenutku moći mnogo lakše i brže da ide u sve delove Evrope. Tako da smo mi postali u svakom slučaju jedan most, jedne tako velike i moćne sile, jednog ekonomskog džina kao što je Kina koju će preko Srbije svoju robu, svoje usluge moći da distribuira u ostale delove Evrope.

Naravno da je naša većina zaslužna za to, naravno da su lični kontakti predsednika sa predsednikom Šijem, sa rukovodstvom Kine, zaslužni za to da danas imamo posla za nekoliko hiljada radnika u RTB „Boru“, da danas imamo posla za pet hiljada radnika u „Železari Smederevo“, da taj gradi taj region može da živi posle kolapsa koji je doživljen 2012. godine kada su Amerikanci prodali našoj državi tu firmu za jedan evro. I kada, naravno nisu, tadašnje rukovodstvo nije znalo šta će sa tom kompanijom, a bilo je mnogo reči o tome da se ta kompanija ugasi, da ode u stečaj da prosto zaboravimo pet hiljada porodica za koje vezan život i funkcionisanje sigurno 50, 60 do 100 hiljada ljudi, ako imamo u vidu sve one koji su vezani, koji proizvode, koji uslužno rade za „Ju Es Stil“, odnosno tadašnji „Ju Es Stil“, sada „Hestil“, odnosno „Železaru Smederevo“.

Dakle, uspeli smo da oživimo čitav jedan region, čitave gradove, investicije koje imamo na jugu Srbije, na istoku Srbije, auto-put koji se gradi, koji je izgrađen ka Bugarskoj granici. Koridor 10 koji će biti završen u roku od nekoliko meseci i koji će definitivno sada najbrže moguće spajati Srbiju sa Grčkom, sa Makedonijom i drugim zemljama, koji će biti jedan od najbitnijih Koridora za trgovinu i za razvoj ekonomije i trgovinskih partnerstava.

Srbija je definitivno u središtu svih tih trgovinskih i ekonomskih dešavanja, ali i pored svih tih uspeha ova Vlada i, hvala i ministru finansija koji se pokazao kao odličan projektni menadžer, šta god da je radio, uradio je uspešno, i to moram da kažem. Preuzimanje aerodroma „Nikola Tesla“, „Er Srbija“ preuzimanje od strane „Etihada“ i današnjih 5,5 miliona putnika koji prođu kroz beogradski aerodrom u odnosu na 2,5 miliona 2013. godine, i naravno kao šlag na torti, „tačka na I“ Beograd na vodi“, svi oni koji su tada te 2013, 2014, 2015. godine kada smo imali ovde raspravu u Skupštini govorili da su to potemkinova sela, da od toga ništa neće biti.

Evo, Beograd je grad kranova, preko dvesta gradilišta, niču te kule, niče marina, niču poslovni centri, jedan sasvim nov duh Beograda, čist Beograd, pravi Beograd koji prihvata i koji privlači turiste od Irana, Izraela, Kine, Turske, okolnih evropskih zemalja SAD gde danas Srbija ima više od milijardu evra zarađenih od turizma. Eto, to su neki konkretni uspesi koji su njega i delegirali da bude ministar finansija. Dobro je da je ovo prvi predlog zakona sa kojim je on izašao ovde pred nas u parlament, a to je da sve te uspehe konvertuje, odnosno pretvori u bolji život naših građana, u bolji život onih koji su 2016. godine glasali za našu koaliciju, koji su glasali za Aleksandra Vučića, za Rasima LJajića, 2017. godine na predsedničkih izborima, 2018. godine na gradskim izborima, 400 hiljada tih penzionera je glasalo za našu listu. Glasalo je za Vučića, glasalo je za Nebojšu Stefanovića, glasalo je za Malog, glasalo je za Rasima LJajića. Mi sada nastavljamo samo tu politiku, dajemo ono što je zarađeno, ne zadužujemo se više, ne ponašamo se kao pijani milioneri, ne ponašamo se kao populisti koji će iz pepela da podignu PKB ili bilo koju kompaniju koja godinama, decenijama nije plaćala za svoje zaposlene poreze i doprinose, nije bila konkurenta, nije bila izvozno orjentisana. Sada naravno taj populizam koji možemo da čujemo danas u Skupštini govori i protiv Al Dahre, protiv Mubadale i protiv Alabara i njegove „Emar Propertiz“ kompanije i protiv „Avitala“ Izraelskog. Svi smetaju. Kolega jedan iz jedne desničarske stranke ovde govorio, slikao se ispred fabrike u Vladičinom Hanu i propagirao politiku da mi treba da oteramo strane investitore. Ne, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo i dalje da ih privlačimo, mi ćemo dalje da dovodimo investitore ovde da zapošljavaju naše ljude, da donose nove tehnologije, da naši ljudi imaju trudićemo se što veće plate, da radnici imaju što veća prava.

Samo jaka ekonomija može da iznedri dobru socijalnu politiku. Ko god priča drugačije, priča radi svog partikularnog interesa ili interesa svoje populističke stranke. To nije istina. Mi sada imamo snažnu ekonomiju, mi smo ekonomski lider u regionu, definitvno u svakom pogledu. Siguran sam da će ovaj tim ministara da nastavi sa ovom politikom da ekonomija izvozna orjentisanost budu condition sine qua non politike naše Vlade.

Samim tim što nam je ekonomija jača, jača je Srbija politički, pa vidimo i neke velike moćne sile menjaju svoju politiku ne zato što je Srbija slaba, ne zato što Srbiji treba milostinja, nego zato što je Srbija jaka, pa imamo bolju poziciju i geopolitičku, pa imamo i bolju poziciju oko naše južne pokrajine Kosova i Metohije i, naravno, izborićemo se. Izboriće se i predsednik i naša većina ovde da sačuvamo teritorijalni integritet i suverenitet ove zemlje, ali kao jedna jaka ekonomski i vojni i na svaki drugi način, država.

Naravno, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, mislim da je ministar Šarčević ovde najviše puta dolazio, mislim da mu je ovo šesti put, čovek koji poznaje jako dobro svoj posao, koji je uveo dualno obrazovanje kod nas koje će rezultirati isto tako novim zapošljavanjem, prilagođavanjem ne našem, nego evropskom, dakle, i regionalnom tržištu rada, koji jako dobro sprovodi reformu i čini efikasniji i osnovno i srednje obrazovanje.

Čestitamo na uspesima kada je u pitanju visoko obrazovanje. Dirnuo je tamo gde niko nije smeo da dirne prethodnih 13 godina od kada je usvojena Bolonjska deklaracija i od kada naša je naša država implementira.

Privodite kraju, kolega Marinković.

Hvala. Evo, da završim samo rečenicu.

Ukida ono što je loše. Radi na kvalitetu visokog obrazovanja, samim tim u interesu naših mladih ljudi, ljudi koji treba da ostanu ovde da rade za našu zemlju i da je razvijaju zajedno sa nama. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik koleginica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega potpredsednice Arsiću.

Mnogi poslanici su hvalili ovde zakone iz oblasti obrazovanja. Činjenica jeste da u njima neka rešenja zaista jesu dobra. Odlično je uređeno pitanje lektora, itd. Međutim, postoji makar dva, a i više razloga zbog kojih su ovi zakoni, uprkos tim dobrim rešenjima, izuzetno loši.

Dva skandalozna člana u ovim zakonima, 14. i 18, pokazuju da ne postoji tačka na koju će SNS stati da nagradi nerad, da nagradi one koji idu preko veze, da nagradi one koji pokušavaju da prevare sistem, zaobiđu pravila i prekrše zakone.

Ne postoji zakon iz oblasti obrazovanja, gospodine Šarčeviću, koji ste, što vi lično, što vaše kolege koje su bile na vašem mestu u prethodnom periodu, predložili, a da na neki način ne nagrađuje one koji kupuju diplome, koji falsifikuju naučne radove i one koji na bilo koji način pokušavaju da zaobiđu pravila.

Vi nama kažete ovde u obrazloženju zakona gde je onaj obavezni deo – problemi koje zakon treba da reši, dva problema nam navodite, problem nedovoljne uređenosti angažovanja lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu i, pod dva, problem funkcionisanja organa upravljanja i organa poslovođenja visokoškolske ustanove. Da li su stvarno to dva problema koje ovaj zakon rešava? Ili rešavate problem starih studenata ovim zakonom ili rešavate problem ovih spornih doktorata, ili rešavate problem ovih koji su upisali stepene studija, a za to nisu imali uslova. Vi ili vaši saradnici, ako su vaši saradnici, savetujem da čitate ubuduće predloge zakona koje šaljete u Skupštinu, govore da su dva najvažnija problema ova. Kako bih vam rekla, mnogo važnije stvari rešavate ovim zakonima i to na užasno loš način.

Najpre, član 14, kojim se menja stari član 127, prvo, upadljivo iz uslova kada se diplome mogu uvek poništiti, izostaje slučaj kada su završni radovi plagirani, kada nisu produkt samostalnog rada kandidata. U nastavku člana u narednim stavovima se to ostavlja visokoškolskoj ustanovi da sama to utvrđuje.

Žao mi je što je ministar Mali izašao. Imali smo baš i na njegovom slučaju primer da visokoškolske ustanove u tim slučajevima imaju tendenciju da štite i svoj ugled i svoje profesore i one koji su na njima doktorirali ili magistrirali ili diplomirali plagirajući radove. Zbog čega ovoga, to je jedan od naših amandmana o kojima nećemo razgovarati zbog vaših stranačkih kolega koji će, naravno, podneti tonu amandmana na ranije zakone, da se ne bi o ovome razgovaralo.

Onda dolazi možda najproblematičniji deo ovog zakona, koji ovde sada uvodi pravilo da ukoliko komisija, koju, naravno, formirate opet vi, utvrdi da je neko ko je upisao neki stepen studija, a da za to nije imao uslove, ispunio sve obaveze na tom stepenu studija za koji nije ispunjavao uslove, da se njegova diploma ne poništava.

Vi nagrađujete one studente koji su upisali neki stepen studija, a za to nisu ispunjavali uslove. Vi kažete - odgovornost će snositi visokoškolska ustanova. Slažem se, ali ne može samo visokoškolska ustanova da snosi odgovornost. Odgovornost mora snositi i onaj student.

Prvo, nemoguće je postaviti da odrasla osoba koja upisuje fakultet ili master studije ili doktorske studije ne zna da ne ispunjava uslove za te studije. Korupcija, kako bih vam rekla, je dvosmerna ulica. Kriv je i onaj koji prima mito, a kriv je i onaj koji daje mito. Ako se neko upisao preko veze na stepen studija za koji ne ispunjava uslove i on mora odgovarati. Vi ovim zakonom njih oslobađate od svake odgovornosti.

Dalje, član 18, kojim se menja stari član 149. zakona. To su ti čuveni sporni doktorati. Vi kažete da ste razmišljali dve godine o tome kako da se taj problem reši, pa ste izabrali najgore moguće rešenje. Izabrali ste da idete linijom manjeg otpora. Pa, kažemo svi ti sporni doktorati će sada biti u redu, svi oni koji nisu dobili akreditaciju, koji su izdavali diplome, a da nisu za to imali akreditaciju, sve su te diplome validne.

Da li postoji zaista i jedan slučaj da ste rešili bilo koji problem tako da ne budu nagrađeni oni koji su muvali, da ne budu nagrađeni oni koji su kršili zakone, da ne budu nagrađeni oni koji su gledali samo da zaobiđu pravila i idu preko veze?

Nije vama prvi put da priznajete diplome onih koji nemaju uslove da diplome izdaju. Imamo slučaj našeg kolege Zukorlića, čiji univerzitet funkcioniše na osnovu mišljenja Vlade da se njegove nevalidne diplome imaju smatrati validnim, tako da je to samo nastavak vaše politike.

Reći još i nekoliko reči o ovom zakonima o kojima su govorili i, manje-više, svi narodni poslanici i narodne poslanice pre mene.

Nama je vaš kolega, gospodine Đorđeviću, sada se vama obraćam, v.d. pomoćnika ministra, gospodin Milošević, evo ovde sedi, drago mi je došao, na Odboru pre nekoliko dana rekao da je Zakon 2014. godine sa namerom pravljen tako i da su njegove odredbe formulisane na taj način da penzionerima nikada ne bude vraćeno ono što im je oteto za vreme ovog umanjenja penzija.

On je rekao da bi takvo vraćanje zbog načina na koji je Zakon formulisao tu problematiku sada bilo protivzakonito i da ti ljudi zapravo nemaju nikakve mogućnosti taj novac da potražuju.

Dakle, ne samo da je vama namera da to ne vratite, nego ste sa predumišlj1ajem to tako napravili da se nikada ne vrati.

Ne znam kako da vam kažem, to što ste vi njima uzeli, to nije bilo vaše. Oni su te penzije dobili na osnovu toga što su za vreme svog radnog veka uplaćivali, na osnovu toga im je obračunato kolika im je penzija i vi ste, prosto, procenili da su njihove penzije prevelike i da su baš oni ti koji treba da spasu ekonomiju od navodne propasti i da će baš njihove penzije biti ključ za fiskalnu konoslidaciju. Onda ste te njihove penzije, opet mi je žao što gospodin Mali nije tu, primer je za dve idealne stvari, potrošili na novogodišnje rasvete, na jarbole, na fontane, na razne vaše privatne poslovne varijante i sada se pojavljujete kao veliki spasioci koji im te penzije vraćaju, koji, iako nemaju nameru da im vrate ono što su im oduzeli, to predstavljaju kao veliku nagradu penzionerima, a njihova visina penzija će u buduće zavisiti od toga kako se vi odlučite.

Tako da, to je poenta naše današnje rasprave o penzijama. Mi možemo velikim rečima da zamagljujemo suštinu. Vi se, ministre Đorđeviću, možete ljutiti na nas što ne shvatamo ili kako kaže gospodin Arsić, nismo dovoljno obrazovani da bismo mogli da razumemo pismo koje nam čitate, koje ste uputili Fiskalnom savetu kao odgovor na njihove mere, ali suština je ovde vrlo jednostavna.

Suština je da ste oduzeli ljudima nešto što su oni zaradili, pa ste onda sve te pare potrošili na rasvete, jelke, fontane i jarbole, da nemate nameru to da im nikada vratite, i da će u budućnosti to što su oni zaradili zavisiti od vaše dobre volje.

To je suština o kojoj mi danas razgovaramo i ne postoje nikakva pisma Fiskalnom savetu i ne postoje nikakva pisma Aleksandra Vučića penzionerima, koje će tu suštinu moći da zamagle. Ali, kako je narodni poslanik Božović rekao, već smo jednom vraćali sve penzije koje ste dugovali penzionerima, dugujete im opet, i mi ćemo to opet vratiti. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je izrečeno niz neistina na račun SNS i Aleksandra Vučića. Pre svega, što se tiče Univerziteta u Novom Pazaru, državnog Univerziteta u Novom Pazaru, ako se sećam dobro, jedan od osnivača je bio pokojni predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić, i u vreme DS vama taj državni univerzitet ništa nije smetao. Sada vidim da vam smeta.

Dalje, što se tiče, kako kaže gospođa Jerkov, muvanja, ja sam ovde donosio indeks predsednika moje stranke i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Javno sam čitao ocene koje je Aleksandar Vučić dobio na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i vi do sada niste pokazali, vi koji stalno pričate o nekom muvanju, o nekim lažnim doktoratima, o tome kako je neko nekog prevario, kako država nekoga štiti, samo zato što je član SNS, evo, ja vas molim, pokažite vi indeks vaš, vaših političkih lidera, pa da vidimo ko je muvao.

Još nešto da vam kažem. Ti privatni fakulteti protiv kojih sada vodite rat, oni su osnovani, oni su procvetali u vreme vaše vlasti, u vreme vaše vlasti je tadašnji predsednik Republike držao ekskluzivno predavanje na jednom privatnom univerzitetu i to je tada bilo, onako kako da vam kažem, za pohvalu. Bila je stvar ličnog rejtinga ako upišete taj univerzitet. Sada odjednom kriv je ministar Šarčević zbog stanja u visokom obrazovanju.

Što se tiče lažnih doktorata, o tome pričate već nekoliko godina zato što drugih tema nemate. Jedini dokaz koji imate protiv ljudi jeste to što je na sajtu „Peščanik“ neki asistent u Londonu rekao da je neko plagirao svoj doktorski rad. Ništa drugo vi nemate.

Dakle, ja vas pozivam još jednom, evo mi koji muvamo, ja ću doneti ponovo indeks mog predsednika, Aleksandra Vučića, a vi donesite indeks bilo koga od vas, Dragana Đilasa, Zorana Lutovca, ne znam više ko vam je sve lider, pa ćemo da vidimo ko je bio bolji student i ko je zaista muvao u toku studija, a ko ne.