Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Ja se stvarno nadam da ćemo mi nastaviti ovu raspravu u onom duhu u kom je ona vođena do momenta dok se, znate već ko i znate već zašto, nije pojavio u ovoj sali. To bi zaista bilo u dobrom interesu Narodne skupštine, ali pošto se pominje kakva je atmosfera, koje su teme i šta je vest danas i šta treba da bude najvažnija poruka danas.

Naša poruka je, dok nisu leteli oni koji su rešili izgleda da po svaku cenu brane lik i delo Aleksandra Đilasa, Željka Veselinovića i ostalih, bila Srbija. Dakle, naša poruka je bila Srbija. Naša poruka je bila da se u ovoj državi nešto dobro dešava. Naša poruka je bila da će penzije biti veće nego ikad.

Šta je vest dana, ako vas zanima? Vest dana je da se u Nišu otvara fabrika „Cumtobel“ i tome prisustvuje lično predsednik države. Velika, vredna investicija 30,6 miliona evra. Šta će biti vest danas, sutra u ovoj zemlji? Takođe, u Nišu, otvara se još jedna fabrika i reč je o fabrici, i to su stvari kojima se bavi Srbija, a tajkunsko-ljotićevska koalicija, slobodno neka se do mile volje bavi ovakvim skaradnim temama, ovakvim sadržajima. Neće ni oni biti veći što budu glasniji na ove teme, niti će bilo šta dobro doprineti okruženju u kom se nalaze – mržnja, koja poziva na nasilje, mržnja koja poziva na puč, duboko svesna kako sama kaže, da na demokratskim izborima nema šta da traži. Sama je sebi dovoljna, ali ona u ovoj zemlji dok se mi pitamo šta je tema, tema neće biti, biće dobre stvari.

Kolega Vukadinoviću, replika? Po kom osnovu?
(Narodni poslanik, Đorđe Vukadinović, dobacuje.)
Koliko sam ja razumeo ni u jednom trenutku vas nije pomenuo.
Spomenuo je nekoga ko nije u sali, ja ne znam na osnovu čega.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja teorija je da se penzije moraju zaraditi, da se one moraju isplaćivati iz proizvodnje i zato podržavam predlog Vlade, da se svako povećanje vrši iz BDP 11%.

Dakle, predlog dela opozicije da se to vrši iz inflacije. Recimo, ove godine kada je povećanje BDP 4,9, gotovo 5%, a inflacija 1,5 oni direktno udaraju po džepu penzionera, a ovamo tvrde da mi otimamo penzije.

Ja, kao navodno lažni poljoprivrednik, sa stažom od jedno 50 godina u poljoprivredi, neko ko je rođen na selu, neko ko je sa devet godina pošao na njive, eto, doživeo sam da budem lažni poljoprivrednik. Ja se zalažem da se poljoprivrednicima i radnicima, što više uvećaju penzije, da se onaj raspon između najveće i najmanje penzije smanji. Da novac raspodelimo sirotinji, jer oni to troše, ne na Maldivima, ne troše na raznim odmaralištima, oni to troše u robnim kućama. Oni kupuju hranu, odeću i obuću, 20% država vrati sebi kroz poreze i doprinose.

Od jahti nemamo ništa. Novac koji se troši napolju izaziva siromaštvo u Srbiji. On je deponovano negde tamo i nije opticaj ovde i dvostruka je šteta. Em su ga pokrali, em se za taj novac ovde ne vrši trgovina, već tamo negde napolje se ubiva porez, a ne ovde.

Zato podržavam Vladu i njenu nameru da se penzije povećavaju srazmerno BDP. Ja nisam lažni poljoprivrednik. Ja ne lažem. Postoje lažni Vlasi.

Ovo je izborna lista iz 2012. godine, nijedan od ponuđenih odgovora, to je lista vlaške nacionalne manjine. Na drugom mestu je ĐV 1962, politički analitičar Novi Sad, Ja verujem da gledaoci, vi znate o kome se radi. Rekao sam da je nova srpska politička misao za koju radi pomenuti gospodin, da je dobijao od „Lutrije Srbije“ novac u trenutku kad je Boris Tadić to delio šakom i kapom. Evo i dokaza – Ugovor 2009. godine, evo isplata 2.400.000. Dakle, ako lažem ja, papiri ne lažu. Dakle, to je ovaj gospodin, zove se Boris Tadić i vidi se očigledna veza između njih dvojice i ono na šta nisam dobio odgovor, a to je nasilna promena vlasti.

Da li, a ovde govori da su penzije smanjene protivustavno, a Ustavni sud je rekao da je sve u skladu sa Ustavom. Dakle, mi poslanici moramo da poštujemo Ustav. Mi smo dali zakletvu. Nisam dobio odgovor na pitanje – da li se kolega ograđuje od izjave Boška Obradovića, koji je pozvao na puč? Pozvao oficire i policiju da se izvrši puč i da se legalno izabrani predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, smeni pučom?

Dakle, ja nisam dobio odgovor zato što je pomenuti gospodin bio nosilac liste na poslednjim izborima, gospodin o kojem sam govorio i koji je mene nazvao lažnim poljoprivrednikom. Ja ga pozivam da dođe kod mene u selo, da od zbirke mojih poljoprivrednih mašina iskoristi bilo koju i da se makar jednom pošteno u životu oznoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč?
Kolega Đokić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na početku želim da reagujem na neistine i zlonamerne insinuacije nekih opozicionih poslanika koji su govorili juče i danas, a tako što ćemo razjasniti nešto.

Dakle, visina penzija nije stečeno pravo. Penzije jesu stečeno pravo i niko ih ne može ukinuti, umanjiti, oduzeti, ali njihova visina nije stečeno pravo. Visina penzije je promenljiva kategorija, može biti veća ili manja, u zavisnosti od količine novca u Fondu PIO i u budžetu. Dakle, to je ekonomska kategorija i zavisi od ekonomske snage društva.

U situaciji kada nema dovoljno novca u Fondu PIO, već dugi niz godina unazad, da ne ponavljam, iz poznatih razloga, zbog ne domaćinskog ponašanja, krađa itd… Od količine novca u budžetu zavisi da li će visina penzija biti manja ili veća. Idealno bi bilo, ali je u ovom trenutku nerealno da su npr. kase Fonda PIO toliko popunjene da se iz njih u stopostotnom procentu mogu isplaćivati penzije bez potrebe da se iz budžeta dodaje razlika koja nedostaje, ali nažalost nije tako. Pitanje je da li je tako u mnogo razvijenim ekonomskim društvima.

Imovina Fonda PIO je u dugogodišnjem prethodnom periodu uništavana tako da ona danas ne predstavlja izvor prihoda, već zbog troškova održavanja stvara rashod, značajan rashod. Istovremeno je odnos zaposlenih i penzionera veoma nepovoljan, tj mnogo je penzionera, a malo je zaposlenih koji svojim doprinosima pune Fond PIO. U tim uslovima, da bi se penzije redovno isplaćivale, mora se zahvatati iz budžeta. Dakle, od ekonomske moći zemlje, od snage njene privrede, od broja novih investicija i novootvorenih fabrika, od povećanja broja zaposlenih i veličine njihovih zarada zavisi da li se iznos penzija može povećavati.

Završavam, danas zahvaljujući uspesima, pre svega, Aleksandra Vučića i SNS moguće je i povećavati penzije, ali sada iz realnih izvora. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đokiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč?
Koleginica Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Godine 2014. Srbija je bila pred bankrotom i donošenje Zakona o smanjenju penzija bila je ekonomska odluka čime je omogućeno da penzije i plate i dalje budu isplaćivane, i to je bila jedina mera u tom trenutku da bi kriza stala, jer 58% penzije isplaćivano iz budžeta.

Rezultati su čekali, ali uspeli smo da stabilizujemo stanje u našem budžetu i već drugu godinu zaredom beležimo fiskalni suficit. Imamo rast BDP u Srbiji od 4,8% i stopu nezaposlenosti manju ispod 12%.

Naša država je preuzela obaveze da sprovede reforme do kraja, da se smanje izdaci koji su nastali zbog lošeg vođenja javnih preduzeća iz prethodnih perioda, a koje smo zatekli u rasulu. Zatim, zbog neracionalnih izdataka u javnom sektoru, zbog nepotrebno visokih troškova, da bi se obezbedila stabilnost.

Danas, imamo potpuno drugačiju sliku, ozdravljujemo našu ekonomiju, imamo neuporedivo veći broj zaposlenih, obnovljenih, izgrađenih fabrika i onih koji se grade. Imamo investitore koji su zainteresovani da ulažu u našu privredu i upravo zato se danas iz budžeta izdvaja svega 31% za penzije.

Mi ne zaboravljamo one najstarije, one koji su nas učili i školovali i kojima smo zahvalni na ukazanom poverenju, prihvatajući ove teške i nepopularne reforme, koje su nas sve zajedno spasile, sadašnje i buduće penzionere, ali i ove mere su pomogle da se ide ka postizanju finansijske stabilnosti i sveukupnog razvoja Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Kolega Miletić, izvolite.