Molim vas, samo jednu rečenicu, završavam i ostavljam vas da uživate.
Dakle, osnovna poruka tog zakona gde smo mi intervenisali amandmanom je takođe predlog da se kao i svaki put što je naš predlog, da se predloži potpuno nov zakon, da se više oslobodimo tog jada od Bolonje, a u ovom sadašnjem zakonu o izmenama i dopunama, predlogu o izmenama i dopunama zakona, predložili smo da se u ovom članu 17. definitivno ne ograničava kraj studiranja. Svako ima pravo da studira onoliko koliko hoće.
Vidim da gospodin Arsić ne bi dozvolio da dalje govorim o ovome, a zaista smo imali puno primedbi uopšte na sistem obrazovanja, na način štampanja knjiga, na angažovanje hrvatskih firmi koje to rade po Srbiji, na odnos. Zapravo, prvo što treba, gospodine Šarčeviću, da uradite jeste da vratite dostojanstvo nastavnicima. Iz toga će, verujte, proisteći mnogo rešenja za probleme koji su se nagomilali. Dokle god imate situaciju da svaki učenik, ili svaki roditelj, ili svaki nabildovani teča i ujak mogu da dođu da izvređaju nastavnika, tu nema obrazovanja, a država ne radi ništa da taj problem reši. Da ne govorimo o problemu sa drogama, itd.

Koleginice Radeta, prekoračili ste ozbiljno vreme,

Završila.

Četiri minuta je bilo.

Pa, eto. Moglo je još neki minut, ali u svakom slučaju, dakle, evo da završim.
Srpska radikalna stranka, naša poslanička grupa neće glasati za ove predloge i očekujemo od ministara ubuduće ozbiljnije predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Barišić.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice Barišić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, šteta što, evo ulazimo već u jedanaesti sat današnje rasprave, ali predstavnika Đilasovog tajkunsko ljotićevskog saveza nema, a baš sam mislila da ih podsetim na neke stvari iz njihovog perioda, pošto očito imaju amneziju za taj period.

Naime, od 2008. do 2012. godine van Srbije lečeno je oko 500 dece, a danas se iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno Fonda i iz budžetskog fonda leči čak skoro 2.000 dece u prethodne četiri godine, što znači da je čak četiri puta više dece otišlo na lečenje i da su dva i po puta sredstva više izdvojena.

Dok naša Vlada, naš predsednik Republike, gospodin Vučić, brine o svima, kako o penzionerima, tako i o najmlađima, oni su brinuli tada samo za živote svojih ministara, pa su neki ministri ne verujući svojim kolegama, a znamo da su naši lekari najbolji u Evropi, išli da se operišu u druge zemlje, a bolesna deca umirala i o njima se nije vodilo računa. E, mi ne sledimo njihov put, zato imamo ogromnu podršku, a oni, kao što ih sada nema u sali, tako posle narednih izbora neće ih biti na političkoj sceni Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega.

Hvala vam gospodine predsedavajući.

Amandman koji ističe važnost kulture sigurno ima mesta u svakom zakonu, jer činjenica je da se može živeti bez kulture, ali sa kulturom je svakako lakše, bolje i dostojanstvenije. Ekonomski uslovi koji popravljaju životni standard pružaju svaki napredak baš u tom pravcu.

Veliki je napor potreban da dođe do ekonomskog napretka, posebno kad se od nule startuje. Današnja vlast u Srbiji zaslužuje svaku pohvalu i svako poštovanje, jer je posvećena potpuno narodnim poslovima.

A, kako se vraća od onih koji takođe uživaju sve benefite koje donosi bolja ekonomska politika? Primeri u mom gradu, Zrenjaninu, gospodin Laketić je spomenuo najveću kinesku investiciju koja glasi milijardu dolara. Dobro ste me čuli, milijardu dolara. To je velika cifra i za Ameriku, i za Nemačku, i za svaku evropsku i za svaku razvijenu zemlju, a kamoli za Srbiju.

Međutim, kakvi su odgovori? Prvo, radi se o kineskoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom guma i naravno odmah smo dobili šamar u pravcu da se radi o prljavoj tehnologiji, o zagađenju. Onda kada smo podsetili građane da od pedesetih godina, pa sve do skora, i u Zrenjaninu u centru grada postojala fabrika „Tegum“, koja je, nažalost, u privatizaciji nestala, kao što su nestala i druga zrenjaninska preduzeća, i nikada nije bilo nikakvog zagađenja, to se zaboravilo. Ovde se radi o najsavremenijoj tehnologiji.

Zahvaljujem kolega.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović..
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega.