Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, dozvolite mi da u nekoliko prosto-proširenih rečenica iskažem danas ono što smatram da je potrebno reći kada je u pitanju Predlog zakona koji imate pred sobom i nekoliko sporazuma i pravilnika koje hoćemo da razmotrimo zajedno sa vama.
No, pre nego što pređem na sve ovo, dozvolite mi da kažem da je zaštita životne sredine jedna od osnovnih tekovina modernog društva, a da na tom putu to naše Poglavlje 27, kojim se bavimo pregovarajući sa EU, je jedno od najskupljih i, razume se, najkomplikovanijih. Za nas koji se bavimo životnom sredinom ono, razume se, predstavlja i najvažnije poglavlje kojim će se Srbija baviti, budući da, bez obzira na moguću spočitanu pretencioznost u ovome što govorim, zapravo reč je o tome da se sve sektorske politike moraju uklopiti u zaštitu životne sredine, jer sve oblasti i sektori rada u bilo kom društvu, pa i Srbiji, moraju biti podložni principima koji se tiču zaštite životne sredine.
To često nije lako, razume se, da često mi koji radimo ove poslove ili promovišemo ove ideje nailazimo na prepreke, ali ovo je pitanje kvaliteta naših života i kao što čujemo, između ostalog, i ulaganje u zdravlje i život naših ljudi, ali isto tako je finansijski veoma zahtevno.
Ukoliko hoćemo da participiramo i da povlačimo sredstva iz evropskih fondova koji su danas postali dostupni našoj Republici, moramo da budemo spremni da kao država i sami finansiramo deo tih troškova, dakle, da kofinansiramo, kako je to popularno reći i da smo mi na putu da taj sistem napravimo celovitim i onakvim kakav Srbiji odgovara u ovom trenutku, a Boga mi, rekao bih i u vremenu koje dolazi.
Trenutna praksa finansiranja zaštite životne sredine ne može osigurati dugoročne potrebe kada je u pitanju životna sredina i zato će ona morati da se menja i doživeće, razume se, duboke reforme zato što su potrebna dovoljna, predvidiva ali i stabilna sredstva da bismo finansirali ono što su potrebe koje se kada je Srbija u pitanju mere sa oko procenjenih 15 milijardi evra u kvalitet životne sredine, što će na kraju rezultirati boljim kvalitetom naših života i dužem životom svakog našeg građanina.
Konkretan zakon i izmene koje danas predlažemo tiču se fonda koji zovemo IPARD 2 i to je zapravo IPARD 2 program. Reč je, zapravo, o pretpristupnoj pomoći za ruralni razvoj koja se meri, praktično, vremenskim periodom između 2014. i 2020. godine i da su korisnici ovih sredstava, zapravo, pravna i fizička lica. Ova sredstva su predviđena za uzgoj, proizvodnju, preradu u prehrambenoj i poljoprivrednoj proizvodnji i, razume se, obuhvata investicije i u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Smisao ovih izmena, koje danas preporučujemo da razmotrite, jeste u tome da bi našim individualnim gazdinstvima i fizičkim licima mogli da pomognemo, da bi mogli da, zapravo, ispune sve ono što je potrebno da bi mogli da participiraju i traže i potražuju sredstva iz ovog fonda.
Takođe, moram da vam kažem da u ovom slučaju nisu potrebna dodatna sredstva u našem budžetu. Pre svega, reč je o našim inspekcijama koje treba da obave određeni deo posla i, razume se, da će iz ovoga, ukoliko budete prihvatili naše predloge, u buduće biti potreban jedan akt organa životne sredine, koji je i uslov EU i Fonda da bi naši poljoprivrednici i poljoprivredna gazdinstva mogli uopšte da ostvare pravo na ova sredstva. To će biti akt kojim se potvrđuje da investicija ispunjava propisane uslove, pre svega u oblasti zaštite životne sredine.
Pravo koje se tiče ovog zakona, a reč je o IPARD-u, mogu ostvariti, pre svega, fizička lica, odnosno nosioci porodičnog gazdinstva, preduzetnici, privredna društva, ali i zemljoradničke zadruge.
Prema postojećoj regulativi, nije moguće vršiti taj nadzor, o kome govorih maločas, fizičkih lica koja konkurišu za IPARD. S toga, predlažemo dopunu Zakona u članu 101a kojom stvaramo pravni osnov da bismo mogli da donesemo pravilnik kojim se određuje šta se proverava kod korisnika, potencijalnih korisnika ovog IPARD fonda. Ovo je, zapravo, i način da našim individualnim proizvođačima omogućimo da ostvare pravo na značajna finansijska sredstva iz ovog fonda.
Čitav smisao ovih izmena Zakona jeste u tome da ga ne treba komplikovati, on je, zapravo, jednostavan. Dakle, stvaramo formalno-pravne uslove da bismo zaista ljudima mogli da omogućimo da konkurišu za ova sredstva.
Na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko sporazuma i protokola. Ukratko ću da spomenem svaki od tih sporazuma i protokola.
Najpre, reč je o Sporazumu koji su potpisale Srbija i Hrvatska. Reč je o Sporazumu koji su potpisale vlade Srbije i Hrvatske 8. juna 2015. godine. Tim Sporazumom je, zapravo, stvoren pravni osnov za dublju saradnju između Srbije i Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine i ja lično mislim da je taj Sporazum dobar i širok.
Važno je reći da Srbija, naročito od momenta osnivanja Ministarstva životne sredine, želi da igra ozbiljnu regionalnu ulogu kada je u pitanju ova tema i da, u skladu sa tim, mi želimo da ostvarimo i dublju i jaču saradnju sa svim zemljama u okruženju.
Moram takođe da kažem da i Srbiju i Hrvatsku, kao i sve zemlje u regionu, u suštini, muče isti problemi koji se tiču zaštite životne sredine i da tu u osnovi, ako ćemo jednostavnije, nemamo puno toga da kažemo šta je baš potpuno specifično samo za nas, to je specifično i za druge zemlje koje su u okruženju. Naša je ambicija da tu saradnju, zaista, podignemo na najviši mogući nivo.
Isto kao što je potrebno reći da u političkom smislu, ako želite, iako to nije tema, zaštita životne sredine je, čini mi se, tema koja nema nikakve političke hipoteke u regionu i da sve kolege koje sam susreo a da su ministri životne sredine iz regiona, u stvari, posmatraju stvar na isti način kao što i mi to radimo, da to nije pitanje politike i da je to pitanje naših boljih života i da su, zaista, svi spremni sa kojima sam razgovarao da sarađuju temeljno u oblasti životne sredine, što ćemo mi, razume se, iskoristiti kao deo sopstvenih inicijativa.
Budući da smo zemlja koja ovde u regionu nije mala, budući da imamo mnogo iskustva, verujući da to iskustvo koje imamo od 1991. godine, osnivajući tada Ministarstvo životne sredine, ili još bolje, u onoj bivšoj Jugoslaviji 1948. kada smo osnovali Zavod za zaštitu prirode, imamo šta da ponudimo kao znanje, kao iskustvo i moram reći kao jednu ruku koja je pružena i željna je saradnje u regionu, koja može biti na osnovama koje su potpuno bez ikakvih, kao što sam rekao, hipoteka.
Oblasti u kojima bismo sarađivali su bez ograničenja u životnoj sredini, razume se, i tu je reč o zaštiti životne sredine, zaštiti prirode. Posebno mi je interesantno da govorimo sa Hrvatima o regionu Mure, Dunava i Drave, pri čemu osim Dunava i Save ovaj region jeste značajan i može biti interesantan za nas zbog toga što kolege kažu da mi tu imamo nekih otvorenih pitanja kada je granica naša u pitanju. Potrebno je i tu temu demistifikovati, takođe.
Političari će se dogovoriti o tome da li tu postoje neka otvorena pitanja i da li granica može biti ovakva ili onakva, ali ono što je važno sa našeg ekološkog aspekta, to je da ekologija u suštini zapravo ne mari za to da li će granica biti na ovoj ili onoj strani. To nas povezuje, zapravo. Nije loše da napravimo zajedničko prirodno dobro koje je zaštićeno u oblasti, recimo, Mure, Dunava, Drave.
Kad je Dunav i Sava u pitanju, o tome ne treba puno trošiti reči, Dunav je razume se i značajan za čitavu Evropu, ali i za nas u regionu i takođe smo spremni na tu vrstu saradnje. Želimo da sa njima razgovaramo i radimo na upravljanju rizicima jer nas dele isti rizici.
Klimatske promene su donele mnogo teškoća koje delimo svi. Granice tu nikako ne postoje. Suše i poplave i bolje reći padavine koje su neumerene kada je reč o regionima ili nepravilnom rasporedu u toku godine su nam svima donele zapravo iste teškoće i ja zaista želim da napravimo čitav sistem u ovom delu Evrope koji će biti sistem koji će svima omogućiti da dobro pratimo sve što se dešava na tom planu, da pratimo nivoe reka, itd, da vas ne davim detaljima. U svakom slučaju, imamo tu još pitanja biodiverziteta i njegove zaštite i razume se zaštitu staništa vrsta, itd.
Što se sporazuma tiče o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica i njihovih vodenih staništa, rekao bih da treba da vam kažem da je to jedan od najvećih sporazuma te vrste u svetu, da je stupio na snagu 1. novembra 1999. godine još, da obuhvata oko 255 vrsta ptica i da obuhvata 119 zemalja iz Evrope, Azije, Afrike i Kanade i da kroz Srbiju prolazi oko 125, dakle polovina svih tih vrsta o kojima pričamo i da je od toga, dakle od tih 125 čak 105 spadaju u strogo zaštićene vrste ili 14 zaštićenih vrsta.
Dakle, podsećam vas da je Srbija gnezdilište i zimovalište tih, i te kako, značajnih vrsta ne samo za Srbiju nego za čitav svet i da je naša uloga tu jako važna, budući da se zaista nalazimo na migratornom putu gnezdilišta i zimovališta ovih značajnih ptica. Za ovakve zemlje kakva smo mi se kaže da su država areal ovih životinjskih vrsta.
Ovde je u pitanju i naš biodiverzitet i podsećam takođe da Srbija spada u jednu od 40 najbogatijih područja biodiverzitetom na planeti i da je to razlog više da pokušamo da očuvamo sve ovo o čemu danas govorimo.
Podsećam takođe da kada je reč o močvarnim područjima jer ovde razgovaramo i o tome, reč je o Ramsarskoj konvenciji koja tretira pitanje močvarnih područja, za koje ja lično smatram da su veoma važna za čitav biodiverzitet i za čitavu našu biologiju na ovom terenu, ne samo za migratorne ptice. Mi ćemo imati ambiciju kao Ministarstvo da mnogo više pažnje posvetimo ovakvim područjima u Srbiji kojih ima i pokušamo da ih u dogovoru sa drugim subjektima zaštitimo. To znači da ih sačuvamo, unapredimo i proširimo. Hoću da kažem da su svi u regionu osim Bosne i Hercegovine ovaj sporazum o kojem pričam ratifikovali.
Istovremeno, ovaj sporazum omogućava pristup G fondu, a to je onaj globalni Fond za zaštitu životne sredine i na kraju, hoću da vam kažem da je ovde reč o zaštiti ptica, ali isto tako podizanju svesti bez koje nećemo ni korak dalje napraviti u ovom pravcu. Hoćemo da omogućimo istraživanja, hoćemo da sprečimo ubijanje ptica.
Nisam siguran da ćemo moći da skrštenih ruku više gledamo krivolov i bespravno ubijanje svih tih zaštićenih ptica koje jednog trenutka treba da prelete odavde iz Srbije da odlete tamo negde na neka druga staništa, čuvajući i za ta staništa i za te biodiverzitete i za te neke druge uslove u kojima žive neki drugi ljudi, i ne samo ljudi, nego i organizmi.
Dakle, ovo pitanje je važno pitanje, zbog toga što Srbija mora početi da se civilizovano odnosi prema živom svetu. To ne podrazumeva da smo samo mi prisutni ovde na ovom prostoru i na planeti. Ovo podrazumeva da ćemo i te kako od ovog trenutka više voditi računa o tome kako štitimo svoje ptice i da nečiji ekonomski ili svaki drugi interes ne može biti važniji od života tih ptica, koje su izuzetno važne za naš biodiverzitet i uopšte floru i faunu na našem području.
Dakle, tu govorimo i o ubijanju i o švercu istih tih ptica. Ali, isto tako, volim da kažem da ono malopre spomenuto 40 područja koja su najbogatija biodiverzitetom na našoj planeti, ovo spada u deo naše lepote. Ako niste svesni u kakvoj lepoti zapravo zaista živimo, molim vas da se toga setite, bacajući pogled na divne fotografije naše Srbije, koja je još uvek prelepa i koja ima šta da ponudi ne samo nama, nego onoj deci koja dolaze posle nas.
Budemo li čuvali ovu priču o biodiverzitetu, ova priča će imati šanse da uspe i kod onih koji tek dolaze. Psiholozi znaju, i sociolozi, da se ličnost formira tako što je najvećim delom formira okruženje, a danas pričamo o okruženju.
Molim vas da to razumete i shvatite sasvim ozbiljno, jer mi, bez priče o frazama, drugu državu nemamo, ni drugi biodiverzitet nemamo, a pri tom smo jedno od najbogatijih područja na svetu.
Vreme je da se svi zajedno okrenemo ka tome i da svako učini ono malo što može da učini da bi to za sve nas zaista bilo i ono veliko i da to takođe nije fraza, a moguće je.
Sada bih još nekoliko trenutaka skrenuo vašu pažnju na Protokol o održivom transportu u okviru Konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata, u nekoliko rečenica.
Dozvolite mi da kažem da Konvencija ima subregionalni karakter, da je ovaj format vođen od strane UN, EU itd, da je istu potpisalo sedam zemalja u našem okruženju – Ukrajina, Poljska, Rumunija, Slovačka, Mađarska, Češka i Srbija, razume se, 22. maja 2003. godine, sa ciljem da se osigura održivi ljudski, socijalni, kulturni, ekonomski i svaki drugi razvoj ovog predela i regiona.
Protokol je potpisan 2014. godine, a cilj je, naravno, da obezbedimo održivi transport i saobraćaj, kao i propratnu infrastrukturu u oblasti Karpata, za dobrobit prirode i buduće generacije.
Dakle, poenta je u tome da očuvamo ovaj divan region, koji čini ovaj deo Evrope i sveta zaista posebnim i da transport kao jedan suštinski remetilački faktor u ovom delu zaštite prirode, koji je važan, učinimo takvim da on ne ometa ono što je pitanje potrebe našeg očuvanja i svega onoga što sam maločas u nekoliko kratkih rečenica naveo.
Dozvolite mi, takođe, da kažem da Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi ili „Euro-Bac“ jeste nastao 1991. godine i da je na snazi od 1994. godine, da mu je cilj zaštita i očuvanje populacije slepih miševa i da ovde na našem području imamo čak 52 vrste slepih miševa, koje su izuzetno važne za našu ravnotežu u prirodi i da one uživaju najčešće najviši stepen zaštite.
Ovde govorimo, takođe, o 66 zemalja koje su se priključile ovom sporazumu, u Evropi, delovima Azije i Afrike. Ideja je da se kroz monitoring i praćenje trendova odrede i mere koje će u Srbiji biti primenjene kada bude utvrđeno šta zapravo treba da radimo. Inače je utvrđeno prisustvo 29 vrsta slepih miševa, da imamo i četiri za koje smatramo da nije potpuno pouzdano da su tu i da od ovih svih vrsta čak 29 vrsta slepih miševa je na listi strogo zaštićenih vrsta.
Srbija se, naravno, očigledno nalazi na migratornom putu, na koridoru, ali je, isto tako, kao i u prethodnom slučaju, zimovište ovih država Areal, kako sam već rekao.
Bitno je očuvanje biodiverziteta i naše ravnoteže. Moram da kažem da je ovo jedini sisar koji zapravo i aktivno leti. Kao što znate, hrani se biljkama, ali među ima i mesojeda, što se u ovom slučaju insekti i sisari itd. i čine sisari koji se nazivaju slepim miševima, čine skoro jednu četvrtinu svih sisara na planeti.
Dakle, konstatujem da su nam slepi miševi značajno ugroženi i da u ovom slučaju, kao i u ranijem, imamo šta da čuvamo.
Dozvolite mi, takođe, da spomenem i protokol, sporazum koji sam već spominjao o Karpatima, gde sam još ispustio da kažem da sve zemlje koje su se priključile ovom sporazumu aktivno rade na onome što smo danas ovde konstatovali i da kroz ovih nekoliko sporazuma, bilo da je reč o očuvanju populacije slepih miševa, bilo da je reč o Protokolu o Karpatima ili da je reč o Sporazumu o očuvanju afričkih i evroazijskih migratornih vrsta ili o Sporazumu sa Hrvatskom, svi su neobično važni za to što bismo hteli da afirmišemo kao politiku koja je politika ove naše države, našeg predsednika i predsednice Vlade u onome što Srbija zapravo želi da učini, a to je da postanemo jasna, transparentna zemlja, sa jasnim politikama i posebno sa životnom sredinom koja i te kako može da bude komparativna prednost u onome što zapravo mislimo da treba postići.
Jako mi je važno da još jednom iznesem tu svest o tome da životna sredina zaista ne poznaje granice i da sve kolege ministri sa kojima sam se susretao u međuvremenu u regionu, bez obzira iz kojih država su došli, jesu bili potpuno otvoreni za ovu priču na isti ovaj način, istim ovim rečenicama koje je danas ovde vama izgovaram i to mi daje nadu da možemo i sa Hrvatskom, Slovenijom, BiH, Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Bugarskom itd, da ne ređam, zaista divno sarađivati i da mi negde svi slično mislimo o toj priči i da sve ovo što danas ovde pokrećemo kao priču i inicijativu jeste priča o nekom našem zajedništvu, kako god da se ono zvalo.
Ako to ozbiljno shvatimo, a mi to krajnje ozbiljno shvatamo, verujemo da ovaj naš tim u Vladi i Ministarstvu životne sredine je u stanju da povede nekim putem koji za Srbiju do sada nije bio sasvim uobičajen kada je životna sredina u pitanju, imamo široko polje u svemu tome, imamo kompetentnih znanja i institucija u Srbiji koje mogu da nam pomognu da sve ovo izvedemo. Molim vas da, razmatrajući sve ovo danas, date doprinos da ovi naši akti budu bolji nego što smo ih možda mi danas ovde predložili. Hvala na pažnji.
