Zahvaljujem.

Poštovani ministre Lončar, poštovani ministre Trivan sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres više predloga zakona. Čini mi se da bi se vratili na temu, evo, ja ću još jednom da kažem – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, zatim Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Sporazum o Afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi, kao i potvrđivanje Protokola o održivom transportu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje na samom početku biće usmereno na Predlog zakona o zaštiti životne sredine koji treba na samom početku da reši sve probleme u samom zakonu i one međunarodne obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU.

Ministre Trivan, mi smo mala zemlja i treba da koristimo svoja iskustva mnogo razvijenih zemalja što se tiče zaštite životne sredine. Isto tako, treba da podižemo svest svih nas u Srbiji što se tiče očuvanja životne sredine. Isto tako, ministre, Srbije ne sme da ponavlja greške zemalja u regionu koje, kada su bile u procesu pridruživanja EU, nisu koristile EU fondove zbog toga što nisu imali projekte.

Ono što je meni važno, malopre sam vam rekao, da zaista mi trebamo da podižemo svest, ali ono što je stvar koju svi znamo, da do sada mi nismo obraćali dovoljno pažnje što se tiče zaštite životne sredine ili smo bar, najbolje da kažem, imali malo razumevanja prema tome, a jedan od pokazatelja je da Beograd recimo nema nijedan prečistač otpadnih voda, da Beograd, eto, vi to malopre niste napomenuli, samo da kažem, kada ste govorili, da Beograd kao jedini, da kažem, jedan od velikih evropskih gradova, svu svoju kanalizaciju izliva u reke.

Isto tako, da se nadovežem na vašu priču, procenjuje se da Srbija da bi bila, da kažem, u evropskim, međunarodnim standardima za usklađivanje sa njima, potrebno je nekih 15 milijardi evra u narednih 30 godina. Najskuplje će biti uređivanje sistema opravljanja otpadnim vodama i otpadom, nekih pet milijardi ministre, ako se ne varam, je li tako, sedam milijardi, dobro. To je znači, maltene pola od ove ukupne sume koju smo rekli, koja je predviđena.

Ovde ne mogu da napomenem da, kada je reč o upravljanju otpadom i kada je reč o upravljanju otpadnim vodama, Jagodina je pozitivan primer, vi to verovatno dobro znate. Izgrađen je moderan reciklažni centar deponija, kapaciteta 15,5 hektara i pomenuti objekti su građeni po najvišim standardima i sistem za prečišćavanje isto tako ima otpadnih voda.

Ja dolazim iz Kragujevca ministre. Malopre ste pričali o deponijama, vi znate da od Kragujevca na par kilometara imamo deponiju u Jovanovcu i mogu slobodno da kažem da je to ekološka bomba što se tiče Kragujevca. Ali, dobra vest za sve Kragujevčane, urađena je studija izvodljivosti, ne samo za Kragujevac, nego i za susedne opštine, na lokaciji Vrtište na sedam kilometara od Kragujevca, biće izgrađena moderna deponija sa savremenim ekološkim centrom i pratećim zelenim površinama i modernom opremom. Znači, to ćemo u što skorijem vremenu, mislim da ste vi u potpunosti sa tim upoznati.

Sada bih, kada kažemo podizanje svesti, veoma važna stvar za mene je da ukažem na neke stvari o kojima ste vi nešto i govorili, a to su na prvom mestu klimatske promene. Mi smo od 2000. godine pa na ovamo, Republika Srbija, uložila čak šest milijardi evra u otklanjanje posledica od vremenskih nepogoda. Mnogi sektori su pretrpeli štetu, štetu što se tiče, da kažem, vremenskih nepogoda, kiše, grada, olujnih vetrova, suša. Kažem, pretrpeli su mnogi sektori, ali najviše vodoprivreda, šumarstvo i poljoprivreda.

Čini mi se da, ne samo stručnjaci, nego svi upozoravaju da je krajnje vreme za jednu ozbiljniju akciju protiv klimatskih promena. Jedan od dobrih primera je možda obnovljiv izvor električne energije ili pošumljavanje itd, mi to već imamo u Vojvodini, je li tako.

Isto tako, jedna da kažem veoma važna stvar za nas, je odlaganje opasnog otpada. Iako Srbija, ako se ne varam, svake godine izdvaja 20 miliona evra za tu važnu stvar, ipak, neretko se dešava da toksični otpadi završavaju, kako u zemlji, tako u vodi, tako u našem okruženju i izuzetno je važno posvetiti maksimalnu pažnju tom pitanju.

Vraćajući se na sam zakon i ne dužeći mnogo, treba reći da nije reč o nekom zakonu kojim se bitno uređuje neko pitanje, niti je reč o nekom sistemskom zakonu, već je reč o izmenama Zakona u manjem obliku. Ono što je važno za ovaj zakon, praktično, suštinske izmene tiču se ispunjavanja uslova za korišćenje IPARD fondova. Sa druge strane efikasnije obezbeđenje sredstava iz Zelenog fonda, i naravno, za infrastrukturne projekte iz IPA fondova u oblasti zaštite životne sredine.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve pomenute predloge zakona.

Sada, kada je reč o sporazumima, samo nekoliko reči o tome. Kada je reč o Predlogu sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, ne ulazeći u druga pitanja, ovde samo govorimo o zaštiti životne sredine, da je važno koristiti njihova iskustva u pred prestupanju EU, što se tiče životne sredine, i čini mi se da je iz tog aspekta veoma važno da se potpiše ovaj sporazum.

Sa druge strane, kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o državnom transportu za Okvirnu konvenciju o održavanju razvoja Karpata, treba reći da je ovim Protokolom predviđeno unapređenje i lakša saradnja u cilju razvoja kako održivog teretnog, putničkog, tako infrastrukturnog saobraćaja na području Karpata.

Sada, ovde, ministar Lončar nije, ali samo u nekoliko rečenica, kada je reč o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za 2018. godinu. Ovde zaista moram da kažem da ne treba trošiti reči o važnosti ove teme. Zaista, čini mi se da je to jedna važna stvar za sve nas i od ogromnog je značaja što smo prepoznali ogromnu važnost ove teme, da ovom odlukom imamo na raspolaganju dve milijarde dinara, a sledeće godine projektovan budžet za sve ovo. Tako da je to jedna odlična vest za sve nas.

Na samom kraju, ministre poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predlog zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milorad Mijatović.

Hvala predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, izražavam zadovoljstvo što danas raspravljamo o zaštiti čovekove sredine. Jedan sam od onih koji smatra da je to najvažnija tema. Za mene je to i najveća politika. A, zašto je to najveća politika? Zato što se govori o životu građana, o čistom vazduhu, zdravoj pijaćoj vodi, o zdravlju, o čistom vazduhu, a i o klimatskim promenama.

Očekujem od ministra zaštite čovekove sredine, da fundira ovaj proces, isto tako da stalno ne počinjemo iz početka. Imam utisak da životnu sredinu često smatramo kolokvijalno, stavljamo je u drugi plan, i onda jednostavno, sve su druge teme važnije i negde počnemo, stignemo do nekog nivoa, i onda stane se, i opet se kreće iz početka.

Budite uvereni da će Skupština Srbije, posebno Fokus grupa o kojoj ću kasnije pričati, veoma veliku pažnju posvećivati zaštiti životne sredine. Isto tako posvetiće značajnu pažnju da se sredstva za zaštitu životne sredine planiraju u budžetu, da ona budu značajna i da budu veoma važna. Nije samo zato što to od nas očekuje EU, znamo šta znači trgovačko Poglavlje 27, mi imamo i Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja. To nije u suprotnosti. Naprotiv, 64% iz Agende 27 je inkorporirano u Ciljeve održivog razvoja. Kada sprovodimo i jedno i drugo, a ovo oko EU, jer Srbija želi da bude članica EU, zaista ćemo sprovoditi. Budite uvereni da ćete imati punu podršku. No, mene ministre uvek od vas iznenadi vi kažete – trebaće nam 15 milijardi eura. Znam da će trebati, to je za ovu Srbiju veoma velika suma.

Međutim, mnogo toga se može uraditi korak po korak i to bez nekih velikih sredstava. Ovde je bilo govora, jačanje svesti pojedinaca, svesti šta znači zdrava životna sredina, šta znači čist vazduh, šta znači pažnja oko smeća, šta znači prečišćavanje vode. E, tu možemo da učinimo mnogo. Znate, tu uvek volim da citiram, mi jačanje svesti moramo početi od obdaništa, od osnovne škole, srednje škole, od studenata i uvek citiram Čika Jovu Zmaja – gde nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi, jer to drvo će kasnije da naraste, davaće nam vazduh, davaće nam plodove i uživaćemo. Mislim da upravo tu ideju moramo stalno da razvijamo, da svako dete ima svoje drvo u Srbiji i da bude ponosno zasađeno onda kada je to dete rođeno, a ono se polako razvijalo i raslo kako se i od malog deteta stvarao jedan čovek, ali sa svešću da mora da čuva okolino. To je zbog njega, zbog budućih generacija i da ne citiram već poznate stvari. Mi smo ovo nasledili, bolje i kvalitetnije moramo da damo budućim generacijama.

Socijaldemokratska partija će podržati vaše zakone. Ovo su male izmene, ali su vrlo značajne, radi se o poljoprivredi koja je kao što ste sami naglasili vrlo veliki zagađivač. Isto tako, mi moramo voditi računa o tome i budite uvereni da ćete i tu imati veoma veliku podršku, jer sve ovo moramo razvijati, razvijati svest da se hemija ne može koristiti bez ograničenja. Ono što je prednost Srbije bila i ostala, to je zdrava hrana, zdrava životna sredina, dajte da je sačuvamo. To vam je jedna prednost koju nam svi koji dođu našu zemlju govore i stalno naglašavaju, e, sačuvajmo je, to nam je bogom dano, sačuvajmo naše vode, šume, sačuvajmo naše ptice i sve ono što ide.

Počeću nešto drugo, govoriću o radu Fokus grupe koju je predsednica Narodne skupštine osnovala 2017. godine, gde imamo 15 članova, gde imamo dva potpredsednika najvažnijih odbora koji treba da realizuju stavove iz Agende 2030. Odmah da naglasim tu nema nikakvih političkih razlika, tu je i pozicija i opozicija. Budite uvereni uz punu podršku i predsednice Narodne skupštine, a isto tako i drugih nekih fondacija. Mi imamo rezultate koje hoću ovog puta da ovde naglasim.

Kao prvo, danas su svi poslanici na ulazu mogli da podignu ove knjižice. Znate, bilo je danas ovde malo priče, ne znam ni ja kakve o ovim knjižicama, da bismo imali prevod ove knjižice UN, to je Fokus grupa radila, našli smo sredstva i nemojte potcenjivati, trudili smo se da svakog poslanika, a i preko Narodne skupštine i javnost Srbije obavestimo šta znače Ciljevi održivog razvoja, šta znači Agenda 2030. nju treba svi da sprovodimo. Sprovodimo, da postavimo sistem, da radimo onako kao treba. Šta radi Narodna skupština? Bravo ministre, Narodna skupština vrši nadzor nad implementacijom Ciljeva održivog razvoja. Mi ćemo to raditi. Vlada Republike Srbije ima međuresornu Radnu grupu na čijem čelu je gospođa Slavica Dejanović, koja takođe radi svoje deo posla i između Fokus grupe i međuresorne Radne grupe postoji puna saradnja. Budite uvereni da će to biti i dalje. Interes svih nas je da se što više ovih ciljeva realizuje. Naravno, mi nismo bogata zemlja i ne možemo svih 17 ciljeva i 169 podciljeva realizovati.

Ono što je važno i što ćemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije insistirati jeste da se odrede prioriteti, a među prioritetima sigurno će biti i zaštita čovekove sredine. To je ono što je ovog trenutka važno.

Isto tako, moram da naglasim da su ti ciljevi u tri grupe pitanja. To je društvo, to je ekonomija i to je životna sredina. Ti ciljevi su nastali 2015. godine, septembra meseca i Srbija je među prvim zemljama koja je potpisala ovu Agendu 2030.

Pažljivim čitanjem videćete da će Srbija, ukoliko bude što više realizovala ovih ciljeva, podciljeva, biti znatno bolja zemlja, bolje će se živeti i upravo bićemo deo svetske zajednice i evropske zajednice, što je naš osnovni cilj kao jedne moderne Srbije i što činimo i što radimo.

Takođe, mi smo među prvim zemljama koje su formirale ovu grupu, među prvih pet zemalja i to se već primetilo u UN i u godišnjem izveštaju UN za 2018. godinu Srbija je izabrana kao zemlja dobre prakse. O tome sam govorio i u NJujorku, a isto tako i u Ženevi i moram reći da je naišlo na dosta odobravanja među slušaocima koji su bili tamo sa mnoštvo pitanja kako to uspevamo i kako činimo.

No, da ne bih puno pričao o tome, smatram da smo na samom početku i naš osnovni cilj će biti i ostaje da fundiramo sistem, da sistem ide svojim putem, a da mi onda kroz indikatore održivog razvoja koje UN imaju jasno izražene, kroz indikatore koji će biti jasni i merljivi kažemo gde se nalazimo, šta je potrebno uraditi, šta treba učiniti.

Jedna od tih stvari je npr. da srednje obrazovanje u našoj zemlji bude besplatno i obavezno. To je za sada samo osnovno obrazovanje. To jeste veliki cilj, ali isto tako ako budemo insistirali, budemo tražili, budite uvereni da ćemo ga isposlovati, jer ova zemlja Srbija mora imati obrazovanije stanovništvo da bi mogla da ide u tu četvrtu industrijsku revoluciju. To je ono što ćemo govoriti.

Ovde je danas bilo puno govora o zaštiti čovekove okoline. Rekao sam na samom početku da je to za nas vrlo važno pitanje i jedno od najvažnijih pitanja.

Gospodine ministre, budite sigurni da ćemo uvek insistirati da vaše ministarstvo ima više sredstava, da se u budžetu upravo planira tako nešto, da ne stojimo.

Mogu vam odmah reći, mi smo, naravno, uz pomoć fondacija napravili analizu budžeta za 2018. godinu. Evo je ovde i tačno je naglašeno koja su to sredstva koja se izdvajaju za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

Mi smo prošle godine u budžetu za 2018. godinu dali kao Fokus grupa amandmane. Nisu prošli. Mi ne odustajemo. Mi ćemo i ove godine, videvši gde se mogu naći sredstva, u budžetu za 2019. godinu insistirati da se za pojedine stavke, posle određivanja prioriteta, tačno odredi koja su to sredstva koja će ići i za ciljeve održivog razvoja, gde upravo prioritet dajemo zaštiti čovekove okoline. To je nešto što ćemo uvek insistirati, jer smatramo od ključnog pitanja za razvoj Srbije.

Znate, ovde nije bilo govora o zelenoj ekonomiji. Nije bilo govora koliko možemo otvoriti radnih mesta kroz reciklažu otpada. Sami ste rekli šta je i uveo bih svakom građaninu da nosi tekstilne ili papirne kese, od recikliranog papira iz prostog razloga što je to jedan komoditet koji smo mi navikli, a gde nam se posle u prirodi višestruko negativno vraća. Bilo gde da sam bio, a idem puno po inostranstvu, budite uvereni, vrlo malo nalazim plastičnih kesa.

Očekujem da ćete vi to uraditi, a isto tako ne znam zašto imamo mnogo plastičnih boca? Zašto ne uvedemo pravilo da se plastične boce vraćaju, da se za njih dobijaju nazad neka sredstva, da se stimuliše, jer upravo ta plastika će nam pomoći da jednostavnim koracima mnoge stvari rešavamo.

Ja ne smatram da se može sve odjednom uraditi, Korak po korak, „step by step“ stići ćemo do određenih ciljeva. Ja hoću da imam čistu vodu, čiste reke. Sticajem okolnosti letos sam bio u jednoj stranoj zemlji gde sam video volontere na reci koja je veoma čista, gde hodaju, traže smeće, gde inače ne bacaju smeće jer je takva kultura, jer da bi ste imali čiste reke, čiste vodotoke, morate voditi računa.

Naravno, to su sve bogate zemlje, kao što ste i sami rekli, čija je svest daleko iznad one koja je kod nas. Možda za 20 godina ćemo imati takve reke, takve potoke, a isto tako i šume koje ćemo imati.

Ono što moram da naglasim, a to je isto tako da ćemo kao Fokus grupa u ovom parlamentu, a ovde i poručujem građanima Srbije, zaista pratiti ostvarivanje implementacije Ciljeva održivog razvoja. Srbija ima za to mogućnosti. Učinili smo dobre početne korake i budite uvereni da ćemo ići i dalje, a dalje posmatram prenošenje stvari na lokalne sredine.

Ja sam već sa nekim poslanicima razgovarao. Obećao sam i da ćemo ići u Sokobanju, da ćemo ići u Svrljig, jer suština je da zaista u svakoj sredini jačamo svest, da javnost upoznamo šta znači zdravlja životna sredina, šta znače čiste reke, zdrava voda, jer građani Srbije moraju znati da samo 1% svetske vode može da se koristi za piće. Šta sutra ako ne budemo imali? Bogate zemlje zato imaju rešenje. U Abu Dabiju sam video kako prave pijaću vodu iz morske vode, ali moramo znati da ovu dragocenu našu pijaću vodu koju imamo moramo čuvati, jer sutra možemo da ostanemo i bez nje.

Ono što smo takođe učinili kao Fokus grupa, ne možemo sami da radimo ovaj posao od lokala. Mi moramo da gledamo naše susede. Mi moramo da gledamo regiju, da gledam o gde se ko nalazi i da razmenjujemo iskustva. To smo radili. U maju mesecu smo imali jedan veliki regionalni skup u našoj Skupštini. Bilo je 12 zemalja i budite uvereni da smo mogli sa ponosom da kažemo šta je urađeno.

Naravno, nikad se ne zadovoljavam sa onim što se uradi. Uvek se može mnogo više i mnogo bolje, ali budite uvereni da drugi često su i mnogo u težoj situaciji nego mi i njihova svest nije na ovom nivou gde smo mi, ali zato su druge zemlje daleko od nas. Nikad nismo gledali one ispod nas, već one koji su bolji od nas da ih stignemo sa ovim sredstvima koje imamo i kako imamo.

Mi smo još u 2017. godini izvršili samo evaluaciju šta je to ovaj parlament uradio u praćenju ciljeva održivog razvoja. To ćemo učiniti u 2018. godini, jer imamo sada temelj od kojeg počinjemo.

I, nešto što je veoma važno, zapostavljamo ne samo civilno društvo, nevladine organizacije, zapostavljamo i firme koje u Srbiji i te kako posvećuju pažnju zaštiti životne sredine. Ja ću nabrojati neke od njih. Evo „Hemofarm“ koji i te kako puno radi na tom polju, „Delta Agrar“ takođe i tu su iskustva i drugih preduzeća, ali ono što je najvažnije, mala i srednja preduzeća moramo angažovati oko tih pitanja. njih je mnogo više. Moramo ih učiti kako da konkurišu za sredstva EU, kako da poboljšaju svoju proizvodnju i kako da prečišćavaju vodu, kako da vode računa o otpadu, jer za to postoje i sredstva EU.

Dakle, naš zadatak, svih poslanika, ministarstava i javnosti je da napravimo jedan uvezan sistem, koji će voditi računa o svim tim pitanjima, o zaštiti čovekove sredine, jer to je ono što nama znači život, to nama znači nešto što je najvažnije. Zašto? Pa, to je preventiva.

Vi sami znate, oko poplava, jedan dinar utrošen u preventivu znači sedam dinara, kasnije se daje mnogo više kad se dese poplave. I to je jedan od podciljeva održivog razvoja.

Dakle, mnogo je pitanja na koje možemo dati odgovore ako budemo poštovali pravila i manje politizirali oko nečega što znači bolji život građana Srbije, nešto što možemo svi da uradimo. Nemojte samo da se kaže – političari su za to odgovorni. Svaki građanin Srbije je odgovoran za zdravu životnu sredinu i svaki građanin može da da svoj doprinos, vodeći računa o tome. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

U uvodu, vrlo kratko, opaska o rečenici koju smo čuli i od ministra zaštite životne sredine i od ministra zdravlja, da njihove teme nisu politika, da zaštita životne sredine nije politika i da lečenje dece nije politika. I dobro je što sedite, pošto imam za vas obaveštenje – obe su teme politika. Zato je ovaj kratki uvod.

Politika kao posao ima ukupno dva dela – jedan je da menja prostor, drugi je da menja društvene veze. Ministar zaštite životne sredine ima posla sa politikama koje menjaju prostor. Da li ih menjaju tako da ga nagrđuju i ugrožavaju, da li ga menjaju tako da ga unapređuju i poboljšavaju, to je drugo pitanje. Ali, bez političke odluke nema mosta, nema infrastrukture, nema rudnika, nema naftne bušotine, nema naselja, legalnog, nelegalnog, nije važno. Prostor je tema za politike, vazda bilo, kakva god politika bila u pitanju. Da li je politika vladavine prava, modernog 20. i 21. veka, ili je politika kraljevskih porodica, ili je politika plemena, neko donosi odluku o tome šta se dešava u prostoru. I zbog toga mislim da bi bilo dobro da to poštujemo zajedno i da zaštitu životne sredine zovemo politikom, jer ona jeste politika.

Za ministra zdravlja, takođe, njegovo pitanje o tome zašto deca sa retkim bolestima nisu lečena pre 2011. godine, a sada su lečena – zato što je donet zakon koji je promenio društvene veze u društvu da ta deca budu vidljiva, kao što su pre toga donošeni zakoni da budu vidljive osobe sa invaliditetom. Politika koja menja socijalne veze, društvenu prihvatljivost i vidljivost ljudi. Za pet godina od danas moguće je da će biti neke nove politike koja će nam učiniti vidljivim neke druge društvene grupe, manje, ali će to takođe biti politika.

Volela bih da tačno tako i razgovaramo, o lečenju dece, o zdravstvenim uslugama uopšte, kao što bih volela da kroz tu prizmu vidim koji su vam alati u rukama politički da menjate prostor Srbije na bolje. To je posao ovog ministarstva. U jednoj digresiji, samo u rečenici, ja bih volela da mi imamo ministarstvo održivog razvoja. Ali, ja sam volela i da imamo odmah Ministarstvo zaštite životne sredine, pa su mi rekli da nemam pojma, pa smo posle dve godine dobili Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja se sad nadam da će Vlada posle 2020. godine imati ministarstvo održivog razvoja, jer je to ono gde možete da pravite politike kojima čuvate, unapređujete i sanirate prostor Srbije – hibridno, horizontalno i vertikalno i u skladu sa onome što je politika 21. veka.

Svi predlozi zakona koje je ministar Trivan predložio su prihvatljivi i bili bi verovatno na dnevnom redu ko god da je vlast i ko god da je opozicija. Tu da dodam digresiju. Nije politika folklor kakvim se smatra u Srbiji, jezik verbalnog nasilja, omalovažavanja i pljuvačka kampanja. To je samo folklor koga imate u društvima iz kog je nestala etika. Kad nestane etika, onda imate moralnu korupciju gde se smatra da je politika prostor u kom je sve dozvoljeno. Daleko bilo. Kao što nije sve dozvoljeno u prostoru. Ne možete da gradite gde hoćete, ne možete pesticide da bacate po zemljištu, ne možete da spaljujete strnjiku po njivama, bez obzira što se dešava, jer imate politiku koja vam to zabranjuje. U slučaju onoga što se smatra folklorom, to je etika koju nemamo pa je sve dozvoljeno, udri po čoveku, to se zove politikom a veze nema s politikom, a ovde nedostaje nadzor za primenu zakona koji imate za prostor u Srbiji, kad je u pitanju nanošenje štete životnoj sredini u našoj zemlji.

Ja zaista izražavam nadu da će ovaj namenski fond o kome je govorio ministar zdravlja biti na korist, koliko god bila ta grupa ljudi, mala ili velika, zbog toga što se tkivo jednog društva, koliko je zdravo, ne vidi po tome da li obožavamo najjače i najmoćnije među nama, nego se vidi po tome da li umemo da vodimo računa o marginalnim među nama. Tu se vidi dobro društvo. I zato je ustanovljene fonda dobra stvar i nadam se da će biti i novca ubuduće za lečenje ljudi sa retkim bolestima i za neke nove slučajeve koje danas još ne vidimo, nažalost, a postoje tu negde, žive oko nas.

Ukratko o predlozima zakona koje ste podneli. Izmena Zakona o zaštiti životne sredine je neminovna i ima nekoliko pitanja. Dakle, IPARD će da traje do 2020. godine. Vi, ministre, vaši saradnici, verovatno svi poslanici ovde, i ja, znamo kako to izgleda sa evropskim novcima. Ako nemaš sve zaklopljeno do 2020. godine, onda moraš da imaš jako veliki uticaj da bi do tih para došao posle 2020. godine. Nije nemoguće. Učestvovala u kreativnom tumačenju evropskih pravila o novcu koji nam nije trebao pripasti.

Dakle, može i to, ali ja se fokusiram na ono što je vladavina prava, a ona kaže – do 2020. godine nama trebaju fizička lica, preduzetnici, zadruge, koje će biti jasno obaveštene koliko novca je u pitanju, šta su njihova zaduženja, koliko oni moraju da daju, kakav je položaj budžetskog fonda koji vi od milja zovete „zeleni fond“, a to nije zeleni fond, ali u redu, ne pravim pitanje, i koliko vremena treba da se sve to dogodi? Mi ovde na Skupštini nismo podelili te informacije.

Dakle, ako mene neko pita kod kuće u Novom Sadu ili, ne znam, idem na salaš – Jeli, hoće li biti para iz Evrope? Ta Evropa ako nije ni za šta, bar neka ima nekih para. Ja ne znam da kažem rok u kome ćete doneti podzakonski akt. Ne znam da kažem duh tog akta. Ne znam da kažem obaveze i način na koji će Vlada, odnosno vaše Ministarstvo informisati eventualne buduće korisnike i sve što znam da im kažem, da su to rokovi.

To su prosto informacije koje znam da ne mogu da budu deo ovog Predloga zakona, ne kažem ja to vama kao zamerku. Ne trebaju meni te informacije osim da ih delim dalje, ali su to prosto informacije koje nedostaju. Nedostajale bi da je ovo 2014. godina i da nismo ukinuli, srećom, Fond zaštite životne sredine. Opet bi nedostajale te informacije. To su informacije koje će uvek nedostajati kada je zaštita životne sredine u pitanju.

Da ilustrujem, zašto ja razumem kada vi kažete koliko je teško obezbediti uticaj za zaštitu finansija ili uopšte pogled na svet, koji podrazumeva – Čekaj, hoće li neko da živi tu, doneli smo neke zakone, neko nešto da radi zašta je plaćen iz budžeta? Pre 50 godina je Garet Harden 1968 godine izdao jednu sjajnu knjigu koja u mom slobodnom prevodu je „Propast opšteg dobra“ - „Tragedy of the comnons“, gde jasno pokazuje koliko je teško na održiv način koristiti resurse kada je ljudsko društvo u pitanju. Ni jedna druga životna zajednica ne proizvodi đubre. Ni jedna druga životna zajednica na ovoj planeti nema problem sa korišćenjem resursa od koga živi. Mi ljudi imamo zato što imamo svoje lične pojedinačne interese - meni voda, meni sva šuma, šta me briga, odsečem lipu, neka sadni neko drugi, meni rudnik, meni, meni. Dakle, ta vrsta odnosa prema opštem resursu kod ljudske zajednice je proizvelo sve ovo što je sada skupo, da imate prirodnu, zdravu životnu sredinu.

Ako deo novca koji treba da dobijemo iz IPARD-a do 2020. godine bude potrošen tako da se poprave stvari tamo gde će korisnici koji vam se obrate biti u mogućnosti da ih potroše, ja mogu samo da budem zadovoljna i što smo u evropskim integracijama i što se nadam da sam u vama našla sagovornika ko će na najjednostavniji mogući način da objasni šta mora da se uradi za godinu i po dana. Strašno kratak rok za IPARD, strašno kratak. Oni su komplikovani kada treba da daju novac, komplikovani su i kad treba da zatvore projekat, za sve su komplikovani.

Pitanje uz ovaj predlog ostaje pitanje koje ja ponavljam treću godinu. Ko radi u Odboru za evropske integracije, zna to dobro, znaju i predstavnici Evropske komisije, delegacije, znaju i ljudi u Briselu, a moje pitanje je vrlo jednostavno – ima li novca za proširenje u finansijskoj perspektivi EU posle 2021. godine?

To da mi ambasador kaže – biće, majke mi, više nego ikada, to ja ne kupujem. Ako to Vlada hoće da kupi, pa da prodaje, ja neću biti protiv. Ali, zbog novca koji će nam biti potreban, a nećemo imati pristupa kohezionim fondovima, zato što nam je ta strategija propala, strašno bi bilo važno da ovo što ste uradili, skoro pa tehnički, menjajući zakon, da pi IPARD bio iskorišćen, da bi namenski fond ušao u funkciju, strašno bi bilo dobro da to iskoristite kao dokaz, kao argument, kao čvrstu činjenicu i za Evropsku komisiju, koja će se kolebati oko iznosa novca za proširenje, i za domaću javnost, koja će se kolebati oko toga da li stvarno vrede evropske integracije. Kada mene pitaju zašto treba mi da postanemo članica EU, ja kažem - sve smo drugo probali i svi to mogu da provere.

Druga dva sporazuma koja se tiču migracije ptica i naslanjaju se propise koji smo već doneli, jer je Srbija za ptice, prosto, koridor, migratorni koridor. Koleginica Nada Lazić vas je pitala na odboru i to je druga, kako da kažem, krizna o kojoj želim da govorim javno, osim ove jasne informacije kako da se sigurno potroši taj novac to 2020. godine. Dakle, pitala vas je o broju staništa i navela osam u Vojvodini, močvarnih staništa za migratorne ptice i dva u drugim delovima Srbije i problem zašto status staništa, za koje je dato, traženo, da se odobre gde stoji.

Tu ću se vratiti na ono što govorim o Garetu Hardinu pre 50 godina, koliko mi ljudi ne umemo sami od sebe da na zdrav način koristimo prirodni resurs u kome smo rođeni, vodu, vazduh, zemljište, sve ono od čega živimo.

Sada pretpostavljam da imate problem u horizontalnoj komunikaciji zbog interpretacije u drugim ministarstvima. Uopšte nije važno koje ministarstvo, ja nikada ne govorim da je neko kriv za nešto, ja samo znam da je potrebno izmeriti sistem da bi umeli da ga menjate. Ja kada merim sistem da se nešto dobro dogodi u zaštiti, a to je veći broj staništa za migratorne vrste, ja moram da izmerim gde je zapelo. Zapne u poljoprivredi, zapne u finansijama, zapne u nekom birokratskom nizu koji se interpetira kao strašno važan.

Ne znam da li ćete me dobro razumeti, ali ja mislim da vam je pomoć Skupštine tu ključna, kao i mnogima drugima koji naleću na takve prepreke. Ja znam isto i stav o Skupštini, da će retko ko to iskoristiti, ali moje je da kažem, pa ako bude nešto dobro, ako ne, bar sam naslikala šta vidim izmereno kao prepreku.

Transport u Karpatima i uopšte karpatski region i subregion je region o kom se mnogo više priča u zemljama poslednjeg proširenja, dakle Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, Belorusija, Baltičke zemlje. Oni pričaju čak i o novom regionu, koji zovu „Tri mora“, o regionu između Baltičkog mora i Jadranskog mora i Crnog mora i vrlo su zainteresovani da nas imaju za saveznike. Ogromna količina robe prolazi tuda. LJudi koji se bave strateški regionalnim temama po Evropi vide ovaj region „Tri mora“ kao nešto što u budućnosti treba da bude ne balans i protivteža onome što je EU inače, ne nešto između Rusije i EU, nego prosto samo definisani region i subregion od koga bi ljudi koji žive u karpatskoj oblasti imali koristi. U tom smislu, drago mi je da nam je i ovaj sporazum na dnevnom redu.

Zaštita ugroženih vrsta, bez obzira koliko, znam da će proizvesti šale, verovatno, koje to vrste štitimo, sad su na red došli slepi miševi, šta da radite, ali je važno da i o tome imamo više informacija u javnosti, jer imate priličan broj ugroženih vrsta u Srbiji, čak i vrste na koje smo kao nacija jako ponosni po svom broju, kad su ptice u pitanju i kad su u pitanju četvoronožne životinje i sisari i grabljivice, prosto, imate jedan čuveni mitski prilaz, i orlovi, suri, vukovi, lisice, divno sve, ribe, a kad dođete da ih prebrojite, onda vidite da vam nedostaju, od Golije i Starije planine, pa do najbližih delova do kojih takve grabljivice dolaze i u Vojvodini.

Dakle, upotrebiti to što ljudi čuju da mi hoćemo da štitimo neke slepe miševe, da se prosto mnogo više govori o tome koje sve vrste u Srbiji jesu ugrožene nemarom, nepažnjom, nebrigom, neprimenjivanjem zakona koji postoje o zaštićenim vrstama, ili novim zakonima.

Na kraju, saradnja između Srbije i Hrvatske, neophodna je za region, kao i saradnja sa Bosnom ili sa Makedonijom, sa Crnom Gorom, sa Bugarskom, Rumunijom. I vaše opaske o granici prosto stoje.

Vrlo se često zaboravlja da Badinterova komisija, koja je odredila granice, nije odredila granice na rekama. Jedan čuveni slučaj je napravio čitav slučaj između Slovenije i Hrvatske zbog toga što nigde nema granice na dnu mora. I odatle je Slovenija napravila slučaj o granici u Piranu.

Pa, da ne bi ponavljali greške, da bi videli šta je dobro kad su u pitanju granice na rekama između Crne Gore i Hrvatske ili Bosne i Hrvatske ili Hrvatske i Slovenije, onda bi bilo dobro da, kao u slučaju kada su prošle zime napravljena tela za granicu između BiH, srećom, i Srbije za Drinu i kad su smišljena vrlo kreativna rešenja da tako bude i ovde, i završavam sa dokazom koliko je Garet Hardin bio u pravu kada je govorio o propasti opšteg dobra i koliko svako gleda svoj lični interes.

Meni je moj lični interes da vašim zalaganjem i vaše kolege iz Hrvatske Kopački Rit postane pravo zajedničko dobro koje ćemo koristiti. Nekada davno, u bivšem životu, tamo sam redovno brodarila, pecala i dočekivala sjajne zore u neverovatnoj prirodi. Ako bi uspeli da vratite zajedništvo nad jednim takvim prostorom, to bi bio najbolji dokaz da je zaštita životne sredine zaista politika koja menja prostor, ali i utiče na politiku koja menja društvene odnose.

Ako neko za koga je društveno prihvatljivo da neguje netrpeljivost u Srbiji, kao što je red da ne trpite Hrvate ili Albance i ostalo, to je kao pristojno, ja to nikad nisam razumela, ali čujem ljudi kažu – ijao, dakle, ako možete da imate nekakav zajednički posao sa istim tim ljudima, onda to predstavlja dobru argumentaciju da ne moramo negativno definisati onog drugog da bi sami sebi izgledali bolji. Mi ćemo da izgledamo sebi onakvi kakvi smo samo ako jasno izmerimo kakvi smo, da bi to mogli da menjamo.

Dakle, dajte jasnu informaciju budućim korisnicima IPARD-a, tražite pomoć za EU i razumimo zajedno da buduće ministarstvo održivog razvoja se bavi ključnom politikom menjanja prostora za koje sada zajedno udaramo temelje kao i proteklih desetak, 15 ili 20 godina. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti zaštite životne sredine i pre svega bih da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista–Narodne seljačke stranke –Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati ove predloge.

Zaštita životne sredine je pitanje jednog modernog društva i svakako je pokazatelj uspešnosti društva. Usvajanjem ovih zakona mi stvaramo preduslove da se na neki način odgovornije ponašamo prema ovoj temi.

Republika Srbija je u obavezi da poveća investicije kada govorimo o Poglavlju 27. – životna sredina i klima. Ovde govorimo o jednom od najkompleksnijih poglavlja, obzirom da je zaista potrebno na pravi način ovo integrisati u nacionalnu politiku. To nam omogućava maksimalno korišćenje pretpristupnih fondova, obezbeđenje javnih sredstava, kako bismo mogli da finansiramo određene projekte, pogotovo što znamo kolika je važnost da sarađujemo sa civilnim sektorom i pomognemo da i oni, kada govorimo o ovoj temi, budu deo napretka.

Akcioni program za životnu sredinu usvojio je i Savet Evrope, Evropski parlament 2013. godine i odnosi se na period do 2020. godine. Takođe, ovde imamo i ciljeve Ujedinjenih nacija 2015. godine, pogotovo kada govorimo o ciljevima 20-20-20, dobro poznatim ciljevima da treba smanjiti emisiju ugljen dioksida za 20%, do 2020. godine povećati udeo obnovljivih izvora za 20% i povećati energetsku efikasnost takođe za 20%.

Mi znamo da je Srbija nažalost daleko od toga trenutno, ali borimo se, idemo krupnim koracima. Izrazila bih zadovoljstvo na svemu što Ministarstvo radi i koliki napredak je učinjen, jer ovo je zaista važna tema koja je negde do sada bila skrajnuta. Međutim, važno je da svi razumemo važnost teme. Značajno je što su građani, što se diže na neki način svest građana kroz različite projekte koji su finansirani. Smatram da će shvatanje teme na pravi način moći da utiče na pozitivni ekonomski rast kroz obnovljive izvore energije.

Ovde, pre svega, govorimo o pretvaranju otpada u resurs, sa većim akcentom još na prevenciji, pogotovo ponovnu upotrebu i reciklažu i trebali bismo negde da idemo u suprotnom smeru od odlaganja otpada na deponije, već da tražimo neki način da postoji održivost cirkularne ekonomije i efikasnije korišćenje resursa. To je negde put kojim treba da se krećemo.

Takođe, važno je da prioritet ima i ljudsko zdravlje. Tu govorimo, pre svega, o zagađenju vazduha i vode. Samo bih se na trenutak vratila, tj. istakla bih ovu temu koju je gospodin ministar Lončar danas sa nama podelio, a to je ovaj fond za, to je odluka o povećanju budžeta za decu obolelu od retkih bolesti. To je veoma značajno iz razloga što ova deca više neće čekati toliko i moći će što pre da krenu na lečenje.

Međutim, kad se vratimo na životnu sredinu, ja sam sigurna i da životna sredina ima veliki uticaj na različite bolesti koje prosto se dešavaju kod ljudi. Imamo podatak Svetske zdravstvene organizacije da oko 20% ljudi u Evropi umre pod uticajem nekih faktora životne sredine. To je zaista ogroman broj ljudi, što nam ponovo dokazuje važnost ove oblasti.

Kad smo kod zakona koji je pred nama, izmene i dopune Zakona o životnoj sredini, tu imamo izmene koje se odnose na neslaganja kada govorimo o odabiru finansiranja projekta, kada govorimo o finansiranju metodologije za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata i kada govorimo o zelenom fondu, tu je dolazilo do nekih neslaganja kada govorimo o izboru projekata, međutim to će ovim zakonom biti rešeno.

Takođe, kada govorimo o IPARD fondovima, IPARD sredstvima, takođe će ovaj zakon omogućiti da se na bolji način vrši nadzor i kontroliše, što je takođe značajno jer znamo da svaki od poljoprivrednih gazdinstava mora ispunjavati određene propise kada govorimo o zaštiti životne sredine.

Takođe, podatak da nam je potrebno 15 milijardi, koliko sam razumela, evra u narednih 30 godina, od toga sedam za upravljanje otpadom i otpadnim vodama. To su zaista velika sredstva, ali ovi pretpristupni fondovi EU nam mnogo znače, bez obzira kada ćemo i kako ući u EU. Svi ovi fondovi i ovaj novac znače da negde naša zemlja bude na listi zemalja, nadam se uskoro, ne očekujem kao Nemačka i Austrija koju su pominjali ali bar da idemo u narednom periodu ka tome.

Kao što sam već rekla, saradnja sa civilnim društvom, saradnja sa privredom je jako značajna, jer i privrednici moraju poštovati zakon i od njih je veliki uticaj na zaštitu životne sredine. Moramo sarađivati sa lokalnim samoupravama koje takođe imaju svoja odeljenja koja se bave zaštitom životne sredine i treba ih malo podučiti i organizovati neke obuke, možda od strane ministarstva, kako bi oni na bolji način mogli da sprovode zakone koje danas usvajamo.

Srbija je ozbiljno shvatila važnost ovih promena i važnost zaštite životne sredine, što nas izuzetno raduje. Verujem da ćemo uskoro imati resursno efikasnu ekonomiju koja će zaista predvideti brži rast privrede i nova radna mesta.

Još jednom bih samo napomenula onaj novac za decu obolelu od retkih bolesti, 200 milijardi i 200 dece, i to je zaista za svaku pohvalu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poslednji govornik za danas je Miletić Mihajlović.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas, između ostalog, imaćemo i set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a na čemu ću se ja zadržati, najviše o tome pričati, tako da danas možemo reći da je danas parlamentarni dan za zaštitu životne sredine ili za ekologiju.

Rekao bih da ovaj set zakona iz oblasti životne sredine veoma, veoma važan i on ne može u bilo kom poređenju da se stavi na neko drugo, treće ili ne znam koje mesto. To su prioritetne teme koje moramo, pre svega, rešavati i stoje na prvom mestu, ako uopšte imamo iole malo ekološke svesti, jer to se može smatrati imperativom i to je uslov svih uslova.

Naravno da su velike i značajne teme, kao što je ekonomija ili neke druge društvene sfere značajne za Srbiju, za naše građane, ali uzalud će nam biti i dobra ekonomija i drugi društveni odnosi i uređene druge društvene sfere, ako nemamo zdravu životnu sredinu, ako nemamo zdrav vazduh, ako nemamo zdravu vodu, zdravu hranu itd. Prema tome, ovo ne može na takav način da se tretira. Veoma je neozbiljno i zato smatram da je ovo i te kako važno i zaslužuje čak i prvo mesto, da dođe na dnevni red prvog jesenjeg redovnog zasedanja u Narodnoj skupštini.

Odgovornost države prema svojim građanima, a naročito prema budućnosti meri se kroz odnos prema životnoj sredini, prema prirodi, prema zdravlju ljudi, jer ono što smo mi zatekli i nasledili moramo da prenesemo i ostavimo potomcima za buduće vreme, a to je pre svega zdrava životna sredina. Ovo je elementarna ili osnovna pretpostavka očuvanja života kao svojevrsnog fenomena na zemlji. Zapravo veoma je važno da svim kapacitetima radimo, na svim poljima radi podizanja ekološke svesti, jer prosperitet i napredak civilizacije u krajnjoj liniji, pa i sam opstanak života zavisi od odnosa čoveka prema prirodi.

Da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta ove Vlade dokazano je osnivanjem posebnog resora, odnosno Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer mi u stvarnosti zapravo imamo mnoge rizike po zdravlje ljudi i rizike po narušavanju prirode u slučaju nesavesnog odnosa prema životnom okruženju. Zatim imamo neuravnoteženo korišćenje prirodnih resursa što takođe stvara mnoge probleme, često se pojavljuju ekološki akcidenti itd. Prema tome, cilj je bolje zdravlje stanovništva, bolji kvalitet života, obezbeđivanje održivog i uravnoteženog razvoja.

Drugo, važan razlog za prioritetan položaj zaštite životne sredine je obaveza koja proizilazi iz naše pozicije kao kandidata za ulazak u EU. Znamo da je politika EU u oblasti zaštite životne sredine na preventivnom delovanju radi očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi i zalaganje za održivi razvoj i iracionalno korišćenje prirodnih resursa. Skoro trećina zakonodavstva u EU se odnosi na zaštitu životne sredine. To nam govori koliki značaj oni pridaju toj oblasti i koliko je ta oblast zapravo zahtevna i teška. Zato je za Republiku Srbiju kao kandidata za ulazak u EU pregovaračko Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine od posebne važnosti. Uostalom, pitanje zaštite životne sredine je globalno pitanje i zahteva globalni i usaglašeni način delovanja i rešavanja na ovom planu u čitavom životnom prostoru zemlje.

Želim da podsetim da je 2014. godine kada je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preuzela naša ministarka prof. dr Snežana Bošković Bogosavljević, zakonodavstvo iz ove oblasti je bilo u potpunosti neusklađeno. Od tada do danas slika je u potpunosti izmenjena. Usklađeni su gotovo svi propisi koji su dobili podršku Evropske komisije. Razrešen je status čak 18 projekata iz oblasti zaštite životne sredine, formiran je Zeleni fond Srbije koji ubira sredstva po principu zagađivači plaćaju. Ono najvažnije, formiran je poseban resor, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, čime se oblasti zaštite životne sredine sada tretira na adekvatniji način i drugačiji tretman ima u razvojnoj politici Srbije.

Treba imati u vidu da je prenošenje zakona iz EU u naš nacionalni zakonodavni okvir, kao i njihovo sprovođenje, odnosno uvođenje standarda u ovoj oblasti veoma zahtevno i skupo, međutim Srbija ako ima uređen sistem i adekvatan finansijski model može da aplicira za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU. Evropski standardi za Republiku Srbiju znače pre svega usklađivanje zakona. Dalje, neophodne investicije, nova ulaganja u infrastrukturu, ulaganja u održavanje i rehabilitaciju postojećih postrojenja kao što su fabrike za proizvodnju i prečišćavanje voda, skladištenje, reciklaža svih vrsta otpada, upravljanje industrijskim komunalnim otpadom i otpadom domaćinstva. Sve su to preko potrebni projekti, skupi i investicije koje ne možemo da realizujemo bez finansijske podrške evropskih fondova i predpristupne pomoći.

Upravo zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, o kome mi danas govorimo stvara pravni osnov za efikasnije korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova i programa međunarodne finansijske pomoći. Pre svega za projekte koje podrazumevaju predfinansiranje i sufinansiranje sa naše strane. To su svi projekti IPARD, a dobro znamo da se sredstva IPARD odobravaju tek nakon realizacije određenog projekta. Dakle, potrebno je da se ulože sredstva nosioca projekta, a to su pre svega često lokalne samouprave ili javna preduzeća.

U proteklom periodu nedostatak domaćih sredstva za učešće u predfinansiranju i sufinansiranju bio je razlog za sporo povlačenje sredstava IPARD i drugih predpristupnih fondova. Problem je bio i nedovoljno stručna izrada projekata ili izbor loših i prevaziđenih tehnologija u toku realizacije projekata kao i pojava neplaniranih nebilansiranih troškova. Da bi se dovršile ove krupne i skupe investicije i povukla sredstva iz predpristupnih fondova, potrebno je da se ministarstvo centralizuje za izradu i kontrolu izrade projekata. Kako bi se izbegli ovakvi propusti, ministarstvo je prepoznalo ovaj problem koji se razrešava ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine koje još predviđaju i mogućnost sufinansiranja, projektovanja i njihove izrade.

S obzirom da je Poglavlje 27, poglavlje zaštite životne sredine, najzahtevnije i najteže je da tu najviše novca možemo da dobijemo iz predpristupnih fondova, potrebno je da se uvećaju budžetska sredstva za programe Ministarstva zaštite životne sredine. Znači, potrebno je da povećamo naše učešće, naša sredstva, pre svega sredstva koja se ubiraju iz naknada koje uplaćuju zagađivači u zeleni fond.

Zapravo, neophodno je da se tzv. zeleni fond u narednom periodu izgradi kao samostalna kategorija, kao samostalni zeleni fond koji će direktno ubirati sredstva od zelenih naknada. Na taj način se obezbeđuje institucionalni mehanizam za korišćenje predpristupnih fondova i uz ovo ministarstvo treba da pojača svoju ulogu u postupcima izrade i izvođenja projekata, jer ministarstvo ima i veće znanje i veće stručne kapacitete.

Do sada je izrada i implementacija bila slaba tačka. Ministarstvo je zateklo više projekata iz IPA fondova u zastoju i učinilo velike napore da se nastavi njihova realizacija, čija je vrednost bila blizu 67 miliona evra, ali obezbedilo je i nova sredstva za IPA fondove za više lokalnih projekata u visini od 92 miliona evra. Sve ovo ide u prilog podršci predloga zakona koji omogućuje da u određenim i izuzetnim slučajevima ministarstvo ne mora da raspiše javni konkurs za pripremu i sufinansiranja projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova. Izmene i dopune podržavamo kako bi Srbija mogla više i efikasnije da povlači i koristi sredstva iz predpristupnih fondova i drugih međunarodnih institucija.

U kontekstu rasprave o ovoj temi želim da istaknem i neka postignuća Ministarstva za zaštitu životne sredine u dosadašnjem periodu, kao i samog ministra gospodina Gorana Trivana, čije kompetencije ceni i stručna javnost i građani Srbije.

Prvo, želim da pohvalim i istaknem transparentan rad Ministarstva za zaštitu životne sredine. Javnosti se približavaju svi ekološki problemi. Dosledno i beskrompromisno se insistira na poštovanju zakona u ovoj oblasti. Ukazivanje, odnosno otkrivanje divljih deponija i skladišta veoma opasnog otpada je veoma značajno, kao i insistiranje na procesuiranju učinilaca takvih krivičnih dela.

Ministarstvo je uspelo da kompletira i pusti u rad novu nacionalnu laboratoriju za analizu vode, vazduha i zemljišta koja radi u okviru Agencije za zaštitu životne sredine.

Efikasnim radom Ministarstva za životnu sredinu, u junu je završena radna verzija pregovaračke pozicije Poglavlja 27 i dostavljena je Evropskoj komisiji. Time je međunarodni ugled Srbije u sektoru zaštite životne sredine značajno poboljšan. Formirano je nacionalno telo za ispitivanje posledica od NATO bombardovanja u saradnji sa Ministarstvom odbrane, Ministarstva zdravlja i sa predstavnicima naučne i stručne zajednice na čijem čelu je ministar za zaštitu životne sredine.

Za mene, kao biologa, naravno za sve nas i građane Srbije, izuzetan značaj ima i povećanje površina pod zaštitnim područjima za čak 83 hiljade hektara. To je postignuto proglašenjem parkova prirode Radan i Zlatar. Sada je pod zaštitom 7,48% površine Srbije, što je za godinu dana 1% povećanja. To nas približava strateškom cilju da do 2020. godine imamo nekih 10% ovakvog prostora. Stručna javnost i građani pozdravljaju kampanju ministarstva za smanjenje upotrebe plastičnih kesa i uopšte plastične ambalaže koja ima period poluraspada od 1.000 godinu i čiji su elementi, odnosno delovi veoma štetni za životnu sredinu.

Kada je reč o međunarodnim sporazumima iz oblasti zaštite životne sredine, jasno je i ponoviću još jednom, zaštita životne sredine je globalni zadatak i imperativ današnjice. Ne postoje državne granice koje bi učinile da svako na svoj način rešava ova pitanja bez koordinacije i usaglašavanja zakona, mera i aktivnosti na celom životnom prostoru gde žive ljudi i gde ima živog sveta. Zato je od velikog značaja da ćemo, na primer, ratifikovati sporazum sa Hrvatskom i naravno prihvatiti i druge sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Neko bi možda mogao zlonamerno i na podrugljiv način, kao što se tu i čuje možda od nekih od kojih ne bi trebalo to očekivati, da su ovi zakoni ili na primer pitanje potvrđivanja sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa nešto neozbiljno nešto što je nevažno, pa eto, Narodna skupština se bavi tim perifernim pitanjima itd. Očigledno je zla namera, zlonamernost ili je u pitanju neznanje ili ne imanje ekološke svesti i nepoznavanje svega onoga što treba da se zna u ovom vremenu.

Šta znači očuvanje biodiverziteta? To je čitavo bogatstvo onoga što je živo danas, a mi znamo da je nepovratan i neponovljiv evolutivni tok. Ono što je evolucija tokom svoje istorije u toku od pet milijardi godina, koliko život postoji na zemlji stvorila, ne može ponovo da stvori. Ono što je izumrlo i nestalo, to je otišlo u istoriju i to se više ne vraća.

Veliki je greh i veliki je problem u tome što i čovek kao vrsta koja ima nadmoć danas u prirodi itd, doprinosi nestajanju pojedinih organskih vrsta i zato moramo razmatrati ova pitanja. Drugo, pominjanje biološke ili ekološke ravnoteže je veoma značajno, jer ceo život na zemlji i čitava biosfera je jedan veoma složen i rekao bih savršen mehanizam koji ima mogućnost samo regulacije svega onoga što se dešava u prirodi. Pokušaj čoveka da nadvlada sa tim mehanizmima, da se umeša u sve to, obično je dovelo do kraha i do propasti onoga što je priroda hiljadama ili stotinama hiljada ili milijardama godina stvarala.

Prema tome, mi moramo da vodimo računa o svemu tome, jer to nam je dužnost u ovom vremenu da na ovom stepenu civilizacije omogućimo dalji napredak civilizacije, ali i očuvanje života na zemlji i zdrave životne sredine za budućnost, tj. za naše potomke.

Hvala.
Danas završavamo rad.
Nastavljamo sutra sa sednicom u 10.00 časova, postavljanje pitanja, a ministar će nam se pridružiti kasnije.
Hvala lepo, a Crvenoj Zvezdi mnogo sreće večeras.
(Sednica je prekinuta u 18.30 minuta)