Zahvaljujem se, kolega.

Povredili ste član 109. Mogu da razumem da nije bio uključen mikrofon gospođi Jerkov, ali je bilo nemoguće ne čuti ovde u sali da se direktno obratila gospodinu Orliću, a ujedno tim i svim poslanicima koji stoje iza onoga što je gospodin Orlić komentarisao – vi ste monstrumi.

Ako ste vi u stanju da pređete preko ovakve uvrede, preko ovakve kvalifikacije koja je rečena poslanicima, ja se izvinjavam, čak i po cenu toga da poremetim tok rasprave, iako su neki došli namerno da to učine ovde pred sam kraj, izvinjavam se, žao mi je, ali moram da insistiram na tome da vi primenite odredbu člana 109, iako nije to popularno tražiti kada su osobe suprotnog pola u pitanju. To se nikad ne doživi na dobar način, ali ono što je rečeno ima posebnu težinu i zaista je izuzetno više nego uvredljivo i ponižavajuće za ovaj dom.

Zaista molim da vi reagujete na to, bez obzira što to nije bilo rečeno u mikrofon, ali se jasno čulo u sali.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali vas molim da preduzmete odgovarajuće mere. Hvala.

Hvala, kolega Komlenski.
Videli ste i sami i mogli ste da čujete da sam ja pozvao sve narodne poslanike da spustimo tenziju i da završimo ovu sednicu na način kakav je adekvatan za Narodnu skupštinu, na jedan častan i dostojanstven način.
Nisam čuo šta je koleginica Jerkov rekla, tako da, u svakom slučaju ne očekujem to, prosto nisam očekivao da će to da kaže. Sada je kasno da reagujem na takve stvari ako je to tako kako jeste, a nema razloga da sumnjam.
Idemo dalje.
Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Gospodin Rističević je u onom svom prvom obraćanju kada je govorio o podacima vezanim za ovaj fond ovog, nazovi glumca, rekao da ja znam neke podatke vezano za to.

Zaista, dosta podataka znamo, ali podržavamo da nadležni organi ozbiljno vide šta se dešava u tom fondu, da vide kako je to moguće da sredstva koja su prikupljena SMS porukama, neko može da daje nekom drugom fondu, da uzima neke kamate, šta se dešava s tim kamatama itd.

Mi svakako to podržavamo, jer nije dobro, pogotovo kada je u pitanju ovako nešto što bi trebalo da bude zaista jedna humana akcija, da se pretvori u aferu. A ovo se baš jeste pretvorilo u aferu. Ne znam zašto su se ovi petooktobarski piromani toliko povampirili ovih dana da napadaju na društvenim mrežama svakog ko se usudi, Bože moj, tako oni misle, da pozove nadležne organe da se pozabave tim fondom tog Sergeja Trifunovića, nazovi bivšeg glumca.

Ali, idu toliko daleko da kažu da su srpski radikali stali na stranu naprednjaka, jer Bože napadamo, kao i naprednjaci taj fond. Dakle, niti smo na nečijoj strani, mi smo ovde samostalna poslanička grupa, najjača opoziciona partija u parlamentu i tako radimo, tako se ponašamo i tako delujemo.

Mi smo čak ozbiljno optužili i tražili da se razreši funkcije ministar Zlatibor Lončar, što je dao državne pare u taj fond, što je potpuno suludo. To je dodatni razlog da moraju nadležni organi ozbiljno da vide i šta je sa tim parama koje je dao Zlatibor Lončar i šta je sa parama koje smo mi svi uplaćivali sms porukama. Ne verujem da su ovi što su ovako glasni i jednu jedinu poruku poslali. Hvala.

Hvala koleginice Radeta.
Sada ima reč Milena Turk. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ove rasprave htela bih još jednom da dodatno istaknem značaj jedne odluke o kojoj danas raspravljamo u okviru dnevnog reda, a reč je o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana RFZO za 2018. godinu.

Dakle, ovaj fond je opredelio deo sredstava za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti i počev od 2012. godine ova sredstva su se samo uvećavala. Godine 2012. za ovu namenu bilo je opredeljeno 130 miliona dinara i osam pacijenata upućeno u inostranstvo na lečenje. Godine 2013. takođe 130 miliona. Godine 2014. 260 miliona. Godine 2015. 335 miliona. Godine 2016. 600 miliona. Godine 2017. milijardu i sto miliona. Godine 2018. dve milijarde dinara koje su namenjene za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti.

Ovo je jedno sistemsko rešenje Ministarstva zdravlja za ovaj problem i ovo je velika šansa za naše pacijente zato što imaju priliku da ili otputuju u inostranstvo radi lečenja ili da tim stručnjaka iz inostranstva dođe u Srbiju i ukaže neophodnu medicinsku pomoć.

Ono što je važno da u celom procesu odlučuje jedan tim lekara, tim stručnjaka, jedan konzilijum koji sagledava celokupno stanje pacijenta i donosi odluku u najboljem interesu pacijenta.

Za slučaj da je pacijentu neophodno lečenje u inostranstvu, Vlada Republike Srbije je obezbedila dva aviona kako bi se ovi pacijenti u što kraćem roku uputili i došli do lekara.

Naši pacijenti imaju priliku da o trošku države u inostranstvu dobiju najbolji mogući tretman, a osim toga u okviru Ministarstva zdravlja oformljen je i kol centar koji će biti na raspolaganju roditeljima koji budu zatečeni lošom dijagnozom i da im služi kao pomoć da dođu do lekara, da prikupe neophodnu dokumentaciju kako bi u što kraćem roku pristupili lečenju svoje dece.

Ministarstvo zdravlja i ova Vlada na različite načine unapređuju stanje našeg zdravstvenog sistema, najpre kroz izgradnju novih zdravstvenih centara, mislim na novi Klinički centar, velelepni Klinički centar u Nišu, ali i na ulaganje u objekte koji već postoje kroz Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, ali isto tako uz zanavljanje i modernizaciju opreme i vozila.

Osim toga, mi upućujemo naše lekare na specijalizaciju. Podsećam da je prethodni režim zabranio specijalizaciju i praktično doveo našu zemlju u situaciju da se suočavamo sa nedostatkom lekara. Međutim, mi smo to ispravili, prosto, donošenjem zakona, gde smo prilagodili ove uslove, kako bi što veći broj lekara imao mogućnosti da se specijalizuje i usavršava.

Mi smo sada u situaciji da se još uvek nisu završile te neke prve specijalizacije na koje su lekari upućeni, ali nažalost, zbog pogubne politike, bili smo u tom procepu i najbrže moguće smo reagovali, kako bi naši pacijenti imali što bolju zdravstvenu negu.

Kada je reč o Fondu, o kojem je dosta bilo polemike ovih dana, o Fondu „Produži život“, njega vodi čovek koji je upravo ovo ministarstvo i ovu Vladu optužio za politikanstvo i za propagandu. A, sam je priznao, kao što smo čuli, to postoji i na zvaničnom sajtu ovog fonda, da je sredstva koja su građani Republike Srbije prikupljali za lečenje pacijenata, za lečenje naše dece, da su uplatili u neki inostrani investicioni fond. To je javni novac, to je novac koji su građani Republike Srbije uplatili putem SMS-ova, ali isto tako i novac koji je Ministarstvo zdravlja uputilo u ovaj fond, to je iznos od 200 miliona dinara. To je, takođe, novac građana Republike Srbije i mora na transparentan način biti potrošen.

Ova fondacija je novac za lečenje mališana prebacila u iznosu od 15,5 miliona dinara u inostrani investicioni fond i postoji osnovana sumnja da je ovde postojala neke zloupotreba i to treba, naravno, ispitati. Nisam sigurna da bi građani koji su uplatili ovaj novac za ovu jasnu namenu, da bi bili saglasni da se njihov novac na ovaj način reinvestira. Praviti biznis na pitanjima dece je zaista skandalozno.

Jedino što je prethodni režim uradio, kada je upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo u pitanju, je to da je uputio svog ministra zdravlja na lečenje u inostranstvo i to ne zato što je bio oboleo od neke retke bolesti, već zato što nije imao poverenja u sopstveni zdravstveni sistem, pa je za jednu rutinsku operaciju pomoć potražio u inostranstvu. To je radio prethodni režim.

Mi zaista želimo da razmišljamo u najboljem interesu pacijenata.

Još jednom podvlačim da niko ne sme da zloupotrebljava novac građana, pa makar to bio i glumac.

Na kraju rasprave i ono što je ključno, cela ova rasprava je pokazatelj da opozicija nema suštinske primedbe na predložene zakone. Još jednom, ministre, podrška za predloge koji su danas na dnevnom redu.

Hvala, koleginice Turk.
Sada reč ima ministar Goran Trivan.
Izvolite, ministre.

Hvala lepo.
Gospodo predsedavajući, jer vi ste sada meni paradigma za sve predsedavajuće ovih nekoliko dana, dozvolite mi da samo u nekoliko rečenica kažem ono što smatram potrebnim, a to je da još jednom, osvrćući se na nekoliko diskusija poslanika koji su podržali ono što mi ovde predlažemo, da se zahvalim na tome i na onoj već izrečenoj tezi, da mislim da zaista počinjemo da razumemo koliko je životna sredina važna, bez obzira što su i druge teme, ja bih uvek rekao, jednako važne, ali da nikada neću prihvatiti da su teme životne sredine manje važne od bilo koje druge teme i dovoljno sam argumenata izneo za to, ali kome su potrebni argumenti za to. Čini mi se da je teško objašnjavati da je belo – belo, ili da je zeleno – zeleno, ali svejedno.
Ova rasprava, u ovoj fazi, imaćemo još prilike da raspravljamo po amandmanima, ipak pokazuje o tome da se to bolje razume i da u svim političkim idejama, osim možda po kojeg izuzetka, postoji svest o tome da je ovo zaista važno. To što se ova tema ponekad dnevnopolitički zloupotrebljava, negde smo se to i navikli, ali moja borba protiv toga nikada neće prestati.
Ja sasvim sigurno mislim i ubeđen sam da je to tako, čak i ako mi se ne veruje, pogledajte šta se dešava u zemljama koje su zemlje razvijene Evrope i razvijenih demokratija, gde tema životne sredine postoji na sasvim pozitivan način već više od 20, 30 godina i tamo se ova tema ne zloupotrebljava u dnevno-političke svrhe.
To govori u prilog tome da naša borba ne može da prestane i da od mene nikada nećete moći da očekujete da prestanem da govorim o tome i da prestanem da potpuno svesno pokušavam da promovišem jednu drugu vrstu načina dijaloga na ove teme, pa i na temu životne sredine. Ako hoćete, to je civilizacijska tekovina i za mene je to pitanje pristojnosti.
Ako nešto emitujemo svih ovih devet, deset godina, radeći oficijalno i javno ovaj posao, to je pokušaj emitovanja pristojnosti u ovoj temi za koju plediramo da može biti i treba da bude tema koja je konsenzus svih nas i manje-više bez obzira na ovu vrstu moje kritike, ja subjektivno izvlačim zaključak da je moguće i da mi se čini da mi suštinski konsenzus ovde oko toga zapravo i imamo. I hvala svima na tome, bez obzira na to što ponekad postoje kritike.
Ali, ono što nije dopustivo, to su lični udarci i to su niski udarci. I dalje od toga ne moram da idem, da ja sam ne bih silazio nekoliko stepenika niže, odgovarajući na neke od onih tema nekih osoba koje su sada napustile salu, zbog toga što vraćajući se u prošlost je sasvim legitimno, ali izgovarajući činjenice koje izvrćete, to nije dobro, pa nije ni korektno, ali ko će vas opet pitati za korektnost.
Što se mene lično tiče, moja lična prošlost ili politička prošlost je poznata čitavoj javnosti. Ja sam znao da će naš prvi ulazak u parlament indukovati možda i priču o tome. Ali, problem sa tim je u stvari i u tome što sam ja potpuno ispravan i što sve ono što se može staviti na uvid javnosti ili pričati o tome je ili sudski ili na neki drugi način je potpuno legalno i legitimno u ovom društvu rešeno. I toliko o tome.
Naizgled je legitimno da vas neko na taj način gađa, ali s druge strane, nije ispravno i nije pristojno izvrtati činjenice. Toliko. Za one kojima to treba reći ili skrenuti pažnju, možda Srbija na to treba da kaže dosta je bilo. Hajde da budemo malo drugačiji. Hajde da pokušamo da Srbija pokaže to bolje, lepše lice, a ne lice dnevne politike kome ćemo se po svaku cenu gađati i šutirati u cevanicu. Ja nisam ta adresa, ja to neću da radim. Svestan sam da baveći se javnom funkcijom ste izloženi da vas ljudi i tako napadaju. Ja ću to samo ponekad ovako uzgred spomenuti, bez spominjanja nekih drugih detalja, jer svako ima detalje o kojima bismo mogli da pričamo, ali ja to neću da radim. To je pitanje moje pristojnosti, to je pitanje našeg odnosa prema temi.
Što se tiče ovih naših, rekao bih, važnih tema, o zakonu smo rekli već dovoljno šta treba. Potrebno je usvojiti ove izmene zakona zbog naših ljudi, zbog tih sredstava koje treba povlačiti. Potrebno je usvojiti i ove sporazume o saradnji, razume se, a pri tom, ne izvrtati potrebe da se sarađuje u okviru svih mogućih entiteta, granica itd.
Potrebno je zaštititi migratorne vrste, bez ikakve dileme, i svakako je potrebno zaštititi slepe miševe, iz razloga koje smo danas spominjali, a biće prilike da to i popravimo i da se bavimo životnom sredinom na taj način.
Kada su druge teme u pitanju, opasni otpad koji je otvoren kao tema, kao paradigma zaštite životne sredine jeste imao za cilj ideju da se podigne svest naših građana i nikako nije imao za cilj nikakve kampanje u kojima je možda neko želeo da učestvuje. Ja ne. Moja kampanja za životnu sredinu traje dok sam živ i to nikakve veze nema sa kampanjama. Procesi koji su započeti, stvari do kojih smo došli kao informacije od Tužilaštva, BIA, su procesuirani i ti procesi će dati rezultate. Imate jednu presudu prvostepenu, čekamo drugostepenu. Ja verujem da će to biti gotovo jednako tako. I prvi put u Srbiji imate činjenicu da se to procesuira, kada je životna sredina u pitanju i da se zločin prema životnoj sredini kažnjava. E, to će se nastaviti, bez obzira što se nekome čini da toga možda i nema.
Da bi se procesuiralo, mora se to pronaći. A, kada se pronađe da je tako, onda mora sistem da reaguje. Te, tako je to i priča i o Pančevu i o drugim regionima i gradovima gde smo pronašli ili ćemo pronaći ili imamo indicija da možemo pronaći nelegalno zakopan otpad.
Bavićemo se i Pančevom, svakako i „Petrohemijom“ i svim onim našim kapacitetima, uključujući i Loznicu, o kojoj smo takođe pričali, koja itekako ima potrebe, da rešimo sva ta zaostala istorijska pitanja.
Ovde, kada je opasni otpad u pitanju, tu pričamo o kriminalu. To je nešto drugo. Uveravam vas da svaka informacija koju budete imali će za nas biti dobrodošla. Proveravaćemo i bavićemo se time i nikoga nećemo pustiti na miru od svega toga.
Živa je ozbiljan problem u Srbiji i mi se trudimo da promenimo neka pravila koja nam se onemogućavaju da to izvedemo. Mislim da ćemo to vrlo brzo izvesti i stvoriti uslove da se ta živa spreči da nam uništava životnu sredinu. Videćete o čemu govorim.
Životinjski otpad moram da dotaknem kao jednu od vrlo važnih tema u Srbiji, jer jako, jako imamo problema sa zagađivanjem životne sredine kada je to u pitanju. Radi se, takođe, i na tome. Država čeka neke arbitražne i slične poteze da se završe procesi, kako bi znali šta radimo dalje.
U svakom slučaju, tema je i više nego važna. I, konačno, kada pomislite zašto se i dešavaju svi ovi napadi na nas i vidite odakle dolaze napadi na nas, onda ćete razumeti zašto je to tako.
Mnogi interesi su vezani za ono što radi Ministarstvo životne sredine. Stali smo na put mnogim nelegalnim radnjama ili to pokušavamo da uradimo i tu su interesi koji su ogromni, finansijski. Bez obzira na sve to, dakle, svaka kritika tog tipa ili najveći broj kritika koji dođu ka nama u ovom smislu, negativnom, o kome sam pričao, jer su druge sasvim poželjne, razume se, je kritika koju možete tumačiti i na ovaj način.
Moram da ih razočaram. Mi ćemo ubedljivo nastaviti ovo da radimo. Mi uopšte nećemo odustati od ovoga, jer ova Vlada, svi koji čine ovu Vladu i predsednik koji je omogućio da ovu priču guramo, ponekada na mišiće, je priča koja je u Srbiji epska, šta god da ko misli o tome. Nikada se u Srbiji nije o životnoj sredini radilo na ovaj način na koji radimo, napominjući da mi samo nastavljamo tamo gde su drugi nešto već radili.
Dakle, nije ništa počelo od nas, ali kod nas i od nas je dobilo takav zamajac koji više nije moguće zaustaviti. Volimo svoju državu i pokazaćemo da životna sredina je jedan od najvažnijih motora koji može životnu sredinu da iskoristi kao motor razvoja Srbije. Zapamtite, 15 milijardi evra investicija se krije u onome što mi radimo. Dakle, zaštitite životnu sredinu, investirate u radna mesta, za nekoga dobro, za nekoga nije dobro, ali za mene će biti svakako dobro, kao i za naše građane.
Na kraju, građani će biti vrhovni sudija onoga što ovo Ministarstvo, kao i čitava Vlada radi, iako smo tu proveru imali više puta, ali ona će se ponoviti na sličan način. Hvala vam na pažnji.