Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandman koji sam podnela dodatno definiše član 1. predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Kako proces pristupanja EU podrazumeva ne samo usklađivanje propisa, već izgradnju neophodnih kapaciteta i omogućava pristup i korišćenje sredstava iz fondova EU, kao rezultat ćemo ostvariti razvoj Republike Srbije.

Uz sve to, kako se ovi fondovi odnose na zaštitu životne sredine, dobili smo podršku da poboljšamo standard i kvalitet života jer mi kao društvo u celini još uvek nismo dostigli nivo svesti i preuzeli odgovornost za svoje postupke i uništavanje životne okoline.

Srbija pred sobom ima veliki izazov jer moramo izgraditi još mnogo više regionalnih sistema za upravljanje otpadom, za reciklažu, treba ukloniti divlje deponije, a to je najskuplje. Zato su nam upravo i neophodni ovi fondovi, neophodno je da se aplicira sa što većim brojem projekata, ali ne samo zato što će se time povući sredstva iz ovog fonda, već zato što će se aktivnim uključivanjem što većeg broja građana direktno uticati na podizanje svesti o zaštiti životne sredine i očuvanju prirode jer očuvanje prirodnih resursa treba da nam bude prioritet koji će naslediti naše buduće generacije.

Zagađivanje i uništavanje prirode nema opravdanja, a svi se mi divimo kada odemo u neku zemlju kao što je Švedska, Norveška koje se već odavno zalažu za neke visoke standarde, ekološke standarde. Moramo poći od nas samih kao ličnosti, pojedinaca, da utičemo jedni na druge, da učimo našu decu da pre svega vole svoju zemlju i da je neguju.

Srbija je zemlja koja ima ogromne prirodne lepote za koje svet još uvek ne zna. zato smatram da će nam put kojim smo krenuli omogućiti da, pre svega, shvatimo koliko je zapravo važno očistiti reke, jezera, vazduh, raditi na pošumljavanju, očuvanju nacionalnih parkova i sprečiti svaki drugi vid uništavanja našeg nasleđa i našeg blaga, naše prirode.

Takođe, ono što bih htela da istaknem za opštinu Grocka iz koje dolazim, jeste da smo izdvojili 4,2 miliona dinara, onoliko koliko smo bili u mogućnosti za čišćenje divljih deponija na našoj teritoriji i da lokalna samouprava mnogo radi na podizanju svesti građana i uključivanju mladih u očuvanje životne sredine, jer raspolažemo sa prelepom prirodom i najvećim delom smo smešteni uz tok reke Dunav, što predstavlja veliki turistički potencijal. Hvala na pažnji.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč?
Veroljub Arsić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jedne rasprave u pojedinostima, nekako je ova tačka dnevnog reda bila u senci izmena odluke o finansijskom planu Fonda zdravstvene zaštite i nekako je ekologija i zaštita životne sredine su došli u drugi plan, verovatno zbog političkih okolnosti u državi.

Jeste ekologija jako bitna i puno i utiče i na Fond zdravstvene zaštite, jer ona sredina u kakvoj živimo, takvo zdravlje imamo i toliko trošimo novca iz fonda zdravstvene zaštite, pa je sasvim razumljivo reagovati preventivno i bolje ulagati u zaštitu životne sredine, nego kasnije ulagati u skupe troškove i lečenja naših građana.

Drago mi je da i ta priča oko Srbije koja treba da zauzme to svoje mesto pre nego što, zbog nedostatka zakonske regulative budemo zagađeni mnogo više, ulažemo da bismo to vratili u prvobitno stanje, računajući sve naše prirodne osobenosti i potencijale, ali gospodine ministre, moje kolege iz bivšeg režima kojima je izgleda jedina politička ideja bila kako da optuže Vladu Republike Srbije da ne misli na svoje građane, ja bih da ih podsetim kako su oni brinuli o životnoj sredini.

Bio je tu neki ministar i pre vas, davane su subvencije za razne oblasti u zaštiti životne sredine i sada zamislite ovo, uvozimo visoko toksičan otpad olovne akumulatore koji su puni sumporne kiseline, olovo, super okside i da ne nabrajam čega sve još. Znači, visoka koncentracija svih mogućih otrova, uvozimo iz drugih zemalja, a onda vaš prethodnik, do 2012. godine, na te uvezene olovne akumulatore isplaćuje subvencije iz državnog budžeta. Znači, ne naše akumulatore koje su naši građani eksploatacijom imali, nego su plaća subvencija na uvezene akumulatore iz budžeta Republike Srbije. Da stvar bude još zanimljivija, vlasnik preduzeća koji se bavi jednom, malo je rečeno, nemoralnom transakcijom, je rođeni brat ministra iz tadašnje vlade i ministra iz bivšeg režima. E, tako su brinuli o zaštiti životne sredine.

(Marko Atlagić: Luftiguzi, bre.)

Evo i sada vidim neke kolege poslanike prebacuju nam što podnosimo amandmane. Jedan od razloga što podnosimo amandmane jeste da podsećamo građane Srbije kakvi su bili dok su bili na vlasti, i svaku priliku ćemo da koristimo da pričamo građanima Srbije kako su upropastili Srbiju, kako su doveli Srbiju do toga da je čak i decu su morali da leče preko SMS poruka, dokle god konačno jednom kao odgovorni ljudi, mada sumnjam da će to ikada da se desi, ne priznaju svoje greške.

Do tad, mogu da zaborave da ćemo mi da prestanemo da podnosimo amandmane, da zaborave da ćemo da prestanemo da pričamo građanima kako su se ponašali dok su na vlasti, da građani ne zaborave i oni to i ne dozvole da ponovo budu prevareni, a i mlađe generacije, koje sam viđao ovde prošle godine, pre nekih 18 meseci, koji su imali 18, 19 godina, kada su ovi izgubili vlast imali su 12, 13, kako protestuju protiv nekog režima. E tim mlađim generacijama pričaćemo kakvi su bili dok su bili na vlasti, da i njih prvi put ne prevare.

Jer kada se dočepaju oni vlasti, iza njih ostaje pustoš. To je ravno atomskoj bombi u svakoj oblasti života i u privredi, ekonomiji, energetici, zaštiti životne sredine. Mislim da Srbija više takvu nuklearnu bombu, kao što je bio bivši režim ne bi preživela.

Hvala kolega Arsiću.
Po poslovniku, Nemanja Šarović. Izvolite.

Član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Ako znamo koji je zakon danas u pitanju, ne znam gospodine predsedavajući kakve je ovo veze imalo sa tim. Druga stvar, pre svega sam se javio, prosto mi je neprijatno kada Veroljub Arsić i ovi iz SNS ovako brutalno napadaju svoje koalicione partnere. Krivo mi je zbog vas gospodine Marinkoviću i zbog ove gospode iz SPS, pa ovih što su prešli iz DS, to su valjda upravo ti iza kojih ostaje pustoš.

Ne znam kako ti ljudi mirno sede i slušaju da su opustošili Srbiju, da je njihov učinak jednak atomskoj bombi ili kako već reče gospodin Arsić, znate, već jednom treba to vrzino kolo da se razreši. Ako su toliko loši, šta ćete sa njima u vlasti. Vi ste njih u vlast uzeli i kada ste mogli sami da formirate Vladu, dok ste imali toliko poverenje građana. Naravno, to poverenje se osipa, sada je manje, pa ste sada možda i prinuđeni da ih uzmete, ali vas to ne abolira.

Dakle, ako vodimo računa o dostojanstvu Skupštine, a to je član 107. onda treba reći istinu, treba reći stvari onakve kakve jesu. Ovde sede neki ljudi koji su bili i u ovom režimu i u prethodnom i u nekom režimu pre toga, nemojte zaista svoje koalicione partnere na taj način da omalovažavate. Zamislite kada nama bude neprijatno koliko je to otišlo.

Hvala kolega Šaroviću.
Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Gospodin Arsić uvek i svaki svoj govor zasniva i povezuje sa ekonomijom i svaku temu vezuje za ekonomiju, što je i dobro. Nisam video da je promašio temu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da)
Reč ima Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Član 27. u vezi člana 107.

Zato što je spomenuto moje ime, to je u redu, ne mora da kaže ni kolega, ni gospodin, ni uvaženi, ne očekujem to od kolege Nemanje Šarovića, ali ne može da kaže oni iz SNS ili ovi, jer se narodni poslanici obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.

Sada, koji su to, sa kim u koaliciji, ko je na Novom Beogradu, ko je bio do 2013, 2014, 2012. godine u koaliciji sa Đilasom itd. neću u to uopšte da ulazim, to se mene ne tiče. Svaka politička stranka ima pravo da bira svoje koalicione partnere.

Mi za koalicione partnere nećemo nikada da prihvatimo one političke stranke i one političke opcije koje su sprovodile brutalno uništavanje Republike Srbije, a to što neko plače, što ga nećemo mi u SNS, to je njegov problem, nije moj.

Nek se obrati Aleksandru Vučiću ako hoće da ga primi, ja nisam za to.

Hvala kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Po Poslovniku, Nemanja Šarović.
Izvolite.

Odličan je bio gospodin Arsić, zaista treba mu češće davati priliku. Ja mislim da briljira i da u značajnoj meri doprinosi popularnosti SNS.

Ja sam se javio u skladu sa članom 104, da to ne bih zaboravio, pobeže gospodin Arsić, ako priča o tome ko je bio u koaliciji sa Draganom Đilasom, pa bili ste vi iz SNS, čije je dnevne novine „Pravda“, Dragan Đilas finansirao sa više od 100 miliona dinara iz budžeta Grada Beograda. To sam ovde izneo konkretne podatke u mandatu, gospodinu Arsiću, kada ste vi, doduše jedno vreme jeste, drugo niste bili srpski radikal. Vi imate večito taj problem.

Znate, dvojna registracija, nikad kad se obraćate ja ne znam ko priča, da li priča Veroljub Arsić radikal ili priča Veroljub Arsić naprednjak, vi sami sebi ne verujete. Vi ste izgubili tlo pod nogama. To je vaš problem.

Vi možete sada da pričate laži, ali smo mi, evo tu je i gospodin Trivan koji je u to vreme bio gradski sekretar za ekologiju, pa neka vam on kaže ko je bio opozicija i kako su izgledale sednice Skupštine grada, dok sam ja bio na čelu odborničke grupe SRS, a kako su izgledale dok je bio Aleksandar Vučić. Dok je bio Aleksandar Vučić, pola sata sednica, 20 ili 120 tačaka potpuno svejedno. Međutim, mi smo nakon toga pokazali šta je opozicija i argumentima i znanjem i upornošću i čašću i doslednošću. To je tlo na kome vi jednostavno nemate nikakve šanse. Ne možete se takmičiti sa nama. Bolje nemojte ni pokušavati, gospodine Arsiću, previše se dobro znamo. To je vaš problem. Znamo ko ste.