Član 103, kolega Marinkoviću.

Evo, ja apelujem na vas, kad god zatraži kolega Šarović da mu date reč, vi mu dajte. Znači, apelujem na vas zato što je 2009, 2010, 2011. i 2012. godine sebe proglasio stečajnim upravnikom SNS, pa izvršio suicid svoje poslaničke grupe. Puštajte ga i dalje ko Boga vas molim. Znači, svaki put kad zatraži reč, stečajni upravnik SNS, neka sprovodi stečajni postupak, samo ne znam, likvidacija se uvek završavala na njegovoj strani.

Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne)
Nemanja Šarović, ponovo povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodinu Arsiću se očigledno dosta toga pomešalo znate. Ne zna on više ni ko je, ni šta je, ne zna kojoj političkoj stranci pripada i te gluposti koje je sada pričao o nekakvoj likvidaciji, o tome…

Koji član sam povredio kolega Šaroviću?

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Da sam ja bio stečajni upravnik SNS to nije tačno. Ja mogu i pomenuti koji je kolege i o čemu je, ali mislim da nije u redu, jer taj čovek sada više nije među nama, pa je o tome glupo i pričati.

Godine 2009. ja nisam ni bio u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je isto veoma lako proveriti. Mnogo kasnije sam došao, tek posle više od dve godine. Da jesam, gospodine Arsiću, siguran sam da bi borba za istinu o onome što se dešavalo u SRS, bila mnogo efikasnija.

Hvala, kolega Šaroviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Predsedavajući, član 110. Poslovnika.

Ja imam odlično sećanje i znam odlično ko se predstavlja za stečajnog upravnika, nije to pokojni kolega, to je počeo Nemanja Šarović, čisto zarad istine, a i hvalio se kako je likvidirao odborničku grupu SNS u Skupštini Grada Beograda. To su njegove zasluge. Sad, da li neko meša šta je radio kao šef odborničke grupe i kao narodni poslanik, svejedno. Svejedno, radio je to, proglašavao je sebe nekim stečajnim upravnikom, pričao kako će da bukvalno likvidira SNS sa političke scene. Zna se, stečaj se završava likvidacijom, e sad što je on to izvršio suicidno, pa uništio svoju poslaničku i odborničku grupu, to nije moj problem, i molim da nas ostavi na miru po tom pitanju, ili nastavlja i dalje, nije naučio neku školu koju je učio ovde, čini mi se jedanaeste i dvanaeste godine.

Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne)
U skladu sa članom 112, moram da odredim pauzu od tri minuta. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Izvolite, koleginice Stojković.
Hvala Nemanji Šarović na razumevanju da nastavimo sednicu.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Srbija u procesu evropskih integracija podigla kapacitet zakonodavne regulative i administracije u oblasti zaštite životne sredine na nivo koji je potreban za otvaranje Poglavlja 27. i tako je postala jedina zemlja kandidat koja je za ovako kompletno poglavlje dobila poziv za otvaranje pregovora, bez prethodnih uslova.

Podsetiću vas da su mnoge zemlje kandidati, dosta kaskali za otvaranjem Poglavlja 27, imali su brojne poteškoće, brojne izazove. Neke zemlje i kada su postale punopravne članice EU plaćale su tzv. penale, jer nisu na dobar i adekvatan način osmislili Poglavlje 27, nisu odradile dobru pripremu.

Smatram da u Republici Srbiji mi zaista imamo dobre zakone kada je reč o zaštiti životne sredine. Ono što svi zajedno moramo da uradimo, kao narodni poslanici, je da se staramo o njihovoj primeni. Prema ocenama Evropske komisije, u naše domaće zakonodavstvo, mi smo preneli više od 98% evropskih direktiva i to je više nego što je uradila ijedna zemlja zapadnog Balkana. Ono što nam nedostaje je novac. Znači, zaista je potrebno više novca za ulaganje u zaštitu životne sredine. Manje od 1%, odnosno 0,5% nije dovoljno, moramo iznaći nove načine finansiranja projekata zaštite životne sredine i upravo ove izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine idu u tom pravcu i to je dobro.

Čeka nas još dosta posla kako bi unapredili stanje u našoj životnoj sredini. Ovo je sada zaista pravo vreme, rekla bih, za kreiranje jednih ovakvih politika, ali i kreiranje budućih projekata gde ćemo mi kao država aplicirati od strane evropskih fondova, i ja zaista želim da mi, kao što svakoga dana otvaramo nove fabrike, i mi smo zemlja lider po direktnim stranim investicijama, želim da novoformirano Ministarstvo za zaštitu životne sredine svakoga dana ima novih fabrika, novih pogona za preradu voda, novih pogona kada je reč o upravljanju otpadom i brojne druge projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine.

Svi zajedno moramo raditi više u ovoj oblasti. Ne možemo čekati da nam se promene dese preko noći. Moramo naći partnere i na drugoj strani, na strani međunarodne zajednice, kroz razne fondove, ali i privredi, javnim preduzećima.

Moj kolega Marko Parezanović napomenuo je te brojne projekte koje sada radi EPS, kada je reč o zaštiti životne sredine, kada je reč o povećanju energetske efikasnosti i kada je reč o tome da zaista na jedan adekvatan način pružimo odgovore na velike zahteve zaštite životne sredine.

Takođe, mi moramo pripremiti vlasnike poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, naše individualne poljoprivredne proizvođače, da se aktivnije uključe i pripreme za konkurisanje za IPARD fondove. To su, pre svega, osnovni zadaci Ministarstva poljoprivrede, ali i Ministarstva zaštite životne sredine. Mi ćemo, kao poslanici Srpske napredne stranke, zaista koristiti sve one demokratske mehanizme parlamentarne kontrole, i kroz resorne odbore u Narodnoj skupštini, i kroz postavljanje konkretnih poslaničkih pitanja, i kroz uključivanje zelene stolice i eksperata u ovoj oblasti, ali i kroz kontrolu finansiranja projekata iz Zelenog fonda.

Od vas se, zaista, ministre Trivan, očekuje mnogo. Rekla bih da su sve oči javnosti u ovom trenutku uprte upravo u vas. Nije dovoljno da samo pronalazimo otpad i da se pored njega slikamo, moramo našem društvu, našoj sredini, našim građanima, ponuditi adekvatne odgovore.

Mi smo danas videli veliki broj pitanja, veliki broj predloga, veliki broj sugestija koje su dolazile sa ove strane, iz naših poslaničkih klupa i ja vas molim da imate sluha, da se otvorite i da u narednom periodu dobijemo neki od odgovora na naše pitanje koje smo vam postavili ovde i uvidimo zaista te konkretne rezultate, šta je to novoformirano ministarstvo, od koga svi zaista mnogo očekujemo, uradilo u ovom periodu. Molim vas da vam taj semafor bude stalno upaljen, jer ja želim da mi kao Srbija zaista dosta toga uradimo u Poglavlju 27, kako ne bi bili ponavljači, kao što su to bile neke od punopravnih članica Evropske unije.

Sada bih se vratila na same izmene i dopune predloženog Zakona o zaštiti životne sredine, koji će upravo unaprediti i napraviti iskorak, jer će olakšati taj formalno-pravni osnov koji nam je do sada nedostajao i pomoći će našim poljoprivrednim gazdinstvima, vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, i omogućiće im da lakše konkurišu za IPARD fondove, kako bi oni ispunili sve neophodne propisane uslove u oblasti zaštite životne sredine. Smisao izmena je da se našim individualnim gazdinstvima i fizičkim licima pomogne da ispune sve što je potrebno, kako bi mogli da apliciraju i traže sredstva od fonda.

Predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine propisuju da nadležni organ za poslove zaštite sredine izda akt kojim se potvrđuje da investicija ispunjava propisane uslove u ovoj oblasti. To je standard koji želimo da postignemo ka našem putu ka EU.

Značajne izmene u ovom zakonu idu i u pravcu kako bi naši poljoprivrednici, kako bi naša poljoprivredna gazdinstva mogla da ostvare pravo na ova sredstva, jer pravo na sredstva iz IPARD-a mogu da ostvare fizička lica, podsetiću vas, vlasnici poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, ali i privrednici i privredna društva, kao i zemljoradničke zadruge.

Neophodno je da sve ove četiri kategorije koje sam sada napomenula svakoga dana o tome edukujemo, svakoga dana o tome bolje informišemo. Jer, pitanja koja dobijamo kao narodni poslanici od naših građana su takva da oni žele, traže, vape za novim informacijama. Ja vas molim da imate više tribina, da imate više manifestacija, više događaja, kako bi sva ova sredstva i sve ove prednosti i mogućnosti koje sada kreiramo, najpre zakonodavnom regulativom, ali i svim ostalim pozivima, konkursima, približili svim našim zainteresovanim građanima.

Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina modernog društva. Ukoliko želimo zaista da budemo aktivni partneri, kako na unutrašnjem planu tako i na međunarodnom planu, moramo da se pripremimo da povlačimo sredstva iz evropskih fondova koji su nam dostupni, ali moramo i kao država da imamo onaj neophodan uslov za velike projekte koji se odnosi na kontribuciju. Moramo kao država da obezbedimo sredstva za velike projekte, kako bi zaista partneri koji stoje preko puta nas, a to je Evropska unija, kako bi nam verovala da smo spremni da zaista velike projekte i sprovedemo u delo.

Ministre Trivan, moramo da nastavimo sa reformama finansiranja svih onih projekata, načina finansiranja svih onih projekata, kada je reč o životnoj sredini u Srbiji. Procene su takve da su ukupne investicije u zaštitu životne sredine u Srbiji trebalo da dostignu negde oko 14 milijardi evra, od koga bi samo na sektor voda trebalo da bude uloženo više od devet milijardi evra u narednih 15-20 godina. Plan je da se deo tog novca odvoji iz budžeta, da finansira Republika Srbija, ali da se značajniji deo finansira i od strane međunarodne zajednice i stranih investitora.

Moramo razvijati koncept javno-privatnog partnerstva. To je recept za uspeh i to su već uradile sve razvijene zemlje članice EU i zašto ne bi od njih prepisivali? To je jedini recept kako bi mi mogli da postignemo pun kapacitet jednog velikog, najskupljeg, najzahtevnijeg, najznačajnijeg, rekla bih, poglavlja, a to je Poglavlje 27.

Nadam se da ćete imati sluha za sve ove amandmane koje smo mi kao narodni poslanici podneli. Ne slažem se sa vama da politika zaštite životne sredine nije političko pitanje. I te kako je političko pitanje. Kad govorimo o kvalitetu voda, kad govorimo o klimatskim promenama, kad govorimo o neophodnosti daljeg pošumljavanja, kada govorimo o kvalitetu našeg zemljišta, naših oranica, i te kako su sve politička pitanja.

Podsetiću vas, Austrija je 1. jula ove godine preuzela predsedavanje Savetom EU. To se smatra zelenim predsedavanjem. I te kako su teme zaštite životne sredine visoko politička pitanja, visoko politička pitanja koja su na agendi i sadašnje konstelacije snaga u EU, ali, to će biti jedna od najvažnijih tema i za buduće izbore koji će se desiti na proleće sledeće godine, u okviru EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije.

Zahvaljujem i nadam se da ćemo dobiti odgovore na sve ove naše predloge i sugestije, jer želimo, kao što otvaramo fabrike i kao što ostvarujemo odlične rezultate, lideri smo u regionu jugoistočne Evrope kada je reč o direktnim radnim investicijama, želim da tako ostvarujemo brilijantne rezultate i kada je reč o zaštiti životne sredine. Zahvaljujem.