Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? Izvolite, koleginice.

Gospodine ministre, zastrašujući kriminal se dešava na području čitave Srbije. Ono što smo malopre počeli da potenciramo je na tzv. administrativnoj liniji sa AP Kosovo i Metohija, to su opštine ne samo Kuršumlija, već i u delu Leskovca i Leposavića, ali ista situacija je i kod mene u Šumadiji, u istočnoj Srbiji. Mi imamo podatak koji je apsolutno tačan, da se godišnje oko 20 miliona kubnih metara šume ukrade u Srbiji.

Kako će Vlada Srbije i vi kao ministar za zaštitu životne sredine to da spreči? Vi kad preračunate tih 20 miliona kubnih metara po tržišnoj ceni koja danas važi je oko pet miliona evra, a to je više milijardi evra za buduće generacije, za biodiverzitet, za celokupni ekološki sastav Srbije, kako ona treba da izgleda u budućnosti.

Da li je normalno, gospodine ministre, da svi vaši prethodnici, kada nije bilo vašeg resornog ministarstva, kažu da inspekcijski nadzor nije u nadležnosti „Srbijašuma“? Nijedna krivična prijava nije podneta. Evo, tu sede kolege advokati. Pokrenuo je pitanja zaštite ekologije gospodin Jojić. Pustošenje šume je krivično delo. Zaprećena kazna je od jedne do tri godine. Nijedan slučaj nije krivično procesuiran. Ima nekoliko hiljada prekršajnih prijava, neka kazna od desetak hiljada. Ali znate šta je najveći problem? Evo, Arsić je da kažem iz istočnog dela Srbije. U Požarevcu, u Gradištu, u svim gradovima, Žagubici, dolazi do bujičnih poplava jer je šuma posečena, je li tako? Onda su ugroženi ljudi, ugrožena su deca.

Ko će to i kako da spreči? Da li je onda rešenje, pošto govorimo o ovom članu gde će da se finansiraju projekti da tu ne može da nikne hrast tek tako lako, zasadite, kako kažu braća Kinezi, „zmajsko drvo“, paulovniju. Prošli smo kao delegacija trasom onim brzim vozom, ali sve se, naravno, vidi pri toj brzini, od Pekinga do Sudžoa. Celokupno područje je zasađeno paulovnijom, brzorastućim drvetom, zbog toga da bi se sprečile poplave i da bi taj narod ostao tu, jer tamo se u nekoliko dekada premešta po 10 ili do 50 miliona ljudi sa jednog na drugi kraj države. Zvuči neverovatno, ali to Kinezi mogu, zato što se dešavaju takve erozije.

Gospodine ministre, ponižava nas separatistička šiptarska družina sa kojom pregovara država Srbija u Briselu.

Moram da vas podsetim na to da naoružani Šiptari dolaze na područje Kuršumlije, nisu to neke onako znate lovokradice koje kradu šume, pa došli onako na izlet. Sa puškama, pod punim oružjem prete lokalnom stanovništvu i onda je pre dve godine Edita Tahiri rekla da je neverovatna represija srpske vojske i policije na te ljude, koji eto, tako kradu šumu i moram da citiram šta je taj zlotvor izgovorila – i zbog tih stvari srpsko društvo mora da uđe u mentalnu reformu. Da li mi treba da doživljavamo takva poniženja i da ostajemo bez šume gde sad imamo ukupno 29% na čitavom području Srbije.

Znači, to su sve neki odgovori koje treba vi da nam date i resorno Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije. Očekujem, ako uzmete naše argumente i sve ovo zbog čega narod pati i strada i mnogi strahuju svoj život, da ćete da preduzmete neke konkretne mere.

Reč ima ministar, gospodin Trivan. Izvolite.

Dozvolite mi u nekoliko rečenica.
Najpre, moramo da se držimo svojih nadležnosti, ali dijagnoze, koje ste u stvari dali su one koje govore o tome da nam se besumučno seku šume i moram reći ne samo tamo. Kao društvo moramo da se pitamo šta radimo sa tim. Zbog toga moja, evo, već na javnoj sceni desetogodišnja priča o tome da su šume važne i da moramo da vodimo računa svi zajedno o tome i to nema nikakvu političku boju kada je to u pitanju.
Najpre, rekao sam već, zaposlenima u Nacionalnom parku „Šar-planina“ pomažemo na značajne načine. Ne možemo da govorimo o svim načinima. U njihovom interesu je da to činimo. Sve što god, da budete procenili, ili imate kao informaciju ili sugestiju, slobodno nam se javite, jer mi jesmo nadležni za Nacionalni park „Šar-planina“ i sve što je u našoj moći mi ćemo apsolutno činiti i dalje stojeći otvoreno i za svaku sugestiju tog tipa.
Za nadležnost nad sečom šuma nema nikakve dileme i žao mi je što sad to moram da izgovorim, iako je to zapravo istina, ima inspekcija Ministarstva šumarstva, dakle šumarska inspekcija i oni su ti koji zaista moraju da vode računa o tome. Razume se da i oni imaju čitav niz sopstvenih problema, koliko imamo inspektora, kako nam je granica porozna itd, itd. Dakle, pričam sad samo o nadležnostima.
Ponoviću, i dalje ono što sam maločas rekao, ali pre toga da kažem da mi i te kako želimo da se bavimo pošumljavanjem, to pokušavam evo, sad i u Ministarstvu. Spomenuo sam Beograd kao primer devet godina smo to radili, čini mi se jako dobro, i opština Kuršumlija se ove godine nije javila da bi konkurisala za sredstva za pošumljavanje, ali mi smo znali i verovali da neće sve opštine biti spremne u ovoj godini da konkurišu, ali ovo je početak, sami verujemo da će to biti slučaj.
Moram da vam kažem da je naša ambicija da svuda tamo gde imamo te velike seče zaista pomognemo pošumljavanju. Ono što hoću da vam kažem profesionalno, to je da želimo da pošumljavamo autohtonim vrstama, anticipirajući klimatske promene i to je sasvim u redu. Pa, paulovnija može da dođe obzir u nekim drugim situacijama, to se podrazumeva i potpuno ste u pravu.
Seča šuma, a naročito čista seča, kako mi to u šumarstvu kažemo, proizvodi velike teškoće i rizike kada su u pitanju bujice i kada je u pitanju erozija. Dakle, mi bismo jako želeli da posao pošumljavanja bude u našoj nadležnosti, zbog toga što se evo pokazuje da mi godinama, kao pripadnici moram tako da kažem zaštite životne sredine, i te kako želimo da se zdušno bavimo time, jer već imamo neke dokaze za to. Dakle, dokazi za to su egzaktni.
Tačno toliko stotina hektara, tačno konkurs koji sada kreće sa nivoa Ministarstva ka svim gradovima, pa i Vojvodini, koja je samo 7% pošumljena, i tu su u stvari otvorena vrata. Nama nedostaje taj deo nadležnosti, to je sad pitanje konvencije. Dogovor u Vladi ko će koji deo posla raditi, ja se nadam da će biti razumevanja za ovo, jer mi verujemo da ovaj posao možemo da radimo dobro zato što mi, u stvari šumu tretiramo kao resurs, a ne kao sirovinu i tu će se otvoriti jedna stručna rasprava u kojoj ćemo videti ko će i koje argumente izneti.
Što se nas tiče mi smo potpuno posvećeni ovome što ste vi potencirali, insistirali, ja to potpuno, potpuno podržavam i lično i stručno i kao ministar i kao neko ko sutra neće biti ministar, želeći da Srbija u stvari bude mnogo pošumljenija, jer znate 27% koliko smo pošumljeni je najzad dovoljno. Međutim, nije.
Srbija teži ka tome da pošumljena Srbija bude optimalna negde na 41%, prema tome ovo je tek početak. Ukoliko država usvoji strategiju ovog tipa, kao što smo u Beogradu usvojili, ima nade. Ukoliko to ne budemo uradili to će biti stalno ad hok sa ovim pitanjima koje vi postavljate, ja bih hteo da to bude sistem. Učiniću sve. Nismo savršeni, ali činimo sve što možemo. Eto, hvala vam na tome.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Nemate pravo na repliku koleginice. Kako da vam dam repliku kad je gospodin ministar podržao vaše izlaganje i odlično vas je protumačio.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJubinko Rakonjac.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona gde se ovim amandmanom vrši preciziranje zakonske odredbe koja ima za cilj efikasnije sprovođenje zakona – izbegavanje različitog tumačenja.

Ovim dopunama zakona omogućava se da se interventno reaguje u vanrednim situacijama i kao što je su sušenje šuma, šumski požari i druge nepogode i vanredne situacije. Zeleni Srbije veoma se zalažu i rade na zaštiti životne sredine.

Istaći ću svoju zabrinutost na elementarnim nepogodama koje se dešavaju u šumskim ekosistemima i zaštićenim prirodnim dobrima Srbije. Intenzivna pojava sušenja šuma u Srbiji počela se suočavati tokom 2012. godine u vidu sporadičnog sušenja četinara na pojedinim lokalitetima i manjim površinama. Početkom proleća 2013. godine došlo je do značajnog sušenja šuma četinara, pre svega na području Nacionalnog parka Tara, na Goču, na lokalitetima Javnog preduzeća „Srbijašume“ i na području Javnog preduzeća „Vojvodinašume“.

Prema podacima Uprave za šume korisnika šuma u to vreme površina zahvaćena akutnim sušenjem na području Republike Srbije obuhvatalo je oko 24 hiljade hektara. Taj izveštaj je tada dostavljen od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vladi Republike Srbije 2015. godine. Prema tom izveštaju preduzimane su mere zaštite šuma i svoje nadležnosti u skladu sa Zakonom o šumama i drugim planskim dokumentima.

Najugroženije područje bilo je Nacionalni park „Tara“ gde je sušenje pored jele i smrče bila zahvaćena i zaštićena vrsta Pančićeva omorika koja je endemit Balkansko poluostrva i tercijalni relikt. Ukupna površina za praćenje sušenja šuma je 6.000 hektara, a najviše po površini suši se jela i drveće i podmladak. Problem Pančić omorike je mnogostruko i bez sušenja jer je to relikt i endemit našeg podneblja, a njenoj ugroženosti najviše je doprinelo sušenje poslednjih godina i stanje za njen opstanak je alarmantno. Samo na lokalitetu „LJuti krš“ od hiljadu stabala Pančićeve omorike od 4.000 stabala osušilo se 870 stabala. Osim ovih potpuno suvih stabala veliki broj stabala delimično je suv sa tendencijom da će se potpuno osušiti. Mora se reći da Nacionalni park „Tara“ je blagovremeno pristupio procesu sanacije sušenja i sprečili su da situacija bude još gora. Tu je prilično dobro urađeno sanacija i usporen je proces sušenja, odrađena je sanacija za smrču i jelu, omorika se i dalje suši jer je prisutna armilaria ostrija za koju za sada nema efikasnih mera na većim površinama.

Očuvanje šuma, a među njima Pančićeve omorike je nacionalni interes i zadatak, jer ne smemo dozvoliti i preuzeti odgovornost za nestanak omorike na Tari, jer ako se to desi to bi bila nacionalna katastrofa. Takođe, na Goču se suši jela, abies alba i bukva, na Kopaoniku su suši smrča i jela, bilo je nastalo sušenje u grupama koje se na nekim lokalitetima proširilo i na velike površine. Zakasnelo se sa nekim merama sanacije u borbi protiv truležnice. Sada je zastupeljeno takođe sušenje četirana posebno smrče na velikim površinama na području Golije, koja je takođe zaštićeno prirodno dobro.



Ovo napominjem iz razloga što se to ne dešava sada za vreme ovog mandata ili mandata prethodnih ministara, jer je to jedan proces koji drugo traje. Moram istaći da je i prethodno ministarstvo dosta učinilo na sanaciji takvih površina da se ti procesi zaustave.

O pozitivnim stvarima koje smo uradili kao struka govoriću nekom drugom prilikom. To je masovno pošumljavanje koje je rađeno krajem prošlog veka gde je stepen šumovitosti značajno povećan u Srbiji, kada se pošumilo preko 100.000 hektara omladinskim radnim akcijama i takođe još toliko merama zaštite od erozije pošumljavanjem ili melioracijama. Sve su to mere koje su tada značajno preduzete na povećanju stepena šumovitosti u Srbiji kojima, zaista, danas moramo odati priznanje i to nam na neki način mora biti uzor da nastavimo tim putem i meni je drago što vi kao ministar potencirate tu temu pošumljavanja već dugo i kao gradski sekretar i sada, jer to je na neki način spas, ekološki spas za našu zemlju.

Međutim, ono što hoću da kažem da su bitne i adaptivne mere za ekosisteme koje se preduzimaju, jer postojeći koncept održivog korišćenja prirodnih resursa, pa time i šumskih ekosistema je u krizi. U razvoju novog koncepta održivog korišćenja šumskih ekosistema moraju se dati odgovori na čitav niz pitanja među kojima su sigurno najvažnija koja su to istraživanja koja treba da pomognu razvoju strategije za prilagođavanje na klimatske promene, jer su one evidentne i što ste vi najavljivali, zakon o klimatskim promenama, takođe što je dobro, koje su obrazovne potrebe za povećanje svesti o klimatskim promenama i njihovom lakšem prilagođavanju.

Šta treba znati o proceni nivoa reakcije šuma na klimatske promene? Koje akcije u gazdovanju šumama treba preduzeti da se ne ugrožavaju funkcije ekosistema u budućnosti? Adaptacija treba da ublaži osetljivost ekosistema na klimatske promene. Šumski ekosistemi su se i sami prilagodili klimatskim promenama, ali s obzirom na značaj šuma za društvo neophodan je uticaj na pravac i dinamiku adaptacije na nekim područjima.

Voleo bih da znam šta Ministarstvo i sve druge institucije koje su zadužene za zaštićena prirodna dobra rade da se primenjuju ove adaptivne mere, da se preduzimaju neke aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena u nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim prirodnim dobrima, jer je opšte poznato da aktivnosti u procesu adaptacije šumskih ekosistema moraju se ostvariti sada da bi njihov efekat u budućnosti bio potpun. To je moj predlog i sugestija da se na tome radi u narednom periodu. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginice Lazić, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege iz Ministarstva, amandman koji smo podneli odnosi se na sredstva Zelenog fonda, odnosno način korišćenja sredstava Zelenog fonda i, u principu, pozdravljamo ovaj predlog Ministarstva da se sredstva iz Zelenog fonda koriste za finansiranje nepredviđenih troškova i to bez primene institucije javnog poziva, ali smo mi smatrali da je potrebno još dodatno nekako preciznije definisati ovaj član i dodali smo „nepredviđenih i dodatih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine“, zato što smo smatrali da je potrebno pojačati praktično.

Međutim, vi ste ovaj naš predlog ovog amandmana odbili rečenicom, kaže se da iz pravno-tehničkih razloga nije u skladu sa sadržinom, mada mi to nije jasno, ali vidim da su i drugi amandmani na isti način odbijeni.

Dakle zašto, šta je bio naš motiv da ovo predložimo? Naime, korišćenje sredstava Zelenog fonda je u pomoći korišćenja evropskih fondova su veoma značajni, jer u praksi smo svedoci da, recimo, mnoge opštine su bile u prilici da koriste sredstva evropskih fondova, ali zbog nedostatka onih 30% ili 40% o kojima se najčešće radi kao o potrebi ličnog ulaganja, odnosno ulaganja same opštine, oni nisu mogli da obezbede sva ta sredstva i mislim da je jako korisno da se sredstvima iz Zelenog fonda nadomeste ta sredstva, kako bi se zapravo raspoloživa sredstva iz fondova EU mogla koristiti. Često se dogodi da u informacijama vidite da mi u suštini mali procenat tih sredstava povučemo koliko su nam ona zapravo dostupna.

Stiče se utisak kao da EU nama niti pomaže niti imamo nekakvih koristi od tih fondova, a zapravo razlozi su najčešće ovi jer treba znati da je odgovornost sprovođenja u komunalnoj delatnosti i svim drugim delatnostima koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa zaštitom životne sredine je na nivou lokalnih samouprava.

Ja ću vas podsetiti da od 2015. godine kada je Vlada donela zakon po kome su dodatno još smanjena sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama, figurira negde da je praktično jedan čitav budžet od te godine do danas praktično umanjen, odnosno oduzet lokanim samoupravama, one definitivno imaju problem u sprovođenju upravo ovih aktivnosti kao što je zaštita voda, odnosno prečišćavanje otpadnih voda ili ulaganja u uređenje i definisanje deponija ili razne druge aktivnosti koje su u vezi sa životnom sredinom.

Ja ću podsetiti takođe da je fond koji je postojao od 2009. do 2012. godine ugašen dolaskom ove vlasti, odnosno ove garniture na vlast 2012. godine zbog navodnih mahinacija. Ja u principu pozdravljam kažnjavanje onih koji su grešili i koji su zloupotrebljavali fond, ali definitivno fond nije trebalo gasiti, što nam je EU u svom izveštaju stavila kao primedbu da bi se fond 2015. godine, ako sam dobro zabeležila godinu, 2015. godine fond je ponovo formiran ali sada kao budžetski fond, što znači da samo deo zelenih para, ja sam to i u načelnoj raspravi govorila i ponavljaću stalno, samo deo budžetskih para, namenskih para, koristi za investiranje u projekte zaštite životne sredine. Mislim da je ovo i apelujem i na vas da prilikom donošenja budžeta za narednu godinu, budžetski fond, odnosno ovaj fond bude kompletno u rukama zaštite životne sredine. Samo ćemo na takav način moći da sprovodimo ovu klauzulu zakona koju ste vi promenili i koju pozdravljamo. Kažem, u principu, zato što na takav način ćemo samo moći da investiramo.

Želim da podsetim, zapravo, na jedan jako dobar primer projekta koji je sproveden, a koji je direktno bio u vezi između dva resora, odnosno poljoprivrede i zaštite životne sredine, možda vam je i poznato, to su bila sredstva za projekat „DREPR“, odnosno projekat zaštite životne sredine u oblasti poljoprivrede, odnosno sredstva su bila namenjena za izgradnju tankova za prikupljanje stajnjaka na farmama, zatim za sisteme za tretman otpadnih voda u klaničnoj industriji i sisteme za kafilerije.

U tom projektu koji je negde bio u sprovođenju u periodu 2006.-2011. godina, mogu se podaci naći na internetu i Ministarstvu poljoprivrede koje je bilo glavni sprovodioc projekta, više od 100 farmi je dobilo sisteme za prikupljanje stajnjaka, za čuvanje stajnjaka, zatim sisteme za rasprostiranje tog odležanog stajnjaka na njive, sve pod kontrolom. Zatim, tri klanice, tri kafilerije i sedam poljoprivrednih škola je realizovalo ovaj projekat.

Zašto ga spominjem? Zato što je 70% sredstava su bila donatorska sredstva iz ovog Evropskog fonda, odnosno Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, a 30% je morao da obezbedi korisnik. Pokazala je praksa da su ta sredstva mogli da koriste samo oni koji su bili dovoljno finansijski sposobni da i tih 30% obezbede.

Da smo tada mogli da koristimo sredstva Zelenog fonda, odnosno da je tada bilo mogućnosti ovakvog korišćenja, mislim da bi broj korisnika bio i veći i iako je, kažu, projekat bio realizovan sa nekih 95% sredstava, što je veoma veliki uspeh. U masi drugih projekata ne uspevamo da realizujemo toliko i ne povlačimo na pravi način dovoljno sredstava.

Još nešto, želela bih da pomenem mogućnost korišćenja ovih sredstava ili možda izvlačenja iz tih fondova, uz ovakav način sufinansiranja, u oblasti podizanja vetrozaštitnih pojaseva, o kojima je već govorila moja koleginica Gordana Čomić, koji su, nažalost, donošenjem Zakona o šumarstvu ostali da nekako vise, da ne budu pokrivene resorno, a veoma je bitno, pogotovo za teritoriju Vojvodine. Podsetiću vas da je 2015. godine u februaru tadašnji premijer, a današnji predsednik, gospodin Vučić, ako se sećate onih smetova u Vojvodini, koji su bili u zimu 2015. godine, obećao da će se izgraditi, odnosno podići vetrozaštitni pojasevi upravo uz puteve duž Vojvodine, po celoj Vojvodini. Međutim, od tada do danas zapravo nije urađeno ništa.

Zato smatram da je veoma važno da se i za ovakve projekte i za ovakve namene sredstva mogu koristiti iz evropskih fondova, ali naravno, uz finansiranje. I, ponovo apelujem na vas da prilikom donošenja budžeta se borite da Zeleni fond bude potpuno u rukama zaštite životne sredine. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 2. i, koliko znam, Vlada je prihvatila ovaj amandman.