Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Juče i danas su bila dva značajna datuma. Juče je bio Svetski dan žena u selu ili seoskih žena, kako ko prevodi, a danas je Svetski dan hrane. Danas u Rimu, u sedištu FAO-a zaseda upravo Komitet za bezbednost hrane, tako da verovatno nema prikladnijeg i prigodnijeg dana da se govori o deklaraciji GMO, nego što je današnji dan, jer praktično danas je pokrenuta inicijativa da se transgeni organizmi i njihovo prisustvo u biološkoj sredini eliminiše za sva vremena, imajući u vidu njegove pogubne posledice.

Mi smo u periodu od 2013. do 2016. godine bili angažovani na teritoriji Republike Srbije, izuzimajući područje AP Kosovo i Metohija iz razumljivih razloga i od 169 opština i gradova, mislim na gradove bez opština u svom sastavu, deklaracija o GMO, odnosno o zabrani uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO, usvojena je jednoglasno u 136 lokalnih samouprava od strane preko 6.000 odbornika u tim skupštinama opština i gradova.

Nažalost, deklaracija koju sam kao nestranački poslanik predložio prošle godine, koja je potpuno identična sa tim tekstom, a razlikuje se samo u jednom članu, kojim se Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa Ustavnim obavezama i sa pravom građana na davanje mišljenja i sudova o predlozima, poziva da raspiše referendum o GMO, kao što je to slučaj u mnogim državama u svetu, kao što je Švajcarska, zatim Mađarska, Urugvaj itd, ovde ne nailazi na razumevanje, iako se od 250 poslanika koji danas ovde sede, 223 poslanika žive na teritoriji ovih 130 lokalnih samouprava. Time se postavlja pitanje ne samo pozicione, nego i za opozicione poslanike sa područja ovih 136 opština i gradova da li su oni zaista predstavnici građana sa svoje teritorije ili su samo predstavnici svojih partijskih lidera. Da li to znači da treba menjati izborni zakon i da umesto partija u buduće na izborima učestvuju ličnosti sa imenom i prezimenom i da onda građani se izjašnjavaju za svoje poslanike nezavisno od političke pripadnosti? Hvala lepo.

Zahvaljujem, prof. Ševarliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet; protiv – niko; uzdržanih – nema, nisu glasala 133 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik prof dr Miladin Ševarlić želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Imali smo nedavno veoma opsežnu raspravu o ovoj temi. Posle gotovo četiri godine od uzimanja dela stečenih prava, imovinskih prava, izuzetno velikoj grupi penzionera, predlažemo da se donese Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO koji treba da donese sledeće novine.

Prvo, da Upravni odbor Fonda ima 15 članova, koje imenuje i razrešava Vlada Srbije, ali po sledećem ključu: pet članova iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera osnovanih na nivou Republike, koji imaju najveći broj članova; pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnih sindikata osnovanih na nivou Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji imaju najveći broj članova; dva člana iz reda predstavnika poslodavaca i to jedan predstavnik Unije poslodavaca i jedan predstavnik Ministarstva državne uprave; jednog člana iz ministarstva nadležnog za poslove PIO; jednog člana iz ministarstva nadležnog za poslove finansija i jednog člana predstavnika najveće reprezentativnog sindikata zaposlenih u Republičkom fondu za PIO Republike Srbije.

Na taj način, umesto sadašnjeg rešenja u kome dominiraju predstavnici Vlade, napravili bi upravni odbor koji bi odgovornije i reperezntativnije oslikavao strukturu onih koji zaista treba da odlučuju o upravljanju Republičkim fondom za PIO.

Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje povraćaja oduzetih sredstava penzionerima, jer to su imovinska prava i mislim da ova skupština ili naredna skupština u budućem sazivu će rešavati to pitanje na odgovorniji način. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet; protiv – niko; uzdržanih – nema, nisu glasala 133 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis” i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. septembra 2018. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem još jednom gospodine potpredsedniče.

Dakle, ovde je Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora koji treba da utvrdi činjenicE, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis” i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji. Svedoci smo problema koji su snašli Srbiju u periodu tranzicije i u prethodnim režimima i u ovom režimu u pogledu gazdovanja, odnosno korišćenja jednog od najznačajnijih resursa, za koje stara kineska poslovica kaže da je zemljište majka svih stvari.

Dakle, zadatak anketnog odbora je da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju i davanjem njoj prvenstva zakupa za poljoprivredno zemljište, imajući u vidu da ta kompanija u svojoj matičnoj državi ne raspolaže ni sa jednim hektarom poljoprivrednog zemljišta, niti vrši tov svinja, nijednog grla svinja u Nemačkoj. Da vidimo sadržaj i tekst Memoranduma koji je potpisan aprila 2015. godine između Srbije i kompanije „Tenis“.

Drugo, ko su tačno potpisnici obe ugovorne strane Republike Srbije i kompanije „Tenis“, koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi ovog Memoranduma, kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet Memoranduma, ko je na osnovu kog zakona, na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u Opštini Zrenjanin, a danas stočari na području teritorije Grada Zrenjanina nemaju mogućnosti da dobiju nijedan hektar po uslovnom grlu stoke i prinuđeni su da uništavaju svoja matična stada?

Ko na osnovu kog zakona, na osnovu čega i pod kojim uslovima treba da odbori kompaniji „Tenis“ korišćenje još 7.000 hektara, što izlazi oko 9.500 hektara ukupno i ko i na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobrio pravo prvenstva kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine? Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 134 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za aferu „Vinograd“ i imovinu bivšeg premijera Zorana Živkovića, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da krenem redom. Kažu masoni i da vam javim da ova naša Marija Janjušević ima ući u taj parlament, Skot i masoni su ugurali ovde koješta.

Da vas podsetim, moj kolega je pre mene govorio o „Tenisu“ i o investicionom planu, o zemljištu koje je ta kompanija dobila. Ćutao je kada je od 2006/2007 godine izdata gomila zemljišta, pa uključujući i Živkovićev vinograd na 30 godina pomoću investicione saglasnosti.

Dakle, bez ikakve obaveze da onaj ko zemljište dobije, na njemu investira bilo koju preradu i bilo koga zaposli. Pri tome, bilo je dozvoljeno da se da investiciona saglasnost na 30 godina i za zemljište koje je bilo predmet restitucije. Profesor Ševarlić je ćutao. Profesor Ševarlić koji se sada zalaže za garantovane cene je ćutao kada se potpisivao SSP 2007. godine parafirao, 2008. godine se potpisao. Ćutao je jer se verovatno to njemu isplatilo.

Saša Dragin i Dušan Petrović su na račun njegovog udruženja uplatili 63 hiljade evra za studiju koju nikada nisu dobili, studiju o zadrugarstvu. Dok je profesor radio studiju o zadrugarstvu, sve zadruge su redom propale, on je ćutao.

Danas je hvala Bogu progovorio. Ćutao je i do 2012. godine o GMO, progovorio je 2013. godine, ali on nije stručnjak za genetičke organizme. On je navodno stručnjak za zadruge koje su redom nestale kao plen Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića i ekipe koji su 300 hiljada hektara prodali sa stotinama kombinata i zadruga, prodali za ukupno 50 miliona evra. Danas je profesoru malo kada se dobije 122 miliona za jedan kombinat, onda je ćutao, sad se razgalamio.

Kada su modifikovani organizmi u pitanju, ja moram gledaoce da podsetim posebno šećeraše, da tu treba biti pažljiv. Ja nemam ništa protiv zabrane, ali se tu mora vršiti selekcija. Recimo, insulin, bez genetičke modifikacije ne može da postoji.

Dragi moji šećeraši, vama profesor otprilike priprema smrtnu kaznu. Dakle, ja nisam protiv ali mora nauka da kaže o tome šta može a šta ne može da se modifikuje. Kada smo kod organizama modifikovanih, modifikovani organizam koji nosi odelo, a samo kad treba da uđe u Skupštinu, onda obuče narodnu nošnju. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Goran Čabradi, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za utvrđivanje posledica industrijskog zagađenja voda, vazduha i zemljišta po zdravlje stanovnika grada Pančeva, Opštine Bor, Opštine Obrenovac, kao i stanovnika opština uz Veliki bački kanal (Vrbas, Kula, Crvenka, Sivac), koji je podneo Narodnoj skupštini 23. maja 2018. godine.
Da li narodni poslanik, mr Goran Čabradi, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam danas podneo tri predloga za dopunu dnevnog reda. Dugo smo ovde, pa znate da ja to ne radim često, imam pripremljenih desetak zakonskih predloga, ali neću da zloupotrebljavam ovo vreme.

Međutim, reći ću vam šta se dogodilo da baš danas podnesem tri predloga i sva tri predloga vezana za zaštitu životne sredine. Iskreno da vam kažem, oduševljen sam debatovanjem na prošloj sednici, mahom svih poslanika i svih poslaničkih grupa kada smo imali formalne tehničke izmene jednog važnog zakona, ali te izmene su bile formalne prirode i takve izmene formalne prirode Zakona o zaštiti životne sredine, mi smo imali plebicitarno ovde oduševljenje jedno i jednu raspravu gde su svi poslanici objašnjavali kako upravo i oni i njihove politike i političke grupe brinu o građanima, brinu o zdravlju, brinu o životnoj sredini.

Iz tog razloga sam shvatio da slično razmišljamo nas ovde ogromna većina, podneo tri predloga, sva tri se tiču životne sredine i zdravlja građana. Nažalost, prvi predlog danas koji je bio na razmatranju po hitnom postupku, pa nisam imao priliku da ga obrazlažem je predlog da formiramo, da donesemo odluku o formiranju komisije koja će ispitati eventualne štetne posledice izgradnje mini hidrocentrala na područjima zaštićenih prirodnih dobara.

Nažalost, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Onda se bojim, razmišljam naglas da možda ono što mi pričamo i ne mislimo. Ne znam da li mislimo ili ne, ali to ne radimo.

Od 130 i nešto, 150 poslanika, koliko je danas bilo u nekom momentu, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Mislim da nije dobro, ali, svejedno, nastaviću da forsiram usvajanje predloga, dopuna dnevnog reda, zakona, komisija koje će podići standard u oblasti životne sredine.

Ova komisija koju sam predložio u ovoj tački trebalo je da ispita uticaj zagađenja u četiri najzagađenije sredine u Srbiji na zdravlje stanovništva. Mi kao država, mi kao društvo, dužni smo da svojim stanovnicima tu informaciju obezbedimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest narodnih poslanika, protiv –niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Goran Čabradi, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2018. godine.
Da li narodni poslanik mr Goran Čabradi želi reč? (Da)
Izvolite.