Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Imam spremno pitanje za ministarku Mihajlović, ali pošto će ona valjda doći danas ili sutra ovde u Skupštinu, pa ću ta pitanja postaviti njoj lično.

Pridružujem se pitanju kolege Aleksića za ministra Đorđevića o tom telefonu, ministarstvu, koji ne radi tj. na kome se javlja telefonska sekretarica. Mislim da je to svojevrsni skandal da SOS telefon, telefon koji je namenjen žrtvama nasilja i onih koji žele da prijave slučajeve nasilja, da se javlja telefonska sekretarica. Bolje da onda telefona nema, da ga nismo reklamirali, nego da prisustvujemo ovakvoj obmani.

Moje drugo pitanje ide na adresu gospodina, odnosno ministra Đorđevića, ja sam ovde u plenumu kada je on bio postavio to pitanje, on je nešto nemušto odgovorio, bila je polemika oko drugih stvari, ono onih famoznih amandmana vladajuće većine, i onda prosto mislim da javnost, a i ja kao narodni poslanik zaslužujem iscrpan odgovor.

Tiče se prevremenih penzija, odnosno odlaska u prevremenu penziju za kategoriju koja ima tzv. jedan uslov, ali nema starosni uslov, koja ima radni staž dovoljan, pa i više nego dovoljan za punovažnu i punopravnu penziju, ali zbog što nisu napunili godine starosti imaju trajno umanjenje, znači imaju trajno umanjenje. Ja nisam verovao u prvih mah, mislio sam da je neki nesporazum, neka greška u pitanju, posle je i sam ministar Đorđević rekao da nije greška, i da je to kako je rekao evropska praksa, i u drugim evropskim zemljama je tako.

Mi smo na prethodnoj ili na pretprošloj sednici Skupštine ispravili delimično tu nepravdu za one koji imaju beneficirani radni staž u tim delatnostima i zanimanjima sa beneficiranim radnim stažom, pa onda smo njima rekli da neće biti kažnjeni, što je logično i normalno. Ali i dalje vi imate slučaj ljudi koji su se zaposlili, nisu lovili zjala sa 18, 20 godina se zaposlili, radili 35, 40 godina i više i trajno su kažnjeni zbog toga što su radili od mladosti. Dakle, mislim da je potreban odgovor i objašnjenje zašto se oni trajno kažnjavaju, a ne recimo samo da imaju umanjenje dok ne napune te godine starosti.

Na žalost, treće i glavno pitanje moram da uputim predsednici Vlade, mada znam da ona tu nije, ona je formalno za to glavna i odgovorna, zapravo bio trebalo na adresu predsednika države, jer ih je on sve tu postavio, ali svejedno. Radi se o najnovijem incidentu i sukobu između ministara u Vladi, koji nije ni prvi i nije ni poslednji, ali ovaj put on ima i međunarodnu konotaciju, radi se o svim izjavama, odnosno pre sve reakcijama na izjavu američkog ambasadora Skota u Vladi, gde je rekao da za njih Kosovo nije nikakva tzv. država, nego prava država, punopravna sa kojom održavaju kontakte.

Ja to naravno osuđujem, uvek govorim u tekstovima i uvek stavljam to tzv. ili tzv. ili navodnike, ali na žalost mora primetiti da mnogi funkcioneri Vlade i mediji pod kontrolom vlasti ili bliski vlast to ne rade, nego govore Kosovo, predsednik Kosova, premijer Kosova, itd. Prosto apelujem da se tu negde ujednači praksa da li se reaguje ili ne reaguje na stavove zapadnih zvaničnika. Imali smo Stotenberga generalnog sekretara NATO u Beogradu prošle nedelje, niko zvanično nije reagovao.

Ono što je poseban problem, da ministri u Vladi vode polemiku, zapravo neku svoju staru nastavljaju polemiku na važne međunarodne teme. Time ostavljamo utisak neozbiljnosti. Bilo je toga, kažem, i pre nekoliko nedelja kada je povodom izjave ministra kulture, oko rijalitija, pa su onda kolege iz Vlade skočile, odnosno kritikovale ministra, ali ovde je mnogo gore. Ovde, kažem, ostavljamo utisak spoljno-političke neozbiljnosti, jer se neka polemika, ja ne želim da arbitriram u sukobu, završavam time, u sukobu ministara, niti imam svoje fanove i simpatije među ministrima u Vladi, da se mi sad svrstavamo između Mihajlovićke i Vulina. Poenta je u tome da se tako ne vodi ozbiljna politika i pozivam predsednicu Vlade da reaguje i da kazni ili smeni jednog od zavađenih ministara. Hvala.

Pitanje za Aleksandra Vučića i koordinatora službi bezbednosti Nebojšu Stefanovića, da li je Ana Brnabić potpisala Dablinski sporazum i da li naše službe bezbednosti prate kontakte koje ona i njen brat imaju sa bezbednosnim službama Hrvatske?

Dablinski sporazum obavezuje države EU i potpisnice da i po njemu o azilu migranata odlučuje ona država u kojoj su migranti prvi put tražili azil i ostavili otisak prsta. Evropski sud pravde nedavno je podržao svojom odlukom, odluke Austrije i Slovenije da deportuju tražioce azila nazad u Hrvatsku i time podržao pomenuti Dablinski propis.

Preko ostrva Lezbos u Grčkoj, prošli su milioni migranata bez ikakvih evidentiranja od strane grčkih vlasti, iako je ona u EU, onda preko Albanije i Makedonije ulaze u Srbiju, a potom Hrvatsku ili drugom rutom preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ulaze u Hrvatsku. Sada je Hrvatska prva zemlja po Dablinu gde se migranti evidentiraju i traže azil.

Više od milion i sto hiljada migranata je tražilo azil i ostavilo otisak prsta u Srbiji. Oni prilikom prelaska naše granice sa Hrvatskom, njihovim graničarima predaju potvrde o zahtevu za azil i datom otisku prsta u Srbiji, što ovi notiraju i čuvaju. Srbija nije članica EU i ne obavezuje je Dablinski propisi, međutim Srbija se može dobrovoljno obavezati potpisivanjem Dablinskog sporazuma, kao što su to već učinile Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, koji su potpisnice Dablina, a nisu u EU. Sporazum može potpisati ovlašćeno lice, a to su predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Dablinski sporazum je glavni uzrok sukoba između Srbije i Hrvatske, jer je životni interes Hrvatske da Srbija pristupi Dablinskom sporazumu.

Ukoliko ovlašćeno lice, konkretno Ana Brnabić, potpiše Dablin, Srbija će se naći u haosu, a ona će sa bratom pobeći u Hrvatsku. Setimo se afere „Satelit“, kada je ministar odbrane Davinić parafirao ugovor u hotelskoj sobi, kada smo izgubili spor i morali da platimo 50 miliona evra. Ovde je ulog mnogo veći, jednim potpisom dobijemo milion i 100 hiljada ljudi, što ne možemo da preživimo.

Tražio sam više puta bezbednosnu procenu Ane Brnabić, jer se na ovako odgovorne funkcije ne mogu dovoditi lica koja imaju strano državljanstvo, koja su ucenjena ili koja nemaju porodicu. Da li je, između ostalog, ona zbog toga dovedena na ovu funkciju? Odgovornost je na onima koji su je predložili, kao i na onima koji su glasali za nju u Skupštini.

Pitanje za ministra finansija i predsednicu Vlade, koliko novca će ući u budžet Srbije, a na osnovu najavljene readmisije mahom Roma i Albanaca, o kojoj su se dogovorili Aleksandar Vučić i Aleksandar Soroš? Svaka readmisija se plaća. Mene zanima – koliko će se ova platiti i ko je uzeo novac, iako znam odgovor?

Devedesetih godina kada su Nemci vršili readmisiju kosovskih Albanaca, za svakog Albanca on je plaćao između 15 i 22 hiljade maraka, zavisi od načina deportovanja. Tako da smo devedesetih nekoliko milijardi maraka dobili u budžet po ovom osnovu i čim bi Albanci prešli u Srbiju, odmah su se vraćali u Nemačku i kad su Nemci shvatili da tri puta plaćaju istog Albanca, odlučili su da je jeftinije da Kosovu daju državu.

Takođe, koliko ovih lica iz readmisije ima prebivalište na teritoriji opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac i da li je to razlog uvlačenja ove tri opštine Srbije u pregovore o Kosovu i Metohiji, kako bi se proglasili konfliktnom zonom i da ne bi bila moguća readmisija nealbanaca nazad u te sredine, jer takva lica ne mogu se vratiti u konfliktne zone u kojima im preti opasnost? Pomenuti Albanci su fiktivno prijavljivali adrese u ovim opštinama i prodavana su im srpska dokumenta, jer su sa našim pasošima mogli da putuju bez viza. Odatle veliki broj fantomskih Albanaca sa prijavama u ovim opštinama.

Pitanje za Aleksandra Vučića, da li je glavni razlog vaših čestih sastanaka, jednom u mesec dana, sa Aleksandrom Sorošem nesmetano odvijanje projekta prolaska migranata kroz Srbiju, koji provodi njegova organizacija „Welcome to Europe“? Da li je po dogovoru sa Sorošem na prostoru koji obuhvata Albaniju i države bivše Jugoslavije, bez Slovenije, planirano da se smesti pet do sedam miliona migranata i zato Soroš non-stop posećuje ovaj region? Da li se prvi centar za dugotrajni smeštaj azilanata pravi u Obrenovcu, bivšoj kasarni, i da li nosi oznaku u projektima KM-36? Da li će tu biti smešteno 4.700 azilanata i o čijem trošku se oprema kuhinja, trpezarija, soba sa nameštajem, posteljinom i garderobom?

Pitanje za ministra odbrane i Aleksandra Vučića, ko je i kada potpisao prvi sporazum između nas i NATO 15. oktobra 1998. godine, a koji je prethodio Rezoluciji Saveta bezbednosti 1203, od 24.10.1998. godine? Da li je taj sporazum praktično omogućio NATO nesmetanu mogućnost da špijuniraju ciljeve na Kosovu i izvrše pripremu bombardovanja? To je preteča SOFA i svih kasnijih sramnih sporazuma sa NATO.

Tražim da mi dostavite taj sporazum. Tražim da mi se dostavi zabeleška sa sastanka između delegacije SRJ i vojnog rukovodstva NATO, predvođena generalnima Naumanom i Klarkom, održanog u Beogradu 25. oktobra 1998. godine. Takođe tražim da mi se dostavi prepiska između sekretara NATO Solane i predsednika SRJ Miloševića od 15. oktobra 1998. godine, 28. januara 1999. godine i odgovore naše Vlade. Da li smo mi ispunili sve što je od nas… (Isključen mikrofon.)

(Srđan Nogo: Mogu li da završim rečenicu? Deset sekundi mi treba.)

Kolega, ja vas molim…
(Srđan Nogo: Kolega Arsiću…)
Sada ste rekli – kolega Arsiću. Nisam ja sa vama u takvim odnosima da tako možemo prisno da pričamo, pošto ste predsednika Srbije oslovljavali kao da ste prijatelji, ja sam našao za shodno da vas pustim pet minuta da pričate šta god hoćete, ali i jednu sekundu, ništa preko toga.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja ću postaviti pitanje koje se tiče kulture, nauke i umetnosti i svega onoga što se dešava ili ne dešava u Srbiji. Ono što je za nas ostalo šokantno u poslednjih nekoliko godina, ali prevashodno u poslednjih nekoliko dana su iznova i iznova novi udari ne samo na zdrav razum, ne samo na pristojnost, ne samo na kulturu, nego i na sve ono što su pojedinci uradili za našu zemlju, za naš grad, što nam služi na ponos i čast, a mi kao društvo to ne da ne znamo da cenimo i poštujemo, nego ova vlast koristi svaku priliku da se takvima prvima osveti.

Smenjen je direktor drame Narodnog pozorišta Željko Hubač, bez ijedne reči obrazloženja, ni od strane Dejana Savića koji je direktor Narodnog pozorišta, niti od ljudi kojima ova ustanova i institucija nešto treba da znači. Čovek koji je u poslednje četiri godine vratio ne samo Narodno pozorište, ne samo dramu, nego Beograd i Srbiju na mapu regiona i mapu sveta, čovek koji je u poslednje četiri godine osvojio 107 prestižnih nagrada na raznim festivalima, čovek koji je nakon toga svrstan u možda one koji su najuspešniji u 150-ogodišnjoj istoriji Narodnog pozorišta. Zato što daje neposlušne intervjue, zato što ukazuje na loše stanje u kulturi, na loše stanje u budžetu, ukazuje na sve ono što…

Kolega Božoviću, molim vas, postavite pitanje i pritom vodite računa da ne narušavate Ustavom predviđene nadležnosti lokalnih samouprava.

Ako mislite da urušavam ustavne nadležnosti lokalnih samouprava time što postavljam pitanje i vama kao predsedavajućem i ministru kulture i predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije i svima onima koji prave od života građana Srbije jedan svojevrstan rijaliti…

Meni možete da postavite pitanje, ali pitanje za Skupštinu grada Beograda, kolega Božoviću.
Hoćete li da postavite pitanje?
(Balša Božović: Postavljam pitanje, a vi mi uporno ne dozvoljavate.)
Kolega Božoviću, pročitajte lepo Ustav.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Malo je sad neobična situacija.

Moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova. Zanima me koliko je u 2017. godini registrovano vozila koja koriste osobe sa invaliditetom?

Naime, ovih dana u javnosti je izuzetno promovisan jedan tvit od strane jednog korisnika ove društvene mreže u kojem kaže da je on na jednoj benzinskoj pumpi doživeo neprijatnost kada je cenu po litri goriva platio 175 dinara, dok je korisnik koji pripada redu diplomata tu istu uslugu platio samo 75 dinara. Revoltirani ovim saznanjem, koje se nažalost nalazi u zakonima Republike Srbije, želimo da znamo koliko to osoba sa invaliditetom koristi vozila, upravo iz tog razloga što oni vozila ne koriste zato što im vozila predstavljaju luksuz, već neophodnost.

U Beogradu imamo situaciju kada im je gotovo nepristupačan sav javni prevoz, čak i ako bismo kupili autobuse koji su niskopodni, koji bi im omogućili lakše kretanje po gradu, pitanje je u kakvom su stanju stajališta. Ako je takva situacija u Beogradu, onda možete misliti kakva je situacija u nekim manjim gradovima, opštinama ili u selima. Tako da sa osobe sa invaliditetom automobili i vožda automobilom ne predstavlja luksuz, već predstavlja potrebu i s tim u vezi nam je potrebna analiza koliko to je registrovano automobila u Srbiji koje koriste osobe sa invaliditetom, da bismo predložili jednu izmenu koja kaže da će i oni imati pravo da koriste i kupuju gorivo po povlašćenim cenama.

Sada idem na jedan niz pitanja za ministra za rad. Dakle, jedno pitanja, odnosno prvo pitanje je – koliko je osoba u 2017. godini ostvarilo pravo na dodatak za neku i tuđu pomoć drugog lica? Molimo i za podatke za osnovni i za uvećan dodatak. Koliko ima osoba sa invaliditetom kojima je procenjeno telesno oštećenje od 100%?

Pitanje u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom upućujem ministru za rad, Đorđeviću i ministarki bez portfelja, Slavici Đukić Dejanović. Tiče se konkretno dve situacije. Prva je vezana za jednu majku koja je iz Beograda i koja trpi loše efekte primene poslednje verzije ovog zakona, dakle, pre nego što je ovaj stupio na snagu u decembru, odnosno u junu mesecu.

U pitanju je gospođa koja je radila kao finansijski direktor u jednoj firmi i nakon što je otišla na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, na njeno mesto je došla neka druga osoba da je zameni i pristala da radi za platu koja je u visini republičkog minimalca. Nažalost, primenom te verzije zakona ona danas prima nadoknadu u toj visini, jer se onaj ko primenjuje zakon i ko se izdaje rešenja pozvao na to da je nju zamenila osoba koja je pristala da radi za minimalac. Ali, sam zato sigurna, i mogu da pružim dokaze o tome, da je ova gospođa kao finansijski direktor te firme radila za mnogo veću nadoknadu.

Drugo pitanje je pitanje jedne majke iz Niša sa kojom sam imala prilike da se nedavno na protestu susretnem, koja ima sledeći problem, dakle, u pitanju je majka koja ima 16,5 godina radnog staža u kontinuitetu i koja zbog toga što želi da se ostvari kao majka mora da ide na vantelesnu oplodnju. Zbog čega je u obavezi, odnosno u prinudi da koristi odsustvo, bolovanje, odnosno odsustvo sa posla u trajanju od najmanje šest meseci ukoliko ova vantelesna oplodnja uspe i, Bože zdravlja, ona ostane u drugom stanju i ostvari se kao majka, ovih šest meseci, dakle, regularnog bolovanja neće ulaziti u računicu koja se tiče nadoknade za porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta. I, ona će, iako ima 16,5 godina, dakle, ponavljam još jednom 16,5 godina vezanog staža, primati nadoknadu koja je za 33% manja od onoga što bi trebala da primi.

Molim oba ministarstva da izvrše proveru zašto se ovaj zakon na ovaj način primenjuje i ko je to odredio da se na ovaj način tumače odredbe ovog Zakona i Pravilnika koji je usvojen 27. jula? Hvala.

Zahvaljujem.
Samo bih hteo, ne odnosi se na vas koleginice Macura, kolegama poslanicima da pročitam član 287. na osnovu koga dobijaju pravo na reč – Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika Odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem čelu se nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika, osim na sednici Narodne skupštine.
Dakle, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, molim vas da ne kršite ovlašćenja koja su nam data Ustavom i, takođe, da ne kršite prava koja imaju odbornici u skupštinama u jedinicama lokalnih samouprava, koji takođe imaju svoja ovlašćenja na osnovu kojih obavljaju određeni javni posao.
Reč ima narodni poslanik koleginica Danijela Stojadinović. Izvolite.