Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i ministarki pravde u vezi sa jednim problemom koji muči mnoge jednoroditeljske porodice.

Naime, kao narodnoj poslanici i članici Odbora za prava deteta, obraćalo mi se više samohranih majki, samohranih roditelja zbog problema koji imaju u vezi sa plaćanjem alimentacije za decu koja su posle prekida bračne zajednice poverena njima.

Ovo pitanje zaslužuje veću društvenu pažnju, pre svega sa stanovišta očuvanja porodice kao osnovne ćelije društva, a time i izgradnje zdrave ličnosti deteta koje sutra treba da bude odgovoran i kreativan član ovog društva. Tako i zakon predviđa da se i posle razvoda braka roditeljsko pravo vrši zajedničkim i sporazumnim starateljstvom i kada se dete poveri jednom od roditelja.

Međutim, sve je češća praksa da roditelj kome je utvrđena zakonska obaveza učešća u izdržavanju maloletnog deteta koje je povereno drugom roditelju, najčešće majci, svoju zakonsku obavezu ne izvršava. Brojni su slučajevi kada ne ispunjavanje ove zakonske obaveze samohranog roditelja i dete o kome se brine dovodi u stanje socijalne potrebe.

S druge strane, roditelj koji izbegava plaćanje alimentacije vrlo retko snosi posledice. Poznat mi je primer u kome je otac dugovao preko pola miliona dinara za alimentaciju, a da je u momentu kad je zakonski bio primoran da plati napustio posao, kako ne bi izvršio svoju zakonsku obavezu prema detetu. S tim u vezi, centri za socijalni rad kao organi starateljstva imaju obavezu da preduzimaju mere socijalne zaštite i u ovim slučajevima zaštite dete i samohranog roditelja, da im obezbede psihološku, pa i materijalnu podršku, da učine sve napore kako bi deca ostala u svojoj biološkoj porodici i pokreću pitanje odgovornosti roditelja koji ne izvršava obavezu plaćanja alimentacije.

Želela bih da skrenem pažnju na ovaj problem i pitam gospodina ministra – da li ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši nadzor nad ostvarivanjem ove uloge centara za socijalni rad i da li je potrebno da se centrima obezbedi bolja kadrovska opremljenost, kako bi stručno, nepristrasno i efikasno brinuli o jednoroditeljskim porodicama?

Takođe, ministarku pravde želim da pitam – da li postoje podaci o broju ne izvršenih sudskih rešenja o plaćanju alimentacije za decu nakon razvoda, šta sudovi u tom pogledu preduzimaju i da li se izriču privremene mere?

Takođe bih pitala da li je moguće u našem sistemu formirati državni fond alimentacije kako bi se sprečile situacije da deca i samohrani roditelji zbog neodgovornosti drugog roditelja ostaju bez sredstava za život. Ovo je po Švedskom modelu, a iz ovog fonda bi se mogla stipendirati i deca koja žive sa jednim roditeljem. U tom slučaju država bi preuzela obavezu naplate alimentacije. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Pre petnaest dana sam postavio pitanje ministru spoljnih poslova, zašto Srbija prati Nemačku politiku na Balkanu? Ministar je odgovorio, rekli smo i ovo je jedna od retkih primera da ministar odgovori na pitanje, znači, uglavnom Vlada, predsednik države, predsednica Skupštine ignorišu ova pitanja poslanika iako im je zakonska obaveza da odgovore u roku od 15 dana. Ministar je odgovorio i zahvalio im se na tome, međutim nije odgovorio na pitanja koja su postavljena, odgovorio je nešto što nije pitano.

Znači ono šta sam pitao je, sve svetske sile su kolonijalne sile, sve do jedne. Klinotova Amerika na primer, koja nas je bombardovala, što im nećemo zaboraviti, kolonizuje tamo gde je nafta i za njih je recimo, jeftina radna snaga u Meksiku. Zatim, Kina nam je upravo uzela rezerve bakra i to ne samo RTV Bor nego i nalazište Čukaru pek vredno preko 150 milijardi evra. Zatim, Rusi su nam uzeli naftu, sva nalazišta nafte i gasa, uzeli NIS bud zašto, Nemačka od Balkana pravi izvor jeftine radne snage. Pored toga gledaju u pravcu Telekoma, EPS-a, vojvođanske zemlje. Nemačka upravlja Balkanom preko deset godina. Zašto Srbija od svih svetskih sila prati upravo nemačku politiku? Američke demokrate su kada su Klinovi i Obama došli na vlast, prepustili Balkan Merkelovoj kao sferu nemačkog uticaja. Za tih deset godina Balkan se pretvara u prostor jeftine radne snage sa autokratama na vlasti, sa medijskim rakoma, sa ukidanjem institucija sistema, znači, potpuni raspad demokratije. Ovo što imamo nije demokratija nego privid demokratije. EU demokrate, a Nemačka dominira sa EU nam govore stalno da Srbija ide u dobrom pravcu. Pitanje za ministra Dačića, bilo zašto Srbija prati upravo Nemačku politiku.

Jedan od glavnih političkih ciljeva Nemačke je cementiranje ovog i ovakvog Balkana i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova, i jedan od najvažnijih razloga koji govore da Srbija treba to da uradi zato što nemao definisane granice.

Pitanje za ministra Dačića – zašto pratimo ovu politiku, zašto pratimo ovaj pravno obavezujući sporazum prema Prištini, kada znamo da na kraju tog puta Nemačka želi stolicu za Kosovu u UN? To je pitanje na koje nije odgovorio.

Drugo pitanje na koje nije odgovorio, prošlo je već šest godina od kako je Srbija potpisala Briselski sporazum, potpisao je on i predsednik Vučić pre šest godina, Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma, Kosovo nije ispunilo, praktično, nijednu. Zašto razgovaramo dalje sa nekim ko ne ispunjava ono što je dogovoreno?

Znate valjda iz vašeg života, kada neko ne ispunjava dogovoreno onda prekidate dalje razgovore dok to ne ispuni. Zajednica srpskih opština je nešto što je potrebno Srbima južno od Ibra, zbog čega Vlada i dalje razgovara tamo i zašto ne usvojite naš predlog da se zamrznu dalji pregovori dok Kosovo, Priština ne ispune obaveze koje su preuzeli, a to je da oforme zajednicu srpskih opština?

Drugo pitanje ide ka ministru finansija. Privatizovan je PKB. Pljačkaška privatizacija je praktično uništila Srbiju. Puna usta vladajuće većine su bila o toj pljačkaškoj privatizaciji, pa je pitanje zašto je sada nastavljamo preko PKB? PKB je prodat za 105 miliona evra.

Kada pogledate finansijske izveštaje za prethodnu godinu, PKB u tim finansijskim izveštajima PKB je vredan preko 400 miliona evra. Evo, da vam navedem samo par stvari, životinjski fond vredan 20 miliona evra, stočni fond, mehanizacija, preko 10 miliona evra, nedovršena proizvodnja, recimo, kukuruz, lucerka, preko 20 miliona evra.

Gotovi proizvodi preko četiri miliona evra, materijali, rezervni delovi, tri miliona, tehnička postrojenja 20 miliona, i onda dolazimo do suštine, a to je 28 hiljada hektara zemljišta, od čega je 300 hektara vrednog građevinskog zemljišta, praktično, oko Pupinovog mosta, vrednog 200 miliona evra.

Zbog čega ovoliku imovinu dajemo jednoj kompaniji koja nema ništa u Srbiji, praktično za 105 miliona evra? Zašto nastavljate politiku pljačke?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Šta sve ispriča ovaj stečajni upravnik u pet minuta, mislim da je oborio sopstveni rekord u količini besmislica koje izrekao u pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana mi je stigao odgovor, tačnije 12. oktobra, na postavljeno poslaničko pitanje, od tzv. Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, a u vezi sa njegovim napadom i optužbama na račun Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS, kao i o njegovoj zloupotrebi funkcije u dnevno-političke svrhe.

Odgovor, ako ga tako uopšte mogu nazvati je vrlo obiman, ali bez suštinskog odgovora na vrlo jasno postavljeno poslaničko pitanje. On obiluje raznim paušalnim i diskvalifikatorskim ocenama, neozbiljnim i nedopustivim optužbama, potpuno besmislenim i obskrbnim poređenjima nekakvim, ali ono što je najgore nastavljaju se uvrede i klevete na račun predstavnika SNS.

Imamo jedan deo tog dopisa u kome se Šabić pita, citiiram, treba li da pretpostavljamo da je Poverenik nešto poput dr. DŽekila i mister Hajda, pa da vršeći funkciju u postupcima zaštite prava, deluje gotovo besprekorno, ali da funkciju zloupotrebljava tako što se nekako i negde bavi politikom. Dakle, on sebe poredi sa dr. DŽekilom i mister Hajdom, a dr DŽekil i mister Hajd je sinonim za transformaciju, i mene to asocira predsedavajući, upravo na Šabićevu transformaciju.

On je, znate, decenijama je bio političar, istaknuti političar, isključivo se bavio politikom, a onda se nekako volšebno preko noći, transformisao u nekakvog nezavisnog stručnjaka.

Kaže taj Šabić u tom dopisu, da već 15 godina nije član stranke, tj. da se već 15 godina skoro ne bavi politikom. Da, ali se zato pre toga 20 godina bavio jedino i isključivo politikom.

U vladi Ante Markovića, još je bio funkcioner, posle sa dosovcima, bio je narodni poslanik, i potpredsednik Narodne skupštine, i ministar čak je bio, a onda jednog dana je odlučio da bude stručnjak, da bude nezavisan, i postao nezavisni ekspert. Valjda je računao da ćemo zaboraviti njegovu političku karijeru. Pa, nećemo zaboraviti.

Kaže taj Šabić, kako Martinovića nikada nigde nije napao. Evo, ja ću samo jednu od njegovih brojnih izjava da citiram.

Šabić – „Martinović je bedni, lažljivi lupež, svesno i namerno laže i prostački vređa, zato ću evo, javno da ga nazovem, bednim, lažljivim lupežom, eto mu povod da me tuži, ako se usuđuje.“

To je jedna od njegovih svakodnevnih brojnih izjava. Ako ovo nije napad, ja ne znam šta je politički napad, a mogao bih do sutra da nabrajam njegove sramne izjave.

Dakle, svega tu ima u tom dopisu, samo nema odgovora na najjasnije moguće pitanje, a to je – Šabiću, po kom zakonu imaš pravo da se baviš dnevnom politikom i da zloupotrebljavaš svoju funkciju?

Imam pitanje i za REM – da li su TV N1 i TV Šabac, prekršili Zakon o elektronskim medijima, koji propisuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, jer su direktno prenosili stranački skup tzv. opozicije u prošli petak. TV Šabac, to inače radi redovno, kada su tribine tog saveza za propast Srbije.

Zašto ovo pitam, zato što je NUNS podneo prijavu REM, protiv jedne televizije koja je direktno prenosila obraćanje predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Dakle, N1 može da prenosi uživo razno, razne tribine, zatim, nekakve okrugle stolove gde razni novinari u pokušaju, jedino i isključivo blate SNS i Aleksandra Vučića. Dakle, N1 može, a Televizija Pink, ne može.

Imali smo prilike da gledamo uživo onog nesrećnog Slavišu Lekića, i još nesrećnijeg onog Nedimovića, Sejdinovića, izvinjavam se i najnesrećnijeg Teofila Pančića, kako satima iznose neistine i laži na račun Aleksandra Vučića i SNS, i to zamislite u Centru za kulturnu dekontaminaciju i to sve ide uživo na N1.

I, onda kukaju kako nema slobode medija. A, sve vreme, svaki dan isključivo, pljuju Vučića, i to direktno prenosi N1.

Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici, Duško Tarbuk, Snežana Bogosavljević Bošković, Aleksandra Jerkov.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenom u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz predloženog dnevnog reda.
Uz sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice. Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: za - 128, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj Predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o istraživanju nesreća, u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. oktobra 2018. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: za - 130, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj Predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o transportu opasne robe, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. oktobra 2018. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: za - 130, protiv – niko, uzdržan – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj Predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. oktobra 2018. godine.
Molim kolege poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. oktobra 2018. godine.
Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. oktobra 2018. godine.
Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – jedan, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. oktobra 2018. godine.
Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – 132, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Srpska napredna stranka predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 3. oktobra 2018. godine.
Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – 132, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Čabradi predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju komisije za utvrđivanje štetnih posledica izgradnje mini hidroelektrana na područjima zaštićenih prirodnih dobara, koji je podneo Narodnoj skupštini 10. oktobra 2018. godine.
Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – osam protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Državno veće tužilaca predložilo je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Narodnoj skupštini 12. oktobra 2018. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održane 2016. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Zakona o prestanku važenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Zakona o prestanku važenja Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije Projekta „Beograd na vodi“, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – dva, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Zakona o dopunama Zakona o predsedniku Republike, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Građani da znaju da se predsedavajući ne drži dnevnog reda, nego proziva nasumice kada vidi da je neko možda izašao iz sale, pa… (Isključen mikrofon.)

Kolega Raduloviću, pravo i obaveza svakog narodnog poslanika je da učestvuje u radu Narodne skupštine.
Znači, ako ste nešto predložili Narodnoj skupštini, onda budite u sali dok se Narodna skupština o tome ne iz jasni.
Nemojte meni da se žalite.
Izvolite.

Obaveza predsedavajućeg je da se drži dnevnog reda, a ne da preskače… (Isključen mikrofon.)

Dnevni red još nismo usvojili, gospodine Raduloviću.
Ja vam skrećem pažnju da se vi pridržavate pravila rada Narodne skupštine.
Znači, pravo i obaveza svakog narodnog poslanika je da sedi u sali prilikom utvrđivanja dnevnog reda.
Vaše je pravo političko da li ćete da budete ili nećete, ali to pravo koristite i nemojte meni da prebacujete što vam neki put ne odgovara.