Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ko o čemu, poslanik Balša o, čemu, o poštenju, šta? To liči na vas.
Dakle, prvo da se razumemo. Moramo prvo da znamo šta su čije nadležnosti, pa zato ispred vas i jesu izmene i dopune Zakona o ozakonjenju. Upravo zbog onih investitora, dakle, ne zbog poštenih investitora koji rade u skladu sa zakonom, nego, naprotiv, onih investitora koji rade van zakona, odnosno koji zakon ne poštuju.
Kada već pričate o tom ozakonjenju i bespravnoj gradnji i pitanje koje ste prethodno postavili, onda bi možda prvo sebe mogli da zapitate, odnosno vaše članove partije, saveza, kako se već zovete, sa sve vašim koordinatorom, šta ste radili u oblasti ozakonjenja i gradnje, pre svega nelegalne? Jer, sve što ste ostavili je pre svega bilo nelegalno, od onoga što ste napravili i uglavnom ste pravili za sebe i za neke svoje lične, partijske interese, a niste se bavili, na primer, ni jednim jedinim infrastrukturnim projektom koji je najvažniji za ovu državu.
Ja sam danas donela, tražila sam na pauzi da mi štampaju. Dakle, ovako je izgledao Koridor 10 kada je Demokratska stranka bila na vlasti i svi ovi Đilasi, Jeremići, Tadići i slični, a ovako danas izgleda most Vrla, takođe Koridora 10. Ne znam da li se vidi dobro?
Znači, ne trebaju uopšte reči, reči uopšte nisu potrebne, dovoljno je da se vide slike, dovoljno je da ljudi prođu Koridorom 10, da prolaze Koridorom 11, da vide kako izgleda danas putna i železnička infrastruktura. To još uvek nije dovoljno. Ali, da ste nešto, da ste išta radili u periodu dok ste bili na vlasti, onda bismo mi danas pričali o nekom trećem auto-putu koji ćemo da radimo, onda bismo danas pričali o još više pruga. Ovako smo prvo morali da završavamo ono što vi, nažalost, niste završili sve vreme dok ste bili na vlasti. Prema tome, mi rešavamo probleme, rešavamo ono što ste vi ostavili, plus što investiramo u nove objekte.

Izvolite, kolega Božoviću.

Zahvaljujem.

Gospođo Mihajlović, ne treba da se vređamo.

Hajde da rešimo jedan konkretan problem. Vi i vaše Ministarstvo, 2015. godine izdajete privremenu meru i kažete investitoru da pod hitno obustavi gradnju i da sve vrati u pređašnje stanje, ul. LJube Davidovića br. 13 na Zvezdari, centar Beograda. Hajde samo da vas pitam, pošto ste okruženi ljudima koji verovatno sve znaju o tome, da li postoji rešenje u ovakvim slučajevima, pošto mislim da je ovo rešenje, da je ovaj primer taj, da ih ima na sijaset u Srbiji? Ne pitam vas o tzv. smrdljivim zgradama, ne pitam vas o Kopaoniku, to smo pričali na početku ove načelne rasprave. Pitam vas o konkretnom primeru – LJube Davidovića 13. LJudima su popucali zidovi, ulazi vlaga, narušeno im je zdravlje, četiri godine, sve je na njihovoj strani, svi papiri, svi sudovi, sve odluke, prvostepene i drugostepene. I dalje se ništa ne dešava, zato što investitor ne misli da ste vi bilo kakav autoritet, ni vi, ni zakon, ni vaša Vlada.

Dakle, šta ćemo u tim slučajevima da radimo? Kako će neki, na primer, tamo Zelja na Kopaoniku da se uplaši od zakona, ako bilo koji investitor u Srbiji sebi može da dozvoli da ugrozi stambene objekte, da ugrozi živote ljudi i da mu apsolutno ne može niko ništa?

Evo, ako ne znate sada, ovog momenta, o konkretno ovoj ulici i konkretnom primeru, molim vas da se raspitate, da bi pomogli ljudima. Niti želim da vas vređam, niti želim s vama dalje da polemišem preko bilo kakvih uvreda. Hvala vam.

Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ja sam to shvatila juče, ali danas ću da ponovim, treba više puta da ponovim da bi se razumelo.
Sad sam rekla, maločas sam rekla, pre dva minuta, a to je zašto pravimo izmene i dopune zakona? Zato što smo imali situacije da investitori grade bespravno, da izađu inspekcije i naprave rešenje o rušenju, da nakon toga pokrenu, imamo i drugostepeno rešenje, da investitori pokrenu upravne sporove koji nažalost traju godinama. Za vreme dok ti upravni sporovi traju godinama, investitor gradi. E, pa da to više ne bi bilo, sada će inspekcija imati pravo da nakon drugostepenog rešenja mogu da krenu u rušenje. Rekla sam to maločas.
Da ste i malo pročitali zakon, da vas je zaista istinski bilo briga da se to pitanje reši, ja sam sigurna da to čak ne biste ni govorili. Nego, ta priča zaklanjanja iza vaše velike brige o građanima Srbije, a sve što ste uradili bila je nebriga. Dakle, to je zaista onako za primer. To je da pišemo skečeve na tu temu.
Takođe, koliko sam mogla da pogledam vašu biografiju, vi ste diplomirani pravnik na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doduše, nemate nijednog dana radnog staža u tim pravnim poslovima, neki volonter, ali valjda razumete osnovne stvari. Ja sam doktor ekonomskih nauka, pa razumem.
Znači, ovo je način da se takvi slučajevi, koje ste vi sada pomenuli iz velike brige, zaista i reše.

Nemate više pravo na replike, kolega Božoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na sam dnevni red, želim da kažem da mi je žao što do sada i ovi malobrojni predstavnici tog Saveza za Srbiju, a ja to kažem sramota za Srbiju, nisu našli za shodno da osude monstruoznu izjavu i pozive na ubistvo od strane njihovog pripadnika. Imali su nebrojano prilika za to, ali prosto, izostala je reakcija i to je ono što izaziva žaljenje.

Mi smo navikli na to, navikli smo i na uvrede i na iznošenje laži o nama, o SNS, o predsedniku Republike, jer njihova politika upravo bazira na tome, na lažima, na klevetama, na uvredama, a u poslednje vreme na pretnjama, sve češće imamo pretnje.

Ali, ono što građani Srbije treba da znaju to je da je u pitanju jedan široki, ali jedinstven front u kome različiti glumci imaju svoje uloge, pa neki glume opoziciju, neki glume novinare, neki glume sindikalce, neki glume nezavisne institucije, poput onog Šabića, ali sa jednim istim ciljem, a to je kako na svaki način napasti Aleksandra Vučića i SNS.

Kada Balša i Đilas spominju borbu protiv nelegalne gradnje, borbu protiv korupcije na taj način, to je, ako mene pitate gospodine predsedavajući, u najmanju ruku licemerno, jer upravo su oni, dok su vodili grad Beograd, bili sinonim za korupciju, sinonim za nelegalnu gradnju. U njihovo vreme je bujala divlja gradnja u svakoj beogradskoj opštini. Postojale su tarife, postojao je cenovnik. Znalo se u kom kafiću, kom funkcioneru se donosi novac. Tačno se znalo za nelegalnu gradnju. Ceo grad je to znao.

Kada je reč o najvažnijim izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, ja bih zbog građana Srbije iako je to više puta do sada izneto i od ministra i od ovlašćenog predstavnika SNS, ali prosto zbog građana Srbije bih nekoliko najvažnijih stvari izneo, a to je da je od sada obavezna vidljivost na satelitskom snimku iz 2015. godine za sve objekte kako bi se zaustavile zloupotrebe. Dakle, satelitski snimak postoje dostupan svim građanima. Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju izmenjena je odredba o dostupnosti satelitskog snimka i sada svaki građanin može da izvrši uvid u satelitski snimak kog organa nadležnog za poslove ozakonjenja, građevinskog inspektora i službi za katastar nepokretnosti.

Objekti, koji do sada nisu ozakonjeni, jer ne ispunjavaju zakonske uslove, najčešće se nalaze na javnim površinama ili zoni zabrani gradnje sada mogu da se ruše posle drugostepene odluke, dakle, posle odluke o žalbi, odnosno na osnovu konačnosti, ne mora više da se čeka ishod eventualnog upravnog spora.

Ovo je najvažnija promena u novom zakonu i najvažnija mera zaustavljanja bespravne gradnje i sprečavanje zloupotreba. Do sada su svi bespravni graditelji, čak i kada bi bili odbijeni u postupku ozakonjenja, pokretali spor na Upravnom sudu, koji traje najmanje nekoliko godina. Za to vreme trajanja upravnog spora ovi objekti nisu mogli da budu rušeni, a vreme trajanja spora bespravni investitori su koristili da završe bespravnu zgradu, da prodaju stanove, da usele itd.

Dalje, uvodi se obaveza da se podnese poreska prijava, dakle, porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju. Prema evidenciji Sekretarijata za javni prihod grada Beograda samo oko 5% ozakonjenih objekata plaća porez na imovinu. To nije normalna situacija, jer država je omogućila da vlasnicima nelegalnih objekata da ih ozakone na taj način po simboličnim taksama, pa je sasvim normalno da plaćaju porez na imovinu.

Dalje, precizira se da jedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona ozakonjenju, novembar 2015. godine, nije i ne može biti predmet ozakonjenja. Zatim, popis nezakonito izgrađenih objekata više nije moguć, ali uspostavljamo evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra. Propisana je i obaveza da se vodi javna evidencija svih pokrenutih postupaka ozakonjenja u javnom registru, odnosno katastru.

Šta je još važno? Zabrana naknadnog priključenja bespravnih objekata na javnu infrastrukturu. Oni što bih istakao data je mogućnost da grad Beograd deo poslova legalizacije poveri gradskim opštinama. Zašto? Samo u Beogradu postoji 270.000 predmeta za legalizaciju od čega je preko 75% od 200 kvadrata. Zbog tako velikog broja predmeta data je mogućnost da grad Beograd poveri deo poslova gradskim opštinama, a sve u cilju bržeg završetka ozakonjenja. Zatim, precizirano je ko ne plaća taksu za ozakonjenje, tako da se više ne plaća taksa na kućni broj.

I, ovo su samo najvažnije izmene i konkretni benefiti i za građane i za privredu od ovih Predloga zakona. Pošto nemam mnogo vremena završiću, osvrnuću se samo na deo u ovoj raspravi koji se ticao nekakvih simbola. Jedan šef, jedne poslaničke grupe je ovde istakao kako je simbol naše vlasti objekat na Kopaoniku.

Simbol njihove vlasti, kada je reč o nelegalnoj radnji, je pašnjak na Vračaru. Onaj pašnjak u kome je Šutanovac kupio stanove i nikada nije objasnio od kojih para je kupio te stanove. To je bio simbol njihove vlasti, a simbol naše vlasti, rast BDP u prvoj polovini 2018. godine preko 4,8%. To je simbol naše vlasti. Strane direktne investicije u prvoj polovini 2018. godine, milijarda 418 miliona evra direktnih stranih investicija, to je simbol naše vlasti. Stopa nezaposlenosti pala na 11,9%, to je simbol naše vlasti, to je simbol vlasti Aleksandra Vučića i SNS.

Iz svih ovih razloga koje sam naveo predlažem da sve optužbe odbacimo od potpuno neosnovane i da podržimo ove predloge zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

(Balša Božović: Replika.)

Na osnovu čega kolega Božoviću?
Niko vas nije ni u jednom trenutku spomenuo. Spomenut je Dragan Šutanovac, pa nije više ni predsednik DS.
Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić.
Izvolite, koleginice.

Hvala predsedavajući.

Ministarko sa saradnicima, govoriću o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju. Istinski razumem sve razloge koje ste naveli u obrazloženju za izmene i dopune tog zakona i pozdravljam rešenost da se konačno reši višedecenijski problem legalizacije i divlje gradnje.

Mi svi znamo da to nije lak posao. Podelila bih jedno zapažanje koje je vrlo važno i može da napravi ozbiljnu razliku u pristupu ovog zakona u odnosu na sve prethodne. Reč je o onome što se administrativnim jezikom zove nezainteresovanost stranaka za postupak legalizacije, ali kada to prevedemo na jezik parlamenta jer mi u parlamentu govorimo o građanima, onda stvari izgledaju potpuno drugačije.

To je suština, to je ono što se vidi u ovim izmenama i dopunama zakona. Vidi se ta namera da građani ostvare ono što se zove, ako hoćete i pravnu sigurnost, ali i životnu sigurnost. Građanima je neophodno i oni su u tom smislu vrlo zainteresovani da okončaju postupak ozakonjenja zato što je jedna od najvažnijih ljudskih potreba, potreba za krovom nad glavom, potreba za sigurnim domom, jer to su i bili razlozi koji su ih terali da u nekom prethodnom periodu 10, 15, 20 godina uđu taj rizičan posao.

Razumem da je odgovornost i nadležnost u tom postupku ono na čemu vi insistirate, jer ako nema te odgovornosti i nadležnosti jasno određene, i tog drugačijeg pristupa, koji se bavi građanima koji su zainteresovani da reše svoje probleme, to je ono što pravi glavnu razliku i što može da zaista dovede postupak legalizacije do kraja.

Pojednostavljeni postupci za dobijanje građevinskih dozvola su dovoljan razlog da zaista uvedemo nultu toleranciju za divlju gradnje. Nema potrebe da se divlje gradi zato što su propisi pojednostavljeni, pojeftinjeni. Podsetiću samo, a nije ne važno, da smo 2010. godine i 2011. godine po izdavanju građevinskih dozvola bili na 173 od 183 države sveta. Mene raduje da ste vi ostali dosledni sebi kada ste 2015. godine u novembru rekli da je to nulta tačka za divlju gradnju.

Drago mi je što niste proširili nadležnost ovog zakona i na objekte koji su izgrađeni posle tog perioda, jer smo svedoci da je bilo takvih primera. Ima ih.

Želim samo da kažem i to da nije sasvim tačno da nije urađeno, iz ovoga što sam ja do sada navela, jasno je šta je urađeno.

Ja bih samo da podsetim na nešto što zaboravljamo svi, a pošteno je reći. Mi se još uvek oporavljamo od onog zakona iz 2009. godine, a da ne pominjemo konverziju zemljišta, da ne pominjemo štetu koju je taj zakon dugoročno naneo građevinskoj industriji u Srbiji.

Ja zaista želim da verujem da ćete uspeti da nađete mehanizam i mi ćemo vam svakako u tome pomoći, koristeći svoju kontrolnu funkciju, da uspostavite mehanizme, da svi oni, naročito na lokalu, koji učestvuju u sprovođenju i primeni ovog zakona, budu odgovorni i da jasno znaju šta im je nadležnost, jer je to jedini način da problem legalizacije konačno rešimo. Kada pošaljemo jasnu poruku, da ne postoji mogućnost divlje gradnje i da to neće više biti opraštano, jer za tim nema potrebe, onda možemo jasno da izdvojimo, ukoliko to neko bude i dalje radio, da je reč o neodgovornim pojedincima koji imaju nekakvu svoju ličnu potrebu da dezavuišu zakon, na šta država i vi kao nadležno ministarstvo, svakako morate odgovoriti.

U danu za glasanje, ako nisam to napomenula na početku, ja ću podržati sve predloge koje ste podneli, kao i moje kolege iz SDPS.