Nastavljamo sa sednicom.
Kolegi Srđanu Nogu izričem opomenu zbog uvrede predsednika poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinović.
Upravo mu je rekao da je bitanga i ne želim da dozvolim takav govor, takvu nekorektnost, a pogotovo govor mržnje koji možemo od vas da čujemo.
(Srđan Nogo: A da li ste čuli šta je on meni rekao?)
Idemo dalje, reč ima Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Imali smo priliku, evo celo jutro da slušamo uvredu do uvrede, laž do laži, pokušaj da se građani Srbije ponovo obmanu kao pre 18 godina, da im se serviraju onako na tacni gomila, deponija laži, da im se podmetnu lažne informacije, da im se podmetnu uvrede na račun predsednika države, na račun njegove porodice, ministara, poslanika, svih onih koji u Srbiji žele da se živi bolje i pristojnije.

Nismo čuli nijednu konkretnu argumentovanu kritiku po temom dnevnog reda, na set zakona o kome raspravljamo danas i kome ćemo raspravljati narednih dana u amandmanima. Zašto nismo čuli? Zašto tolika histerija iz sednice u sednicu nastupa. To je jako važno da građani Srbije znaju. Zato što iz zakona u zakon koji dolaze na dnevni red sistemski rešavamo probleme u državi Srbiji. Sistemski se borimo protiv loših stvari i građanima Srbije omogućavamo uslove za bolji život.

Zašto toliki napadi na zakone o kojima danas govorimo, Zakon o ozakonjenju? Zašto toliki stepen nervoze kod pripadnika zgrčene i savezane opozicije kad se govori o nelegalnim objektima? Upravo zbog toga što je većina tih i takvih objekata, takvog načina rada, zapravo i začeta nakon 5. oktobra 2000. godine. Upravo tada kreće ta vrsta sunovrata u Srbiji da svako može da pravi šta god hoće, gde god hoće, ali svako ko je pripadnik te vladajuće većine, drugi ne. Tada kreće sistemska korupcija. Tada ne možete da dođete do dozvole za gradnju bilo čega ako niste u bliskim, izuzetno bliskim odnosima sa pripadnicima tadašnje vlasti. Tada, od 2000. pa do 2012. godine milioni objekata su sazidani u Srbiji bez ikakve dozvole.

Govorili smo i o pašnjaku jutros, govorili smo o mnogim primerima, očiglednim primerima gde nešto nije bilo baš normalno u to vreme i zato kreće napad, evo, kad govorimo o ovim zakonima na ministarku Mihajlović.

Iz svih oružja napadi na ministarku Mihajlović, na SNS, Aleksandra Vučića, na Vladu Republike Srbije ne bi li se diskreditovalo sve ono što radimo, ali građani Srbije vide i znaju da se danas dozvole za gradnju dobijaju brže, da danas ne moraju sa kovertom da dođu kod državnog sekretara, kod ministra, jer će da ih izbace napolje. Onaj ko pokuša tako nešto da uradi biće izbačen napolje, procesuiran i uhapšen, a tako nešto nije moglo od 2000. godine. Bilo je poželjno da se zna koji je procenat za dozvolu, da se zna koji je procenat za puteve, zna se koji je procenat za stambenu zgradu, zna se koji je procenat za hotel, za kafić. Za sve se znao procenat. Sve se svodilo na kombinaciju i na procenat.

Danas se sve svodi na to da znamo tačno koja su rešenja zakonom propisana da bi se dobila dozvola i da bi moglo da se radi i da se radi i gradi u interesu građana Srbije.

Zbog čega napadi toliki na puteve? Više puteva je napravljeno ovih godina kako je SNS na vlasti. Vlada koju je vodio tada premijer Aleksandar Vučić, danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, više je napravljeno puteva za to vreme nego prethodnih 30-40 godina.

Ti putevi su doneli u Srbiju nove fabrike. Ti putevi su doneli 180.000 novih radnih mesta. Sva ta rešenja, infrastrukturna su značajna za život građana Srbije, ali nisu značajna za tajkune. Jedinu štetu od svega onoga što danas u Srbiji radi trpi neko. Trpe tajkuni i pripadnici bivšeg režima i, naravno, pošto su svesni da kako god se oni zavezali, kako god se zgrčili, kakvim god vešanjima pretili, kakvim god silovanjima pretili, kakve god besmislene, idiotske tvitove pisali po ceo dan po Tviteru i Balšone i ostali ovi, Nogo i ostali kojima će građani dati nogu iz parlamenta na sledećim izborima, šta god oni napisali i uradili, građani Srbije kad krenu, uđu u automobil i krenu putevima, vide put, vide tunele, vide mostove, to postoji.

Da li znate kako se nekad radilo? Kad hoće nešto da urade, okreče jedan zid u bolnici i otvaraju taj zid. Kažu – evo, počelo renoviranje, a KC u Beogradu nikada završen, u Nišu ruiniran skroz u Kragujevcu ništa, u Novom Sadu ništa.

Danas imate najavu da će u naredne tri godine samo u zdravstvo, nije tema danas, ali samo u zdravstvo biti uloženo preko milijardu evra i to je ono što građani Srbije vide. Imate gama nož, pa iks nož. Sve to jeste posledica, ona pozitivna posledica rada Vlade Republike Srbije koju danas vodi Ana Brnabić, ranije Aleksandar Vučić, posledica pozitivna rada predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i Vlade koju vodi SNS i koju podržavaju moje kolege poslanici danas u Skupštini Srbije.

Zato ih pozivam da se manu ćorava posla, pretnje. Neće da zaplaše ni da uplaše ni nas, niti ministarku Mihajlović, niti predsednika Vučića, niti ministra Stefanovića. Evo danas nove zaplene droge, oružja. Svakog dana ćemo da hapsimo kriminalce. Svakog dana će policija u Srbiji da uhapsi onoga ko se drznuo deci da prodaje drogu, onog ko se drznuo da daje mito, onog koji traži mito. Svakog dana će takvi da budu hapšeni i procesuirani. Nikad nećemo da prestanemo to da radimo, a puteve ćemo da nastavimo da izgrađujemo i fabrike da otvaramo. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani naordni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U toku jučerašnje rasprave u načelu naveo sam neke od razloga zašto će poslanička grupa Dosta je bilo glasati protiv ovog seta zakona, pa da ponovim ono što sam juče rekao i što je ključno.

Pre svega, ne smete da stručnom delu, poput Inženjerske komore, ukinete mogućnost izdavanja licenci i da ga tako stavljate na nivou administrativnog organa.

Drugo, takođe vrlo značajno, nije dobro da donesete zakone koji će štititi samo jednu kategoriju građana, a ne sve. Ovakvim Predlogom zakona o drumskom prevozu putnika ste zapravo pokazali da suštinski ne razumete šta znači uvođenje reda, konkurencija, efikasnost i tržišna privreda.

Treće, nedopustivo je da građane lišavate pravne zaštite, da ukidate pravosnažnost i da dozvolite da se rušenje objekata vrši na osnovu konačnih rešenja. Niko ne sme da se igra sa imovinom i životima građana. Ovakav zakon o ozakonjenju objekata nikako ne bi smeo da bude izglasan.

Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na odgovor ministarke na moje jučerašnje izlaganje i da zatražim pojašnjenja.

Prvo, poštovana ministarka, juče ste napomenuli da se inženjerske komore ukidaju zato što ministarstvo nije bilo zadovoljno njihovim radom, pa u vezi sa tim moram da vas pitam zašto to nije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, nego ste nas o tome usmeno obavestili ovde na raspravi? Zbog čega Ministarstvo nije bilo zadovoljno? Protiv koliko lica ste pokrenuli disciplinski i drugi postupak ukoliko je neko uradio nešto loše?

Drugo, na moju primedbu iznetu juče u vezi Predloga zakona o ozakonjenju objekata da postoji velika opasnost i po građane i po državu ukoliko se objekti budu rušili na osnovu konačnih, a ne pravosnažnih rešenja, podsetiću da ste rekli da ste procenili da je veća šteta po državu od nezakonitih objekata, nego da neki objekat bude srušen, pa da mu država nadoknadi štetu.

Objasnite nam, s obzirom da ništa od ovoga nije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, kako ste procenjivali od čega je veća šteta i zašto niste priložili studiju koju ste sproveli kada ste procenjivali efekte ovakvog rešenja?

Molim vas, budite ljubazni i navedite ime i prezime osobe koja je smislila ovako nešto, jer mislim da je potrebno da građani Srbije znaju ko je ta osoba koja misli da ima pravo da im ruše kuće, bez da su se obratili sudu za zaštitu.

Takođe, s obzirom da u Predlogu zakona niste naveli kako ćete meriti uspešnost ovog zakona, moram da vas pitam koliko objekata očekujete da će biti legalizovano u prvoj, koliko u drugoj godini itd? Valjda imate neki plan?

Da li smete da preduzmete odgovornost na sebe ukoliko ne budu ostvareni ciljni rezultati u prvoj godini? To bi naše građane jako interesovalo.

Na moju primedbu da Zakon dozvoljava da se ozakone nelegalni objekti koji su izgrađeni u zaštitnoj zoni javnih objekata, vi ste se poneli kao da je to nešto najnormalnije na svetu.

S obzirom da Zakon o ozakonjenju objekata ima još mnogo nedostataka, navešću još samo neke od njih, što juče nisam. Pod jedan, ukinuta je prekršajna odgovornost građanskih inspektora čime se otvaraju vrata korupciji. Drugo, ukidaju se privremeni priključci za struju, vodu i kanalizaciju zbog čega mnoge porodice mogu pretrpeti nezamislivu štetu, a pogotovu one porodice sa decom, starima i bolesnima. Treće, način utvrđivanja korisne površine nije usklađen sa Zakonom o porezu na imovinu građana, zbog čega mogu nastati problemi u praksi. Treće, u vezi Zakona o prevozu putnika, na moju konstataciju da ste trebali da u izradu Predloga zakona uključite sve relevantne činioce, tj. predstavnike IT sektora zato što je to u najboljem interesu građana da imaju što kvalitetniji prevoz, što jeftiniju uslugu, odgovorili ste da je predstavnicima IT sektora bilo omogućeno da uzmu učešće u izradi ovog predloga, pa mi molim vas odgovorite na ovo.

Ukoliko je to tačno i ukoliko je ovaj predlog zakona dobar, zašto su se onda osam najvećih IT organizacija u Srbiji obratili narodnim poslanicima i pozvali nas da glasamo protiv usvajanja ovog zakona i pri tome izričito napomenuli da i pored otvoreno ponuđene pomoći, formalno nisu učestvovali u oblikovanju ovog predloga zakona. Unapred zahvaljujem na vašim odgovorima.

Molim vas da mi odgovorite ko ovde ne govori istinu. Hvala.

Hvala kolega Mihajloviću.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije u svojoj preambuli kaže: „Polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajina Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije.“ Ovo je svakako najvažniji deo Ustava Republike Srbije.

Zorana Mihajlović, koja je danas u ime Vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije, čak četiri puta birana za ministra u Vladi Republike Srbije i za potpredsednika Vlade Republike Srbije je izabrana, svaki put kada je birana položila je i zakletvu. Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećena očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.“

Činjenica da je važnost Kosova i Metohije naglašena je u preambuli i u zakletvi koju polaže svaki ministar, u zakletvi koju polaže predsednik Republike, govori o tome da su građani Srbije donošenjem Ustava utvrdili da nema apsolutno važnijeg zadatka od očuvanja Kosova i Metohije i očuvanja teritorijalnog suvereniteta i integriteta Republike Srbije.

Daju zakletvu, čovek realno zalaže sve ono što je časno čoveku najsvetije, čast, obraz, svoju reč i svoju savest. Zakletvu časni ljudi poštuju više od bilo kakvog zakona jer onaj ko pogazi datu zakletvu pljune i na svoju reč i na svoj obraz i ostaje bez časti.

Postoji kroz istoriju čitav niz srpskih velikana koje istorija veliča upravo zbog toga što im je čak i život bio manje vredan od mogućnosti da pogaze svoju zakletvu, da pogaze svoju reč, da pogaze čast. Postoji veliki broj narodnih poslovica koje o tome govore. Jedna od njih kaže – čovek se drži za reč, a vo za rogove.

Mi smo svi bili svedoci pre dva dana da je prilikom potpisivanja nekakvog ugovora u Vladi Republike Srbije, ambasador SAD, Skot, na najgori mogući način uvredio i ponizio ne samo Vladu Republike Srbije, već sve njene građane time što je rekao da za njih Kosovo i Metohija nije tzv, da vlada nije tzv. već da je to za njih suverena država.

Predstavnik Vlade Republike Srbije, Zorana Mihajlović, ćutala je kao zalivena. Ćutala je iako se obavezala da će braniti Ustav Republike Srbije, da će učiniti sve da ga sačuva i to u svakom trenutku, u svakoj prilici i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Usledile su nekakve kritike, ministarka je i dalje ćutala. Međutim, ona je dan kasnije izdala nekakvo saopštenje u kome kaže: „Nisam reagovala odmah na ovu neprimerenu izjavu američkog ambasadora jer je data na događaju na kojem smo sa američkom kompanijom ugovarali izgradnju za Srbiju izuzetno važnog autoputa, o autoputu koji će doneti nove poslove za više od 20.000 malih i srednjih preduzeća.“

To je naravno očigledna laž, ali ono što je bitnije, kaže ministar i potpredsednik Vlade Republike Srbije, nije reagovala zbog izuzetno važnog autoputa u vrednosti, kaže, od 800 miliona evra. I da je bio u vrednosti od osam milijardi evra i 80 milijardi evra i 800 milijardi, Kosovo je važnije. Onaj ko čast ima, ko obraz ima, ko zna šta znači dati reč, njemu od reči nema ništa važnije.

Bila je dužna ministar i potpredsednik, Mihajlović, da reaguje odmah. Kaže: „Nisam reagovala odmah, reagovala sam posle, sutradan.“ Mi smo imali skoro sličnu situaciju da predsednik Vlade, Ana Brnabić, u govoru pred Savetom bezbednosti, odnosno UN, ne pomene Rezoluciju 1244, pa kaže: „Nije tačno da nisam pomenula, jesam, ali prethodni dan.“

Dakle, neki Kosovo i Metohiju brane dan ranije, neki brane juče, neki brane sutra, a niko ne brani onda kada treba. Da je rekla Zorna Mihajlović – nisam se snašla, da je rekla – uplašila sam se, da je rekla – nisam znala šta da kažem, da je rekla bilo šta drugo, to bi možda i bilo neko opravdanje, ali reći: „Nisam rekla ništa zbog ugovora koji sam potpisivala“, to znači da je svesno to uradila, da se svesno osramotila, da je svesno osramotila i Vladu Republike Srbije i sve njene građane.

Šta je svetije od Kosova i Metohije i kako će braniti Kosovo i Metohiju oni koji biraju trenutak pa kažu – pričali smo o ugovoru. Kakav ugovor? Sram vas bilo. Vi gospođo Mihajlović … (Isključen mikrofon.)

Kolega Šaroviću …
(Nemanja Šarović: Mene je sramota što ste vi potpredsednik Vlade i ministar u Vladi Republike Srbije. Kosovo i Metohija …)
Kolega Šaroviću, čujete se, ali sam vam isključio mikrofon. Samo sam hteo da vas zamolim da prilagodite svoj rečnik ovoj debati koju imamo. Ja sam to već napomenuo svim narodnim poslanicima, nema smisla da se tako ophodite prema potpredsednici Vlade. Molim vas da se ophodite sa uvažavanjem.
Izvolite, nastavite dalje.

Gospodine Marinkoviću, ja iza svake svoje reči stojim. Kao što vidite, pažljivo sam ih birao. Ja ničim nikoga nisam uvredio, izneo sam svoj stav, svoj vrednosni sud, svoj politički stav da je to što je uradila Zorana Mihajlović sramota. To su uradili i drugi, čak i iz vaše vladajuće koalicije, ali u tome je problem. Znate, predsednik Republike kaže: „Uh, što ja nisam bio.“ Brnabićka kaže: „U pravu je Vulin koji kritikuje Zoranu.“
Zašto Vlada Republike Srbije nije donela odluku da Skota proglasi personom non grata, da ga protera iz Republike Srbije? Jeste li to uradili? Pa, da vidi neko da zaista stojite iza svojih reči. Ne stojite. I ovi koji su je kritikovali, uradili su to da bi dobili političke poene na unutrašnjem planu, na političkoj sceni Srbije, gde se predstavljaju kao zaštitnici državnih interesa, a pred staranim ambasadorima drhtite.
To nije, čak, ni nivo ni za predsednika Vlade, ni za predsednika Republike. Pa, ni u jednoj državi predsednik Vlade ili Republike nije nivo ambasadora. On nikad ne bi smeo da se sastane sa nekim ko je iznad nivoa pomoćnika ministra inostranih poslova. To je nivo u diplomatiji, za one koji nešto znaju o diplomatiji. Vi, očigledno, ne znate.
Da li je upućena zvanična protesna nota? Pa, naravno da nije. Ne smete, drhtite. Zašto ne proterate Skota? To je čovek koji je ostatak Klintonove administracije.
Juče je ministar i potpredsednik Vlade Mihajlović pričala o tome da su padale bombe. I jeste, i Skot je predstavnik te politike, fašističke politike, onih koji su učinili zločin nad zločinima, zločin protiv mira, koji su bombardovali Republiku Srbiju, suverenu državu, suprotno Povelji UN, bez objave rata, koji su ubijali njene građane danima, nedeljama i mesecima. Zašto ne proterate tog čoveka? Može li gori doći? Ne može, a i da dođe, pa vi ste pokazali taj stav. Pokazali ste da ste ozbiljni, pokazali ste da ste odlučni u odbrani interesa Republike Srbije.
E sad, kako nakon ovoga, nakon ovakvog skandala, može Zorana Mihajlović da brani i predstavlja bilo koji zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da bi neko to uradio, mora da ima moralni kredibilitet, mora imati čast i mora imati obraza. To ne može biti osoba koja gazi zakletvu. Hajde, recite – gde je to opravdano pogaziti reč i pogaziti zakletvu? Jesu li to moralne norme koje vi propagirate? Jel to ono što želite da nametnete srpskom narodu?
Što se SRS tiče, i ponavljam, sramota je svakog građanina što je Zorana Mihajlović potpredsednik Vlade i ministar. Sram vas bilo, Zorana Mihajlović! Podnesite ostavku ako imate i malo časti i morala, i malo. Niste ni trepnuli, niste ni pokušali da zaštitite ono što je građanima Srbije najsvetije, ono što je u skladu sa vašom zakletvom i Ustavom Republike Srbije najsvetije, a to je KiM, srpsko KiM. Sram vas bilo! Podnesite ostavku!

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Gospodine Šaroviću, to što ćete mene da vređate i da govorite sve te stvari koje govorite, to neće da povrati, odnosno neće da dovede do toga da imate veće poverenje građana, da pređete cenzus, džaba. Znači, možete koliko hoćete, ali to ide malo teže.
Neću da govorim o tome da li imate svoje vaspitanje ili ne. Dakle, to što ste meni rekli, možete da kažete članovima svoje porodice, ali, molim vas, ne meni. Mislim da nije u redu. Mi se nalazimo u Parlamentu Srbije. Ovo je zaista jedno posebno zdanje i posebno poštovanje prema ovoj instituciji.
Druga stvar, ja sam juče sa vašim predsednikom stranke više od sat vremena raspravljala upravo o događaju, pre svega, o sporazumu vezano za izgradnju važnog autoputa. Žao mi je što niste bili prisutni, što niste to slušali, tako da ne bih da vam ponavljam, jer nisam sigurna da biste to razumeli uopšte.
Dalje, takođe, mislim da, i biću vrlo kratka, dakle, ne bih volela da nas vi ikada branite i ne bih volela nikada, odnosno ikada, da nam radikali brane Kosovo. Verujem da će predsednik naše zemlje imati pravi program i da ćemo mi svakako pričati o budućnosti, a ne o prošlosti.
Što se tiče časti, ako samo mogu da kažem, što se tiče časti, zaista je ispod časti razgovarati o časti sa vama radikalima.