Gospodine predsedavajući, član 107, 108, 109. Vi ste morali ponovo da izreknete meru opomene. Ovde je rečeno opet da mi prodajemo Kosovo.
Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu tolerantnost prema gospođi, pravoslavno slobodno zidarskoj osobi, ona svakog trenutka može doći da iščupa taj mikrofon ispred vas, može da uđe sa nekim kamenom da vas kamenuje, itd, može da dođe sa šestarom i mačom za bockanje „dvernic“. Ja cenim to što vi imate dozu opreza, s obzirom da iz svega do sada viđenom od prethodne govornice, Marije Janjušević, vi morate da vodite računa i o ličnoj bezbednosti. Na vašem mestu bih ja takođe strepeo, jer je moguće da svaki čas nešto učini.
Gospodine predsedavajući, nismo mi prodali Kosovo. Kosovo su prodali oni. U to vreme ona je bila član jedne druge partije, sadašnji njen šef je dobio 50 hiljada evra iz Kolubare da ćuti. Godine 2008. je pala pogodba da lično između Jeremića, Borka Stefanovića, to su njihovi koalicioni partneri, „saveza lopuža i prevaranata“ kako to sada zovemo moderno, pala je pogodba i to depeše Vikiliksa dobro pokazuju.
Pala je pogodba. Oni su molili Američku ambasadu da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti Kosova dok Boris Tadić ne bude izabran u drugom krugu za predsednika Republike Srbije.
Američka ambasada, to nek pitaju onog Brajana Martina koji kontaktira sa njima, je izašla u susret Vuku Jeremiću, Borku Stefanoviću, „savezu lopuža, prevaranata, varajića i pelješanovića“. Boris Tadić je zakletvu dao, čini mi se, 14. februara, a Albanci su proglasili nezavisnost 17. Plus, Međunarodni sud pravde, plus zamena Rezolucije.
Dakle, oni i njihovi saveznici su prodalo Kosovo i Metohiju. Hvala.