Član 106, gospodine Marinkoviću.
Pre svega, dozvolite da poželim dobro jutro gospodinu Božoviću. Nadam se da ste se naspavali, gospodine Božoviću. Sada je 16.00 časova. Da li je tako, gospođo Vjerice? Da li sam pogrešio? Ja malo slabije vidim. Šesnaest časova i 10 minuta. Mi radimo od 10.00 časova jutros. Balša Božović je ušao oko 16.00 časova u zgradu Narodne skupštine, a tako su inače radili kada su imali odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije, tako su dolazili na posao u ministarstva, tako su dolazili na posao u Vladu, a onda se čude što su izgubili vlast, pa zato što nisu radili ništa, a to što su radili, radili su na štetu građana Srbije.
Ono što želim vama da kažem, gospodine Marinkoviću, to je da je prekršen član 106.
Ja razumem da je gospodin Božović bio na instrukcijama kod šefa gradskog odbora DS, Dragoslava Šumarca, koji mu je preneo šta on treba da kaže u njegovu odbranu ovde u Narodnoj skupštini, ali to trenutno nije tema dnevnog reda i skrećem vam pažnju da je prekršen član 106. Poslovnika, koji govori o tome da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Pretpostavljam da je gospodin Božović od 10,00 jutros, mada sumnjam da se budi u to vreme, rano je, negde od podne verovatno, pa sad negde do 16.00 časova bio na instruktaži kod šefa gradskog odbora DS, Dragoslava Šumarca, ali to ne treba da opterećuje nas koji radimo ovde u Narodnoj skupštini, po tačkama dnevnog reda. Trenutno na dnevnom redu nije Inženjerska komora Srbije, mada ja znam da njih boli činjenica da će sada da izgube vlast u Inženjerskoj komori Srbije, to je još jedino što im je preostalo u Srbiji, što je bilo nekako njihovo, odnosno što su smatrali da je njihovo i gde su mogli da ubiraju prihod. Sada im to izmiče ispod nogu, nema više reketa, nema više pljačke inženjera, nema više suratanja Inženjerske komore Srbije…