Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega, zahvalio bih koleginici Veri Paunović na ustupu redosleda govornika usled događaja koji se dogodio u našoj poslaničkoj grupi, o čemu svi znate.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set zakonskih predloga iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, ali i iz oblasti pravde i pravosuđa.

Ne umanjujući značaj važnosti ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu, a o njima će svakako govoriti moje kolege iz poslaničke grupe, ja ću se u svojoj diskusiji posvetiti zakonima iz oblasti bezbednosti.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama je izuzetno važan zakon, koji će unaprediti pravne mehanizme za sprečavanje rizika i pretnji od nasilja na sportskim priredbama.

Zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju težimo da stvorimo takvo okruženje u kojem će posetioci sportskih manifestacija moći bezbedno da uživaju u sportskim priredbama. Nasilje, kao i nedolično ponašanje na sportskim priredbama u odnosu na raniji period je u opadanju, međutim, i dalje se dešavaju incidenti na sportskim manifestacijama. U prethodnom periodu izveštaji sa sportskih manifestacija umesto da budu isključivo u duhu sporta, neretko su zamenjeni izveštajima o nemilim događajima sa sportskih tribina, gde sama sportska priredba pada u neki drugi plan.

Normativni okvir je bitan deo strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja i danas ga dopunjujemo i nadograđujemo, uz sugestiju da bi čak trebalo da pooštrimo kaznene odredbe ovog zakona, jer nasilje koje se dešava na sportskim terenima nema samo uticaja na sport, već i na samu poziciju, rejting i poslovanje naših sportskih klubova. Imamo slučaj da su klubovi često kažnjavani zbog ponašanja navijača, a kazne se manifestuju zatvaranjem stadiona, sportskih terena, čime klubovi trpe posledice ne samo finansijskih gubitaka, već i značajno urušenog ugleda, i ne samo to, u ovom slučaju i država iz koje klub dolazi trpi posledice, jer se ostavlja utisak da nije imala adekvatni sistem da se obračuna sa huliganstvom.

U borbi protiv nasilja na sportskim tribinama važno je uključivanje svih državnih organa, od MUP-a, preko Ministarstva pravde, Ministarstva sporta, Ministarstva obrazovanja i drugih državnih organa i društvenih subjekata. Upravo iz tog razloga konstituisan je i Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu, koji ima zadatak da uveže sve relevantne subjekte kako bi se uticalo na smanjenje nasilja na tribinama.

Moram napomenuti da i te kako važnu ulogu po ovom pitanju imaju i mediji. Mediji bi trebalo da izveštavaju o sankcionisanju počinilaca ovih prekršaja i krivičnih dela. Na taj način javnost se upoznaje sa svim posledicama ovakvih postupaka, dok se na veliki broj mladih, među kojima ima i registrovanih počinilaca, deluje preventivno i vaspitno da se suzdrže od takvog ponašanja.

Važno je istaći da je i infrastruktura sportskih objekata bitan segment u borbi protiv nasilja i nedoličnog ponašanja, jer dobrom i modernom infrastrukturom omogućavaju se uslovi za efikasniju bezbednosnu kontrolu na samoj sportskoj tribini. Trebalo bi razmotriti uvođenje video nadzora na apsolutno svim stadionima i dvoranama, da bi se državnim organima omogućilo da lakše rasvetle eventualno krivično delo, ali i da bi mogla da se izvrši analiza svih dešavanja na sportskoj manifestaciji, kako bi se ukazalo na neke propuste aktivnih učesnika u organizaciji i obezbeđivanju jedne sportske priredbe.

Zakon koji će upotpuniti normativni okvir i uticati na smanjenje nasilja na sportskim priredbama je i Zakon o privatnom obezbeđenju. Ovim izmenama se preciznije definišu nadležnosti i ovlašćenja redarske službe, kao jednog bitnog činioca obezbeđenja u pogledu postupanja na određenim slučajevima, kako na sportskim priredbama, tako i na drugim okupljanjima, gde je neophodno njihovo prisustvo.

Sektor privatnog obezbeđenja je veoma razvijen i bitan je deo unutrašnje politike bezbednosti Republike Srbije i kao takav ima sve veću odgovornost. U prilog tome govori i podatak da je u ovom sektoru registrovano bilo blizu 33 hiljade ljudi, čak 890 privrednih subjekata koji se bave ovim poslom. Izmenama je predviđeno posebno uvođenje posebnih licenci uz odgovarajuće uslove za sve one koji će se baviti ovom delatnošću.

U dosadašnjoj primeni Zakona o privatnom obezbeđenju uočeno je da postoji razlog za razgraničavanje određenih oblasti zaštite, tj. obezbeđenja. Ovo će svakako doprineti većoj profesionalizaciji ove delatnosti, jer će svaki pripadnik privatnog obezbeđenja morati da bude adekvatno obučen i da prođe sve psihofizičke i bezbednosne provere, kako bi mogao da se bavi ovim poslom. Licence za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja biće izdavane na pet godina, čime se skraćuje upravni postupak, ali se privrednim subjektima smanjuju troškovi kako bi mogli više da investiraju u poboljšanje svojih kapaciteta i da se razvijaju u skladu sa evropskim standardima.

Zgodna je prilika i da se podsetimo da su i Zakon o privatnom obezbeđenju i Zakon o detektivskim uslugama, o kojem ću takođe govoriti, prvi put doneti 2013. godine, kada je na čelu MUP-a bio Ivica Dačić. Zapravo se tada prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije uređuju pitanja koja se odnose na specifičnosti vezane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja i detektivskih usluga. Oba predloga izmena zakona o kojima danas raspravljamo za cilj imaju dalju profesionalizaciju ovih delatnosti i podizanje nivoa kvaliteta usluga, uzimajući u obzir njihov značajan doprinos ukupnom sistemu unutrašnje bezbednosti.

Predlog izmena i dopuna Zakona o detektivskoj delatnosti predviđa jednu novinu koja se odnosi na bezbednosnu proveru lica koja obavljaju ovu delatnost. To znači da će detektivskom delatnošću moći da se bave isključivo osobe koje nemaju nikakvu bezbednosnu smetnju za obavljanje posla iz njihovog delokruga rada i ovo smatramo veoma značajnim. Takođe, važna izmena se odnosi i na zaštitu podataka o ličnosti. Radi se o tome da će u postupku prikupljanja podataka prilikom obavljanja detektivskih poslova biti obezbeđena dodatna pravna sigurnost u pogledu zaštite podataka o ličnosti, jer će se podaci prikupljeni na ovaj način koristiti samo u kontekstu ugovorenog posla.

Uveren sam da će ovako normativno zaokruživanje sektora bezbednosti doprineti realizaciji ciljeva proklamovanih i strategijom nacionalne bezbednosti i da će takođe nova zakonska rešenja doprineti zaštiti prava zaposlenih u ovom sektoru, kao i njihovoj bezbednosti prilikom obavljanja poslova, ali i da će korisnici usluga biti zaštićeniji i zadovoljniji.

Još jedan veoma značajan zakon koji se nalazi na dnevnom redu i koji uspostavlja temelj za primenu novog sistema plata u Ministarstvu unutrašnjih poslova je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Prevashodno se ove izmene odnose na razdvajanje policijskih i državnih službenika, odnosno izuzimanje policijskih službenika iz sistema plata zaposlenih u javnom sektoru, što će doneti brojne pogodnosti.

Ono što na početku želim da istaknem, to je da će se ovim izmenama uvesti jedan pravičniji sistem vrednovanja i uvažavanja specifičnosti poslova policije na različitim nivoima, čime će se otkloniti određene nelogičnosti platnog sistema koji se sada primenjuje. Reforma celokupnog sektora bezbednosti za Republiku Srbiju predstavlja jedan od važnijih uslova u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom. Poglavlje 24 – pravda, sigurnost i bezbednost, kao i akcioni plan koji ga prati jasan je okvir u kom pravcu treba da se razvija policija. Zakon o policiji koji je donet 2016. godine uspostavio je temelj za profesionalizaciju, depolitizaciju i kompletnu reorganizaciju ovog dela bezbednosnog sektora, čime je i otpočet proces reforme policije.

Izmene i dopune koje su usledile i o kojima sam govorio u martu ove godine pratile su cilj reforme, a to je jačanje integriteta službe, veća pravna sigurnost građana i unapređenje uslova rada Ministarstva u celini. Izmene i dopune Zakona o policiji o kojima danas raspravljamo zapravo treba da zaokruže započetu reformu policije, ovog puta kroz poboljšanje statusa ekonomskog i socijalnog položaja samih zaposlenih u MUP-u. Naime, ovde se uvode i novine koje su ranije najavljivane, u vidu platnih grupa i platnih razreda, koje će stvoriti jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacije MUP-a i konačno obezbediti jedan potpuno pravičan sistem određivanja koeficijenta i plata policijskih službenika. Osnovni princip novog sistema plata u MUP-u je ista plata za isti posao, što u suštini zahteva grupisanje istih ili sličnih poslova po familijama poslova.

Ono što je važno istaći to je da ni jedno pravo neće biti umanjeno za šta je garancija odredba po kojoj je predviđeno zadržavanje zatečene plate, prilikom primene novog platnog sistema.

Takođe, uvodi se objektivni kriterijumi za vrednovanje poslova koji se, pre svega, odnose na složenost poslova, kompetencije policijskih službenika, stepen odgovornosti, samostalnost u radu, kao i poslovnu komunikaciju. Dakle, predviđen je precizan sistem vrednovanja poslova koji isključuje svaku mogućnost subjektivnosti, a samim tim i eventualnih zloupotreba i to je važno napomenuti.

Svesni smo da su policijski službenici ljudi koji rade najsloženije poslove u državi, koji se odnose na čitavu bezbednost u državi i svih njenih građana. Svakako da u sav rizik koji nosi njihov posao, oni moraju da budu adekvatno nagrađeni kroz objektivno uvažavanje specifičnosti poslova koji se obavljaju određenim organizacionim jedinicama ili na određenim radnim mestima u MUP-u.

Upravo iz tog razloga, mi ćemo sada imati preciznije definisane pojmove koeficijenta, kategorizacije i korektivnog koeficijenta, pa će tako npr. uprava kriminalističke policije, gde se nalazi služba za borbu protiv organizovanog kriminala ili specijalna anti-teroristička jedinica, ili druge organizacione jedinice, u direkciji policije, koje zahtevaju posebne veštine službenika, kao i izuzetan rizik za njih, npr. žandarmerija, interventna jedinica, helikopterska jedinica, imati pripadajući koeficijent kategorizacije ili korektivni koeficijent.

Korektivni koeficijent je predviđen i za deficitarna zanimanja u MUP-u i ovde je cilj da se zapravo kadrovi sa određenom strukom i obrazovnim profilom zadrže u Ministarstvu, jer se nažalost sve više suočavamo sa odlaskom naših najstručnijih ljudi koje moramo na neki način da motivišemo da ostanu i da rade u svojoj zemlji.

Pored finansijske komponente koja je važna i koja će ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji biti pravičnija i veća, istakao bih da se MUP ozbiljno bavi kompletnom reorganizacijom kadrovske politike u policiji, koja podrazumeva sistem karijernog napredovanja kroz profesionalno usavršavanje policijskih službenika, kroz ocenjivanje, stručno osposobljavanje, zdravstvenu i psihološku pomoć za sve zaposlene.

Sve su to značajni koraci koje je MUP načinio u procesu svoje reforme a koji će svakako uticati na zadovoljstvo svih zaposlenih u sistemu MUP-a, čime se zapravo stvara jedna elitna zemlja koja će u svojim redovima imati samo stručne i profesionalne ljude, a što svakako podiže i kvalitet i odgovornost u obavljanju bezbednosnih poslova.

Ono što će dodatno motivisati pripadnike sektora bezbednosti i ono što po sebi dovoljno govori o činjenici koliko Vlada Republike Srbije vrednuje i ceni sve što pripadnici bezbednosnih službi rade za svoju državu, su stanovi koje Vlada Republike Srbije planira da izgradi za policiju, Vojsku i druge pripadnike bezbednosnog sektora. Taj zakon smo već doneli u maju mesecu ove godine.

Ovo je veoma značajno i zaista treba pohvaliti napore čitave Vlade Republike Srbije, što smo i u ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji uspeli kroz ovakvo kontinuirano ulaganje, posvećenost, reformama i razvoju celokupnog sistema bezbednosti da povratimo dostojanstvo svih pripadnika bezbednosnih službi. Zbog vremena koje kao poslanička grupa imamo, prepustiću kolegama da govore o setu zakona iz oblasti vanrednih situacija i bezbednosti saobraćaja.

Ja ću samo na kraju iskoristiti priliku da odam priznanje i da pozdravim sve one hrabre i neustrašive ljude, pripadnike sektora za vanredne situacije koji u teškim okolnostima daju nemerljiv doprinos očuvanju bezbednosti i zaštiti ljudi i imovine. To je sektor gde su takođe predviđena dodatna ulaganja i to treba pohvaliti, jer u ovom sektoru rade ljudi kojima svakako treba obezbediti najbolje uslove i opremu koja im je potrebna u obavljanju ovog nimalo lakog posla.

Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati usvajanje svih predloženih zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Dva minuta 57 sekundi. Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati sve ove zakone i budući da naša poslanička grupa ima veoma malo vremena ju ću preostalo vreme poslaničke grupe ustupiti gospodinu Miletiću i verujem da će on detaljno podržati, takođe, ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, zakoni o kojima mi danas ovde razgovaramo, a mislim da je više od 20 tačaka dnevnog reda objedinjeno u jednu, trebalo bi da doprinesu vladavini prava, trebalo bi da doprinesu sigurnosti pravnog poretka i sigurnosti svakog pojedinca. Mnogo je takvih zakona na ovom današnjem dnevnom redu. Mnogi od njih su deo nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU, koji program, naravno, podržavam kao i većina poslanika sa liste koju predstavljam.

Međutim, već sama činjenica da mi ovih 28 zakona i odluka o kojima treba da razgovaramo, razgovaramo ovako đuture, objedinjeno. Nameće se pitanje, da li je Vladi stvarno stalo do vladavine prava i da li je ovom parlamentu stalo do vladavine prava. Jedna od mojih prethodnica je rekla da se traže najbolja rešenja i da se očekuje i valja se čuti, mišljenje poslanika, računa se i mišljenje poslanika iz opozicije, naravno. Kako je moguće da mislite da čujete naše mišljenje o svim ovih zakonima kada ovako na ovaj način o njima razgovaramo.

Nemam naravno vremena da govorim o više njih jer i moje kolege žele da govore i ja ću se fokusirati samo na jedna od njih. Na jedna koji je najopasniji, koji sadrži jednu veliku opasnost i mogućnost ogromnih zloupotreba, na planu urušavanja ljudskih osnovnih prava u ovoj zemlji, a to je pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

Vi znate, sećate se verovatno da je već ranije Ustavni sud, 2012. godine, ovaj sadašnji zakon koji je donet u prethodno vreme oglasio da su neke odredbe neustavne upravo zbog toga što se pravo zaštite podataka o ličnosti može ograničiti samo zakonom. Ne razumljivo mi je da ponovo pravite sada istu grešku i moje pitanje, da li očekujete da će Ustavni sud ponovo ovo proglasiti neustavnim. Zašto? Zato što ste vi u članu 40. kad kažete, mogu se ograničiti prava, izbacili reč – zakon. Što znači da prava mogu da se ograniče bilo kojim drugim pravnim tekstom, znači, uredbom i tako dalje.

To je vrlo opasno zato što vi time zadirete pre svega u ustavna prava građana i zadirete u ono što je na kraju krajeva i evropskom konvencijom čija je Republika Srbija potpisnica proklamovano i utvrđeno, a da se javne vlasti ne smeju mešati u pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života građana osim ako je takvo mešanje predviđeno zakonom.

Mi smo u tom smislu podneli amandmane i verujem da će se u duhu ovoga što je predstavnica vladajuće većine rekla, voditi računa o najboljim rešenjima. A o najboljim rešenjima ne iz ugla Vlade, nego iz ugla građana. Moje duboko uverenje da ćemo ukoliko važne zakone budemo usvajali sa ovakvim manjkavostima, greškama i odredbama koje su suprotne Ustavom doprineti ne vladavini prava nego zapravo vladavini straha koje se u Srbiji razvija na razne načine i kroz razna polja i kroz medije i kroz institucije, pa na kraju krajeva, dobrim delom i kroz ovaj parlament.

Mislim da je vrlo važno da ovom članu 40. vodimo ozbiljnu raspravu i da mi je žao što nemamo više vremena da se posvetim ovom zakonu, da građanima kažemo šta je za njih tu opasno i zbog čega bi bilo bolje da se ovaj zakon promeni. Jako je veliki broj naših građana suočen sa time da ne zna kako da zaštiti svoja prava. Kada pogledate istraživanja Jurofaunda, ogroman broj naših građana izražava ozbiljnu sumnju, nevericu i nepoverenje prema institucijama pred kojima treba da traži zaštitu svojih prava. Ogroman broj siromašnih građana nema pristup pravdi i bez obzira što ćemo mi danas doneti zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, pristup pravdi je različitim sistemskim rešenjima ozbiljno ugrožena.

Prema tome, molim vas da zaista ozbiljno se posvetimo razmatranju ovih zakonskih predloga, upravo iz ugla onih ciljeva koje želimo da ostvarimo, a to je da harmonizujemo naš pravni poredak sa propisima EU, kako bismo ovu zemlju pomerili napred. Hvala.

Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko puta smo imali prilike da raspravljamo o članu 40. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i više puta je ukazano da upravo ovakva odredba, kakva sada postoji, je u cilju i zaštite fizičkih lica i njihovih podataka. Ponoviću i zašto. Zato što je upravo Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno kada može da se ograniči pravo koje je propisano Ustavom i od strane kojih organa.
U važećem zakonu postoje određena ograničenja gde kaže da se zakonom mogu ograničiti, ali se ne precizira da je to upravo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, već ostavlja mogućnost da donosite neke druge zakone koji će dalje da razrađuju i ograničavaju ta prava.
Nasuprot tome, upravo ovaj zakon je jedini koji može da ograniči prava fizičkih lica prilikom obrade podataka i u taksativno nabrojanim situacijama. To je 10 situacija u kojim može da se ograniče prava fizičkih lica.
Ono na šta moram da skrenem pažnju, još više puta je i ponovljeno, a to je da se SNS i Vlada Republike Srbije zalaže za evropske vrednosti. Ovaj Predlog zakona je upravo dokaz toga zato što Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je u potpunosti usklađen upravo sa evropskim dokumentima koji važe u svakoj državi članice EU, što je potvrdila i Evropska komisija, kada je ovaj Predlog zakona poslat na mišljenje, što je potvrdio Eurodžast i upravo ovakva odredba postoji u svim zemljama članicama EU.
Što se tiče zaštite prava građana i pristupa pravdi, mislim da ćemo upravo zahvaljujući zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, ukoliko bude potvrđen ovde u Parlamentu, obezbediti velikom broju korisnika da ima pristup pravdi, na šta su čekali već nekoliko godina.
Zakon, odnosno Ustav je donet 2006. godine i predvideo je kako se reguliše pravna pomoć Republici Srbiji. Prvi put imamo jedinstveno regulisanje pravne pomoći koja će omogućiti širokom krugu korisnika da konačno ostvari svoje pravo i zaštitu svojih prava pred nadležnim organima. Hvala.
(Nataša Vučković: Replika.)

Koleginice Vučković, ni u jednom trenutku niste bili spomenuti.
(Nataša Vučković: Pogrešno tumačenje.)
Molim? Pogrešno je protumačila?
(Nataša Vučković: Da.)
Ne bih rekao. Žao mi je, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o setu veoma važnih zakona iz oblasti pravosuđa i iz oblasti policije.

Složila bih se sa vama, gospođo Kuburović, da set ovih zakona iz oblasti pravosuđa predstavlja jedan važan korak ka poverenju građana u institucije pravosuđa, u jačanju poverenja građana i građanki u pravosuđe, u efikasnost sudova i u smanjenju siromaštva i socijalnoj usklađenosti.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je nastavak implementacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, takozvane Istambulske konvencije, koju je Srbija među prvim zemljama usvojila i on na jedan veoma jasan način pokazuje na koji način će se finansirati besplatna pravna pomoć, kome se pruža besplatna pravna pomoć i ko je pružalac besplatne pravne pomoći, što će se jasno videti na elektronskom registru koji će biti na sajtu Ministarstva, što sa stanovišta transparentnosti predstavlja jedan veoma važan korak.

Ovaj zakon će početi da se primenjuje od oktobra 2019. godine. Do tada je veoma važno na pravi način uraditi podzakonska akta, jer upravo od podzakonskih akata zavisi kako će se ovaj zakon sprovoditi, naravno, sve tehničke i organizacione pripreme, ali, po mom mišljenju, i neku vrstu edukacije koja je bila veoma važna. Videli smo kada smo usvajali Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, pa je ta edukacija za policajce i za tužioce bila veoma važna.

Moje mišljenje je, pošto je to nov zakon, da će to biti važno i za njegovu primenu, a imamo dovoljno vremena da se to uradi.

Suština Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je da se svakom građaninu omogući pravo na zaštitu svojih ličnih podataka, da mu se omogući njegova bezbednost, da se jasno preciziraju kriterijumi i nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja kao nezavisne institucije i da građani upravo ovim zakonom imaju mogućnost da pokrenu pravni postupak ukoliko ne budu zadovoljni odgovorom Poverenika za informacije od javnog značaja, što je do sada bio slučaj samo u pokretanju upravnog postupka.

Zakon o lobiranju - nov zakon, antikorupcijski preventivni zakon na koji se Srbija obavezala Akcionim planom iz Poglavlja 23. i Preporukom GREKO-a. On povećava transparentnost u procedurama vezanim za donošenje zakona, uredbama i drugim propisima i ovim Prelgom zakona, ono što je najvažnije po mom mišljenju, daje se alat u ruke građanima da kada lobiraju za neki svoj problem u cilju donošenja zakona, to mogu da rade na transparentan način, a državi oružje u borbi protiv korupcije.

Ovim Predlogom zakona postaje vidljivo ko lobira, jer postoji lobistički ugovor koji će biti zaveden i za koji će se plaćati porez i svako može da ima uvid u to.

Dakle, smanjuje se uticaj sive zone. Nema više lobiranja po nekim poluosvetljenim kuloarima. Staje se na put kvazilobistima i neformalnim uticajima na donosioce odluka.

Zakon je definisao veoma jasno i sam proces lobiranja, uslove ko može da se bavi lobiranjem i sam postupak sprovođenja..

Smatram da javnost treba da ima uvid u postupak lobiranja zbog toga đto bi se na taj način otklonile sve predrasude koje su vezane u našem društvu za ovu delatnost.

Naš Predlog zakona je nasličniji slovenačkom Predlogu zakona o lobiranju. Dobro je da uzimamo dobre primere prakse iz regiona. U Crnoj Gori je uveden pre četiri godine. Znači, moći ćemo da razmenjujemo iskustva u ovoj oblasti i da se povezujemo u borbi protiv korupcije, ali smatram da je veoma važno u startu razgraničiti šta je lobiranje, a s druge strane šta lobiranje nije.

Još dve veoma važne napomene za predlog ovog zakona. Mislim da je veoma važna uloga Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da lobisti budu iskusni ljudi sa ličnim i profesionalnim integritetom.

Sama odluka jedne zemlje da zakon postoji pokazuje odlučnost te zemlje u borbi protiv korupcije i ovaj zakon, zajedno sa Zakonom o uzbunjivačima i Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju kriminala, terorizma i korupcije, treba, po mom mišljenju, da u narednom periodu da značajan doprinos u borbi države Srbije protiv korupcije.

Što se tiče Zakona iz oblasti policije, ministre Stefanoviću, mislim da su ovi zakoni dugo i temeljno pripremani, da imamo niz novih zakona, ali i da imamo izmene i dopune Zakona zbog uočavanja nepravilnosti koje je praksa pokazala. Međutim, ono što je najvažnije za ove zakone iz oblasti i nadležnosti MUP, mislim da će građani Srbije odmah po njihovom stupanju na snagu moći da osete boljitak.

Zakon o platama u policiji će ispraviti unutrašnje nepravilnosti, ali sam sigurna da će uticati i na efikasnost same policije, na njihovu motivaciju, karijerno napredovanje, ali i dodatnu sigurnost za sve zaposlene u MUP i njihove porodice.

Novi zakon o smanjenju rizika od katastrofa akcenat stavlja na prevenciju, na prevazilaženje ograničenja i problema sa kojima smo se do sada suočavali, na unapređenje sistema zaštite od smanjenja rizika, na jačanje postojećih kapaciteta, na integrisano upravljanje, ali i na regionalnu saradnju.

Posle poplava koje su nas zadesile 2014. godine, ništa više nije isto u ovoj oblasti. Postali smo svesni i sigurni da priroda ne bira ni mesto ni vreme kada će nastupiti poplava, požar, klizište, i zbog toga visoka profesionalnost i mogućnost blagovremenog reagovanja mora biti prioritet Sektora za vanredne situacije.

Iskoristiću svoje izlaganje da istaknem da su veoma važne investicije države u ovoj oblasti. Mislim da to mora biti među najvažnijim prioritetima, jer samo na taj način ona dobro poznata maksima da jedan dinar uložen u preventivu smanjuje sedam dinara uloženih u problem kada se on desi.

Zakon o žigosanju oružja. Posle toliko decenija, ponovo imamo mogućnost da oružje žigošemo u svojoj zemlji, da imamo mogućnost da postanemo i regionalni centar u toj oblasti. Mislim da je zbog građana Srbije sve ovo bilo važno istaći i ja ću u danu za glasanje podržati set zakona iz oblasti pravosuđa i Ministarstva unutrašnjih poslova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.