Zahvaljujem.
Ovde smo čuli teške uvrede da predsednik Vlade Nebojša Stefanović i ja potpuno kontrolišemo pravosuđe i sudstvo i tužilaštvo. Samo još nismo dobili obrazloženje na koji to način vršimo kontrolu. Očigledno obrazac koji je postojao do 2012. godine, misle da se i dalje primenjuje kada se sudije i tužioci biraju po stranačkim odborima, kada ministar pravde poziva članove Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva svakodnevno na sastanke, kada predsednik države, gospodin Boris Tadić, poziva na sastanke i predsednika Ustavnog suda i predsednicu Vrhovnog suda i republičkog javnog tužioca da im da naredbu kako treba da se sprovede opšti reizbor.
Danas toga nema. Verovatno ne možete da poverujete, ali izbor sudija i tužilaca ne vrši se pod pritiskom Ministarstva pravde i to verujem da mogu da vam potvrde i članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, niti ih iko poziva u Ministarstvo da im daje direktive ko treba da se bira od kandidata.
Veliki broj sednica, čak i gde ministar pravde ne prisustvuje kada se vrši izbor sudija i zamenika javnih tužilaca, i verujem da i zamenici tužilaca i sudije koje učestvuju u tim telima vrše izbor na profesionalan način i biraju najbolje kandidate, a ne kandidate koji su podobni odgovarajući političkoj stranci.
Pričate o pritiscima na pravosuđe, a do pre samo nekoliko dana, upravo na vašem nalogu, fejsbuku, bila je upućena pretnja višem javnom tužiocu, Nataši Krivokapić, gde stoji izričito - zapamtili smo. Ja ne znam kako to drugačije da shvatim, nego kao pritisak ili pretnju.
Takođe, imamo deset dana u medijima da Đilas ističe ime sudije koja je postupala u postupku po tužbi protiv SNS, gde se proziva sudija koja je donela odluku u skladu sa Zakonom o parničnom postupku, a verujem da kolega koji je završio isti fakultet kao i ja, vrlo dobro zna za jedan od osnovnih instituta u Zakonu o parničnom postupku, a to je zahtev za vraćanje u pređašnje stanje koje se gotovo koristi u svakom predmetu u parničnom postupku.
Pričate o pritiscima, a zaboravljate da se upravo BIA i te kako koristila u postupku reizbora sudija i nije to nešto što kažem ja, to je potvrdila i ministarka pravde Snežana Malović, koja je iznela izjavu u medijima, da je upravo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, na osnovu podataka koje je dobilo, odbije. To je bilo nezakonito dostavljanje podataka.
Da vas podsetim da je u to vreme postojala i uredba koja je omogućavala BIA-i da upravo vrši proveru kandidata koji se primaju na rad u sudove i tužilaštva. Na žalost, i ta vam je uredba vrlo brzo bila ukinuta, s obzirom da ste upravo vi doneli Zakon o zaštiti podataka 2009. godine, gde upravo ograničavate kako se kontrolišu i obrađuju podaci kada nema saglasnosti fizičkog lica. Ta odredba još uvek postoji u članu 13. važećeg zakona, ali srećom Ustavni sud je reagovao na vreme, jer ste vi omogućili da se ta obrada podataka može ograničiti, ne samo zakonom, već i podzakonskim aktom. Ustavni sud je kasirao takvu odredbu, pa je onemogućeno da podzakonskim aktima ograničavate zaštitu prava, odnosno obradu podataka o ličnosti.
Ono što želim da istaknem, a to je pre svega Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji Republika Srbija donosi u potpunosti u skladu sa uredbom i direktivom EU. Što znači da danas imamo predlog zakona koji je potpuno u skladu sa propisima EU i imaćemo zakon sa odredbama koje su istovetne u svim zemljama članicama. Da li to znači da svaka zemlja članica ozakonjuje zloupotrebu u razmeni podataka? Ja bi volela da vidim da li je to tako i u ostalim zemljama.
Ono što je takođe bitno kada govorimo o članu 40, koji predviđa određena ograničenja, a verujem da znate, iako je Ustavom propisano neko pravo, ono može da se ograniči samo zakonom. Upravo ovaj zakon ograničava u kojim situacijama određena prava se ne primenjuju i taksativno je nabrojano koje su to situacije, a to su situacije upravo koje se odnose na procesuiranje, na istragu, na vođenje krivičnih postupaka kada je u pitanju bezbednost, nacionalna bezbednost i odbrana zemlje.
Još nešto što je kuriozitet ovog zakona u odnosu na zemlje članice EU, ni direktiva, ni uredba koja je doneta od strane EU ne primenjuje se na bezbednosne službe. Ovog puta ovaj zakon će se primenjivati na BIA. Upravo članovi radne grupe su bili predstavnici BIA, koji su prihvatili da ovim zakonom bude regulisan njihov rad. Tako da, opšti režim koji važi za sve ostale organe, ovim zakonom će važiti i za BIA, i tako ćemo konačno znati ko na koji način obrađuje podatke, kako postupa sa njima, a pre svega građanima se daje jedna mnogo veća zaštita i u smislu procesnom, na koji način mogu da provere da li su im prava ugrožena ili ne, i na koji način mogu da ostvare sudsku zaštitu ukoliko dođe do povrede njihovog prava.
Takođe, istovetna odredba koja sada postoji u predlogu zakona, postoji i u Zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, Ne znam kako se niste pobunili protiv takve odredbe upravo u zakonu koji ste takođe vi donosili. Hvala.
