Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Naime, podneo sam amandman na član 1. ovog zakona, koji upravo govori o uređivanju smanjenja rizika od katastrofa, ali takođe govori o tome na koji način mora da se uspostavi valjana koordinacija između Sektora za vanredne situacije, s jedne strane, i svih onih relevantnih subjekata koji učestvuju u procesu zaštite i stanovništva i dobara u Republici Srbiji učestvuju u svemu tome.

Ono što je takođe bitno za ovaj zakon jeste da on na jedan vrlo značajan i detaljan način definiše obaveze lokalnih samouprava u ovakvim okolnostima. Zašto je to bitno? Pa, zato što se upravo svaka neželjena situacija koja se može nazvati prirodnom katastrofom upravo dešava na određenoj teritoriji koja pripada odgovarajućim lokalnim samoupravama. Iz tih razloga lokalne samouprave moraju na adekvatan način da budu pripremljene za tako nešto.

Pre svega ću se osvrnuti na ovaj značaj, upravo zato što dolazim iz mesta koje je više puta bilo ugroženo poplavama, reč je o Prokuplju, i unazad deset godina karakteristično je da su najmanje dve godine bile izuzetno rizične i da je najmanje dve godine sam grad bio ugrožen visokim vodostajem reke Toplice.

Naime, u takvim okolnostima, pre svega, jedna prisebna, adekvatna i vrlo značajna reakcija lokalne samouprave, bila je, rekao bih, dominantna, uz to bih pohvalio i jedan veliki odziv građana koji je u takvim okolnostima dobrovoljno, praktično se javio i stavio na raspolaganje i lokalnoj samoupravi, ali i sektoru za vanredne situacije i tada smo na jedan težak, ali u svakom slučaju, koordiniran i vrlo marljiv način uspeli da zaustavimo ovu pošast i ovu vanrednu situaciju održimo u nekim okvirima, tako da nije bilo neke značajne štete.

Ono što bih želeo još da kažem jeste da vezano za ovaj zakon, da pored toga i pored te definicije i dodatnih uslova, koje lokalne samouprave moraju da ispunjavaju, ovaj zakon dodatno definiše i upravo obaveze privrednih društava. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Izvolite koleginice.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, osnovni cilj i razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji, pravno uredi na jedinstven način, stvaranjem novih pravnih uslova za uspostavljanje jedinstvenog i integrisanog sistema, a da se istovremeno sistem organizacije i funkcionisanja uskladi sa realnim potrebama zaštite i spašavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.

Opština Krupanj je u vreme katastrofalnih poplava 2014. godine pretrpela najveću štetu od svih mesta u Podrinju i okolini. Uništeno je bilo sve. To je bio mrtav grad. Velikim zalaganjem našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera, život je vraćen u to mesto. Nikada u istoriji bilo kog mesta niko od visokih državnika nije toliko puta posetio Krupanj u par meseci 13 puta, kao što je to učinio naš sadašnji predsednik. Radilo se i gradilo danonoćno. Sanirani su tj. izgrađeni putevi, mostovi, vodovodi, sanirana klizišta i oštećeni objekti, ambulante, rekonstruisan dom zdravlja, izgrađeno 29 stambenih objekata, saniran put Krst – Korenita – Krupanj, u dužni 11 kilometara, asfaltiran put LJubovija – Krupanj, u dužni 17,8 kilometara, sanirana brana na Jolovištu rudnika Stolice.

Svima je poznato da su u vreme katastrofa ugroženi ljudski životi i zdravlje ukupnog stanovništva. Tada se vrlo često dešavaju epidemije zaraznih bolesti, bilo zbog zagađenja vode, hrane, neadekvatne higijene, neadekvatnog smeštaja, stresa. Teško je sačuvati zdravlje stanovništva u ugroženim područjima, ali zato je preventiva – zlatni standard, u sprečavanju svih neželjenih posledica katastrofa. Opština Krupanj svake godine izrađuje operativni plan odbrane od poplava i program preventivnih radov a i mera za vode drugog reda na svojoj teritoriji i obezbeđuje sredstva iz budžeta za realizaciju istih.

U cilju zaštite gradskog naselja u opštini je rađeno protiverozivno uređenje gornjeg dela sliva reke Likodre, izgradnjom velikog broja bujičnih pregrada i pragova, kamenih ili betonskih, kao i sanacija korita u zoni mostova, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, UNDP-a i UNOPS-a i sredstvima opštine Krupanj. Cilj ovih radova je svođenje erozivnih i bujičnih procesa na najmanju moguću meru.

Postojeće bujične pregrade na Kostajničkoj reci i potoku Duboko, su tokom dugog niza godina potpuno zasute, pa se planira njihovo čišćenje, kao i sanacija slapišta na Kostajničkoj reci. Takođe, se planira adekvatno postavljanje zasada horizontalno po izohipsama terena i nasipanje obala masivnim kamenim materijalom, a sve u cilju otklanjanja rušilačkog dejstva bujičnih potoka na strmim delovima ovih reka. Kao preventivna mera izvode se radovi na čišćenju rečnih korita, uklanjanje nanosa i omogućavanju nesmetanog oticanja vode u koritima, ojačavanjem obala krupnim kamenom na kritičnim lokacijama i čišćenje deponijskih pregrada.

Sredstva opredeljena za ovu nameru u opštinskom budžetu za 2018. godinu iznose tri miliona dinara i u toku je izvođenje radova na sprovođenju ovog programa. Opština Krupanj je finansirala izradu projektno-tehničke dokumentacije za regulisanje dela reke Likodre, Kržave i Brštice i ima opredeljena sredstva u 2018. godini, za izradu projektne regulacije Jezave, koja je u 2017. godini pričinila štetu građanima i infrastrukturi. Međutim, realizacija ovih projekata odnosno izvođenje radova na regulaciji prevazilazi mogućnosti opštinskog budžeta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kako bi se dodatno definisao pomenuti član, a akcenat posebno stavio na smanjenje rizika od nastanka saobraćajnih nezgoda.

Ovakav jedan predlog zakona našao se na dnevnom redu, svakako kao rezultat rada odgovorne Vlade, koja donosi rešenje isključivo u interesu građana, kao rezultat otklanjanja nagomilanih problema koji su se tu našli kao posledica neodgovornog ponašanja godinama i uz sve to postoji problem što građani u Srbiji generalno ne prepoznaju dovoljno svoju ulogu, često se ponašaju inertno, neko drugi će otkloniti probleme, neko drugi će izaći u susret sa nepovoljnim situacijama. Iz svih tih razloga imamo mnogo predloga zakona koji će omogućiti i preventivno delovanje i sve ono što će doprineti smanjenju rizika od nastanka katastrofa, što će uticati ne efikasno reagovanje u slučaju nastupanja katastrofa i brzom otklanjanju posledica.

Kako kod nas nije postojala dovoljna svest o preuzimanju preventivnih aktivnosti, danas odgovorno rukovodstvo u lokalnim samoupravama intenzivno radi na proceni rizika i na donošenju planova spašavanja i zaštite svog stanovništva. Upravo odgovorno rukovodstvo sprovodeći program SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem razmišlja o ovoj problematici i danas imamo predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Nažalost, imamo iskustvo sa posledicama poplava iz 2014. godine gde je pored svih problema koje su se odrazili na život i zdravlje ljudi veliki problem uočen je i u uništenju infrastrukture, mostova, saobraćajnica, pruga i drugih objekata. Svako delovanje i svaki cilj koji se očekuje donošenjem ovog zakona omogući će pozitivne efekte kroz sve sfere društva počev od jedinica lokalne samouprave kroz privredne subjekte, građane i svakako zaštitu infrastrukture.

Istaći ću primer kako se suočava i kako preventivno deluje, odnosno opština koja se suočila sa poplavama 2014. godine i danas u opštini Ub imamo realizaciju projekta koji se odnosi na izgradnju rasteretnog kanala Gračica - Ub koji predstavlja prvu fazu kao rešenje zaštite Uba od poplava. Izgradnja rasteretnog kanala sprovodiće „Srbijavode“, a deo projekta koji se odnosi na izgradnju mosta preko kanala čija je vrednost skoro pet miliona i izgradnju saobraćajnice pored kanala, čije je vrednost skoro šest miliona, finansiraće opština Ub. Dakle, ovim će se rešiti višedecenijski problem građana koji žive u slivu reke Gračice.

Sveobuhvatno i pažljivo se pristupa rešavanju problema i svakako sprovođenje ovog zakona očekivaće se samo pozitivni efekti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Zakona o smanjenju rizika od katastrofa u upravljanja vanrednim situacijama kako bi se dodatno definisao predmet ovog zakona i posebno istakao značaj sanacije ovih elementarnih nepogoda.

Obzirom na iskustva koja naša zemlja nosi iz 2014. godine i 2016. godine kada su nas zadesile zaista katastrofalne posledice ovih poplava jasno je da moramo posebno voditi računa o upravljanju rizicima, o povećanju naše otpornosti na rizike i na opasnosti, ali i da zaštitimo na adekvatan način naše stanovništvo.

Kako dolazim iz opštine Trstenik koja je takođe tokom 2014. godine pretrpela katastrofalne posledice kada je reka Zapadna Morava dostigla svoj istorijski maksimum, ali isto tako i bujična poplava reke LJubostinske je napravila značajne štete, kada je ugroženo bilo i izvorište pijaće vode, vodosnabdevanje u prekidu, ali oštećeni i brojni putevi, objekti i poljoprivredna proizvodnja je pretrpela velike štete.

Na otklanjanju posledica, angažovali su se zaista svi, i ministarstva i građani i volonteri, kako bi se život što pre, u što kraćem roku vratio u normalu. Tada smo usvojili u Narodnoj skupštini Zakon o uklanjanju posledica poplava, kako bi se koordinisao prijem humanitarne pomoći, kako bi se odredili prioriteti, kako bi se vodio čitav proces obnove i sva sredstva su iskorišćena i za sanaciju infrastrukture, za sanaciju puteva, za sanaciju mostova i za obnovu objekata.

Zaista, munjevitom reakcijom Vlade Republike Srbije u tom trenutku Trstenik je bila jedna od opština koja je proglašena prioritetom i za svega par dana je, uz odvajanje 30 miliona dinara regulisano pitanje vodosnabdevanja i uspostavljen stabilan sistem vodosnabdevanja za sve stanovnike opštine Trstenik.

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su radili na sanaciji ovog terena, na dezinfekciji kako bi se građani u što kraćem roku vratili u svoje domove, ali isto tako na dopremanju humanitarne pomoći.

Ono što je međutim tragično i što bih želela da naglasim je to što su pojedini čelnici, pojedinih lokalnih samouprava sebi dali za pravo da sredstva koja su opredeljena i namenjena za sanaciju određenih objekata stoje, da rokovi teku i ističu, da oni ne preduzmu ništa i da prosto svojom inertnošću i neažurnošću dovedu u pitanje realizaciju ovih projekata.

Sredstva Fonda solidarnosti su imala zadate rokove u kojima su projekti morali biti završeni i opština koja ne ispoštuje ove rokove koji su unapred bili dogovoreni i potpisani, bi snosila odgovarajuće posledice, u smislu plaćanja penala ili možda čak vraćanje celog iznosa novca, bez realizovanih projekata.

U Trsteniku smo 2016. godine, dolaskom SNS na čelo lokalne samouprave po fijokama pronašli projekte za sanaciju objekata koji su stajali sa rokovima koji uveliko teku, koji su bili nepotpisani, jer tadašnji, bivši predsednik opštine Trstenik nije mogao da prihvati da mu je mandat okončan.

Nameće se pitanje, naravno zaključak da li je nekome bio interes da ovi projekti propadnu, da ne budu realizovani, da građani ostanu uskraćeni za ove projekte, samo zato što bivši predsednik opštine nije mogao da prihvati da mora da napusti svoju poziciju.

Naravno, mi smo projekte uspeli da završimo, uspeli smo da renoviramo i škole i objekte, da saniramo puteve, klizišta, čak i most sada privodimo kraju, ali u svakom slučaju je nedopustivo da jedan čelnik, jedan predsednik opštine sebi da toliko pravo i da ugrozi svoje stanovnike i da im ne omogući da u što kraćem roku se ovi projekti realizuju i život vrati u normalu.

Zato, kroz ovaj amandman poseban akcenat želim da stavim upravo na sanaciju posledica ovih elementarnih nepogoda i na odgovornosti lokalne samouprave, jer se one samo nadovezuju na ono što je priprema, a to je procena rizika od poplave i adekvatna reakcija, kako bi se sve ove katastrofe predupredile i posledice bile što manje i zbog toga smatram da bi i ova odredba trebalo da pronađe svoje mesto u tekstu zakona. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović?
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić?
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Krliću, izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Napraviću mali uvod, pre nego što krenem da raspravljam o samom amandmanu. Zajednički imenitelj sveta pravosudnih i policijskih zakona, je usavršavanje izgradnje trajnog sistema upravljanju države, zbog toga zaslužuje svaku pohvalu.

Sistem znači da se više nikada neće desiti da jedna politika ili par ostrašćenih političara izvrše reformu pravosuđa po sopstvenom nalogu i time uruše sudski sistem, sudsku vlast, samim tim i izvršnu vlasti, pa i celu državu.

Veoma me je obradovala diskusija ministra, kada je rekao da se uvodi sistem karijernog napredovanja, bez spoljnog uticaja. To znači da se smanjuje maksimalno mogućnost kriminalizacije ovako osetljivog organa, kao što je policija i da se više nikada neće desiti da sprega kriminala i policije ubije premijera, a da onda resorni ministar zasedne na njegovo mesto, umesto da bude smenjen na opštu našu sramotu.

Takođe, je veoma važna informacija da više neće biti moguće smanjivanje ličnih dohodaka pripadnika, koji časno obavljaju svoj posao. Znam primere na tako osetljivom, tako odgovornom mestu, kao što su specijalne jedinice, recimo časno neko služi 20 godina, a onda pređe 40 godinu i više nije u borbenom sastavu i samim tim mu se smanjuje lični dohodak i do 30%. Na neki način kada mu je najpotrebnije, kada ima decu, kada uđe u kredite, kada školuje porodicu, dolazi u situaciju da bude na neki način kažnjen. Toga više neće biti, to je jako važno za sve njih.

Kao neko ko visoko ceni policajce, podržavam apsolutno zaštitu i fizičku i materijalnu, jer se radi o očuvanju reda i državnog poretka, a i nacionalnog dostojanstva, a nacionalno dostojanstvo nema cenu. E, to ne razume ova reciklaža političkih otpada, pod radnim naslovom, sada smo čuli da je to ipak radni naslov Saveza za Srbiju, a za njih sve ima cenu.

Inspiracija da amandman, naročito istaknem sprečavanje ublažavanja posledica od poplava, podstakla me katastrofa 2005. godine, kada su stradala sela, posebno Jaša Tomić u južnom i srednjem Banatu, u siromašnoj opštini Sečanj.

Istih tih godina, pokrajinska vlast ulaže ogromna sredstva u izgradnju dunavskog keja sa trim stazama, teniskim, odbojkaškim, košarkaškim terenima, cvetnim alejama i nemam ja ništa protiv da Novi Sad bude najlepši grad u državi, tamo mi živi većina porodice, ali kilometar tog keja košta, kao 10 kilometara nasipa da se spasu banatska sela, da se više nikada ne dogodi da banatski paori ostanu bez krova nad glavom, bez svojih uslova i kore hleba. A te poplave su uvek predvidljive, jel kada god krene topljenje snega sa Karpata, podivljaju inače mirne banatske reke.

Srećom, ovakva politika ravnomernog razvoja, nazovimo je, otišla je u prošlost, i zbog svega ovoga podržavam izgradnju uređenja zakonskog sistema, konačnog sistema države, čime i ovaj amandman ima smisla. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Kolega Savkić, izvolite.