Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre i potpredsedniče Vlade, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, za 40 godina svog života nisam doživeo ni dvadesetogodišnji nivo voda, a onda sam imao priliku da 1999. godine na lokalnom nivou i 2014. godine na nivou Podunavskog okruga, a i naše zemlje doživim stogodišnji nivo voda.

Velike su posledice koje su nam, ovoga puta govorim o poplavama, one nanele, jer su nekada ljudi potpuno preuredili u opštini Smederevska Palanka i šire, gde protiču reke Kubršnica, Jasenica, vodotokove pre 40, 50 godina i 40 godina bili smo zaštićeni, a onda, zbog lošeg održavanja i ljudskog faktora, pre svega, i vremenskih neprilika, imali smo katastrofalne posledice.

Mnogo nas manje košta ulaganje u preventivu, opremanje, pripremanje objekata da oni izvrše svoju funkciju, kao što su npr. rečna korita, korita manjih reka koja sad mogu da se preskoče, a nekada izgledaju zastrašujuće kada velike vode naiđu.

Sad imamo dovoljno iskustva i na lokalnom nivou i na nivou države da, evo, sve to pretočimo u zakon i u budućnosti sprečimo da imamo ovakve posledice kakve smo imali i da to što smo zapisali ostavimo, iskoristimo i sada i ostavimo budućim pokolenjima da oni mogu da znaju ta iskustva.

Preventiva jeste važna, na tome treba mnogo da se radi, na edukaciji treba mnogo da se radi. Ali, moram da kažem da je poslednjih godina u svakom segmentu znatno poboljšana situacija, pa kad je i u pitanju planiranje, a posebno bih istakao, jer je bilo ovde pominjano obaveštavanje, da je sada, već dugi niz godina, obaveštavanje savršeno, ponekad i previše informacija imamo o svakom času kakve su meteorološke prilike i šta se dešava, što je jako važno da bismo mogli da delujemo na pravi način.

Poplave koje su nam se dešavale, koje sam ja video svojim očima, hvala Bogu nisu odnele ljudske žrtve. Sve se desilo po danu. Da se desilo noću i posmatrajući situaciju u kakvoj smo se našli, pitanje je kako bi to bilo. LJudi su nam najvažniji, zatim idu objekti, zatim ide poljoprivredno zemljište. I, u tom smislu, podržavam ovaj zakon koji popravlja zakon koji smo do sada imali. Nadam se da ćemo, poštujući zakon koji donosimo, na lakši način da se suočavamo sa vremenskim neprilikama koje budu dolazile.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Branko Popović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dopunom ovog člana stavom koji sam predložio dodatno se definiše Predlog zakona u smislu afirmacije sveukupnog razvoja naše države.

Smanjenje rizika od epidemije zaraznih bolesti je politika koja se uspostavlja i vodi u cilju sprečavanja novih i smanjenja postojećih rizika kroz implementaciju zdravstvenih mera. Novootvorena laboratorija Centra za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije omogućava najkvalitetniju i najbržu laboratorijsku dijagnostiku. Za nabavku najsavremenije opreme i aparata, kao i za kompletnu adaptaciju prostora, izdvojeno je više od 1,5 miliona evra. Ova laboratorija omogućava značajno bolji kvalitet i dostupnost laboratorijskih usluga, kraće čekanje na venepunkciju, odnosno bolju prevenciju i efikasnije lečenje pacijenata.

U okviru laboratorije instalirani su najsavremeniji aparati, analizatori i oprema, a sistem poseduje automatizaciju radnog prostora od 30 metara dužine, što omogućava najveći stepen zaštite uzoraka i za sat vremena može da se obradi čak 1.500 epruveta i obavi oko 4.500 analiza.

Ova referentna laboratorija svakako će odgovoriti svim izazovima u smislu epidemiološkog nadzora u slučaju vanrednih situacija, a naročito u slučaju epidemija zaraznih oboljenja.

Vlada Republike Srbije kontinuirano ulaže u zdravstvene ustanove, a samim tim su višestruko povećane mogućnosti za pravovremenu reakciju na epidemije zaraznih oboljenja. Na ovaj način, sprečavaju se veće posledice po zdravlje ljudi, smanjuju se troškovi suzbijanja epidemija i uopšte reakcija celog sistema na pojavu katastrofa biće brža i efikasnija. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milosav Milojević.
Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, cenjeni ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona predlažem da se doda stav 3. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na umanjenje posledica bujica“.

U tom smislu, ovim amandmanom umanjenje posledica bujica uvodimo kao jedan od predmeta ovog zakona.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama se našao pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih poplava i nepogoda koje su zahvatile našu zemlju 2014. godine. U toku ove četiri godine, nažalost, desilo se nekoliko prirodnih katastrofa koje se ne pamte u modernoj istoriji Srbije. Poučeni iskustvom iz ovog perioda pred nama je predlog zakona koji uređuje oblast u skladu sa zahtevima konkretnih situacija.

Ovaj zakon je po svim standardima i pravnom okviru na evropskom i svetskom nivou.

Opština Aranđelovac je jedna od jedinica lokalne samouprave koja je bila najgore pogođena nepogodama. Velika količina padavina nanela je milionske štete na objektima i poljoprivrednim površinama. Oštećeno je više desetina kuća, stotine hektara poljoprivrednih kultura, a velika šteta je načinjena i na infrastrukturi, posebno na mostovima.

Vlada Republike Srbije je u 2018. godini donela više mera za saniranje posledica elementarnih nepogoda i pomoć jedinicama lokalne samouprave koje su pogođene poplavama u maju, junu i julu ove godine. Opštini Aranđelovac od Kancelarije za javna ulaganja dodeljena je pomoć u iznosu od jedan milion evra bez PDV-a za izgradnju i rekonstrukciju mostova u javnoj nameni. U narednom periodu biće sanirana šteta na šest mostova.Takođe, država će pomoći građanima Aranđelovca pogođenim nepogodama pri saniranju njihovih porodičnih objekata.

Komisija nadležna za procenu štete podnela je 56 zahteva Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije koja ih je verifikovala. Rade se prvostepena rešenja i čeka se rok za žalbe, nakon čega očekujemo da će početi isplata. Minimalan iznos sredstava po zahtevu biće 120.000 dinara.

Ovom prilikom želim da zahvalim Vladi Republike Srbije koja nam je nebrojeno puta do sada izašla u susret u teškim situacijama. Siguran sam da i građani Aranđelovca cene sve ono što Aleksandar Vučić i ceo tim Vlade čini da pomogne svakom stanovniku Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. Amandman je podneo poslanik Radosav Jović.
Da li želite reč?
Na član 1. Amandman je podneo poslanik Goran Kovačević.
Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani potpredsedniče Vlade.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari uređuje oblast tako da zaštitimo ljudske živote i materijalne resurse koji su nužni. Govorimo o ulozi svakog pojedinca do nivoa države kada želimo da zaštitimo naše društvo.

U skupštinskoj raspravi danas u raspravi o amandmanima uglavnom slušamo o posledicama od poplava. Tiha i velika pretnja u budućem vremenskom periodu svakako jesu nedostatak pijaće vode i posledice suše.

Svet se danas nalazi u situaciji da je potreba za pijaćom vodom neprekidno u porastu i ona raste po stopi od 8% do 2025. godine. Znači, 54% za osam godina će biti neophodna veća količina vode nego što danas imamo na raspolaganju, 71% zemljine kore je voda, ali nažalost samo 2,5% je pijaća voda od toga 1% voda koja je prihvatljiva i koja je lako dostupna.

Država Srbija se ne nalazi ugrožena. Ona se nalazi sa 0,3% svetskih rezervi u situaciji da može relativno lako da reguliše svoje izvore pijaće vode, ali svakako činjenica da je ključni faktor i problem sa kojim se država susreće proces zagađenja: 50% zagađenja dolazi od industrije, 50% od sektora stanovništva. Kada pogledate da danas milijardu ljudi nije dostupna pijaća voda, onda to svakako predstavlja jedan od bitnih faktora da se povede računa i da država Srbija u narednom vremenskom periodu više pažnje posveti ključnom faktoru koji će dovesti u situaciju državu Srbiju da ima budućnost. Ja vam se zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama je još samo jedan dokaz u nizu da svi članovi Vlade, da sva resorna ministarstva se maksimalno zalažu i trude da svim građanima Srbije obezbede finansijsku stabilnost i institucionu uređenost sistema. Ne samo da usavršavamo svoje zakonodavstvo i standarde sa standardima Evropske unije, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, već mi uveliko danas primenjujemo zakonska rešenja koja su dovela do toga da Srbija bude lider u regionu, Evropi i svetu po više osnova i kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija i kada je u pitanju broj novootvorenih radnih mesta, rast životnog standarda sa 300 na 450e za samo četiri godine itd.

S obzirom da danas raspravljamo o zakonu iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova, nekako mi se nameće potreba da pohvalim rad samog Ministarstva u delu da je u 2018. godini nabavljeno 14 vatrogasnih vozila, u 2019. godini je najavljeno da će biti nabavljeno 46 novih vatrogasnih, a za 2020. godinu se predviđa od 70 do 80.

Imali smo prilike da čujemo od kolega poslanika opozicije da u zadnjih 30 godina nisu nabavljana vatrogasna vozila i nije se ulagalo u ovom delu, tako da u svakom slučaju pohvaljujem rad i zalaganje resornog ministarstva.

Takođe, resorno ministarstvo je primer dobre prakse nestranačkog zapošljavanja. Danas na rukovodećim pozicijama u MUP-u su ljudi koji godinama rade u policiji i koji su se samo stručnošću, požrtvovanjem i radom dokazali i zauzeli rukovodeća radna mesta. U periodu od 2000. do 2012. godine to nije bio slučaj. Nametala nam se potreba da razmišljamo da su naše obrazovanje, diplome, znanje bezvredni i da nam je potrebna samo žuta članska karta za bilo koji posao i zaposlenje. Danas je sasvim drugačije. Danas je i te kako aktuelno nestranačko zapošljavanje. Danas jedina karta za zaposlenje su obrazovanje, stručnost i znanje, a to je zapravo politika SNS. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.