Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo pet poslanika, te konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Suština ovog zakona je, takođe, smanjenje socijalnih razlika. Motiv je da se uključe prihodi od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana. Na ovaj način bi se ublažila socijalna nejednakost kod građana i svakako pravednije vertikalno i horizontalno oporezivanje.

Mislim da smo dužni da u ovom domu razgovaramo o trenutnom socijalnom statusu najvećeg broja stanovništva u Srbiji. Malo se govori o siromaštvu, a videli smo da i u javnosti sadašnji ministar finansija govori o tome i predsednica Vlade, da je ovo budžet koji će biti naša tema narednih dana, sa jakom socijalnom komponentom. Nažalost, vidimo da je milijardu manje planiranih sredstava za pokrivanje socijalnih potreba onih najugroženijih u Srbiji. To ćemo videti već u narednoj raspravi.

Ali, kada pođemo od podataka koji su vrlo retko dostupni našoj javnosti, a pogotovo mi ovde malo govorimo o tome kolika je u ovom trenutku prosečna potrošačka korpa, iznosi 71 hiljadu dinara, a uveo se i termin minimalne potrošačke korpe koja iznosi 37 hiljada dinara, dakle, minimalno 37 hiljada dinara je potrebno po statistici porodici da sastavi kraj sa krajem, od 1. do 31. u mesecu.

Granica siromaštva, prema zvaničnim podacima, je 11.500 dinara po stanovniku, a 31.500 dinara za četvoročlanu porodicu sa decom mlađom od 14 godina.

Jasno je kada uporedite ove podatke da je minimalna potrošačka korpa 37.000 dinara, a da je ta granica siromaštva definisana sa 31.500, da je 8% stanovništva ispod minimalne granice siromaštva. Dakle, 8% je 560 hiljada građana u Srbiji, koji su ispod te granice. Koliko je u toj margini od 31.500 do 37.000, koliko je minimalna potrošačka korpa? Dakle, taj broj i procenat značajno, značajno raste.

To potvrđuje i podatak da je skoro 40% građana Srbije u velikom riziku od siromaštva, blizu ove granice od 37 hiljada dinara potrebnih za minimalnu potrošačku korpu. Znači, 40% stanovništva je ogroman broj i zbog toga ovaj zakon zaslužuje našu pažnju i ja vas molim da podržite ovakve izmene. Bilo bi važno da o tome u ovom domu govorimo.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 12 poslanika, te konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Skupština danas usvoji dnevni red predloga ove sednice.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku je jednostavan i predlog podrazumeva da se u članu 58. ovog zakona doda stav 2. koji glasi, pročitaću ga i biće jasnije šta znači suština ovog predloga:

„Podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca itd, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu“.

Cilj ovog zakona i osnovna ideja je da se izvrši efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Po sadašnjem stanju stvari, u najvećoj meri se može zaključiti da u poreskoj upravi niko ne radi na ovim poslovima, niti se podnosi informativna prijava.

Namera je da se ostvari veća naplata poreskih prihoda i postigne veći stepen socijalne pravde, a u narednom koraku omogući harmonizacija poreskih zakona sa Zakonom o poreklu imovine, čija je izrada u toku, makar po svim najavama.

Dakle, mnogi političari u Srbiji ili skoro svi, govore o Zakonu o poreklu imovine i ovo je jedna od načina, jednostavnijih načina da sa postojećim mehanizmima koji imaju sve ove institucije koje sam naveo, da ispitaju poreklo imovine ljudi koji ne mogu da dokažu svoje prihode, svoja primanja, a to se može utvrditi kroz analizu poreskih obaveza koje su imali prema ovoj državi.

Jasno je i ja sam više puta govorio o tome da je najpoštenije u tom smislu pođemo sami od sebe ovde u Skupštini, ali pre svega od ljudi koji su na javnim funkcijama, od predsednika države, predsednice Vlade, svih ministara, svih poslanika, i naravno svih onih ljudi koji nose odgovornost za javni život u Srbiji. Potrebno je prikazati svoje prihode u toku radnog života i dokazati imovinu koju imate i poreklo te imovine. Jedan od primera je, ukoliko ste ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije 90-te godine, bavite se politikom i imate prosečnu platu, a to je lako dokazivo, pošto je nekada od 1993. godine prosečna plata iznosila oko 5 evra, sada je naravno značajno viša oko 700 evra. Maksimalni iznos prosečne plate od 90-te do recimo 2012. godine bi iznosio oko 500 evra, prosečne plate. Za dvanaest meseci to je šest hiljada.

Hvala vam. Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Hvala.
Zaključujem glasanje: za je glasalo pet poslanika, te konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopunu tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li želite reč? (Da)

Cilj ovog zakona je svakako ravnomerniji regionalni razvoj i pošto je ovo uvod u sednicu na kojoj ćemo razgovarati o budžetu treba reći i informisati građane Srbije, a mislim i da ste se vi informisali iako je bilo kratko vreme za upoznavanje sa budžetom i svim razdelima, da i u ovoj godini je planirano 33 milijarde upravo onoliko koliko je planirano i za prošlu godinu za potrebe lokalnih samouprava u transferima prema građanima gde se rešavaju konkretni problem. Svi mi dolazimo iz različitih krajeva Srbije i siguran sam da bi bilo potrebno da se založimo više za redistribuciju državnog novca i načina da ljudi koji žive u svojim sredinama odlučuju o tom novcu.

Nije logično da se sve vreme u donošenju ovih zakona zakidaju lokalne samouprave, da se smanjuju transferi, a s obzirom na projekciju budžeta za 2019. godinu i uzimanje u obzir rasta BDP, proporcija koja bi bila potrebna u tom smislu prema lokalnim samoupravama je, umesto 33 milijarde, 47 milijardi po svim proračunima. Dakle, 14 milijardi manje u odnosu na ono što su projekcije u drugim razdelima.

Zbog toga ja ovde imam vrlo jednostavan predlog i to ja najlakše uraditi, a to je da pripadajući porezi od 74% poreza na zarade, koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, se tiču samo lokalnih javnih komunalnih sistema, lokalnih javnih preduzeća i, naravno, svih osnovnih privrednih subjekata, a da se onaj porez i deo poreza od javnih sistema, koji funkcionišu na nivou čitave države, javni sistemi u vlasništvu Republike, a to su i MUP, i pripadnici Vojske, i EPS, i „Telekom“, i „Pošta“ i svi drugi radnici koji rade na nivou države i, pre svega, imaju svoje obaveze i plaćaju te poreze i pune budžet najvećih centara, urbanih centara, da je ovaj predlog podrazumevao raspodelu tih sredstava ravnomerno na sve građane Republike Srbije i sve opštine i gradove. To bi podrazumevalo oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, a značilo bi 43 evra po stanovniku i time bi značilo da bi jedan grad od 10.000 stanovnika imao 430 hiljada evra većih prihoda. Time bi moglo da reši probleme koje ima u školskoj infrastrukturi, u zdravstvenoj infrastrukturi i u mnogim drugim stvarima koji se tiču ekologije, koje se tiču snabdevanja zdravom pijaćom vodom, tretmanom… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Ovo je najjednostavniji Predlog zakona i mislim da bi bilo logično da ga podržite i siguran sam da se svi slažemo oko toga kada razmišljamo o zdravoj logici, a ne samo o tome ko je na čelu institucija Narodne banke Srbije, jer je to princip koji treba uvesti i za sadašnje rukovodstvo Narodne banke, ali i za sva buduća rukovodstva, jer je to važno za našu državu.

Dakle, Predlog ovog zakona je da se član 86b obriše, a član 86b glasi: „Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Za štetu iz stava 1. ovog člana zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz tog stava. Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos“.

Dakle, Narodna skupština Republike Srbije, mi, ovde poslanici, većina koja je glasala za ovakav zakon, a mi smo upozoravali da je ovo neprihvatljivo rešenje, je praktično prihvatila da se odrekne svake mogućnosti za kontrolu odgovornosti ljudima kojima je poverena velika odgovornost i velika nadležnost.

Dakle, svako ko ima velike nadležnosti mora da ima još i veće odgovornosti i prema Narodnoj skupštini, naravno prema svim građanima Republike Srbije i mislim da je ovo rešenje nedopustivo iz razloga pre svega velikih mogućnosti, velike odgovornosti za vođenje fiskalne, monetarne politike, za stabilnost cena, za standard građana u Srbiji, a ukoliko povlačite poteze koje ugroze sve ove važne ciljeve, vi ne snosite apsolutno nikakvu odgovornost, a tu odgovornost očekujemo od onih ljudi koji vode svoje firme sa jednim zaposlenim ili porodične firme sa petoro zaposlenih, a kamoli neki veći sistemi koji na ovakav način utiču na život u čitavoj Republici Srbiji.

Dakle, videli smo i sada smo ovde čuli da se predlaže Zakon i o javnom dugu, da se uvodi mogućnost da eksterne agencije upravljaju javnim dugom… (Isključen mikrofon.)

Vreme. Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog za razrešenje Vjerice Radete sa funkcije potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, 60 poslanica i poslanika iz više poslaničkih grupa je podržalo ovaj predlog i ja ću vam ga pročitati zbog toga što smo ga na takav način i uskladili.

Dakle, čuli ste – Predlog za razrešenje Vjerice Radete sa funkcije potpredsednika Narodne skupštine. Obrazloženje je sledeće:

„Nedopustivim govorom mržnje, kojim je prekršen član 49. Ustava Republike Srbije, kojim se zabranjuje izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje svirepim vređanjem žrtava Srbrenice, Vjerica Radeta je ugrozila ugled i narušila dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Relativizacija zločina, revizija istorije i atmosfera mržnje ne mogu se tolerisati, a još manje podsticati od strane nosilaca najviših političkih funkcija u državi. To posebno važi za instituciju Narodne skupštine, koja je demokratska i koja predstavlja sve građane Republike Srbije.

Zbog nedopustivog govora mržnje, monstruoznih uvreda i bola koji je Vjerica Radeta kao potpredsednica Narodne skupštine nanela porodicama nedužnih žrtava, tražimo hitnu i jasnu reakciju narodnih poslanika i razrešenje Vjerice Radete sa mesta potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.“

Dakle, ovo je naš predlog koji je bio upućen svim poslaničkim grupama u ovom sazivu parlamenta i jedan dobar deo poslaničkih grupa, dakle 60 poslanica i poslanika, su ga i podržali.

Predsednica parlamenta Maja Gojković je reagovala na ovaj čin i osudila ga. Predsednik Srbije je takođe to učinio i učinio neizvesnim da li će poslanička grupa SNS i većina u ovoj republičkoj Skupštini podržati ovaj predlog.

Ja vas pozivam da se izjasnimo i iskažemo jasan stav prema ovom našem zahtevu i time ćete pokazati i svoju spremnost da se borimo protiv govora mržnje u ovoj Skupštini.

Svedoci smo, a to je manje važno za nas poslanike, navikli smo da poslanici opozicije trpe velike pritiske, velike napade i nasilje, kako smo videli prema našoj koleginici Aleksandri Jerkov, prema Tomislavu Žigmanovu, prema mnogim drugim poslanicima, ali je najopasnije kod takvog ponašanja i naša nespremnost da osudimo takav način i verbalne agresije i govora mržnje, da se to izliva na ulice u Srbiji i da imamo takve vrste napada kakav smo imali prošlog… (Isključen mikrofon.)