Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku je jednostavan i predlog podrazumeva da se u članu 58. ovog zakona doda stav 2. koji glasi, pročitaću ga i biće jasnije šta znači suština ovog predloga:
„Podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca itd, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu“.
Cilj ovog zakona i osnovna ideja je da se izvrši efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Po sadašnjem stanju stvari, u najvećoj meri se može zaključiti da u poreskoj upravi niko ne radi na ovim poslovima, niti se podnosi informativna prijava.
Namera je da se ostvari veća naplata poreskih prihoda i postigne veći stepen socijalne pravde, a u narednom koraku omogući harmonizacija poreskih zakona sa Zakonom o poreklu imovine, čija je izrada u toku, makar po svim najavama.
Dakle, mnogi političari u Srbiji ili skoro svi, govore o Zakonu o poreklu imovine i ovo je jedna od načina, jednostavnijih načina da sa postojećim mehanizmima koji imaju sve ove institucije koje sam naveo, da ispitaju poreklo imovine ljudi koji ne mogu da dokažu svoje prihode, svoja primanja, a to se može utvrditi kroz analizu poreskih obaveza koje su imali prema ovoj državi.
Jasno je i ja sam više puta govorio o tome da je najpoštenije u tom smislu pođemo sami od sebe ovde u Skupštini, ali pre svega od ljudi koji su na javnim funkcijama, od predsednika države, predsednice Vlade, svih ministara, svih poslanika, i naravno svih onih ljudi koji nose odgovornost za javni život u Srbiji. Potrebno je prikazati svoje prihode u toku radnog života i dokazati imovinu koju imate i poreklo te imovine. Jedan od primera je, ukoliko ste ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije 90-te godine, bavite se politikom i imate prosečnu platu, a to je lako dokazivo, pošto je nekada od 1993. godine prosečna plata iznosila oko 5 evra, sada je naravno značajno viša oko 700 evra. Maksimalni iznos prosečne plate od 90-te do recimo 2012. godine bi iznosio oko 500 evra, prosečne plate. Za dvanaest meseci to je šest hiljada.