Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

3. dan rada

29.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Tabelarni prikaz isplate penzija po mesecima za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija,mere i razvoj regionalnog razvoja postignuti projektom „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“
  • Raspisivanje izbora u opštinama na severu KiM, izjava Aleksandra Vučića o postavljanju granica na Jarinju i Brnjaku
  • Sredstva koja su javna preduzeće potrošila na reklamiranje u periodu od 2012. do 2018. godine, finansiranje tabloida, mere povodom kršenje kodeksa i zakona od strane nekih medija, da li će RTS omogućiti opoziciji vreme da odgovore na uvrede predsednika
  • Godišnji izveštaji "Mufti fondacije" i SRS-a, oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju
  • Rekonstrukcija ulice u niškoj opštini Pantelej
  • Reakcija Vlade na kosovsko podizanje taksi na srpske proizvode, reakcija ministarstva na objavu Esada Džudže
  • Broj ljudi koji su se doselili u opštinu Lučani u poslednjih nekoliko meseci, sudbina Sabora trubača u Guči, da li su ljudi koji nude pogodnosti u zamenu da se glasa za SNS zaposleni u opštinama Vršac, Pančevo, Sombor i Novi Sad, identiteti napadača na Bo
  • Prodaja tenkova Vojske Srbije, popravka zgrade Infektivne klinike u Beogradu, postupci protiv DS pred sudovima, da li ijedan građanin Srbije misli dobro o vladavini Aleksandra Vučića, nerešavanje slučajeva mafijaških ubistava
  • Suđenje gradonačelniku grada Šapca Nebojši Zelenoviću, vraćanje predsednika IO DS-a sa aerodroma zbog raspisane poternice, odgovorni za napad na ženu ispred Šabačkog pozorišta,zaposleni bez odobrenja Vlada u javnim preduzećima u Šapcu, 72 stana koji se na
  • Regularnost izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina
  • POSLANIČKO PITANJE

    Aleksandra Čabraja

    Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
    Imam dosta dodatnih pitanja, ali krenuću najpre od ovoga. Nije prvi put da mi se gospoda ministri, pa i kolege poslanici obraćaju kao nekome ko je bio u nekakvoj vlasti ili je nekada vršio vlast itd. Ja amneziju nemam, ali mogli biste vi da se raspitate da li ja imam bilo kakve veze sa bilo čim.

    No i da nemam, znate, postoji jedna pojava u psihologiji koja se naziva projekcija, a to je da ono što želite vi da uradite prepisujute uvek drugom, pa to je recimo sticanje političkih poena. Meni nikakvi politički poeni nisu potrebni, jer ja pre svega nisam političar, niti sam član bilo kakve političke stranke. Ovde sam došla kao građanin koji zastupa interese građana. Raspitajte se malo. Volela bih da mi kažete u kojoj sam ja to političkoj stranci.

    Dakle, što se tiče ulaganja u zdravstvo, znate, moje vreme je ovde ograničeno, a ministri imaju neograničeno vreme, pa bih ja volela da ima priliku da kažem još ponešto.

    Te specijalizacije ništa ne vrede kada ti lekari odlaze u inostranstvo, ti lekari o kojima pričate ministre, to su naši srpski lekari koji odlaze u inostranstvo, a onda dolaze ovde da bi vršili jednom mesečno možda operacije. Raspitajte se koliko imamo u Srbiji, evo, ja ću vam dati konkretan, tražili ste konkretan primer.

    Recimo, retinohirurga koji mogu da izvedu teške, najteže operacije. Ja znam primer dece, od recimo deteta pet godina koje je ostalo bez oka zbog toga što nije na vreme izvršena operacija, a operacija u inostranstvu je koštala 150.000 evra, koje roditelji nisu imali.

    Dakle, da pređem dalje na pitanja koja su ostala bez odgovora. Sva pitanja u vezi sa pravosuđem, niko mi ništa nije odgovorio, ja sam rekla da je pravosuđe u katastrofalnom stanju, niko se na to nije ni osvrnuo, ali izgleda da se to ovde i ne smatra uopšte bitnim.

    Takođe, mi niko nije odgovorio na to zbog čega parlament recimo u Prištini može da raspravlja o pitanju našeg sporazuma, a mi ne možemo da raspravljamo o tome. Ali, da se vratim, recimo na ova ulaganja u vezi sa kulturom i kulturnom baštinom, na koje mi takođe niko nije odgovorio.

    Niko ne dolazi od turista u Rim ili u Pariz da bi video novogodišnju rasvetu. Turisti tamo dolaze da bi videli kulturne znamenitosti, koje su u Srbiji u katastrofalnom stanju, čak je i gospodin Vesić rekao nedavno da bi moralo da se uvede krivično delo uništenja kulturne baštine, ja ne znam da li vi to znate, ali ja sam to čula, pa me interesuje da li bi ministri, da li bi Vlada podržala takav jedan predlog koji je došao od gospodina Vesića? Dakle, nisam ja to rekla.

    Takođe, kad sam rekla o trošenju novca na novogodišnju rasvetu da bi se od toga moglo izgraditi, neću sad da kalkulišem sa brojem, recimo vrtića, koje bi se mogla izgraditi od tog novca koji se daje na rasvetu, na subvencije… itd.

    ODGOVORI

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    | Ministar odbrane
    Pre svega, vi ste svedoci, mislim da ste vi to rekli baš u vašoj prvoj rečenici – poštovani gosti, koji ste došli u Narodnu skupštinu, dakle, ne mogu ministri određivati o čemu će Narodna skupština da raspravlja, pošto nas to uvek redovno poslanici podsećaju da smo mi ovde gosti, da je Narodna skupština nas izabrala, kao što i jeste, da mi odgovaramo Narodnoj skupštini kao što odgovaramo. Ne možemo mi ustrojimo dnevni red Narodne skupštine, niti da određujemo o čemu će Narodna skupština da raspravlja ili neće da raspravlja. Naše je da nas Narodna skupština pozove, kad nas Narodna skupština pozove, mi dođemo i raspravljamo o temi, da zakaže Narodna skupština, i to je to.
    Što se tiče tog pitanja ne mogu ministri odgovarati za to šta radi Narodna skupština, kakav je njen plan, program, šta raspravlja, koje su njene teme, koliko dugo traje, o tome odlučuju narodni poslanici.
    Što se tiče pravosuđa. Pravosuđe je važna tema u našem društvu već mnogo godina. Da vam ja sada pričam kako je pravosuđe divno i kako sve super funkcioniše bilo bi besmisleno, pošto to ne mislite ni vi, ni ja. Ne misli niko. Ali, na tome rade ljudi, nije ovde ministarka Kuburović i zato sam ja odlučio da vam to kažem. Rade naporno ljudi u Ministarstvu pravde, rade ljudi u Vladi, rade na različitim nivoima i mi hoćemo i da menjamo stvari vezane za pravosuđe da bi ojačali nezavisnost sudija i to i jeste promenjeno značajno u poslednjih nekoliko godina gde imate i pri izboru sudija da Visoki savet sudstva danas ima mnogo veća ovlašćenja i da faktički bez Visokog saveta sudstva, u kom većinu čine sudije, apsolutnu većinu, nema odluke o izboru ni sudija koji prvi put stupaju na dužnost, niti ima promene u bilo kojem od sudova, niti ima raspisivanja konkursa za izbor sudija, niti za predsednike suda, niti bilo šta slično. Dakle, mi idemo ka tome da ojačamo nezavisnost našeg sudstva.
    Smanjili smo broj starih sudskih predmeta za oko 40%. Za 40% za nekih dve godine smanjen dobrim radom, povećavanjem broja sudnica, renoviranjem starih sudnica, povećavanjem broja sudija sudeći po predmetu i jednim ozbiljnijim pristupom, metodološkim da se pogleda koliko jedan sudija uradi predmeta. Dakle, da se napravi jedna vrsta norme, naravno u onom što je uporedivo i da se pokuša da probamo da te sudske, pogotovo u parnicama, da ti sudski procesi idu mnogo bolje. Imamo zahvaljujući novim institutima koje je tužilaštvo uvelo, pogotovo sporazum o priznanju krivice, imamo dosta brže procese i u krivici u jednom broju slučajeva gde se izriču i zatvorske kazne. Dakle, to nije institut koji omogućava samo nanogicu ili neke blaže oblike kazni, već i vreme provedeno u zatvoru. Imamo mehanizam koji sada pravosuđe može da pribegne da sud to potvrđuje i da vi imate mnogo brže donošenje presuda, nego ranije.
    Da li je sve ovo što sam vam rekao dovoljno? Još uvek nije, ali se zaista vidi ogroman rad, jer je to jedna tanka linija kada govorimo o pravosuđu, gde morate da vodite računa kako da država interveniše, a da ne naruši nezavisnost pravosuđa, jer pravosuđe je nezavisna grana vlasti. Dakle, sudovi su potpuno nezavisni i donose odluku onako kako sudije žele, u skladu sa zakonom i slobodnim sudijskim uverenjem.
    Međutim, ono što jeste važno jeste da mi učinimo da naravno i sudije shvate značaj odgovornosti pred građanima, da sudske presude moraju da se donose u razumnom roku, da moraju da se poštuju, ne smeju da ostanu mrtvo slovo na papiru, ali isto tako moraju da se poštuju i tada kada građani dobiju presudu koja se njima ne sviđa.
    Jer, u Srbiji postoji ta jedna praksa, da kada dobijete sudsku presudu za koju smatrate da nije dobra, onda više ne moramo da je poštujemo, jer je to doneo sudija koji mi se ne sviđa ili nije odluka onakva kakvu sam očekivao, šta me onda briga, tim gore po sudsku presudu. E, kada donesu onakvu kakvu sam očekivao, to je super, to je pravda itd. dakle, sudska presuda je takva kakva je, sviđalo vam se ili ne morate da je poštujete.
    Bilo je ovde govora slušao sam, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da sudstvo može da se kritikuje generalno, dakle, da može da se izražava nezadovoljstvo nivoom, snagom, nezavisnost, sve to može da se kritikuje, ali ne pojedinačne sudske presude i ne pojedinačne sudije, jer ona ispada da ćemo linčovati svakog ko bude doneo onakvu odluku koja nam se ne sviđa.
    Dakle, hoću da vam kažem da je situacija u tom smislu složena, da intervenišete, a da ne narušite nezavisnost. Sa druge strane, da uvedete dovoljno normi koje će regulisati rad sudova i omogućiti da građani dobije ono što je najznačajnije, pravdu. Da ne bude da su pravo i pravda dva posvađana termina i da ne postoje u istoj ravni.
    Dakle, mnogo je rađeno na tome i ovaj parlament je usvojio dosta zakona koji su tome pomogli i veliki broj sudija koji su bili na Pravosudnoj akademiji, stupili prvi put na sudske dužnosti, prošli kroz izbor ovog parlamenta, pre toga naravno VSS, mislim da imamo jedan dobar broj mladih ljudi koji su se sada uhvatili u koštac i naravno iskusnih sudija, koji su se uhvatili u koštac sa rešavanjem krupnih pitanja u našem društvu. Imamo veliki broj presuda prvi put značajnije nego bilo ko u regionu, ubedljivo značajnije i u smislu pranja novca i zaplene imovine. U pranju novca i tamo gde smo uspevali da dokažemo predikatna krivična dela i tamo gde smo uspevali da pronađemo i pravna lica iz inostranstva u pranju novca, dakle, na vrlo ozbiljan i odgovoran način Srbija se bori da pokaže da vladavina prava nije prazna reč. Da li je to sve savršeno, nije.
    Često pitam one koji nam često drže lekcije – izvinite, koliko ste vi direktora, ministara, sudija, funkcionera, poslanika uhapsili u vašim zemljama? Onda se iznenade kada ih to pitate zato što je odgovor nula. Onda kažete – čekajte, kroz vašu zemlju prođu milijarde, ogroman novac i hoćete da mi kažete da ne postoji nijedan korumpiran čovek u vašoj zemlji na visokoj funkciji? Oni obore pogled jer znaju da postoji. Pa gde su rezultati u hapšenju, jel to znači da ste se izborili sa korupcijom ili znači da se nedovoljno borite protiv korupcije? Nema odgovora na to pitanje.
    Nema odgovora zato što nema tamo, njihovi su nedodirljivi, a ovde imaju da traže, ovde ne bi bilo dovoljno da pohapsimo svih 250 narodnih poslanika i to bi bilo malo. To morate ljudima da izmislite da su za nešto krivi, da biste mogli da im kažete da se borite protiv korupcije. Hoću da vam kažem, nisu uvek ni aršini onih koji nam sude baš tako ispravni, veličanstveni, kako oni žele da ih predstave. U svakom slučaju, posla ima i na tome će i intenzivno da se radi.
    Hoću da vam kažem još jednu stvar za novogodišnju rasvetu. Hoću da vam kažem zaista iskreno, ne zato što imam potrebu da nešto branim ili ne branim, već zaista što mislim tako. Mislim da niste u pravu samo iz jednog razloga. Pogledajte velike svetske metropole kako izgledaju pred Novu godinu, pred Božić i to nije slučajno. Ne rade oni to da bi trošili novac, rade da bi zaradili novac. Evo, ovde je gospodin Siniša Mali, bio je i gradonačelnik Beograda, može da vam kaže prihode grada Beograda u novogodišnjim praznicima, povećanja broja turista, povećanje potrošnje novca u ugostiteljskim i hotelskim objektima i, između ostalog zahvaljujući tome što oni kažu da grad u koji dolaze lepše izgleda nego ranije i spremniji su da dođu da potroše svoj novac. To je činjenica.
    Kada poredite prihod i potrošnju, vidite da je prihodna strana mnogo veća, da mi zarađujemo mnogo novca na tome. Na kraju krajeva, mnoga istraživanja su pokazala da novogodišnja i praznična atmosfera utiču na potrošnju, veću potrošnju novca. Dakle, to jeste, pogotovo kod stranih turista koji dolaze u Beograd zbog provoda, dolaze da im bude lepo. Tim novcem se i grade škole, bolnice, putevi, porodilišta i vrtići. Mi smo izgradili vrlo ozbiljan broj svih tih infrastrukturnih objekata.
    O tome može i Siniša da vam kaže nešto možda i detaljnije, ali hoću da vam kažem, stvarno vam ovo kažem, imate priliku, dođite u grad, pitajte ljude iz grada, možete da dobijete kvalitetne informacije i videćete da ta priča – e, troši se na novogodišnju rasvetu, to je bacanje para, stvarno ne stoji. Nemojte da mislite da bilo ko od ovih ljudi voli da ih neko kritikuje, pa su ludi da budu izloženi satanizaciji i kritici, a da ne postoji bilo šta racionalno što mogu time da pravdaju. Pa, ko bi im to dozvolio. Hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jadranka Joksimović

    | Ministarka za evropske integracije
    Zahvaljujem.
    S obzirom da je tema reforma pravosuđa jedna od najvažnijih tema u okviru Poglavlja 23. i 24. vladavine prava, mislim da zaista mora još jednom da se ponovi i naglasi koliko je izmena onih odredbi, ustavnih odredbi koje se tiču izbora nosilaca pravosudnih funkcija bila važna, odnosno amandmana ustavnih koji bi trebalo da regulišu ovaj proces.
    Mislim da je jako važno ponoviti da je Srbija i verujte, kada uporedite praksu svih zemalja kandidata u pristupnom procesu, niko nije imao ovako transparentan i inkluzivan proces javne debate uključujući sve zainteresovane javnosti, profesionalnu, akademsku, naravno predstavnike države, ali i profesionalnih organizacija, u tri kruga javne rasprave, debate uz aktivno učešće Venecijanske komisije koja je jedino referentno telo ili najreferentnije i u Evropi, a i šire, da proceni da li su ustavni amandmani.
    Dakle, u skladu, ne sa KIK i Noterom, dakle sa zajedničkim komunitarnim pravom ili zajedničkim postignućima EU, jer toga nema, to ne postoji. Ne postoji jedan model u Evropi sa kojim morate da se usaglasite, sve države su regulisale to na potpuno različite načine, ali postoje dobre evropske pravne prakse. Venecijanska komisija je nakon čitavog tog, da kažem, faze i čitavog seta okruglih stolova i različitih konsultacija donela, dakle, sekretarijat je memorandum doneo u kojem je naglašeno da je Srbija ispoštovala sve najbolje pravne prakse, da je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije način izmene nosilaca pravosudnih funkcija.
    Zbog čega ovo kažem? Vi se sećate verovatno, iako kažete da niste aktivno u politici, ali pretpostavljam da se sećate Ustava iz 2006. godine koji ni jednog trenutka nije prošao, dakle ni prineti bilo kakvoj javnoj debati koji je tada podržan od većine tadašnjih učesnica parlamentarnog života Srbije, koji je nakon toga, svi izveštaji koji su stizali od Evropske komisije, posebno izveštaji, a tek onda 2009. godine i nesrećni pokušaj reforme pravosuđa, svi izveštaji 2009, 2010, 2011. godine Evropske komisije su konstatovali ogroman broj nerešenih, zaostalih slučajeva. Konstatovali su direktan pritisak na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jer su postojale odredbe, podsetiću vas da postoji probni rad za nosioce pravosudnih funkcija od tri godine, što je ovim ustavnim amandmanima, ne anulirano, nego je izbačeno, čime se smanjila bilo kakva mogućnost uticaja i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.
    Takođe je bila odredba vezana za ulogu Skupštine u izboru nosioca pravosudnih funkcija, koja je znatno kritikovana godinama unazad. Mislim da su ovo ključne stvari koje, naravno reći ćete implementacija, i naravno implementacija, odnosno delotvorno sprovođenje je najvažnije. Dakle, sa tim se slažemo, ali mislim da ne bi bilo fer da ne pomenete sve ove aktivnosti koje su zaista najbolja praksa i koje su ocenjene na najpozitivniji mogući način.
    Sledeća stvar, donet je zakon na koji se dugo čekalo, o besplatnoj pravnoj pomoći koji je bio vrlo problematičan, sa stanovišta interesa različitih profesionalnih organizacija, a koji zapravo ima za cilj da se po prvi put u Srbiji uspostavi besplatna pomoć i sistem koji je važan za najugroženije grupe u našem društvu, znači za one najranjivije i najugroženije. Mislim da je to jako važno i sa socijalnog stanovišta, da ljudi mogu da finansiraju pružanje pravne pomoći.
    Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije dostavljen je Evropskoj komisiji, ako se ne varam u julu ove godine, data je preporuka da ide na Stalno telo Saveta Evrope GREKO koji treba da da svoje komentare na to. Mi očekujemo da se to uskoro, i mislim da je to početkom oktobra, sad zaista nisam sigurna, ne bavim se direktno time, ali u svakom slučaju Vladi su prosleđeni komentari i mislim da ćemo sa tim zakonom vrlo brzo ući u proceduru. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, izvanredno značajan zakon. To su sve zakoni koji su jako dugo kasnili i koji su sada usvojeni, te zaista smatram da reći da se ne radi ništa po pitanju reforme pravosuđa, efikasnosti, odgovornosti, transparentnosti, nije tačno.
    Samo ću vam još odgovoriti, ako mi dozvolite, na vaše pitanje vezano za debatu u prištinskom tzv. parlamentu ili kosovskom parlamentu. Znate, parlament u Prištini ne raspravlja o dijalogu. Predstavnici tzv. vlade Kosova se obraćaju parlamentu u Prištini samo onda kada traže podršku za deligitimizaciju i rušenje dijaloga, briselskog dijaloga. Dakle, nema tamo debate o potencijalnim rešenjima, zato što rešenja još uvek nisu ni na vidiku. Samo povlače, na žalost, parlament da legitimišu uništavanje i podrivanje sporazuma i briselskog dijaloga, što ova Vlada, kao odgovorna Vlada jedne relativno male države ali koja hoda na visokim potpeticama, ali stabilnim potpeticama principa, nikada nije radila. Mislim da vi to kao poslanik treba da pozdravite. Hvala.

    Zlatibor Lončar

    | Ministar zdravlja
    Izuzetno sam zahvalan, jer sam neke stvari naučio od vas, a to je da ste ovde a nemate nikakve veze sa politikom, i ova projekcija, autoprojekcija i to, setio sam se, to je još sa fakulteta, tako da hvala vam što sam naučio neke nove stvari ovde i izuzetno mi je drago.
    Ali, pošto sada nemate veze sa politikom, ja ću samo na par činjenica da vam kažem. Pošto ste rekli da ljudi ovde dobiju specijalizaciju pa odu u inostranstvo. Prvo, trebalo bi da znate specijalizacije se nisu davale, pa smo dali specijalizacije, a kada dobijete specijalizaciju ovde, u obavezi ste da ostanete onoliko koliko traje specijalizacija, dva puta toliko u Srbiji. Znači, ako specijalizacija traje pet ili šest godina, ostajete u Srbiji 10 ili 12 godina. To je jedna stvar.
    Druga stvar, rekli ste – odlaze u inostranstvo, pa dolaze kod nas. Da, tačno je, naši vrhunski stručnjaci operišu i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj, i u Bosni, i u Makedoniji. To rade ili vikendom ili u svoje slobodno vreme, za vreme godišnjeg odmora. Govorim vam činjenice koje možete da proverite sada odmah. To su činjenice. Da su ozbiljan faktor naši stručnjaci, posebno kardiohirurgija, neurohirurgija, neurologija, kardiologija i još neke oblasti. Naveo sam vam i zemlje u kojima rade, u koje odlaze i operišu i rade i leče. To su činjenice.
    Pomenuli ste očne klinike, operacije u oftalmologiji. Moram da vam kažem da se transplantacija rožnjače rutinski radi u našem sistemu, radi se u Kliničkom centru Srbije na Oftalmološkoj klinici, rutinski, transplantacija rožnjače. Nisam siguran ako ste pomenuli operaciju retine, ako sam dobro čuo. Operacija retine u ovom momentu se rutinski radi u sva četiri klinička centra, u sva četiri klinička centra, KBC „Zvezdara“ i mislim na VMA. Znači, danas, na današnji dan se rutinski radi. To su činjenice, bez ikakve politike, bez ičega, samo na ono što ste vi rekli, da bi građani znali.
    Ja vas razumem, ne morate to da znate, niste iz te oblasti, neko vam da neku informaciju, ali samo je proverite. Ovo su činjenice iza kojih stojim.