Pre svega, vi ste svedoci, mislim da ste vi to rekli baš u vašoj prvoj rečenici – poštovani gosti, koji ste došli u Narodnu skupštinu, dakle, ne mogu ministri određivati o čemu će Narodna skupština da raspravlja, pošto nas to uvek redovno poslanici podsećaju da smo mi ovde gosti, da je Narodna skupština nas izabrala, kao što i jeste, da mi odgovaramo Narodnoj skupštini kao što odgovaramo. Ne možemo mi ustrojimo dnevni red Narodne skupštine, niti da određujemo o čemu će Narodna skupština da raspravlja ili neće da raspravlja. Naše je da nas Narodna skupština pozove, kad nas Narodna skupština pozove, mi dođemo i raspravljamo o temi, da zakaže Narodna skupština, i to je to.
Što se tiče tog pitanja ne mogu ministri odgovarati za to šta radi Narodna skupština, kakav je njen plan, program, šta raspravlja, koje su njene teme, koliko dugo traje, o tome odlučuju narodni poslanici.
Što se tiče pravosuđa. Pravosuđe je važna tema u našem društvu već mnogo godina. Da vam ja sada pričam kako je pravosuđe divno i kako sve super funkcioniše bilo bi besmisleno, pošto to ne mislite ni vi, ni ja. Ne misli niko. Ali, na tome rade ljudi, nije ovde ministarka Kuburović i zato sam ja odlučio da vam to kažem. Rade naporno ljudi u Ministarstvu pravde, rade ljudi u Vladi, rade na različitim nivoima i mi hoćemo i da menjamo stvari vezane za pravosuđe da bi ojačali nezavisnost sudija i to i jeste promenjeno značajno u poslednjih nekoliko godina gde imate i pri izboru sudija da Visoki savet sudstva danas ima mnogo veća ovlašćenja i da faktički bez Visokog saveta sudstva, u kom većinu čine sudije, apsolutnu većinu, nema odluke o izboru ni sudija koji prvi put stupaju na dužnost, niti ima promene u bilo kojem od sudova, niti ima raspisivanja konkursa za izbor sudija, niti za predsednike suda, niti bilo šta slično. Dakle, mi idemo ka tome da ojačamo nezavisnost našeg sudstva.
Smanjili smo broj starih sudskih predmeta za oko 40%. Za 40% za nekih dve godine smanjen dobrim radom, povećavanjem broja sudnica, renoviranjem starih sudnica, povećavanjem broja sudija sudeći po predmetu i jednim ozbiljnijim pristupom, metodološkim da se pogleda koliko jedan sudija uradi predmeta. Dakle, da se napravi jedna vrsta norme, naravno u onom što je uporedivo i da se pokuša da probamo da te sudske, pogotovo u parnicama, da ti sudski procesi idu mnogo bolje. Imamo zahvaljujući novim institutima koje je tužilaštvo uvelo, pogotovo sporazum o priznanju krivice, imamo dosta brže procese i u krivici u jednom broju slučajeva gde se izriču i zatvorske kazne. Dakle, to nije institut koji omogućava samo nanogicu ili neke blaže oblike kazni, već i vreme provedeno u zatvoru. Imamo mehanizam koji sada pravosuđe može da pribegne da sud to potvrđuje i da vi imate mnogo brže donošenje presuda, nego ranije.
Da li je sve ovo što sam vam rekao dovoljno? Još uvek nije, ali se zaista vidi ogroman rad, jer je to jedna tanka linija kada govorimo o pravosuđu, gde morate da vodite računa kako da država interveniše, a da ne naruši nezavisnost pravosuđa, jer pravosuđe je nezavisna grana vlasti. Dakle, sudovi su potpuno nezavisni i donose odluku onako kako sudije žele, u skladu sa zakonom i slobodnim sudijskim uverenjem.
Međutim, ono što jeste važno jeste da mi učinimo da naravno i sudije shvate značaj odgovornosti pred građanima, da sudske presude moraju da se donose u razumnom roku, da moraju da se poštuju, ne smeju da ostanu mrtvo slovo na papiru, ali isto tako moraju da se poštuju i tada kada građani dobiju presudu koja se njima ne sviđa.
Jer, u Srbiji postoji ta jedna praksa, da kada dobijete sudsku presudu za koju smatrate da nije dobra, onda više ne moramo da je poštujemo, jer je to doneo sudija koji mi se ne sviđa ili nije odluka onakva kakvu sam očekivao, šta me onda briga, tim gore po sudsku presudu. E, kada donesu onakvu kakvu sam očekivao, to je super, to je pravda itd. dakle, sudska presuda je takva kakva je, sviđalo vam se ili ne morate da je poštujete.
Bilo je ovde govora slušao sam, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da sudstvo može da se kritikuje generalno, dakle, da može da se izražava nezadovoljstvo nivoom, snagom, nezavisnost, sve to može da se kritikuje, ali ne pojedinačne sudske presude i ne pojedinačne sudije, jer ona ispada da ćemo linčovati svakog ko bude doneo onakvu odluku koja nam se ne sviđa.
Dakle, hoću da vam kažem da je situacija u tom smislu složena, da intervenišete, a da ne narušite nezavisnost. Sa druge strane, da uvedete dovoljno normi koje će regulisati rad sudova i omogućiti da građani dobije ono što je najznačajnije, pravdu. Da ne bude da su pravo i pravda dva posvađana termina i da ne postoje u istoj ravni.
Dakle, mnogo je rađeno na tome i ovaj parlament je usvojio dosta zakona koji su tome pomogli i veliki broj sudija koji su bili na Pravosudnoj akademiji, stupili prvi put na sudske dužnosti, prošli kroz izbor ovog parlamenta, pre toga naravno VSS, mislim da imamo jedan dobar broj mladih ljudi koji su se sada uhvatili u koštac i naravno iskusnih sudija, koji su se uhvatili u koštac sa rešavanjem krupnih pitanja u našem društvu. Imamo veliki broj presuda prvi put značajnije nego bilo ko u regionu, ubedljivo značajnije i u smislu pranja novca i zaplene imovine. U pranju novca i tamo gde smo uspevali da dokažemo predikatna krivična dela i tamo gde smo uspevali da pronađemo i pravna lica iz inostranstva u pranju novca, dakle, na vrlo ozbiljan i odgovoran način Srbija se bori da pokaže da vladavina prava nije prazna reč. Da li je to sve savršeno, nije.
Često pitam one koji nam često drže lekcije – izvinite, koliko ste vi direktora, ministara, sudija, funkcionera, poslanika uhapsili u vašim zemljama? Onda se iznenade kada ih to pitate zato što je odgovor nula. Onda kažete – čekajte, kroz vašu zemlju prođu milijarde, ogroman novac i hoćete da mi kažete da ne postoji nijedan korumpiran čovek u vašoj zemlji na visokoj funkciji? Oni obore pogled jer znaju da postoji. Pa gde su rezultati u hapšenju, jel to znači da ste se izborili sa korupcijom ili znači da se nedovoljno borite protiv korupcije? Nema odgovora na to pitanje.
Nema odgovora zato što nema tamo, njihovi su nedodirljivi, a ovde imaju da traže, ovde ne bi bilo dovoljno da pohapsimo svih 250 narodnih poslanika i to bi bilo malo. To morate ljudima da izmislite da su za nešto krivi, da biste mogli da im kažete da se borite protiv korupcije. Hoću da vam kažem, nisu uvek ni aršini onih koji nam sude baš tako ispravni, veličanstveni, kako oni žele da ih predstave. U svakom slučaju, posla ima i na tome će i intenzivno da se radi.
Hoću da vam kažem još jednu stvar za novogodišnju rasvetu. Hoću da vam kažem zaista iskreno, ne zato što imam potrebu da nešto branim ili ne branim, već zaista što mislim tako. Mislim da niste u pravu samo iz jednog razloga. Pogledajte velike svetske metropole kako izgledaju pred Novu godinu, pred Božić i to nije slučajno. Ne rade oni to da bi trošili novac, rade da bi zaradili novac. Evo, ovde je gospodin Siniša Mali, bio je i gradonačelnik Beograda, može da vam kaže prihode grada Beograda u novogodišnjim praznicima, povećanja broja turista, povećanje potrošnje novca u ugostiteljskim i hotelskim objektima i, između ostalog zahvaljujući tome što oni kažu da grad u koji dolaze lepše izgleda nego ranije i spremniji su da dođu da potroše svoj novac. To je činjenica.
Kada poredite prihod i potrošnju, vidite da je prihodna strana mnogo veća, da mi zarađujemo mnogo novca na tome. Na kraju krajeva, mnoga istraživanja su pokazala da novogodišnja i praznična atmosfera utiču na potrošnju, veću potrošnju novca. Dakle, to jeste, pogotovo kod stranih turista koji dolaze u Beograd zbog provoda, dolaze da im bude lepo. Tim novcem se i grade škole, bolnice, putevi, porodilišta i vrtići. Mi smo izgradili vrlo ozbiljan broj svih tih infrastrukturnih objekata.
O tome može i Siniša da vam kaže nešto možda i detaljnije, ali hoću da vam kažem, stvarno vam ovo kažem, imate priliku, dođite u grad, pitajte ljude iz grada, možete da dobijete kvalitetne informacije i videćete da ta priča – e, troši se na novogodišnju rasvetu, to je bacanje para, stvarno ne stoji. Nemojte da mislite da bilo ko od ovih ljudi voli da ih neko kritikuje, pa su ludi da budu izloženi satanizaciji i kritici, a da ne postoji bilo šta racionalno što mogu time da pravdaju. Pa, ko bi im to dozvolio. Hvala lepo.
