Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

3. dan rada

29.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Tabelarni prikaz isplate penzija po mesecima za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija,mere i razvoj regionalnog razvoja postignuti projektom „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“
  • Raspisivanje izbora u opštinama na severu KiM, izjava Aleksandra Vučića o postavljanju granica na Jarinju i Brnjaku
  • Sredstva koja su javna preduzeće potrošila na reklamiranje u periodu od 2012. do 2018. godine, finansiranje tabloida, mere povodom kršenje kodeksa i zakona od strane nekih medija, da li će RTS omogućiti opoziciji vreme da odgovore na uvrede predsednika
  • Godišnji izveštaji "Mufti fondacije" i SRS-a, oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju
  • Rekonstrukcija ulice u niškoj opštini Pantelej
  • Reakcija Vlade na kosovsko podizanje taksi na srpske proizvode, reakcija ministarstva na objavu Esada Džudže
  • Broj ljudi koji su se doselili u opštinu Lučani u poslednjih nekoliko meseci, sudbina Sabora trubača u Guči, da li su ljudi koji nude pogodnosti u zamenu da se glasa za SNS zaposleni u opštinama Vršac, Pančevo, Sombor i Novi Sad, identiteti napadača na Bo
  • Prodaja tenkova Vojske Srbije, popravka zgrade Infektivne klinike u Beogradu, postupci protiv DS pred sudovima, da li ijedan građanin Srbije misli dobro o vladavini Aleksandra Vučića, nerešavanje slučajeva mafijaških ubistava
  • Suđenje gradonačelniku grada Šapca Nebojši Zelenoviću, vraćanje predsednika IO DS-a sa aerodroma zbog raspisane poternice, odgovorni za napad na ženu ispred Šabačkog pozorišta,zaposleni bez odobrenja Vlada u javnim preduzećima u Šapcu, 72 stana koji se na
  • Regularnost izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Stranka moderne Srbije

    Vladimir Đurić

    Poslanički klub Slobodni poslanici
    Zahvaljujem predsedavajuća.

    Evo, ja imam jednu sugestiju za Kancelariju za javna ulaganja u ovom budžetu mada ćemo o tome i na tekućoj sednici pričati da Kancelarija budžetira 800 miliona dinara za naknadu štete od elementarnih nepogoda na javnim objektima, objektima javne namene. Možda treba razmisliti da se proveri jesu li ti objekti osigurani. Nema potrebe da država glumi osiguravajuću kuću i da plaća štete.

    Nadovezaću se i na raspravu prethodnog govornika vezano za projekte infrastrukture. Pored deonice kod Grdelice koja je javnosti privukla pažnju zbog rušenja potpornog zida ima još jedna deonica Koridora 10 koja je bila tema jučerašnje vesti portala „Insajder“, reč je o deonici Srpska kuća-Levosoje, gde je konstatovano da je pre projektovanja ove deonice vršeno čak 30 puta i da izmene nisu pokrivene građevinskim dozvolama i da ta deonica u suštini pokazuje sve nedostatke našeg upravljanja infrastrukturnim projektima u svim njihovim fazama.

    Dakle, sredstva se obezbeđuju za projekte koji su zastareli, koji ne uvažavaju aktuelno stanje na terenu, pa predviđaju, recimo, potrebu eksproprijacije tuđom imovinom koja se na području izvođenja projekta u međuvremenu pojavljuje.

    I recimo, konkretno za onu deonicu projekat radovi su počeli 2015. godine, a projekat je „CIP“ iz 2008. godine. Dakle, to prouzrokuje izmene u projektima, to prouzrokuje probijanje rokova, to prouzrokuje promene izvođača, uvođenje novih podizvođača i sve to naravno prouzrokuje i dodatne nove troškove.

    Pa recimo, tako za ovu deonicu, na primer, raspisan tender bio gde su opet isti izvođači koji su već probijali rokovi dobili da izvršavaju i ove dodatne radove po ovim dodatnim izmenama projekata bez građevinske dozvole za dodatnih 1,2 milijarde.

    Ministarka je u januaru ove godine izjavila, ministarka Mihajlović koja nažalost nije danas tu, da je za nju Koridor 10 završen, ali nažalost evo vidimo da nije. Inače rokovi za ovih milijardu i 200 miliona dodatnih radova su bili novembar mesec i, evo možemo da vidimo, da to još nije završeno. Dakle, pitanje je kada će konačno biti gotov Koridor 10, koliko će ukupno koštati?

    Drugo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede vidimo da je u budžetu ove godine, ovaj razdeo dobio 7,6 milijardi dodatnih para, međutim poljoprivrednici se javljaju da im kasni uplata sredstava za nabavljenu mehanizaciju koja je po programima podsticaja države kupljena, a rate su već dospele na plaćanje, međutim novac kasni pa je pretpostavka koja treba da se razjasni da je ovih dodatnih sedam milijardi zapravo dug iz tekuće godine koji se prenosi u budžet za narednu godinu.

    I treće pitanje koje bi da otvorim, je danas usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojoj se od nas traži i vladavina prava, ubistvo Olivera Ivanovića da se razreši do kraja i konstatuje se, da etnički čiste države, nisu rešenje za region.

    Pa, pitam kako to se tiče politike razgraničenja koja je promovisana kao politika u pogledu Kosova? Hvala.

    ODGOVORI

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    | Predsednik parlamenta Republike Srbije
    Pa koliko sam razumeo pitanje se tiče kako ste vi rekli ideje o razgraničenju odnosno, opasnost od stvaranja etnički čistih država.
    Sve bih ja to verovao kad se čuje iz Brisela, samo želim da podsetim sledeću stvar – a šta su do sada ove stvorene države koje su priznale? A šta je Kosovo nego etnički očišćena država, kako oni sebe nazivaju. Šta je bilo sa Hrvatskom koja od 560 hiljada Srba, je došla na 180 hiljada? Šta je sa Sarajevom gde je živelo 150 hiljada Srba, a sada ih ima nekoliko hiljada? O kakvoj politici etničkog čišćenja sada neko govori. Prvo su razbili granice Srbije, pa sada govore o tome da su nepovredive granice.
    To je licemerno i cinično. Prema tome, ako mislite da to nešto ima veze sa nekim predlogom koji bi mogao ili ne da bude razmatran, mislim da u ovoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, daleko smo od toga da se uopšte razgovara o nekim predlozima za trajno rešenje.
    O kakvim predlozima može da se razgovara kada vi imate situaciju da oni uvode takse od 100%, to nije zabeleženo u novijoj političkoj istoriji.
    Sa druge strane čujete, i Haradinaj je o tome napisao, hajde da kažem, napisao, olovka mu nije baš najbolje oruđe za rad.
    Znate šta je njegovo najbolje oruđe za rad i za rat, i shodno tome ne treba da nas čudi šta je objavio.
    Objavio je da Srbija ne poštuje Briselski sporazum, jer nije pustila Kosovo u Interpol. Od kada to piše u Briselskom sporazumu? Prvo, da se razumemo, briselski dogovori su počeli pre 2011. godine. Sam taj dogovor o regionalnom predstavljanju je postigao Borko Stefanović i tačno su predviđene regionalne organizacije u kojima je predviđeno da Kosovo može da bude učesnik, ali takođe na poseban način obeleženo. Ali ta zvezdica se pretvorila izgleda u pahuljicu, odnosno, istopila se za neke. Čujem da neki kod nas ovde u Srbiji smatraju da Kosovo treba dati da bude član međunarodnih organizacija.
    Znate šta, Srbija ne može da prizna, Srbija ne može da dozvoli da unilateralni akt postane međunarodno priznat. Kao što znate, kao što sam rekao, deset zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, na glasanju. Pre tri godine, 2015. godine kada je bio UNESKO, 90 zemalja je glasalo za prijem Kosova, 92 zemlje, a 50 zemalja je bilo protiv.
    Ove godine u Interpolu je 76 zemalja glasalo za prijem Kosova, a 56 je bilo protiv i 22 uzdržane.
    Pre tri godine, Kosovu je bilo potrebno osam zemalja da bi dobilo dvotrećinsku većinu, a danas im je bilo potrebno 36 zemalja.
    Prema tome, to što oni govore da je situacija rešena, daleko je od toga da je situacija rešena, a takođe ako neko govori o tome da ne može da izvrši pritisak na Prištinu, znate šta, ako neko zaista nije toliko moćan da izvrši pritisak na Prištinu, ne znam o kakvim to svetskim silama se radi.
    Već sam rekao da su te sile porodile političkog monstruma u Prištini.
    (Čedomir Jovanović: O bože!)
    Gospodine Jovanoviću, nisu monstrumi oni koji su izašli iz šume, koji su na slobodi zato što su pobili sve svedoke, nisu monstrumi oni koji su lično silovali i ubijali Srbe na KiM. O čemu vi pričate?
    (Čedomir Jovanović: Poenta je kako pričaš.)
    I nemojte vi da podižete glas na mene.
    Ko ste vi da podižete glas na mene?
    (Čedomir Jovanović: Ko si ti?)
    Gospodine Jovanoviću, ja ne znam da li je vas neko obavestio, pa vi ste u ovom parlamentu samo zato što nisu bili još izbori.
    (Čedomir Jovanović: Pa, dobro i? Ili što me niste ubili još?)
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    | Predsednik parlamenta Republike Srbije
    Ja zaista ne razumem gospodina Jovanovića, jer on ovde predstavnik Prištine ili predstavnik našeg naroda koji ovde živi?
    (Čedomir Jovanović: Ma ti ništa ovde ne razumeš. Ja sam ovde ušao pod svojim imenom, a ne pod suknjom Aleksandra Vučića.)
    I ja sam. Vi ste gospodine Jovanoviću nešto debelo pobrkali. Ja sam ušao pod svojim imenom, a vi ste se sakrili pod imenom drugih političkih stranaka, jer ne smete sami da nastupite na izborima, pod kojim ste se imenom to vi …
    Nemojte da dobacujete. Prošlo je vaše vreme, shvatite to.
    Ko vas se plaši, jel vas se neko plaši ovde? Ja pričam normalno. Ko vas uopšte ovde ovlašćuje da vi govorite dok ja govorim?
    (Čedomir Jovanović: Pa što pričaš sa mnom?)
    U pravu ste, ne treba ni da se obazirem na vas.
    (Čedomir Jovanović: Hajde malo o Kurcu da pričamo, pa da vidimo ko se zadnji smeje.)
    Ja ne razumem ovu agresivnost, gospodine Jovanoviću.
    (Čedomir Jovanović: Zato što neko strada.)
    Vaša zabrinutost za Srbe na Kosovu je veoma poznata. Vi ste sami rekli da se zalažete za priznanje KiM, sami ste rekli da je Republika Srpska genocidna tvorevina. I šta sada, treba ja da se slažem sa vama?
    Uostalom, šta imam da komentarišem, vi ste me lepo pitali, ja sam lepo rekao da su stvorene etnički čiste tvorevine i da sada, ako neko želi da ovu ideju vrati na situaciju da će to podstaći nove podele, etničke, to je licemerno i da treba razgovarati o predlozima za trajno rešenje.
    Srbija je za kompromis, Srbija je za dogovor, a ovi potezi koji dolaze iz Prištine nisu za dogovor. To su potezi koji su potezi posle čega nema dogovora i lepo ste čuli gospodina Vučića koji je rekao da neće biti nastavka dijaloga dok se ne ukinu ove takse.
    Što se tiče gospodina Jovanovića, ja zaista ne znam čime sam to isprovocirao ovo što je on govorio, što je dobacivao. Prvo, naučite se redu.
    (Čedomir Jovanović: Biraj reči.)
    Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Imajte poštovanja prema onim biračima koji su glasali za Ivicu Dačića, jer sam bio na čelu liste SPS. A na čijoj ste listi vi bili? Stavite, što se mene tiče, stavite svoje ime gde hoćete i takmičite se sa mnom.
    Druga stvar, to kakve mi napore ulažemo da vratimo, ja razumem vašu ljutnju, možda mi radimo nešto što je suprotno vašim očekivanjima, možda mi radimo to da ubeđujemo zemlje da povlače priznanja. Jel vi mislite da je to lako? Pa, što niste to radili u vaše vreme.
    (Čedomir Jovanović: Ti si bio vlast tada, nisam ja bio, prvi potpredsednik Vlade. Dokle više sa takvim ponašanjem?)
    Slušajte, gospodine Jovanoviću, ti si …
    (Čedomir Jovanović: To sa Đilasom tako razgovaraj.)
    O čemu vi pričate, gospodine Jovanoviću?
    (Dragan Marković: Čedo, šta se dereš? Šta se dereš bre ovde? Predsednice Skupštine!)
    Zamolio bih da prekinete sednicu zato što neću da slušam više ovakva dobacivanja. Ja sam ovde došao da odgovaram na pitanja. Ako vam se ne sviđa, javite se za reč i repliku.
    O čemu se radi?
    (Boško Obradović: Da se ukine Briselski sporazum onda.)
    Ja sa gospodinom Jovanovićem gospodine Obradoviću dogovora nemam, kao što znate.
    Molim vas.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    | Predsednik parlamenta Republike Srbije
    Slušajte, ja sam očekivao da vi danas kažete, gospodine…
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    | Predsednik parlamenta Republike Srbije
    Očekivao sam da kažete – bravo što ste uspeli da deset zemalja povuče priznanja Kosova.
    Jel to nešto što nije za aplauz?
    Ali, očigledno to vama ne ide u račun. Radite kako hoćete, ali nemojte da bilo kome pretite, da vičete, jer ja vama nisam se ni obraćao. I, mislim da sam dovoljno jasan.
    Nikad se vas nismo ni plašili, ni ranije, ni sada, a i nemam razloga da se s vama sukobljavam. Uostalom, vi ste bili ti koji ste podstakli celu ovu priču, vi ste bili ti koji ste bili na vlasti i posle 2000. godine. Govorili ste da je pitanje Kosova demokratsko pitanje. Što ga niste rešili? Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jadranka Joksimović

    | Ministarka za evropske integracije
    Pošto je poslanik…
    (Ivica Dačić: kakvo je to ponašanje da ti dobacuješ dok ja pričam? Završio sam govor i svašta ću da ti kažem. Šta hoćeš ti bre? Dokle ti ovde glumiš, dobacuješ, izađi bre na izbore brate pa se kandiduj.)
    (Čedomir Jovanović: Pa raspiši izbore.)
    (Ivica Dačić: Šta je bre tu, pričaš gluposti.)
    Evo, ja ću da sačekam, nije problem.
    (Ivica Dačić: Čija si ti opozicija bre, moja? Čija? Vučićeva ili njihova, šta? Šta glumiš tu bre? Šta misliš, tebe se neko plaši? Koji si ti faktor bre? Pa tvoje vreme je prošlo, mani me se tim.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jadranka Joksimović

    | Ministarka za evropske integracije
    Neću ovako da pričam dok se ne završi.
    (Ivica Dačić: Sram te bilo. Čime sam ja zaslužio da se ti meni tako obraćaš? Čime sam ja to zaslužio? Sram te bilo bre, molio si me da ti dam obezbeđenje bre kada sam bio ministar unutrašnjih poslova. Kako te nije sramota?)
    Ako mogu sada da odgovorim.
    Dakle, pošto je poslanik Đurić, ako se ne varam, postavio pitanje vezano za sadržinu Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji koja je danas u Evropskom parlamentu usvojena, prosto zbog javnosti i zbog građana. Rezolucija Evropskog parlamenta ima jedan širok kontekst, učestvuju sve poslaničke grupe Evropskog parlamenta. Kao što vidite, i u našem parlamentu imamo najrazličitija mišljenja, tako i u Evropskom parlamentu imate od ekstremne levice do ekstremne desnice, potpuno različite percepcije, predlozi. Neki od njih, videćemo da li će biti u sazivu novog Evropskog parlamenta posle evropskih izbora, ali to je, mislim, procedura, to je demokratija, dakle u onome što čine evropske institucije.
    Dakle, vi ste izneli zapravo jednu neistinu, odnosno povezali ste činjenicu da u tekstu jeste Rezolucije u članu 26. naglašeno da ne bi trebalo da budu rešenja etnički čiste države u regionu, ali istovremeno ste ispustili da kažete da poslednja rečenica tog 26. člana kaže da svaki dogovor koji bi mogao biti prihvatljiv i dogovoren uzajamno u nekoj dobroj veri, može da imajući u vidu naravno ukupnu stabilnost i međunarodno pravo, može biti prihvatljiv. Znači, zarad istine i zbog građana, uvek trebalo bi da citirate dokumenta onako kako su napisana.
    Međutim, nešto drugo sam ja želela da kažem, a to je da mi je jako žao što je ova Rezolucija nekako, čini mi se, pala u trenutku da nisu obuhvaćene stvari koje bi zaista trebalo da budu obuhvaćene Rezolucijom Evropskog parlamenta, a to je upravo namera da se granice, kako god ih ko doživljavao, menjaju i to od strane jedne suverene države u regionu, a to je Albanija.
    To je ono što je Tirana nedavno, dakle sa Prištinom, videli ste vrlo dobro na jednoj zastavi, albanskoj zastavi, potpisala sporazume koji se tiču, verovali ili ne, čak i pitanja zajedničke dijaspore. Znate, kada imate dijasporu, znači imate jednu maticu, što nesumnjivo ukazuje na činjenicu da se radi o pokušaju i početku procesa prisajedinjenja, koji se suprotan temeljima evropskim vrednostima, koji je suprotan temeljnim vrednostima evropskog poretka koje je Organizacija za evropsku bezbednost u saradnji sa svojim državama učesnicima postavila, a čiji je Albanija punopravni član, između ostalog imate zajednički fond za spoljnopolitičke aktivnosti u cilju pristupanja EU zajedničkog 2025. i podržanu Strategiju albanskog nacionalnog ujedinjenja do 2025. godine.
    Prema tome, naravno, to ne treba da bude u Rezoluciji o Srbiji, ali kada već pričamo o tome kave se vrednosti i kakvi se principi poštuju, onda bi trebalo da skrenemo pažnju i svi mi i vi kao poslanici u parlamentu Republike Srbije, vašim kolegama poslanicima u evropskom parlamentu, da uzmu u obzir i da reaguju na ovakve stvari.
    Da li je bilo dovoljno vremena ili ne? Mislim da je bilo dovoljno vremena jer su neki usmeni amandmani koji nisu povoljni po Srbiju izgleda stigli do njih. Znači, mene živo interesuje da li su ti amandmani koji tretiraju na loš način Srbiju stigli od naših poslanika na vreme, ali nisu stigle ove informacije koje su od suštinskog značaja ne samo za našu zemlju nego za region, a u širom kontekstu i za EU? Posebno to očekujem od tzv. „proevropskih stranaka“ u ovom parlamentu i mislim da je to nešto za šta bi svi trebali da značajnije obratite pažnju.
    Druga stvar, što se tiče samog teksta rezolucije i vezano za ulogu Srbije u procesu i pomirenja u regionu i dijaloga Beograda i Prištine, ni jednog trenutka ne postoji u ovoj, ni u jednom paragrafu ove Rezolucije ne postoji negativna odrednica ili negativna konotacija Srbije, kao aktivnog regionalnog učesnika, partnera EU i nekoga ko je mnogo doprineo regionalnoj stabilnosti.
    Kažem, posebno me zabrinjava što nije stiglo do poslanika EU, ja jesam i odmah da kažem, svoj posao radila i obaveštavala i zvala, ali mislim da je to ipak posao i za parlamentarce u Nacionalnom parlamentu Srbije. Mislim daj e to pitanje koje bi trebalo sve nas mnogo više da brine, jer u ovakvim okolnostima onda je zaista pitanje do kakvih rešenja uopšte može da se dođe, bilo da se tiču promena granica, delijenacije, razgraničenja, demarkacije, čega god hoćete da nazovete.
    Prema tome, trenutak nije baš najpogodniji, čini mi se da postavite na legitiman način to pitanje. Mogli ste mnogo drugih, ja bih rekla kredibilnijih pitanja da postavite u pogledu ove Rezolucije. Hvala,
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    | Ministar odbrane
    Par rečenica samo, vezano za pitanje koje dodiruje i temu ubistva Olivera Ivanovića.
    Dakle, Republika Srbija ubistvo Olivera Ivanovića tretira kao teroristički akt i zločin i očekujemo, naravno, i radimo svim silama sve što možemo da uradimo da se ubice i organizatori ovog krivičnog dela, ovog zločina pronađu.
    Ono što jeste, nažalost, problem je što u tome nemamo saradnju. Ubistvo se dogodilo na teritoriji naše južne pokrajine, gde mi nemamo mogućnost da operativno delujemo, ni naše Tužilaštvo ni policija, i postoji ozbiljan problem u nedostatku komunikacija, kada smo mi više puta pokušavali da probamo da pribavimo bilo koji materijalni dokaz koji bi mogli da veštačimo i da zajedno učestvujemo u istrazi, da pomognemo u istrazi, da budemo deo istrage, da vodimo istragu. Svi modeli su nam bili potpuno prihvatljivi, pogotovo da sarađujemo sa Kancelarijom Euleks.
    Vi znate da do 2008. godine, 2009, 2010. godine, kada je UNMIK imao isključivo nadležnost na KiM, posle toga EU preuzima i preko svoje, da kažem, Misije Euleksa obezbeđuje vođenje krivičnih istraga. Negde su čak vodili istrage, Euleks je vodio istrage vezano za kradene pasoše. Hoću da vam kažem nivo krivičnih dela koje je Euleks obrađivao smatrajući to važnim. I sada se događa ovako teško ubistvo.
    Ja pitam – gde je Euleks, jer to je pitanje za EU, gde je Euleks u istrazi ubistva Olivera Ivanovića? Gde su ljudi iz EU? Gde su specijalizovane policije? Nama ne dozvoljavaju, neće da nam daju čaure oružja koje je pronađeno na licu mesta. Dakle, oni su već mogli da izvrše milion veštačenja, mogli su to da imaju. Dakle, nije uopšte pitanje da li su oni to već uradili ili nisu.
    Postavlja se pitanje, mi imamo određene sumnje, imamo i određene indicije, ali je to veoma teško raditi bez dokaza. Veoma je teško voditi kriminalističku istragu na način gde vi ne možete da proverite ni svedoke, ni video snimke, ni čaure, ni mesto, ni bilo šta. Oni su neke od tih ljudi saslušavali početkom ove godine. Pozivali ih, saslušavali, sasvim legitimno, sasvim u redu, postavljali im pitanja, a onda sada to isto rade na spektakularan način sa istim ljudima koji su sve vreme sedeli sa njihovim najvišim rukovodicima prištinskih institucija, družili se, imali različite, da kažem, političke odnose, i sve je to bilo u redu. Ali, to je njihova stvar.
    Mene tu ne interesuju prištinske institucije, od njih zaista ne očekujem previše. Ali, ono što očekujem od Euleksa, odnosno od EU, da ne tretira ovaj slučaj sa nipodaštavanjem, jer zbog lošeg tretmana EU mi nemamo rešenje ovog slučaja.
    Hoću da vam kažem još jedno licemerje. Videli ste da oni od Srbije danas traže, meni je to ohrabrujuće, oni danas od Srbije traže rešenje ubistva Olivera Ivanovića. Dakle, od Srbije to traže.
    Dakle, oni priznaju da je KiM deo Srbije, što je ohrabrujuće. Ja tu prepoznajem, naravno, licemerje, jer kada treba da govorimo o položaju srpskog naroda, kada treba da govorimo o taksama na robu, kada treba da govorimo o svemu onome što se dešava na KiM, onda je to gotova priča, Kosovo je nezavisno, nemojte ništa ni da pitate, nemate pravo ni da se mešate, tamo se vas ne tiče, to je nezavisna država. A, kada govorimo o krivičnom delu ubistva, e, onda Srbija da to reši.
    Nema problema, dajte nam mogućnost da odemo da uzmemo sve dokaze, dajte nam mogućnost da vodimo istragu, dajte nam mogućnost da to radimo zajedno sa KPS-om i Euleks-om, evo, da gledaju da mi nešto ne uradimo naopako, pogrešno, ili namerno, ili bilo šta. Evo, Euleks neka radi sa nama, neka idu zajednički istražni timovi. To neće.
    Ali, ja još jednom pitam – gde je Euleks? I tu vidim veliko licemerje pojedinih parlamentaraca koji na ovakav način, pokušavajući, jasno je nama šta oni rade, pokušavaju da sve vreme vodu navode na vodenicu da je Srbija za nešto kriva, iako Srbija jedina ima sve motive i razloge da otkrije ko su ubice. I uopšte nas ne interesuje kako se zovu i šta su, i ako su Albanci i ako su Srbi i ako su nešto treće, da otkrijemo ko je ubio Olivera Ivanovića.
    Ali, to ne može da se uradi tako što sa Srbijom niko neće da sarađuje, a od nas očekujete neki rezultat. Ubiše se naši ljudi radeći, pokušavaju na volšebne načine, zamislite, ne možete da pristupite licu mesta, ne možete da priđete materijalnim dokazima, ključnim materijalnim dokazima, nemate pristup bilo čemu od toga, a neko od vas očekuje, kaže – gde je vaš rezultat u istrazi? Pa, kako to da radite? I, koliko je meseci prošlo, da to sve tapka u mestu, da tu nikakvog krucijalnog napretka nema, da oni i dalje ne žele da uključe naše istražne organe.
    Ali, ono što je najveći problem, još jednom kažem – gde je ovde Evropa? Ja pitam gde je Euleks u ovoj istrazi? Gde su rezultati rada Euleksa? Zašto ti ljudi postoje, da rade na svim tim slučajevima? Da li je to samo razlog da ih polako ugase, da svedu na dva čoveka koji će da imaju jedan automobil i da se povuku na kraju i da kažu – evo, to su sad sve nezavisne institucije prištinske, kosovske, kako god žele da nazovu, i oni to sve treba da rade? Pa, što onda tražite da to radi Srbija, vi koji ste priznali takozvanu nezavisnost KiM? Što to očekujete od Srbije? Što ne kažete prištinskim institucijama – očekujemo da rešite ubistvo i da predate one koji su ubili Olivera Ivanovića? Zato što i oni znaju da je to nemoguće, da oni tamo ne da neće da to urade, ne pada im na pamet, niti imaju kapacitete, niti imaju sposobnost.
    Hoću još jedno da kažem, jedna stvar, zbog Interpola. Vama, da biste se borili protiv kriminala, nije neophodan Interpol, koristan je, pomaže u umrežavanju i povezivanju zbog prekograničnog kriminala. Ali, u vašoj zemlji ne treba vam Interpol da biste se borili protiv kriminala. U vašoj zemlji vam treba vaša rešenost i obučenost i spremnost vaših tužilaštava, sudova i policije. To je potrebno za borbu protiv kriminala. Ako to nemate, kao što to ne postoji, nažalost, u našoj južnoj pokrajini, od tih prištinskih institucija, e, onda je jako teško da možemo da dođemo do bilo kakve pravde i za Albance i za Srbe koji žive na KiM. Hvala.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    | Ministar unutrašnjih poslova
    Zahvaljujem.
    Da dodam i jedan deo informacija kada je u pitanju istraga o kojoj je govorio ministar Stefanović. Našim organima se apsolutno onemogućuje da na bilo koji način dođemo do dokaza, da na bilo koji način iskoristimo i svoje kapacitete. Mi smo tražili od strane KFOR-a da se uključe. NJihov odgovor je, naravno, mi nismo nadležni, mi nismo policijska jedinica, ali imaju moćnu obaveštajnu komponentu. I ovo nije nešto što će se razrešiti samo policijskim metodama. To može da se razreši isključivo uz upotrebu i obaveštajnih kapaciteta i policijskih kapaciteta.
    Ali, jednostavno, kada mi to zatražimo, prosto nam se ne odgovori, ili se kaže – mi nismo nadležni za to, ali će, naravno, uvek biti tu da ako može da se prebaci krivica na Srbiju i da Srbija bude na bilo koji način odgovorna. Iako jeste stav naše države od prvog momenta da je to na prvom mestu tragedija za srpski narod i da mi smatramo da je taj ko je to uradio neprijatelj srpskog naroda, na prvom mestu. I zato mora da bude pronađen.
    Ovde se pominjalo i rukovodstvo u Prištini. Da li su monstrumi? Jesu. Da li su u pitanju osuđeni i neosuđeni ratni zločinci? Jesu. Daću vam samo primer Rustema Beriše, koji je ministar za kosovske bezbednosne snage, ovo što pokušavaju da naprave da je vojska. On je od našeg suda, suda u Nišu, nadležnog suda, osuđen za ratni zločin da li 2012, da li 2015. godine, za ubistvo naših vojnika iz zaseda. Da li je to za mene monstrum? Jeste. Da li je teško razgovarati sa takvim ljudima? Jeste.
    Znamo mi sa kim razgovaramo, kada razgovaramo. Govorim iz svog ličnog iskustva, jer sam učestvovao u pregovorima sa njima. I to je jedna od težih stvari koju možete da doživite u životu. Vi razgovarate sa ljudima za koje znate da su ratni zločinci ili neosuđeni ratni zločinci, zato što su pobili sve svedoke. Ali, oni su predstavnici Prištine, predstavnici tog naroda koji tamo živi i vi zbog srpskog naroda morate da razgovarate sa njima, hteli ili ne hteli.
    Ne možete da birate sa kim ćete razgovarati. Možemo mi da okrenemo glavu i da se pravimo da smo jako ponosni i strašno moćni, nepotrebno je sa njima razgovarati, ali šta ćemo sa Srbima koji žive na prostoru KiM. Zbog njih se sve ovo radi i zbog se razgovara i kada je teško.
    Ono što na kraju želim da dodam, znate, u parlamentu u Prištini, kada se govori loše o Srbiji, osim Srpske liste nemate ni jedan jedini glas koji će usprotiviti. Jako mi je žao što u srpskom parlamentu ima tako puno glasova koji, kada se ovde nešto kaže o Prištini, tu su da ih zaštite. Hvala.

    Siniša Mali

    | Ministar finansija
    Hvala puno.
    Želim da se osvrnem na konstataciju da privreda nije u fokusu rada Vlade Republike Srbije. Ja mislim da nikada više privreda i privrednici nisu bili u fokusu rada bilo koje vlade nego ove i zato imam konkretne primere i evo već dva dana sedimo zajedno ovde, prolazimo i kroz Zakon o budžetu za 2019. godinu, prolazimo kroz čitav set reformskih zakona, koji su upravo usmereni ka tome da našu privredu učine atraktivnijom, konkurentnijom i da održimo i premašimo visoke stope rasta naše ekonomije, naše privrede, našeg BDP-a koji smo ostvarili u prvih devet meseci ove godine.
    Da podsetim građane Srbije i vas poštovani poslanici, u prvih devet meseci ove godine privreda Srbije rasla je po stopi od 4,5%. To nas svrstava u jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi u ovom trenutku i budžet za 2019. godinu je koncipiran upravo tako da taj rast podrži i u godinama koje dolaze.
    Posebno je važno pomenuti da smo mere koje smo planirali za budžet za 2019. godinu i najveći deo mera upravo doneli u saradnji slušajući i konsultujući se sa privrednicima u našoj zemlji. Po prvi put Vlada Republike Srbije od 1. januara planira ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca. Po prvi put idemo ka tome da se smanjuje opterećenje na zarade. To se nikada u istoriji nije desilo, i to pokazuje koliko je privreda, zahtev privrednika u fokusu rada ove Vlade.
    Broj dva, imate po prvi put Zakon o naknadama gde smo jasno rekli, ispunjavamo obećanje koje smo dali da ćemo da ukinemo namete na našu privredu. Ti nameti se oslikavaju u tome da smo četiri naknade u zakonu koji je pred vama, Zakon o naknadama, ukinuli, veliki broj osnovica za druge naknade umanjili. To je ušteda po proceni Ministarstva finansija negde oko dve milijarde dinara.
    Ovo prethodno rasterećenje troška zarada, odnosno ukidanje doprinosa za nezaposlenost iznosi 12 milijardi dinara na godišnjem nivou. Samo ove dve mere ukupno 14 milijardi dinara, rasterećenje privrede, odnosno više novca koji privredi ostaje za investiranje, za novo zapošljavanje, za dalji razvoj.
    Dodatno na to, pred poslanicima ove Skupštine je i set više od desetak poreskih zakona, koji daju dodatni podsticaj, poreski podsticaj za sve i inovativne, i ostale delatnosti, ubrzava se amortizacija osnovnih sredstava, izjednačava se poreski i računovodstveni bilans. Jedna od najvažnijih stvari koju je privreda tražila. Malo je to tehnički, složićete se, ali sami ti poreski podsticaji čine još oko sedam milijardi dinara olakšica za privredu. Dakle, samo za privredu direktno imate preko 20 milijardi olakšica za 2019. godinu.
    Nama je želja da srpska privreda radi sve bolje. Nama je želja i naš je cilj da imamo sve veći broj zaposlenih, sve manji broj nezaposlenih. Pogledajte danas fabriku koju je predsednik Vučić otvorio. Dakle, prosečna plata za 160 novozaposlenih u fabrici u Zrenjaninu, neto plata 90 hiljada dinara. Dakle, to je Srbija za koju se borimo. Želimo još više takvih fabrika i zato i poboljšavamo privredni ambijent, ali da budem iskren, osim ovih direktnih olakšica i direktna podrška privredi, najvažnije je što je naša fiskalna situacija stabilna, što imamo suficit u budžetu već tri godine, što država nije teret privrednicima, nego čak, naprotiv, podrška.
    Takođe sam vam čitao i upoznao sam vas i sa iznosima kamatnih stopa. To mogu ponovo da uradim. Kamatne stope na državne obveznice, a samim tim i na sve izvore finansiranja, kako je bilo 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, a kako je sada. Kamatne stope su nekoliko puta manje, nego što je tada bilo, i to je možda najznačajniji doprinos države u tome da se obezbedi konkurentno i atraktivno okruženje kako bi naša preduzeća i privatna i javna poslovala što uspešnije. Hvala.