Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

3. dan rada

29.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Tabelarni prikaz isplate penzija po mesecima za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija,mere i razvoj regionalnog razvoja postignuti projektom „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“
  • Raspisivanje izbora u opštinama na severu KiM, izjava Aleksandra Vučića o postavljanju granica na Jarinju i Brnjaku
  • Sredstva koja su javna preduzeće potrošila na reklamiranje u periodu od 2012. do 2018. godine, finansiranje tabloida, mere povodom kršenje kodeksa i zakona od strane nekih medija, da li će RTS omogućiti opoziciji vreme da odgovore na uvrede predsednika
  • Godišnji izveštaji "Mufti fondacije" i SRS-a, oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju
  • Rekonstrukcija ulice u niškoj opštini Pantelej
  • Reakcija Vlade na kosovsko podizanje taksi na srpske proizvode, reakcija ministarstva na objavu Esada Džudže
  • Broj ljudi koji su se doselili u opštinu Lučani u poslednjih nekoliko meseci, sudbina Sabora trubača u Guči, da li su ljudi koji nude pogodnosti u zamenu da se glasa za SNS zaposleni u opštinama Vršac, Pančevo, Sombor i Novi Sad, identiteti napadača na Bo
  • Prodaja tenkova Vojske Srbije, popravka zgrade Infektivne klinike u Beogradu, postupci protiv DS pred sudovima, da li ijedan građanin Srbije misli dobro o vladavini Aleksandra Vučića, nerešavanje slučajeva mafijaških ubistava
  • Suđenje gradonačelniku grada Šapca Nebojši Zelenoviću, vraćanje predsednika IO DS-a sa aerodroma zbog raspisane poternice, odgovorni za napad na ženu ispred Šabačkog pozorišta,zaposleni bez odobrenja Vlada u javnim preduzećima u Šapcu, 72 stana koji se na
  • Regularnost izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Narodna seljačka stranka

    Marijan Rističević

    Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
    Zahvaljujem.

    Dame i gospodo narodni poslanici, ja znam zašto su ovi Jeremićevi nervozni, ali da krenemo redom.

    Ja ću krenuti od dama. Gospođi Đukić Dejanović - koliko novca je izdvojio njen resor za potrebe populacione pronatalitetne politike na nivou lokalnih samouprava? Koliko opština i gradova je apliciralo za dobijanje novčanih sredstava u okviru ove politike? To je za gospođu Đukić Dejanović.

    Za gospođu Joksimović, s obzirom na ove takse, CEFTA, SSP, da li postoji šansa da Srbija podnese odštetni zahtev i koliko to može da iznosi? Dakle, Albanci moraju da plate za svoje vragolije.

    Idemo dalje. Za gospodina Šarca - šta misli o dualnom obrazovanju,? Koliki je to značaj i šta se očekuje u privrednoj aktivnosti? Šarčevića, izvinjavam se. Koliki je to značaj za privredu, s obzirom da sam ja pobornik primenljivog znanja?

    Idemo dalje. Ministar sporta, šta misli o nacionalnom stadionu? Koliko je to značajno, ne samo za građevinsku industriju, nego koliko je to značajno i za sportske priredbe i turizam, koji bi proistekao iz sportskih priredbi?

    Za gospodina Lončara - šta misli o obnavljanju kliničkih centara i bolnica? Koliko je to značajno? I o u daljoj nabavci nove opreme.

    Sada da se dodirnem ministra finansija, s obzirom da je pukla ova bruka Jeremića Vuka. Malopre je njegov poslanik, koji je promenio jedno pet-šest partija, ja više ne znam, izgleda da je sada njegov, dakle, njegov poslanik je pročitao ono što su zajedno pisali Haradinaj, verovatno su zajedno pisali Haradinaj i Vuk Jeremić. Oni poodavno sarađuju i učestvovali su zajedno u izgradnji divlje države KiM. S tim u vezi, on je umešan u jednu banditsku korupcionašku aferu, međunarodnu. I, ja pitam ministra finansija da li će poreski organi, odnosno organi Ministarstva finansija dostaviti našim organima za gonjenje odgovarajuće informacije da li je Vuk Jeremić prijavio prihode koje je ostvario od gospodina Hoa, odnosno da li je tih 666.000 evra plate koju je tamo ostvario dok smo mu mi plaćali, građani Republike Srbije, stan, kola, poslugu, vozače itd? Mi smo mu plaćali da on od javne funkcije napravi privatne biznise. Da li se s tim u vezi u Ministarstvu finansija pokreće neka kontrola koja bi sa organima gonjenja mogla da dovede do privođenja pravdi ovde Vuka Jeremića, ne samo zbog izdaje na KiM, ne zbog toga što puši tompuse od 1300 evra, već zbog toga da se zadovolji pravda?

    ODGOVORI

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Zahvaljujem, uvaženi poslaniče.

    Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi zaista čast da i tema demografije i populacione politike bude u sklopu pitanja koja su upućena Vladi, zbog toga što je 2016. godine, kada je sadašnji predsednik, tada premijer, Aleksandar Vučić, vama predložio da jedan od resora u Vladi bude Kabinet za populacionu politiku i demografiju. Vi ste zapravo taj predlog podržali. To je prvi put da se Vlada aktivno bavi sopstvenim resorom ovim pitanjima.

    Stručnjaci su sredinom prošlog veka ocenili da je demografsko-populaciona politika izuzetno veliki problem Srbije. Upozoravali su i čak jedan dosta pristojan sastav stručnjaka napravio je izvanrednu Strategiju za podsticanje rađanja 2008. godine. Kada sam došla na čelo kabineta, u ime koga sada i govorim, našla sam taj dobar papir u fioci duboko prekriven drugim papirima.

    Dakle, stručnjaci od sredine prošlog veka do 2008. godine, odnosno do 2016. godine upozoravaju, a politički sluh, smelost da se i ovim problemom bavimo zapravo potiče od inicijatora koji je sada i predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik Vučić.

    Moram reći da je Vlada više nego posvećena ovim pitanjima. I, kao što znate, međuresorni rad Vlade jedino i može dati nekakve rezultate. Rezultate ne možemo, naravno, očekivati preko noći, jer su nas demografi naučili da je jedinica za merenje dobrih postupaka i odluka i ponašanja u ovoj sferi najmanje 10 do 15 godina. Zbog toga ovo nije par ekselans političko pitanje. Ovo je pitanje budućnosti Srbije i ja zapravo vodim resor koji se ne bavi političkim pitanjima, jer brzih odgovora pozitivnih neće biti.

    Šta je cilj Strategije za podsticanje rađanja koju smo mi doneli, a koju je, naravno, Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić i svim ministrima razmatrala i usvojila? Pre svega, da se pronatalitetna politika zaista vodi, ali da u probleme rešavanja ove politike uključimo i pitanje migracija.

    Tek kad je neko danas pitao zašto odlaze lekari odavde, moramo se složiti da su migracije civilizacijska realnost i da ljudi iz Nemačke odlaze u Ameriku, u Kanadu, iako je standard jako dobar. Dakle, sloboda kretanja ljudi, pa i obrazovanih ljudi, je jedna realnost, koja nikako ne može da se fokusira i veže samo za Srbiju.

    Nikada ova Vlada neće činiti zabranu onima, niti može, niti ima takvu tendenciju, koji planiraju da odu. Mi ćemo raditi na jačanju veza sa mladim obrazovanim ljudima koji odlaze iz Srbije, jer nijedna vlada do sada se nije bavila ovim pitanjima.

    Ono što mislim da je konkretan odgovor na vaše pitanje, proističe iz činjenice da pored toga što su vrlo značajna dokumenta na nacionalnom nivou doneta i što su opredeljena finansijska sredstva, nema zapravo dobre populacione politike i dobrih koraka ako jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi ne donesu svoje planove vezane za demografiju i populacionu politiku. I zbog toga smo se opredelili da ukupnu sumu od 500 miliona zapravo u formi subvencija dostavimo jedinicama lokalne samouprave koje imaju svoje programe i koje su aplikovale nakon javnog oglašavanja.

    Dakle, 119 opština je razmatralo temu demografije u svojoj sredini i mislim da je to najveći kvalitet, jer je ova Vlada uspela da podigne vidljivost teme do jedinica lokalne samouprave do Saveta za demografsku politiku i zdravstvenih saveta, ako nemaju savete za demografiju na nivou jedinica lokalne samouprave i pripremali su se i vrlo ozbiljno priložili svoje projekte. Dakle, 61 opština i grad su dobili nepovratna sredstva u vrednosti od 500 miliona. Zahvaljujem na pitanju.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jadranka Joksimović

    | Ministarka za evropske integracije
    Poslaniče Rističeviću, vi ste zaista postavili jedno dobro pitanje, ja čak nisam ni očekivala da ćete pomenuti mogućnost odštete, ali zapravo ste odlično pitanje postavili.
    Mi ne možemo da dobijemo odštetu, dakle, vezanu za ove mere Prištine i upravo zato je to Priština između ostalog i uradila. Ona kao entitet, samoproklamovane državnosti, nije članica brojnih međunarodnih organizacija i ona upravo ovim, ne samo da poručuje Srbiji, pošto je naš stav poznat, nego poručuje EU da ona hoće da rešava probleme u ime tzv. Kosova zato što oni nisu članice međunarodnih organizacija. To je, između ostalog, jedan od političkih motiva za ovu potpuno neekonomsku i politički motivisanu meru, i to je zapravo ne samo usmereno protiv interesa Srbije i ne zaboravite BiH, a pre svega protiv interesa građana na KiM. Najviše Srba, ali i Roma, Goranaca, Albanaca. Oni su taoci jednog režima, jedne politike koja se odmetnula od evropskih vrednosti. Dakle, ovo je njihova poruka i EU i pritisak na EU sa njihove strane. To nas naravno ne treba da zanima, ali želim da vam objasnim da je vaše pitanje zapravo na dosta, rekla bih, interesantan način, između ostalog, otkrilo deo pozadine ove političke mere, a ne ekonomske mere.
    Što se tiče CEFTA, dakle, mi smo već pokrenuli proces diskusije ovom nastalom problemu unutar CEFTA kao regionalnog ekonomskog aranžmana. Trenutno Priština predsedava CEFTA. Pošto se konsenzusom donose odluke, CEFTA nema način da direktne mere preduzme protiv neke od partnera u okviru CEFTA, ali može da bude upućeno na, prvo, diskusiju, zatim i eventualno arbitražu. Dakle, mi smo već mehanizam pokrenuli.
    Ključno, CEFTA je čak i sekundarna u ovome. Ključni dokument koji je prekršen i koji pokazuje pravu pozadinu ove antievropske mere, a kad kažem antievropske, ne zaboravite nisu to neke apstraktne vrednosti, to su po SSP, između ostalog, i po okvirnim sporazumima svim: sloboda kretanja trgovine, odnosno roba, usluga, kapitala i ljudi. Dakle, to su vam temeljne vrednosti na kojima je EU i nastala. Prema tome, kada na KiM Albanci spaljuju srpsku robu, oni spaljuju evropske vrednosti kretanja kapitala, usluga i, pre svega, roba i slobodne trgovine.
    Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, SSP, Priština je potpisala u novembru 2015. godine sa EU. To je najveći domet njihovog mogućeg ugovornog odnosa sa EU, s obzirom, na pet država članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova i mi ćemo, naravno, na jedan aktivan diplomatski način pokrenuti to pitanje kroz podršku i, verujem, uz podršku zemalja nepriznavača, koji svakako, nadamo se, će biti otvoreni za to da podrže, pre svega, ne samo regionalnu saradnju, jer ovo više nije tema regionalne saradnje. Ovde su temeljne vrednosti na kojima je zasnovana Evropa danas, i to govorim o ovim ekonomskim, bez obzira što je sama odluka politička.
    Između ostalog, mi smo u tri pravca diplomatski delovali kao ozbiljna država koja ne odgovara unilateralnim aktima, već odgovara kao aktivan, dakle, član međunarodne zajednice, neko do doprinosi regionalnom i evropskom poretku mira i bezbednosti i mi ćemo se obratiti svakako i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Savetu Evrope, kada su u pitanju i rešavanje ljudskih prava, sloboda, teritorijalnog integriteta, koje su sve definisane relevantnim međunarodnim konvencijama.
    Prema tome, Srbija je ozbiljna država, mi nažalost, kao što je potpredsednik Stefanović objašnjavao, kao ozbiljna država moramo da preuzmemo i obaveze koje su neke prethodne Vlade, u ime ove države, donosile, koliko god nam se to ne sviđalo, i mi to kao ozbiljna i suverena država radimo, gledajući da učinimo ili da sprečimo neku štetu na račun interesa Srbije ili da smanjimo štetu na račun interesa naše zemlje.
    Prema tome, odštete teško da ćemo, pošto je to vaše konkretno pitanje bilo, dobiti, ali u svakom slučaju ćemo sve ostale mehanizme pokrenuti, jer smo pokazali da znamo kako se ozbiljne države ponašaju, kako se koriste diplomatski instrumenti i mi ćemo institucionalno odgovarati na sve ono što neki drugi, nažalost, kažu – biće izolovani, biće izolovano Kosovo. Mislim da su oni izolovani odavno od razumevanja evropskih vrednosti, od razumevanja dijaloga i od razumevanja odgovornosti. Nažalost, građani su taoci i najveće žrtve toga, a Srbija će svakako, ne zaboravite, ja vas molim da poslanici imaju na umu, ovde je na udaru i BiH, takođe, jedna suverena država u regionu. Znači, šta radi, podržano izjavom, ponavljam, albanskom premijera Rame koji kaže da je ovo odmazda za neku agresivnu diplomatsku politiku Srbiju. Šta, kada naprave carinsku uniju sa Prištinom, onda će i oni da nam uvedu, nama i BiH, 100% taksi? Da li se tako ponašaju suverene države u regionu, kao što je Albanija? Ne govorim o Prištini, naravno.
    Prema tome, ovde je u pitanju, verujte, nešto što podriva ozbiljno regionalnu stabilnost i regionalni mir, a nije ni EU imuna na to i ja, iako sam, kao i sve moje kolege, neprijatno, nisam iznenađena, ali zaista na neki način, zaista neprijatno pogođena time što EU pokazuje niti da ima neku kondicionu spremnost sada da zaštiti svoje evropske vrednosti, jer su u glavama već u izborima za iduću godinu i ništa drugo otprilike nije važno, a mislim da to zatvaranje očiju i ta nemost može da dovede do neželjenih posledica. Prema tome, Srbija pokazuje odgovornost i mi ćemo učiniti sve, prvo, da postanemo stabilan partner EU, jer na kraju proći će i ti evropski izbori i proći će mnoge stvari, a mi moramo da radimo u interesu naših građana i moramo da zaštitimo stabilnost naše zemlje, na neki način, ali i da zaštitimo interese svih naših građana. Hvala.

    Mladen Šarčević

    Poštovanje i da kažem Marijanu da je pre 200 godina moje prezime, odnosno porodično, bilo Šarac, tako da je ta osnova i da su svi Šarci zaista, što kaže, šira porodica sa Šarčevićima, gde god bili u regionu. Mene to svakako ne tangira, čak imam i nadimak.
    Ono što je jako važno, kada govorimo o dualnom obrazovanju, jer smo taj fakultativni izraz usvojili, iako se to nekima ovde ne sviđa, uvek sam govorio, kada smo usvajali taj zakon ovde, taj prvi zakon koji se odnosio na srednji nivo obrazovanja, o dualnom obrazovanju u užem smislu. U širem smislu smo doneli silne zakone koji govore da je ta paradigma mnogo šira i mnogo značajnija, nego što smo u tom trenutku sami znali i mislili.
    Da je to tako, govorim o stranim komorama koje rade na tlu Srbije, ne govorim samo o nacionalnoj komori. Ako govorimo da Nemačka komora zapošljava preko 52 hiljade ljudi, Švajcarska 26, Austrija preko 22, italijanska preko 20, SAD preko 20, govorimo o ozbiljnim komorama koje ovde imaju dosta kompanija i koje su zainteresovane da ovde razvijaju dalje svoj biznis. Ako imaju dovoljno radne snage na nivou užeg, znači, troje, četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja, mnoge ove kompanije razmišljaju ili počinju to da rade i na oblasti nauke, visokog i tehnološkog razvoja. Mi samo osluškujemo potrebe i reagujemo blagovremeno da bi upravo omladina ostala u zemlji, da bi imala sigurno zaposlenje i da bi mogla da formira svoje porodice.
    Ako kažemo da je dualno u užem smislu obuhvatilo srednjoškolsko obrazovanje, već u prvoj godini je preko 4.500 učenika uvelo model obrazovanja. Da nije lako upisati govore podaci sa upisa gde se negde javljalo tri na jedan, a negde čak i sedam ili 10 na jedan kandidata za neke atraktivne profile.
    Ovde zaista govorimo samo o onom dobrom odnosu opšte obrazovanih vrednosti u okviru kurikuluma tog obrazovanja sa praksom i usko stručnim i opšte stručnim predmetima da bi demaskirali svaku priču.
    Istovremeno radi svih onih potreba za kvalitetnim obrazovanjem i studijama u Srbiji smo napravili reformu gimnazija, koja u okviru sebe ima i IT sektor, odnosno nadarenih odeljenja za informatičare, koje samo po sebi zahteva određenu vrstu prakse. Time smo sa 20%, gde se do 22 nikada nije došlo, došli na 25,5% gimnazijalaca.
    Ono što je jako važno, preko 600 kompanija imaju, tvrde, ugovore o dualnom modelu, što je bio cilj kada smo ovde diskutovali o zaštiti prava interesa tih maloletnih građana Srbije koje naravno štite njihovi roditelji. Tada smo uveli i komponentu tzv. pedagoškog instruktora, a to je nastavnik praktične nastave koji zajedno sa instruktorom iz kompanije nadzire rad da ne bi dete bilo slučajno u nekom lošem stanju ili poziciji.
    Ono što je jako bitno, što ću ponovo naglasiti, što je najveća vrednost ovog modela jeste dobra praksa u tehnološko razvijenim uslovima. Ovo je obrazovanje uz praktičan rad. Nikako nije rad sa obrazovanjem jer ako imate zastarele mašine u silnim napuštenim fabrikama tamo nećete decu ničemu pametnom naučiti, odnosno oni nemaju gde da rade posle.
    Da govorimo pravu stvar, mi smo iza ovog zakona doneli još i Zakon o visokom obrazovanju i u njemu doneli izmene koje zahtevaju da se uloga saveta poslodavaca sada vidi na jedan potpuno drugačiji način. Već govorimo o dualnom u širem smislu. Mi smo 31 obrazovni profil napravili na srednjoškolskom nivou. Pokrili smo sve one oblasti koje su deficitarne. Za sledeću sezonu se još devet novih profila dizajnira zajedno sa Zavodom za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.
    Samo ću pomenuti neke, da vidite koliko mogu biti i vrlo atraktivni, zbog povećanja auto industrije i komponenata u Srbiji imamo industrijskog krojača u auto industriji. Imamo tehničara za vojne potrebe, tehničara za namensku industriju, sajber sigurnost koju zahteva Italijanska komora koja je vezana za matematičke procese, računovodstveni tehničar kroz bankarstvo, četvorogodišnji profil, zatim frigo monter – grejni i rashladni uređaji, koji zahteva kompanija „Gorenje“ u velikom delu. Imamo jasno i kompanije koje ovo od nas zahtevaju i to je direktna veza. Rukovaoc građevinskom mehanizacijom, što je jako traženo, i tu nam je povećanje interesa zbog naraslog turizma kao grane i velikih mogućnosti koje ta grana sada nosi sa sobom morali smo da modernizujemo turističko-hotelijerskog tehničara jer novootvoreni hoteli zahtevaju potpuno drugačije spremne mlade ljude za rad. Trgovac mora da ima jednu modernizaciju i formira se novi izlaz kroz tzv. elektronsku vrstu trgovine.
    Govorimo samo o novim profilima, a mogu reći da je neki poslanik konstatovao da varilac ne treba da ima tri, imaju plate i do 2.000 evra. Za 600 mesta aplicira 950 kandidata i tu je taj skok očigledan.
    Savet poslodavaca je uključen sada u sistemski rad na visokom obrazovanju, a sa druge strane smo skoro pri kraju, obavestićemo javnost oko strukovnog obrazovanja u Srbiji i to smo od letos podigli jednu ozbiljnu prašinu i uspeli da dokažemo da to obrazovanje je bez ikakve veze sa privrednom, da isključivo parazitira na leđima studenata, a da strategija o visokom obrazovanju ne da nije dodirnuta, nego je zaobiđena, koja zahteva veći kvalitet i zahteva veći broj akademskih građana.
    Ujedno uvodimo i univerzitetske profesore koji će raditi ekstremnu evolaciju visokih strukovnih škola i zaista sada ta bliska veza Ministarstva obrazovanja i Privredne komore ima apsolutnu vezu sa tehnološkim razvojem. Svi naši instituti su u toj funkciji sa kompanijama. Svi naši dogovori i širenje svih daljih centara imaju veze i sa tehnološkim parkovima. Pored Beogradskog, koji je pun, gde nema više ni jedan kvadrat za bilo koji vid start ap kompanije, Novosadski je u intenzivnoj fazi završavanja koji već dodaje novih 29.000 kvadrata. U niškom smo prošle nedelje postavili kamen temeljac i on će za godinu i tri meseca biti gotov. Jedanaest miliona evra će biti pripremljeno. Start apovi se rade i u manjim univerzitetskim centrima a govorimo da se rade samo one oblasti koje imaju intenzivan razvoj. Nije to samo više IT. Svakako je sve više poljoprivreda. Svakako je sve više tehnologija razna.
    Sada imamo jedan ozbiljan zadatak i doći ćemo verovatno u neko dogledno vreme u ovaj dom da objasnimo da smo u strukturi srednjeg obrazovanja napravili dve ozbiljne reforme, posle 40 godina ozbiljne gimnazije dobili smo sve međunarodne pohvale i napravili ozbiljnu reformu u okviru dualnog. Ostao je onaj najveći deo koji je najskuplji deo, a koji je neproduktivan, a to je tzv. srednje stručno obrazovanje. U oblasti tehničkih i tehnoloških nauka imamo najneatraktivnija zanimanja, a tu je potreba privrede velika.
    Takođe smo prošli kroz Odbor za obrazovanje i zaista dalje govorim o dualnom u širem smislu i ubrzo će biti u Skupštini zakon o učeničko-studentskom standardu i novi modeli stipendiranja i dobrih učenika i perspektivnih učenika i govorimo o novom zakonu koji je pri kraju, o tzv. dualnom obrazovanju na visokom nivou, jer svi tehnički fakulteti, Mašinski u Beogradu, ETF, Elektronski, FTN u Novom Sadu nemaju ni jednog slobodnog studenta za stipendiranje ni na trećoj ni na četvrtoj godini. Poslodavci koji dolaze kod nas i u Komoru moraju da shvate da to moraju da krenu ispočetka.
    Mi smo jako razradili jedan model u saradnji sa najboljim nemačkim pokrajinama, a imamo dobre ugovore sa pokrajinama kao što je Bademvitemberg, a ako govorimo sa Bavarskom, Brandemburgom, Hesenom, onda smo valjda izabrali najbolje partnere. Ako kompanija koja ovde razvija industrijski visokotehnološki nivo zahteva da zadržite mlade ljude ovde jer ona u Nemačkoj ima dovoljno inženjera i drugih stručnjaka, ona ima 40% uštede jer razlika u troškovima života u Nemačkoj i Srbiji je upravo tolika.
    U nedavnoj poseti Berlinu sa premijerkom Brnabić postavili smo pitanje kolika je plata recimo te medicinske sestre u Berlinu. Oko 1.200 evra. Stan je 700 evra, troškovi života ne mogu sa 300 da se pokriju, teško je da se uštedi između 150 do 200 evra, vrlo teško. Tako da ne cvetaju ruže i nije baš tako kako se to priča.
    Sa druge strane, jako je važno da mi radimo na novim tehnološkim modelima u saradnji sa velikim kompanijama. Dakle, 7. decembra će u Kragujevcu će biti otvoren prvi Tehnološki centar za trening, obuku ljudi koji su završili određene struke i moraju da se prilagođavaju tržištu. To je ono što smo ovde kroz Zakon o nacionalnom okviru i kvalifikaciji usvoji, kroz neformalno obrazovanje i kroz celoživotno obrazovanje ili doživotno obrazovanje, kako god ga voli zvati.
    Moglo je da se desi da nam silne radnike pokupi „Simens“ i grupacije kojima to treba, u Češkoj fale radnici, u Poljskoj fale, i da oni odu tamo i da se ne vrate. Srbija ulaže ogroman napor da dizajnira šest centara, počev od Leskovca pa do Subotice, Kragujevački je prvi, gde se pravi upravo jedna veza po vertikali. Dve tehničke škole u Kragujevcu su formirane kao jedna velika tehnička škola, strukovno-tehničko obrazovanje se uvezuje kao srednja kategorija sa tehničkim fakultetima u Kragujevcu i uz ovaj centar koji je uz javno-privatno partnerstvo sa kompanijom „Milanović“ je prva licencirana da po „Simensu“ radi obuke.
    U nedavnoj poseti, to je zaista haj tek tehnologija, u Berlinu oprema košta 600 miliona evra, gde naši đaci mogu učiti po tim standardima, gde kada pogledate kako radi varilac, on je kilometrima daleko od mesta gde radi, on ne oseća ni smrad, ima određenu kacigu kao da igra neku sajber igricu i niz drugih tri D štampača i CC mašina gde ni jedna nije jeftinija od milion i po evra.
    Kada govorimo o takvom tehnološkom napretku i onome što treba srpskoj privredi, onda ne govorimo o najprostijoj radnoj snazi, nego govorimo o visokotehnološkim zahtevima, a mislim da naše ministarstvo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i drugim granama, sa univerzitetom, strukovnim obrazovanjem i našom naukom upravo radi onu stvar koja odgovara zahtevima privrede i prati. Hvala vam.

    Zlatibor Lončar

    | Ministar zdravlja
    Što se tiče pitanja vezanih za kliničke centre, ono što je sada u fazi rada to je Klinički centar Srbije u Beogradu. Mogu da vas obavestim da dinamika radova, da su radovi u toku i da je dinamika u propisanim rokovima. Ide dobro. Mislim da će to i da se završi u predviđenom roku. Da ne objašnjavam koliko će to da znači za zdravstveni sistem i za Beograd i za celokupnu Srbiju za sve pacijente.
    Dokumentacija za Klinički centar Vojvodine je gotova. Sastanak sa Evropskom bankom će biti u narednih sedam do deset dana, gde očekujemo da će se pokrenuti procedura i za izbor izvođača radova za Vojvodinu, za Novi Sad.
    Mislim da to sve može da se završi do proleća i da se zaključi ugovor i da krenu radovi na proleće za Novi Sad. Tu želim da naglasim jednu stvar, onaj deo koji je bio do nas koji je vezan za projektnu jedinicu, za ministarstvo i sve da je on odrađen, ovo je sad ostalo da se ispoštuju procedure Evropske banke i zavisi od njihove ažurnosti da to uradimo.
    Pri samom kraju je dokumentacija za Kragujevac, ali pošto Evropska banka insistira na tome da se ide jedan po jedan projekat, neće da rade dva projekta u isto vreme i to će biti završeno, dok se završi procedura za Novi Sad. Bićemo spremni da se raspiše taj tender za Kragujevac i u najkraćem roku u njihovoj toj proceduri da se sprovede.
    Što se tiče aparata, moram da vas obavestim, odnosno da obavestim sve građane Srbije da smo mi u završnoj fazi dogovora sa Svetskom bankom, a to je ta kreditna linija gde ćemo zameniti sve dotrajale skenere i magnetne rezonance u Srbiji. Moram da vas podsetim da imamo aparate koji su stari preko 10, 15 i 20 godina i da je apsolutno neisplativo da se oni servisiraju i njihovo održavanje mnogo košta.
    Tako da smo napravili jedan program da to bude kao deo skrininga za prevenciju karcinoma vezano za dijagnostiku. Sem magnetnih rezonanci i skenera obnovićemo sve aparate, ultrazvučne aparate za celu Srbiju. Ne samo što ćemo obnoviti aparate koji već postoje i stari su, nego ćemo kupiti nove aparate za pojedine bolnice koje ih trenutno nemaju, ali smo uradili analizu i videli da su negde veći troškovi za transport pacijenata do druge ustanove da se uradi dijagnostika skenera ili magnetna rezonanca i da je isplativije da ta ustanova ima skener ili magnetnu rezonancu i da to ima ekonomski efekat. To je jedna stvar, a druga stvar koja je mnogo bitnija, da pacijent ostaje maltene u svom mestu i da mu se odradi kompletna dijagnostika, ne mora nigde da putuje. To je samo deo tih aparata.
    Ono što još mislimo, što je već pri kraju procedura sama, a to je za nabavku još jednog akceleratora za Vojvodinu i skenera koji će pratiti taj akcelerator. Ono što mi gledamo da ne zatvorimo tu priču na tome, još jednom na akceleratoru i skeneru nego da nađemo načina i sredstava, možda iz našeg budžeta, da kupimo još jedan dodatni akcelerator da zamenimo onim, imaju tamo tri stara akceleratora. Da zamenimo, jer postoje uslovi, znači imate prostor, to je posebno opremljen prostor da bi se ubacio akcelerator odnosno aparat za zračenje i da to zamenimo da imaju dovoljno vezano za Vojvodinu.
    I ono što je plan za sledeću godinu, a to je da su odvojena sredstva, da idemo za još dva „pet skena“, sada imamo dva jedan u Beogradu i jedan u Novom Sadu, da imamo još dva. Da imamo ciklotron, odnosno jedno postrojenje koje će proizvoditi to što je neophodno, te regense koji su neophodni da bi radio „pet sken“.
    Da podsetim samo naše građane da mi tu imamo ograničen rad, jer nama ti regensi, izotopi stižu iz Italije i njihovo vreme poluraspada je samo tri dana. Oni stižu utorkom i onda mi samo utorak, sredu i četvrtak možemo da radimo preglede, a ostale dane ne, jer ističe vreme poluraspada. Ovako sada, sa ova još dva „pet skena“ i sami kada budemo proizvodili te izotope, mi ćemo moći da snabdemo naša četiri tada aparata „pet skena“ i oni će moći da rade ne samo tri dana, nego će moći da rade celu nedelju. Ne samo što ćemo moći da proizvodimo od ta četiri aparata, nego ćemo moći da proizvodimo izotope i da ih prodajemo u regionu onima kojima su neophodni, kojima smo mi bliži, kojima se više isplati da ih uzmu od nas, zbog vremena transporta, a i siguran sam da ćemo biti konkurentni sa cenom.
    Planirana je nabavka i akceleratora, jednog savremenog akceleratora još za Klinički centar Srbije. Takođe, još jedan akcelerator za bolnicu Bežanijska kosa. To su planovi gde su odvojena sredstva samo u sledećoj godini, da ne idem dalje za neke stvari, neke najsavremenije aparate za koje mislim da možemo u narednom periodu da nabavimo, ali pod uslovom da se ponašamo odgovorno i da postoji ta finansijska disciplina, bez opuštanja i da bude dovoljno sredstava da se uloži. Podsećam, zdravstvo je izuzetno skupo i bez velikog novca nemoguće je to uraditi.
    Ne samo ti aparati što ćemo pomoći našim pacijentima, nego će i doprineti da ljudi koji završe ovde, da ostanu ovde, jer će imati priliku da rade na tim najboljim i najnovijim aparatima, neće morati da idu u inostranstvo i omogućavamo već sada, i tada ćemo omogućiti da dođu strani stručnjaci da ih dodatno obučavaju ovde, a sve iz razloga da pomognemo našim pacijentima.
    Tako da nas mnogo novina očekuje uz neke izmene i promene nekih pravilnika i ovoga što ćemo pričati u narednom periodu, što će odgovarati našim pacijentima i celokupnom zdravstvenom sistemu. Hvala.

    Vanja Udovičić

    | Ministar omladine i sporta
    Hvala predsedavajući.
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, hvala mnogo na ovom pitanju, jer kao što ste i sami primetili, izgradnja nacionalnog stadiona je mnogo više od izgradnje sportskog i infrastrukturnog objekta. Sam takav jedan veliki kapitalni infrastrukturni projekat vuče sa sobom izgradnju pratećih objekata na samom stadionu, ali i oko stadiona, kao i jačanje infrastrukture putne, što povlači razvijanje celog jednog dela grada.
    Ono što je nama pokazala analiza efekata kada smo gledali u drugim gradovima gde se gradio nacionalni stadion, pokazalo se da taj deo grada gde se gradi, renovira ili pravi nacionalni stadion, povlači sa sobom veliki broj investicija i jača taj deo grada. Samim tim želimo da Beograd dobije novi sportski simbol, jednu modernu arenu, jedan moderan stadion i da ima novi prepoznatljivi simbol po čemu bi bio prepoznat Beograd.
    Sa druge strane, izgradnja nacionalnog stadiona povlači mogućnost da možemo da se kandidujemo za najveća sportska takmičenja. Želimo da organizujemo u Srbiji završnicu, finale Lige šampiona u fudbalu, želimo da organizujemo i da konkurišemo i da se borimo sa najvećim zemljama, da organizujemo evropsko prvenstvo u fudbalu, svetsko prvenstvo u fudbalu, ali nije samo sportski sadržaj na nacionalnim stadionima. Pored toga, možemo da ozbiljno mislimo na jačanje kulturnog turizma, na jačanje kompanijskog turizma. Želimo da kroz takva ulaganja povećamo broj stranih turista koji bi došli u našu zemlju.
    Želja nam je da kroz izgradnju nacionalnog stadiona pojačamo i naše selekcije, poboljšamo uslove za treniranje naših sportista i da naši sportisti se pripremaju u našoj zemlji, ne idu u inostranstvo, što smo već uspeli u najvećoj meri da zaustavimo i da sa jačom sportskom infrastrukturom, sa boljim i kvalitetnijim dvoranama i terenima naši sportisti ostaju u našoj zemlji i pripremaju se ovde.
    Nama je želja, pošto je ovo godina apsolutnih rekorda, u ovoj godini imamo najveći broj osvojenih medalja, kada gledamo prethodnih 19 godina. Godine 2013. Srbija je osvojila samo 12 medalja. Za sada Srbija je osvojila 45 medalja, skoro tri puta više u odnosu na pre pet godina Srbija ima više medalja i težićemo u narednom periodu da osvojimo još više medalja. Ova godina je rekordna kada je reč i o davanju stipendija našim sportistima, kada je reč o organizaciji velikih evropskih, međunarodnih takmičenja, prvenstveno mislim na organizaciju „Final fora“ u košarci, ali i tri evropska takmičenja koja je Srbija organizovala ove godine, što se nikada nije desilo kada je reč o sportu, ali i kada je reč o izgradnji sportske infrastrukture. Sutra se otvara renovirani stadion u Subotici, sutra otvarao prvu fazu renoviranog stadiona u Subotici.
    Renovirali smo trim stazu, tj. atletsku stazu koja je renovirana po svim evropskim i svetskim standardima, pa će Subotica moći da konkuriše za organizaciju međunarodnih takmičenja. Data je mogućnost da atletičari imaju najbolje uslove. Promenjen je teren, svlačionice su u potpunosti adaptirane, tako da Subotica dobija od sutra novo mesto sa kojim će se dičiti, ali i subotički fudbaleri će moći da igraju na najmodernijem stadionu od sutra pa na dalje.
    To je samo prva faza, jer nama je želja da se renoviraju i tribine u Subotici, ali i još 10 stadiona širom Srbije u narednih tri godine, da završimo gde bi Srbija mogla da se diči sa 10 najmodernijih stadiona i da konkurišemo na taj način za organizaciju i nižih takmičenja, ali i da budemo konkurentni kada je reč o našem klupskom fudbalskom takmičenju. Jer, naš fudbal sada beleži vrhunske rezultate, ponovo i naš klupski fudbal, ali reprezentativni fudbal ima značajnu ulogu na međunarodnom takmičenju i želja nam je da kroz ovakvo ulaganje pospešimo i razvoj fudbala u Srbiji.
    Ali, smatramo da sve ovo nije trošak i smatramo da davanjem u sport i sportsku infrastrukturu ulažemo u našu sadašnjost, ulažemo u našu budućnost, podstičemo jednu novu vrednost, ali pošto je tu i ministar zdravlja, preventivno utičemo na zdravlje naše nacije ubuduće.
    Zna se da istraživanja kažu da današnji jedan dinar uložen u sport jesu tri dinara manje uložena u zdravstvo. Želimo danas da ulažemo u našu budućnost, želimo da kasnije manje dajemo zdravstvu i želimo da kroz sport promovišemo one zdrave stilove života, ali i podstaknemo sve građane da se bave rekreacijom, da se bave sportom, da prihvate zdrave stilove života.
    Meni je drago da će Srbija u narednom periodu biti domaćin velikih međunarodnih takmičenja, što smo zaslužili vrhunskim domaćinstvom, ali što smo zaslužili i dobrom sportskom infrastrukturom. Sledeće godine Srbija je domaćin Evropskog prvenstva za žene u košarci, 2021. godine smo domaćini Evropskog prvenstva za žene u odbojci zajedno sa Bugarskom i Rumunijom, što je test za kandidaturu za Evropsko i svetsko takmičenje 2028. i 2030. u fudbalu, ali želimo da na taj način privučemo što veći broj dece, ali i da izgradimo novu sportsku infrastrukturu.
    U naredne tri godine želja nam je da deset naših najvećih saveza dobije svoju nacionalnu kuću i da ima svoje mesto gde će trenirati najkvalitetnija i najbolje uslove za obavljanje onoga što naši sportisti najbolje znaju, a to je da na međunarodnim takmičenjima osvajaju najveća odličja. Želja nam je i da oni mali sportovi koji nas sada ponovo posle 40 godina vesele na međunarodnim takmičenjima, prvenstveno mislim na karate, tekvondo, džudo, rvanje, kik-boks ali i na druge sportove koji su sada već postali standardni kada je reč o osvajanju medalja, da imaju najbolje uslove u svojoj zemlji i da iz regiona, ali i iz celokupne Evrope i sveta dolaze sportisti u našu zemlju, da se pripremaju sa našim sportistima i ponavljam, da ponovo podstaknemo ekonomiju naše zemlje kroz jačanje sportskog turizma. Hvala vam.

    Siniša Mali

    | Ministar finansija
    Hvala puno.
    Gospodine Rističeviću, mislim da ste postavili jedno veoma dobro pitanje. Mislim da građani Srbije imaju pravo da znaju podatke i status imovine svih javnih funkcionera i svih onih koji se bave politikom u Srbiji, polazim i od sebe, više puta je i moja imovina bila proveravana na takav način.
    Interesantno je da te desetine hiljada ili dolara koje je Vuk Jeremić primio u prethodnom periodu, a saznajemo to sada, i iz Kine, iz Amerike, iz nekih drugih zemalja, videćemo i proveriću, u ovom trenutku nemam saznanja da li je prijavio ili nije prijavio, ali ćemo proveriti. Videćemo šta je od svoje imovine prijavio, šta nije i da li je ispoštovao Poresku upravu Republike Srbije.
    Ono što je meni još važnije, a to je da mi naredne godine, kao što sam imao priliku danas da kažem, planiramo veliku reformu Poreske uprave, veliku reformu poreskog sistema u celini i mislim da ćemo na takav način naše poreske organe napraviti da budu još efikasniji i još bolji kako bi građani Srbije u svakom trenutku imali informaciju upravo po prirodi koju ste vi naveli, da li je i koliko je novca Vuk Jeremić primio iz raznih izvora po celom svetu i da li je to prijavi ili nije prijavio Poreskoj upravi. Hvala puno.