Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

3. dan rada

29.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Tabelarni prikaz isplate penzija po mesecima za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija,mere i razvoj regionalnog razvoja postignuti projektom „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“
  • Raspisivanje izbora u opštinama na severu KiM, izjava Aleksandra Vučića o postavljanju granica na Jarinju i Brnjaku
  • Sredstva koja su javna preduzeće potrošila na reklamiranje u periodu od 2012. do 2018. godine, finansiranje tabloida, mere povodom kršenje kodeksa i zakona od strane nekih medija, da li će RTS omogućiti opoziciji vreme da odgovore na uvrede predsednika
  • Godišnji izveštaji "Mufti fondacije" i SRS-a, oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju
  • Rekonstrukcija ulice u niškoj opštini Pantelej
  • Reakcija Vlade na kosovsko podizanje taksi na srpske proizvode, reakcija ministarstva na objavu Esada Džudže
  • Broj ljudi koji su se doselili u opštinu Lučani u poslednjih nekoliko meseci, sudbina Sabora trubača u Guči, da li su ljudi koji nude pogodnosti u zamenu da se glasa za SNS zaposleni u opštinama Vršac, Pančevo, Sombor i Novi Sad, identiteti napadača na Bo
  • Prodaja tenkova Vojske Srbije, popravka zgrade Infektivne klinike u Beogradu, postupci protiv DS pred sudovima, da li ijedan građanin Srbije misli dobro o vladavini Aleksandra Vučića, nerešavanje slučajeva mafijaških ubistava
  • Suđenje gradonačelniku grada Šapca Nebojši Zelenoviću, vraćanje predsednika IO DS-a sa aerodroma zbog raspisane poternice, odgovorni za napad na ženu ispred Šabačkog pozorišta,zaposleni bez odobrenja Vlada u javnim preduzećima u Šapcu, 72 stana koji se na
  • Regularnost izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Narodni pokret Srbije

    Miroslav Aleksić

    Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
    Poštovani ministri, postavljam pitanje u vezi sa dešavanjima na Kosovu. Kao što smo mogli da vidimo, danas smo čuli dve izjave – jednu vašeg koalicionog partnera Ramuša Haradinaja koji je rekao da ste spremni da priznate Kosovo ukoliko se potpiše sporazum o razgraničenju i Aleksandra Vučića koji je takođe danas izjavio da Srbija nema kontrolu ni nad jednim pedljem Kosova. Dakle, to je proizvod neodgovorne politike i sa jedne i sa druge strane, i Beograda i Prištine, s tim što je Srbija preživela jako velika poniženja od momenta kada ste vi došli na vlast i počeli da brinete o nacionalnim interesima Srbije.

    Dakle, sve vreme nas šamaraju ovi iz Prištine, a vi se čas zalažete za razgraničenje i Evropsku uniju, čas se zalažete za jedinstvenu teritoriju. Pitam sada – zašto ne pozovete vaše savetnike Tonija Blera i ostale da vam pomognu u ovoj situaciji kada su ugroženi ljudi na Kosovu? A ugroženi su zbog pogrešne politike ljudi i životi ljudi na Kosovu. Šta je sa Hanom, šta je sa Mekalisterom, šta je sa Merkelovom, šta je sa Trampom, šta je sa Putinom? Kažete da Srbija nikada nije imala veći ugled u svetu. Zašto nam sada ne pomognu, da pomognu građanima Republike Srbije koji žive na Kosovu i koji su dole ugroženi?

    Dakle, ta neozbiljna politika šarenih vozova koje je slala Srbija, glisera koje vozi Tači po Gazivodama, prebijanja Đurića i taksi je jedna neodgovorna politika u kojoj učestvujete i vi. Ja ću vas podsetiti šta je prethodilo svemu tome da danas imamo jednu potpunu konfuziju i potpuno kontradiktornu politiku koju vodi Srbija po pitanju Kosova. Dana 16. maja 2011. godine Vučić je rekao da je izjava Ivice Dačića o podeli Kosova kršenje Ustava i da se on zalaže za poštovanje Ustava i teritorijalnog integriteta. Dana 6. decembra 2012. godine vi ste, gospodine Dačiću, potpisali Zaključak o uspostavljanju administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, ali da na njima neće biti naplate carina za sever. Godine 2013. potpisali ste Briselski sporazum i na tacni predali sever Kosova, ukinuli ste srpske institucije, dali ste pozivni broj Kosovu, dopustili članstvo Kosovu u FIFA i u Međunarodnom olimpijskom komitetu, postavili čvrste granice, naterali Srbe da izađu na izbore, naterali ih da naprave Vladu sa vašim današnjim koalicionim partnerom Ramušom Haradinajem, za koga kažete da je ubica i ratni zločinac. Godine 2015. govorili ste da je Srbija pobedila sa pet prema nula i da će dobiti zajednicu srpskih opština, da ne date Gazivode. Godine 2017. Vučić je rekao da niko ne sme da primenjuje silu na severu, posle čega je prebijen Marko Đurić.

    ODGOVORI

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    | Ministar odbrane
    Moram da vam kažem da često u Narodnoj skupštini imamo iste ljude koji kažu identične stvari, bez obzira šta vi odgovorili, bez obzira kako stajala činjenica i istina, tim gore po činjenicu i istinu, ako se to ne slaže sa onim što oni izgovaraju. Ali, i to je pravo, to je demokratija, svako ima pravo da kaže šta god hoće i da misli šta god hoće, hvala bogu, živimo u takvoj zemlji.
    Ono što jeste istina i ono što su činjenice ne može se na bilo koji način maskirati. A šta jeste istina? Istina je da je ponašanje tadašnje vlasti, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, svih tih ljudi koji su vedrili i oblačili našim životima, oni su bili suštinski upravljači ovom zemljom i oni su direktno uticali na sve procese vezane za Kosovo i Metohiju. Kada je Kosovo potpuno nelegalno, protivno međunarodnom pravu, proglasilo tzv. nezavisnost, šta je uradila naša zemlja, odnosno Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, Dragan Đilas i ti ljudi koji su upravljali našim životima? Šta su uradili? Oni su radili sledeće. Prvo su postavili, i to zahvaljujući ogromnim naporima gospodina Jeremića, veličanstveno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, koje je rezultiralo time da jedan deo zemalja, nakon tog potpuno naopakog, štetnog postavljanja pitanja, posle toga prihvati tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Potpuno štetno po interese Republike Srbije, bez promišljanja, ne želim da budem zlonameran da kažem da je možda nekog promišljanja i bilo. To ćemo videti sad, neki najnoviji procesi govore u prilog tome, pa ćemo da vidimo kako će se i to završiti. Ali, to su sve fini ljudi. To su sve fini ljudi, malo su umešani u neke korupcionaške afere, ali to nema veze, to su fini ljudi. Pitanje pred Međunarodnim sudom pravde.
    Sledeće, Srbija je imala poziciju da se o Kosovu i Metohiji odlučuje u Ujedinjenim nacijama i zahvaljujući Rezoluciji 1244 misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, UNMIK misija, imala je apsolutnu odgovornost za upravljanje svim procesima, jer po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije, pod privremenom međunarodnom upravom Ujedinjenih nacija. Te procese, zahvaljujući vizionarskoj ideji gospodina Đilasa, Tadića, Jeremića i Borka Stefanovića, zahvaljujući njihovoj veličanstvenoj politici koju su vodili, prebacuju se iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju, čija je većina zemalja, one najveće i najmoćnije, tada već priznala tzv. nezavisnost Kosova i Metohije.
    Sada vi mene da ubedite da su ti ljudi imali dobru nameru i prebacivanje iz onog tela u kome ste imali šansu da se borite prebacuju u telo u kome nemate šansu da se borite, ja to ne mogu da podržim. Ne mogu da shvatim da je to neko mogao da uradi i da sada priča bilo šta o tome kako je on na bilo koji način zaslužan ili oni su sve dobro itd. Onda ovo što najčešće spočitavaju, potpuno pogrešno i lažno, našoj vlasti se dešava 2011. godine.
    Dakle, 2011. godine uvode granicu, ne administrativnu liniju, uvode granicu i tzv. carinski pečat. Godine 2011. se pojavljuje pečat kosovske carine, godine 2011. Uvode granicu i granične prelaze na Jarinju i Brnjaku. LJudi se podižu da ih pale. I, onda ćete čuti od njih – ne, ne, vi to 2013. ili 2012. uvodite, itd. Šta su palili ljudi 2011. godine? Šta su ljudi palili kad smo mi to uveli 2013. godine? Šta su palili ljudi 2011. godine?
    Ali, ne samo što su ljudi palili to, nego što su onda podigli policiju da ih hapsi. Kao što su tukli oni malinare. Isto tako se dešavalo, tukli malinare, hapsili, sudovi im sudili, tužilaštva gonila. Tad nije bilo demokratije. Tad niste smeli, ne daj Bože, nešto da pomenete. I, kako je rekla Verica Barać u svom izveštaju da su mediji stavljeni pod apsolutnu kontrolu i da u Srbiji više ne može da se kaže da postoji jedan slobodni medij. Rekla pokojna Verica Barać u svom izveštaju iz 2011. godine. Dakle, ta 2011. godina bila je veoma važna da pokaže delovanje onih koji bi danas da se vrate na vlast, Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović. I njihovo delovanje vezano za KiM hronološki, činjenično od stavke do stavke.
    Da vam kažem, što se tiče Tonija Blera, Havijera Solane, pa te ljude je vaša vlast oslobodila, amnestirala i rekla da su to ljudi potpuno nevini, da nemaju nikakve krivice. Neki prethodni sudovi ih osuđivali za bombardovanje naše zemlje. Došla neka nova vlast, sud ih oslobodio i rekao da su oni potpuno regularni, čisti i da mogu da budu kao ptica na grani i od tog trenutka mi imamo potpuno poverenje u vas, ono što ste vi mudrom politikom vodili, što su radili Boris Tadić, što je radio Dragan Đilas, Borko Stefanović i Vuk Jeremić.
    Dakle, svojom mudrom politikom pomerili su odlučivanje iz UN u EU, pa vidimo kako nam to ide. Oni su odlučili da uspostave carine između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, oni su stavili pečat kosovske carine, oni su stavili ono potpuno nakaradno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i toliko zakomplikovali i otežali borbu za suverenitet Srbije da je to prosto neverovatno. Ali, ozbiljna i odgovorna Vlada mora da razgovara, mora da se bavi politikom na način da brine da svi ljudi koji žive na KiM imaju pravo da žive, imaju pravo na život.
    Žao mi je što vi kažete ovo za Marka Đurića i za takse. Žao mi je što jednog čoveka koji je dobio batine tamo, koga su namerno izvukli i koga su maltretirali, koji se bori lavovski za to Kosovo i Metohiju, koji se bori, na kraju krajeva, kao deo jednog velikog tima, žao mi je što bilo ko posmatra na jedan takav način, zato što nije bilo slučajno, to je urađeno sa namerom da se pokaže kako oni mogu da urade bilo šta. To pokazuje u kakvom strahu treba da žive ostali Srbi. Maltretiranje Marka Đurića bilo je usmereno i prema njemu lično, ali i prema ostatku ljudi koji žive tamo i to isto i ovih pet puta što je Rosu upadao u poslednjih nekoliko godina na sever Kosova pokazuje u kakvoj atmosferi, legnu ljudi uveče u krevete na severu Kosova, u kakvoj Srbi atmosferi žive, jer oni ne znaju, tamo vladavine prava nema apsolutno, naravno, u kakvoj atmosferi oni žive i kako dane provode. E, to moramo da se borimo da menjamo i u tome nam treba saradnja sa svima, jer Srbija to sama nikako ne može. Hvala vam.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    | Potpredsednik Vlade
    Poštovani narodni poslanici, moram da podsetim da je Narodna skupština Republike Srbije 12. januara 2013. godine usvojila Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, usvojila je Rezoluciju kojom je suštinski data platforma za pregovore i kojom je određeno kako i o čemu će se pregovarati, dok se ne postigne bilo kakav predlog sporazuma, ne znam kako bismo mogli da razgovaramo o nečemu što nije postignuto. A, imamo, dakle, jasnu skupštinsku Rezoluciju koja je rekla šta misli, odnosno Narodna skupština rekla na koji način vidi razgovore i vidi pregovore o Kosovu i Metohiju. Podsetiću vas, tad je 175. poslanika glasalo za Rezoluciju, 17 je bilo protiv, a dva nisu glasala.
    Skupština je rekla šta je imala da kaže kao najviši organ u našoj zemlji i na taj način dala mandat budućim pregovaračima, za razliku od prištinskog parlamenta, na koji stvarno ne bih voleo da se ugledamo, jer da se ugledamo na njega ovde bi se bacao suzavac, ovde bi se prebijali poslanici, ovde bi bili i hapšeni poslanici. Tako da, zaista ne vidim na koji način bismo mogli da vidimo dobar primer u prištinskoj skupštini i da ga prenesemo, tu dobru praksu i dobro iskustvo da prenesemo u naše klupe i u naš parlament.
    Ovde smo, nažalost, mogli da čujemo kako se ovde izjednačava Ramuš Haradinaj sa Vladom Republike Srbije ili sa našim pregovaračima. Uvek je to, znate, uvek je dragoceno kada ste, posebno od onih koji uvek kažu da se uzdrže obe strane. To često čujemo od ovih iz Evrope, pa kažu da se uzdrže obe strane. E, onda oni vole kad čuju to iz ovih redova, iz našeg parlamenta, iz Srbije, kako je to sve isto. Pa, kad je sve to isto, onda neka se uzdrže jedni i drugi, sve je to deo nekakve igre. Ne treba to da se čuje iz našeg parlamenta, ne samo zato što je to gruba neistina, već zato što je to štetno za interese Srbije i zato što je to štetno i za Srbe na KiM i zato što je to štetno, duboko štetno i za pregovarački postupak.
    Znate, ako naša politika nije dobra, evo tu je ministar Dačić, pa što je onda 10 zemalja povuklo svoja priznanja? Što to nisu uradili, recimo, neke 2009. godine, 2010/2011. godine? Zašto tada nisu osetili veličinu i snagu srpske politike i ljudi koji vode srpsku politiku, pa su povukli priznanje. Zašto su čekali da se desi upravo ovo da dođe do promene vlasti, do dođu neki drugi ljudi, da se neko brine za njih, da se neko bori za njihove glasove, za ono što oni misle, pa da se to konačno i desi. Zašto se to nije desilo ranije?
    Godine 2011. uostalom hajde da čak ne odemo i do 2011. godine, samo ću vas podsetiti na famozne depeše Vikiliksa u kojima američki ambasador kaže – Vuk Jeremić me je pitao, nemojte da priznate Kosovo, samo dok prođu izbori, posle šta hoćete, ali samo nemojte dok prođu izbori, samo to izdržite. Tako se vodila politika i vidi se da se tako vodila politika. Znate, bilo je, a to je umetnost, prosto je neverovatno da uspete da nađete kod nekog međunarodnog organa, pogotovo Suda pravde opravdanje za kosovsku nezavisnost. To je nemoguće naći, ali pitanjem koje su postavili uspeli su da dobiju odgovor da kosovska nezavisnost nije suprotna međunarodnom pravu. To je prosto, to je bilo nemoguće uraditi, ali se uradilo.
    A da bi se uradilo, između ostalog doneta je i čuvena rezolucija Generalne skupštine UN u koju smo ušli u dogovoru sa Ruskom federacijom tada, koja nas je podržala, koja je aktivno lobirala u Generalnoj skupštini i onda noć pre usvajanja Rezolucija je promenjena, drugi sponzor je stavljen, stavljena je EU i tako smo doveli Euleks na Kosovo. Euleks nije mogao da dođe na Kosovo i Metohiju da Srbi to nisu želeli, da srpska država to nije želela. Nismo izbacili UNMNIK, kakav god on bio. Nismo umanjili značaj KFOR-a, kakav god on bio, uveli smo Euleks za koji smo znali da neće biti statusno neutralan i mi smo ga doveli na prostor Kosova i Metohije. To smo uradili svesno. To nije moglo da se uradi slučajno, nije palo sa neba, nego je to bio strpljiv rad. Moralo se razgovarati o tome, moralo se potpisivati puno papira, moralo se ući u Generalnu skupštinu, moralo se objasniti našim saveznicima da mi to želimo, da želimo da oni budu isključeni iz pregovora, da oni budu isključeni iz života na prostoru Kosova i Metohije. To je uradila vlast Borisa Tadića i Vuka Jeremića. To su uradili.
    Znate, nije moguće reći da je neko drugi uveo, slobodno mogu da kažem sa ogromnim žaljenjem granicu, iako ćemo se mi tvrdoglavo držati da je u pitanju administrativna linija, kada setite se onog paljenja i setite se ko je posle išao u zatvor. Srbi su išli u zatvor, hapšeni od strane srpskih vlasti zato što su palili administrativnu liniju, zato što su se suprotstavljali onome što je radila tadašnja aktuelna vlast.
    Doneti, odnosno dovesti Euleks, dovesti Carinski sporazum na kome na pečatu piše republika Kosovo. Naravno, da to mi ne možemo da sprovedemo, ne možemo da prihvatimo. Borimo se protiv toga i to nas puno košta, ali to su Srbi prihvatili. To je prihvatila vlast Borisa Tadića i Vuka Jeremića, tada je Borko Stefanović bio pregovarač. To su oni uradili, baš kao što su prihvatili i tablice promene na severu Kosova i Metohije, a mi smo svih ovih godina uspešno izbegavali da do toga dođe.
    Ja sam slušao razne napade i slušao sam kako je Srbija slaba i nikakva, ali samo mi objasnite kako je moguće da niste uspeli da nađete nijednu zemlju koja je povukla priznanje, a evo ova slaba Srbija to uspeva, i kako je moguće da se Srbija odupire svim ovim pritiscima svih ovih godina.
    Slušao sam već, ne znam koliko godina, priče kako će nestati našeg finansiranja, kako više neće biti života Srba na KiM, kako neće biti.
    Kao što znate, Srbija isplati 40 hiljada ličnih dohodaka na prostoru KiM, svakog meseca, a slušali smo priče da će to prestati, da će to odavno prestati.
    Koliko Srbija ima više autoriteta i više ugleda nego što je ikad imala, pa govori vam i primer, evo, setite se rezolucije o Srebrenici, da je to bila ona vlast mi bismo, verovatno, prihvatili tu rezoluciju, prihvatili bi, da smo genocidan narod, da nije tada Aleksandar Vučić razgovarao sa Vladimiro Putinom.
    Na Savetu bezbednosti bi se raspravljalo o tome da smo mi genocidan narod. Ali, to ne možete da uradite, ako nemate ugled i ako nemate autoritet. To ne možete da uradite ako se ne veruje u vašu reč i ako se ne veruje vašoj zemlji.
    A, Srbija jeste bolja nego što je bila, jeste uglednija nego što je bila, i to bi trebalo sve da nas obraduje.
    (Radoslav Milojičić: Da, da….)
    Ali, nije lako, neke starlete mi dobacuju, izvinite molim vas, ako…
    Meni se učinilo da mi neke starlete dobacuju zato što je nemoguće da bi narodni poslanici dobacivali, ja ne znam ko se prepoznao u tome, ja znam da narodni poslanici ne dobacuju, mora da su neke starlete, umešale se verovatno negde.
    (Maja Videnović: Koje starlete, na šta ovo liči?)
    Nemoguće, ne znam ko. Zaista ne. Narodni oslanici ne dobacuju. Nemoguće da dobacuju. Nemoguće.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    | Potpredsednik Vlade
    Dakle, u svakom slučaju, molim vas da mi ne dobacuju ti koji sigurno nisu članovi parlamenta, jer nemoguće da bi poslanici dobacivali, kršili red. Nemoguće. Jel, tako narodni poslanici? Pa vi ste najbolje i najvažnije što imamo. Nemoguće da bi neko kršio red time što bi dobacivao čoveku koji..
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    | Potpredsednik Vlade
    Dakle, ono što svakako hoću da kažem, to je da ne možete u danu kada se vaša zemlja suočava sa strašnom pretnjom, pretnjom nasilja koja dolazi na prostoru KiM, da je napadate i da je opanjkavate.
    Ne možete. Ne možete ako verujete u svoju zemlju. Ne možete to da radite i ako mislite dobro svojoj zemlji. Mi to kada smo bili u opoziciji nikada nismo uradili. Mislim da bi bilo dobro da bar to razumemo da to ne treba da radimo. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    | Ministar odbrane
    Da krenemo od ovog poslednjeg. Znate, u ovoj zemlji u vreme naše vlasti, nije ubijen neko zato što je došao na miting političke stranke, pa država poslala policiju da ga izgazi i da on umre zbog toga.
    To je urađeno u vreme vaše vlasti. U vreme vaše vlasti, ubijen je Ranko Panić. Ime tog čoveka, većina tih ljudi neće da izgovori, neće da izgovore njegovo ime, zato što on nije bio na toj strani. Kada nije bio na toj strana, njegova smrt nije ni vredna. A taj čovek nije povredio nikoga. Nije uvredio nikoga. Nije možda čak ni viknuo na mitingu politike u koju je verovao, nije bacio kamen na bilo koga, nije uradio ništa što bi zaslužilo prekršaj, a ne da država dođe i da ga ubije.
    Država, čiju su tadašnju vlast činili Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, i svi oni. Ti ljudi nisu hteli da pogledaju majci Smilji u oči, nisu hteli to veče da izađu na televiziju, nisu hteli da kažu – dešava se užasna stvar u Srbiji, nećemo da budemo zemlja u kojoj se ljudi ubijaju zbog drugačijeg političkog mišljenja.
    Nećemo da budemo takva zemlja. Nisu ni vodili istragu. To što se u medijima danima nije pojavila ni vest ni u 29 minutu neke informativne emisije, to treba da im služi na čast, ali to ona rečenica Verice Barać, da je u potpunosti uspostavljena kontrola nad medijima, objašnjava. Tu nema govora. Besmisleno bi bilo da to uopšte objašnjavamo dalje.
    Dakle, tada su ubijani politički protivnici, prebijani ljudi, legitimisana ona deca koja su lepila plakate. Bio sam više puta prisutan, policija dolazi u pola noći, maltretira decu koja lepe plakate. Zašto lepite plakate ? Zato što nisu baš plakati na kojima je Dragan Đilas? E pa kada nije Đilas, šta ćete vi u Beogradu da lepite plakate na kojima nema Đilasa? Tako je izgledala Srbija.
    Danas prolaze mitinzi, prolaze veliki skupovi, policije gotovo da i nema. Nemate policiju koja nekoga maltretira, nemate policiju koja blokira, nemate policiju koja na bilo koji način uznemirava ljude. Policija radi svoj posao u skladu sa zakonom.
    I kao što sam oštro osudio napad na Borka Stefanovića, i osuđujem ga i danas, i tražim visoke kazne za te ljude, iako je to u nadležnosti tužilaštva, ali evo dajem sebi za pravo da to kažem i kažem da je to zlikovački čin, jer Srbija neće da bude takva zemlja.
    I policija za četiri sata uhapsila je sve te ljude, koji su osumnjičeni za ta dela, predala ih tužilaštvu, i policajac podmetnuo svoja leđa da zaštiti Borka Stefanovića.
    Ja ne mogu da zamislim u tom periodu, zamislite da je policajac podmetnuo svoja leđa da zaštiti Aleksandra Vučića, kada je dobio batine, kada su njega tukli, jer je imao drugačije političko mišljenje.
    Kada su Borislavu Peleviću ispalili gumeni metak u oko.
    Da li možete da zamislite kada su ih tukli i suzavcem i vodenim topovima?
    Ministar sam četiri i po godine, kutija suzavca nije slučajno bačena. Vodeni topovi, ne znaju kako izgledaju, građani vodeni top na ulici. Sve je bilo drugačije. Sve je bilo drugačije, zato što tadašnja vlast, vrh vlasti je odlučivao. Ne mislite valjda da je odlučivao neki policijski komandir ili starešina, odlučivao je Boris Tadić.
    Boris Tadić je komandovao državom, odlučivao, sve i svja bio. Zna se koga su zvali u Predsedništvo da pitaju da li smeju da urade ovo ili smeju da urade ono. Zna se to. Pričaju policajci. Pričaju starešine. Imaju izveštaj. Zna se koga su zvali i zna se koga su morali da zovu da dobiju ovlašćenja za to.
    To vam govorim o tome kako situacija izgleda, a o atmosferi agresije, nasilja najbolje govori da, znate nama nije teško da osudimo nasilje nad bilo kim zato što ne želimo da ova zemlja bude zemlja nasilja. Stvarno mislim i kao otac maloletnog deteta da moramo da gradimo društvo u kome naša deca neće da strahuju na ulici od bilo čega.
    Nažalost, kada se desi da neko iz redova tih ljudi kaže da treba da silujemo premijerku, streljamo predsednika, da vešamo poslanike, da radimo ne znam šta, onda nema nekako, znate naš je pa hajde da ga baš ne osudimo. Nema tog jasnog – da ovaj čovek je napravio užasnu stvar, osuđujemo njegov govor mržnje, osuđujemo to što je rekao, osuđujemo napade na žene, osuđujemo napade na žene koje su novinari ispred televizije. Super, ne sviđa vam se Gordana Uzelac i Mara Dragović ali ne treba da ih neko umlati zato što imaju drugačije mišljenje i zato što rade svoj posao ispred televizije u kojoj rade. Ne sviđa vam se televizija „Pink“, nemojte da je gledate, ali ne znači da treba da idemo da je spalimo, da oduzimamo frekvencije i da te novinare umlaćujemo zato što nam se ne sviđaju. Pa, gde bi to došlo kada bismo se tako ponašali?
    To je atmosfera mržnje koja se nažalost svakodnevno i meni je žao što ti ljudi to ne vide. Ja to osuđujem gde god se pojavi i ko god da izgovori sa ove ili sa one strane i iz ovog i iz onog spektra i ljudi koji pripadaju mojoj stranci i oni drugi, ali problem je što mi imamo snage da to osudimo. Problem je što ova druga strana to ne vidi i ne želi da prihvati. Ne želi da prihvati da to inspiriše mržnju da takve stvari dovode do mržnje. Naš posao je da kao društvo radimo na tome i na tome moramo da radimo.
    Što se krize tiče na Kosovu i Metohiji, stalno se imputira nekakvo rešenje. LJudi, predsednik je isto vrlo jasno rekao, nažalost rešenje nije ni na vidiku, ni na vidiku. Ne postoji nikakvo rešenje. Ne postoji nešto što je tu pred nama, evo tu se sad pravi pa će sad da se, nema toga. Prosto ga nema. Nema ga.
    Prištinske institucije neće bilo kakvo rešenje. Smatraju da je rešenje da čekaju da velike zapadne sile završe ceo posao za njih. One su priznale njihovu nezavisnost. Oni smatraju da imaju veliku i snažnu podršku tih zemalja, da mogu da rade gotovo šta žele.
    Još imamo nekakvu ulogu KFOR-a koji čuva nekakav krhki mir tamo i daj Bože da tako i ostane jer mi svi moramo da radimo na tome i to je najvažniji zadatak da ne bude bilo kakvog krvoprolića ili nestabilnosti. To je posao svih nas i to radi ova Vlada, to radi predsednik.
    Ali, nažalost, ne postoji bilo kakva spremnost ljudi koji su danas u rukovodstvu prištinskih institucija da razgovaraju o bilo čemu suštinskom. Mi smo potpisali Briselski sporazum koji garantuje stvaranje zajednica srpskih opština. Pet godina se taj Sporazum ne sprovodi i to nije sramota samo prištinske institucije, opet kažem, ne očekujem previše od njih. Ne mislim ni da ti ljudi imaju prevelike domete niti institucije, ali sam očekivao da oni koji su bili garanti, Brisel, zašto se pregovori vode u Briselu? Pa zato što su nas tamo pomerili rezolucijama UN, da se pregovori više ne vode u UN nego u okviru EU.
    Kaže - poštovani narodni poslanik, a što idete onda pred Savet bezbednosti i to je krunski dokaz? Pa zato što je Srbija članica UN. Ima pravo da traži zaštitu od tela čijeg je član. Član je UN i ima pravo da traži zaštitu od tog tela. To telo, nažalost, je političko telo koje ima pravo da uloži veto, koje ima pravo da donosi odluke na različite načine i da li tamo možemo da nešto uspemo veliko da postignemo, šta smo uspeli da postignemo veliko u UN, ne mi, šta je bilo ko je uspeo da postigne? Šta?
    Velike sile kada se ne dogovore ulože veto, ne može ni da prođe rezolucija, ne može da prođe ni ovo ni ono. To je istina, ali smo mi naterani da odemo da pregovaramo vašom odlukom, odlukom vaše vlasti na terenu koji nam je manje povoljan, tamo gde su ljudi koji su u većini, drugačije posmatraju vizuru od nas.
    Oni to posmatraju kao nezavisnu državu i oni sa svoje tačke gledišta postupaju onako kao što veruju u to, ali mi nismo trebali da odemo da pregovaramo u EU, nego pod okriljem da insistiramo da pregovaramo što duže možemo u okviru UN, jer su nam izgledi bolji tamo. To je istina i to je bila greška, velika skupa greška koja i danas košta Srbiju. Velika i skupa greška.
    Nažalost, to rešenje krize nije ni blizu, nije ni na pomolu bilo kakvo. Ministri koji su iz redova Srba su tamo podneli ostavke i ti ljudi de fakto ni ne učestvuju u tome. Oni su zajedno sa svojim narodom na protestima. Možete da pogledate svakoga dana, ali da vam kažem da oni igraju neku ključnu ulogu, da ne obmanjujemo narod, da su oni ključni faktor, da su oni ti koji odlučuju o svemu na Kosovu, nisu. Apsolutno nisu.
    Zna se ko odlučuje tamo. Nisu to, nažalost, ni Albanci. NJih ima samo biološki dovoljno više da su značajni faktor od Srba, ali nisu ni oni kljuni faktor i zato mi nikad ne apelujemo i ne očekujemo da će oni nešto da donesu ili oni da odluče. Ne idu oni sada u Ameriku slučajno. Idu da im se kaže šta će da misle o ovome, šta će da urade oko ovoga, šta će ovako, šta će onako.
    Ja sam očekivao mnogo više od EU, da vam kažem iskreno. Ja živim u Evropi. Mi ne želimo da budemo ni američka ni ruska kolonija, bilo čija. Ja sam očekivao od Evrope, ja želim da pripadam evropskom kontinentu, EU, toj vrsti vrednosti.
    Očekivao sam da ti ljudi urade nešto. Znate, garantovali smo nešto, vi ste to potpisali, ja sam vam garantovao, ja ću da ih nateram onda u onu stranu koja ne ispunjava da to ispuni. Onda dobijete ono čuveno, naježim se kada to čujem – pozivamo obe strane. Onda to više gubi smisao.
    Srbija i dalje pokušava da bude vrlo ozbiljna i odgovorna, pre svega zbog onih ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, a ja verujem da mi našim odlukama zaista smo se pokazali kao neko ko je pokazao apsolutnu posvećenost i odgovornost. Da li je lako? Apsolutno nije lako, jer ja sam to rekao i Aleksandru Vučiću, koji je pored toga što je predsednik ove zemlje i moj prijatelj, ja sam mu rekao da mu je za njega mnogo pametnije bilo, mogao je da kao i svi ostali prođe pored te teme i da kaže – neka to rešava neko drugi, što bih ja sebi navlačio tu bedu na vrat. Evo, ostaviću nekoj sledećoj generaciji. Što? Hoće neko da mu kaže hvala za sve što je uradi? Hoće neko da mu kaže hvala što ide da se bori, što ide da se tuče tamo? Neće. Nazivaće ga i jedna i druga strana će ga nazivati kako god hoćete, ali on je rekao – nosim taj krst, nosim svoj krst zbog budućnosti Srbije. Za njega lično bi bilo mnogo lakše da nije radio ništa, kao što su radili većina njegovih prethodnika, apsolutno ništa i da kaže samo – to treba da se rešava, ostajemo posvećeni, tvrdi, čvrsti i doviđenja, prijatno.
    Šta bi se time dobilo? Da li bi Srbija nešto imala od toga? Da li bi naš narod nešto imao od toga? Čovek se uhvatio da proba da nešto reši, da proba da ne ostajemo nekom sledećem taj teret na leđima, nekoj našoj deci da moraju za 10, 20, 30, 40 godina da rešavaju to. Nažalost, to što ne postoji dovoljno političke volje u svetu da se to reši, ukazuje nezrelost jednog dela elite kojima je nekad važnije neki izbori u Evropi u junu, pa nemojte sada da rešavamo ovo, a nekome je važnije da li će da ima ovako ili onako, nekome je važnije da se pravi lud da ne vidi ovo šta rade institucije Prištine i Albanije u ukidanju i carina i granica i ista zastava.
    Na Kosovu nemate jednu zastavu koja je istaknuta, oni se ubiše da nas teraju da ističemo kosovsku zastavu, ljudi ne ističu ni jednu, nema jedne. Možda imaju negde u nekoj zvaničnoj instituciji, nema jedne te zastave, sve su zastave Albanije. Kad je dan zastave, nema zastave Kosova, a ubiše se na onim takmičenjima sportskim da nas nateraju da istaknu zastavu, himnu, itd.
    Dakle, hoću da vam kažem, mnogo truda je uloženo i mislim kada bi u našoj zemlji našli mnogo više jedinstva da mi izađemo sa jedinstvenim stavom kako da se borimo za našu zemlju da bi to bilo bolje za naše građane.Često to nažalost nije slučaj, često vidim da ljudi pokušavaju zbog nekih svojih političkih poena da što gore to bolje. To je loša politika po nas.